Iz perspektive senzorne integracije okruženje, prostor u kome deca borave, predmeti koji ih okružuju posmatramo kao izvor senzornih informacija koje su podjednako umirujući i pobuđujući.
Na primer, prirodno svetlo i materijali koji apsorbuju zvuk u prostoru u kome borave deca, pomažu maloj deci u organizaciji senzornih stimulansa. Nasuprot tome jako veštačko svetlo, bučna i haotična atmosfera koja puno pobuđuje dovodi do disorganizacije. Visoka pobuđenost pravi teškoće u fokusiranju pažnje kod većine male dece.
Bebe i mala deca koja imaju senzorno-integrativne poteškoće da budu usmerena na održanje senzacija samo jednog modaliteta u određeno vreme. Ako dođe do kombinovanja dva ili više senzorna modaliteta, mogu da se jave teškoće u organizaciji ponašanja. Kada se auditivni stimulans kombinuje sa vizuelnim, beba može da postane prestimulisana i nesposobna za glavnu pažnju.
Pored fizičkog, tu je i socijalno okruženje roditelji, deca I drugi odrasli što uključuje interakciju sa njima što u velikoj meri utiče na senzornu integraciju. Svi oni koji dolaze u kontakt sa bebom i malim detetom su glavni izvor senzornih informacija.

Fizičko i socijalno okruženje

Osećajan odrasli može da daje sigurnost blagim osmehom i čvrstim pritiskom (davanjem propriocepcije) dok drži bebu u naručju. Dete može da odgovori na to dobrom organizacijom ponašanja, da ima optimalnu pobuđenost, fokusiranu pažnju, stupanjem u interakciju pokaže da mu je prijatno I ima primerenu aktivnost.
Neko drugi može detetu da priđe sa više buke, da ima prejak dodir i da dete bude prestimulisano što će odmah dovesti do njegove disregulacije.
Deca koja imaju teškoće u organizaciji senzacija iz sopstvenog tela ali i okoline razvijaju karakteristične obrasce ponašanja koji mogu da ometaju njihovu sposobnost da istražuju i da stupaju u interakcije sa drugima na primeren način.

Značaj dodira

Taktilni sistem se razvija još u materici i novorođenče može odmah da prepozna neke telesne dodire i odgovori refleksnim pokretima. Ovo su urođene reakcije ali senzorni doživljaji moraju da se integrišu da bi se refleks pojavio na smislen i svrsishodan način. U najranijem uzrastu dodir je važan izvor emocionalnog zadovoljstva.
Koža je granica našeg „ja“, tako je taktilna obrada za bebu prvi izvor sigurnosti. Čak i ako majka grli i mazi svoju bebu, podražaj neće zadovoljit detetovu potrebu ako slaba senzorna integracija ometa obradu osećaja dodira. Ako je taj prvi dodir nepotpun, biće teže stvoriti emocionalnu privrženost u životu kasnije.
Pomaganjem bebi da se smiri, beba uči da sama upravlja svojim ponašanjem dok majka već tada radi na koncentraciji i budnosti deteta. Ako je iz bilo kog razloga odnos majka-dete narušen, dolazi do disfunkcije, majka će biti ili previše uključena ili isključena.

Rano prepoznavanje teškoća u senzornoj integraciji

Kroz igru dete prima senzorne informacije iz svog tela i iz prostora u kome se nalazi što je važno za fizički i emocionalni razvoj. Pri tom se dete „zabavlja“, uživa u onome što radi. Ukoliko postane previše uzbuđeno, tužno, agresivno, moguće je da to dolazi iz neke teškoće u senzomotornoj obradi.
Problemi senzorne disfunkcije uoče tek kada se ispolje u poteškoćama u učenju. Rano prepoznavanje pomaže roditeljima da sagledaju problem iz pravog ugla i time pomognu detetu da razvije optimalne procese senzorne integracije.
Cilj senzorno-integrativnih intervencija je uspostavljanje dobrog balansa između senzornih zahteva koji dolaze iz fizičkog i socijalnog okruženja i detetovih resursa kojima ono može da odgovori i prevaziđe takve zahteve kako bi steklo bolje adaptivno ponašanje.
Dobro okruženje nije lišeno izazova (protektovano), to su situacije optimalnih izazova koje podstiču proces učenja i celokupan razvoj.

Snežana Milanović
diplomirani fizioterapeut

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Trenutna epidemiološka situacija sa kojom se čitav svet suočava kod velikog broja ljudi izaziva osećaj straha, strepnje, povišene anksioznosti, bespomoćnosti.
Samim tim što je došlo do obustave odlaska u vrtić, na nastavu i što su izlasci iz kuće svedeni na minimum, i deci je jasno da se nešto nesvakidašnje dešava. Jedna od osnovnih roditeljskih funkcija jeste briga i zaštita dece. Različite informacije do kojih dolazimo putem medija, od kojih su mnoge netačne pa čak i imaju cilj da provociraju paniku, dolaze i do dece. Stoga, osim od izlaganja rizičnim kontaktima potrebno je zaštititi ih i od prekomernog straha i brige. U nastavku teksta pročitajte kako im u tome možete pomoći.

Objasnite detetu trenutnu situaciju na što razumljiviji način. Nemojte polaziti od toga da dete ne razume šta se dešava, da ne treba da ga opterećujete i da treba da ga zaštitite od bilo kakvih informacija. Deca i od 3-4 godine mogu da naslute da nešto nije u redu, kao i da prepoznaju vaša osećanja – tugu, strah, zabrinutost, potištenost. Stoga, pružite im prave informacije i prilagodite ih njihovom uzrastu – što su deca manja, to više slikovitih metafora treba koristiti (možete i crtati) kako biste im objasnili šta su virusi, kako se prenose, šta izazivaju u telu. Pitajte ih kako se osećaju.

Objasnite im zašto je trenutno izolacija neophodna. S obzirom na to da je i proleće na pragu, svima nam izolacija teško pada. Međutim, lakše ćemo je podneti kada je shvatimo i prihvatimo kao deo samodiscipline, empatije i odgovornosti prema starijim osobama. Tako i detetu objasnite – da ono ne spada u kategoriju koja je životno ugrožena, da će, i ako se razboli kroz to proći kao i kroz prethodne prehlade, ali i da ne znajući može da bude nosilac virusa koji dalje može preneti bakama i dekama, a koji kod njih može stvoriti ozbiljnije zdravstvene probleme.

Ograničite izlaganje informacijama iz medija. Ukoliko primetite da dete postaje jako uznemireno dok gleda vesti ili čita članke o trenutnoj situaciji, ograničite vreme koje provodi izlažući se istim. Najbolje bi bilo da, recimo, samo jednom do dva puta dnevno svi zajedno gledate zvanične vesti i saopštenja, zatim da zajedno prokomentarišete dobijene informacije i date obrazloženja detetu za ono što ga brine. Takođe, trudite se da corona virus ne bude jedina tema o kojoj ćete razgovarati.

Održavanje rutine. Trudite se da motivišete dete da što više održava svoju postojeću rutinu – da ustaje ujutru kao da ide u školu i da ispoštuje školske obaveze za svaki predmet koje dobija od nastavnika (najbolje u ono vreme kad bi inače bilo u školi). To će sprečiti i da se izgubi radna navika, te da se dete ulenji i teško prilagodi obavezama kada ponovo krene u školu. Kada je lepo vreme, može recimo učiti na terasi. Takođe, dobro je da održava i fizičku aktivnost – ako ne ide na treninge predložite mu da pronađe na youtube-u predloge vežbi koje može da radi u kući ili u dvorištu. Možete mu se i pridružiti. Omogućite mu da održava kontakte sa drugarima, kao i sa svim članovima porodice koji ne žive sa vama putem video poziva. Takođe je značajno i ukoliko ste razvedeni da omogućite detetu da održava kontakt sa drugim roditeljem, makar na ovaj način.

Stavite detetu do znanja da vi brinete o njemu. Da bi dete osećalo sigurnost, potrebno je graditi i takvu atmosferu. Ono treba da zna da je zaštićeno, i da samo treba da bude dete čija je obaveza da poštuje opšte preporuke o higijeni i ostajanju kod kuće.

Upravljajte svojom anksioznošću i panikom na adekvatan način. Panika se prenosi i većom brzinom nego sam virus, i sama deca je lako ,,upijaju’’. Trudite se da pred detetom izbegavate, na primer, priču o tome kako su rafovi u prodavnicama prazni, kako niste obezbedili dovoljno zaliha, da nemate dovoljno ušteđevine da sve nabavite, i slično.

Budite dobar model svom detetu. I sami se pridržavajte svih uputstava i budite odgovorni prema sebi i svom okruženju. Kada preduzimate određene aktivnosti u tom smislu, dobro je da ih i verbalno obrazložite. Na primer: ,,Sada ću naprskati sve brave u kući sredstvom za dezinfekciju zato što ih svi dodirujemo, a virus se najlakše prenosi preko ruku. Zato je važno i da često peremo ruke.’’

Zajedničke aktivnosti. Trudite se da na što kvalitetniji način iskoristite zajedničko vreme koje sada imate na raspolaganju – svi ćete se bolje osećati. Ispunite ga društvenim igrama, filmovima i serijama koje već dugo želite da odgledate ali niste imali vremena, predložite detetu koju knjigu može da pročita pa diskutujte o njoj, obavljajte zajedno kućne poslove – čišćenje, kuvanje, uređivanje dvorišta, zalivanje cveća. Naravno, možete i u porodičnu šetnju (bez bliskih kontakata sa drugim ljudima!).

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Statistike pokazuju da dečaci tri puta češće mucaju od devojčice. Kada dete muca to znači da je pod stresom, pomozite mu!

Važno je da znate da svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono - jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja može početi zaista da muca.

Zašto dete muca?

Iako mucanje pogađa osobe svih uzrasta, deca najčešće mucaju u periodu između druge i šeste godine, kad razvijaju govor. Na sreću, većina njih preraste taj problem, a statistika pokazuje da dečaci tri puta češće mucaju od devojčica. Međutim, malo je poznato da gotovo svako dete prođe kroz fazu fiziološkog mucanja.

– To je normalan razvojni put, koji traje od 20 do 40 dana. U periodu između druge i četvrte godine života dete usvaja oko 2.500 reči i mnoštvo gramatičkih oblika. Potpuno je prirodno da tokom procesa učenja svih tih pravila i reči mališan greši i „sapliće se“ u govoru. Svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja može početi zaista da muca – upozorava Tanja Lukovac, master logoped i direktor logopedskog centra „Higia Logos“.

Šta su uzroci mucanja kod deteta?

Ona ističe da su uzroci mucanja višestruki, ali da je pre svega potrebno da postoji genetska predispozicija, to jest biološka sklonost ka mucanju. Takođe, ovaj problem može da bude prouzrokovan i nekim neprijatnim činiocima, kao što je, na primer, određena traumatska situacija za dete, a promucaće i onaj mališan koji pored ova dva uzroka ima i niži emocionalni sklop ličnosti.

– Da bi do mucanja uopšte došlo, potrebno je da se istovremeno ispolje ova tri uzroka. Svako dete ima svoj osobeni set faktora koji doprinose pojavi i održavanju ovog poremećaja u govoru. Zato se i procena i pomoć određuju prema svakom detetu ponaosob – kaže naša sagovornica.

Kad postanu svesna mucanja, takva deca se preznojavaju tokom govora, posebno pred nepoznatim osobama, imaju ubrzan rad srca i često su nervozna. Ukoliko je mucanje težeg stepena, stvaraju i lošu sliku o sebi, umanjuju svoje vrednosti i imaju potisnutu ljutnju prema sagovorniku koji pokazuje nestrpljenje, nerazumevanje ili sažaljenje u komunikaciji s njima.

– Zato je potrebno što pre pomoći detetu da prevaziđe ovaj problem. Do pravilnog govora dolazi se pomoću logopedskih tretmana koji podrazumevaju izvesnu opštu metodu, kao i neke specifične koje se prilagođavaju individualnom profilu pojedinca koji ima ovaj govorni problem – objašnjava Tanja Lukovac i dodaje da ako zamuckivanje traje duže od 40 dana, roditelji treba da se jave logopedu.

Kako roditelji mogu da pomognu

• bodrite svoje dete da govori i oseća radost i zadovoljstvo u tome
•  ne govorite umesto njega
• Usmeravajte njegovu pažnju na aktivnosti u kojima je uspešno
• Pokažite mu da je voljeno i da je centar vašeg sveta
• Ne okrivljujte sebe ni dete zbog njegovog mucanja

Izvor: zena.blic.rs

Svima se savetuje samoizolacija, društveno distanciranje i da ne izlaze iz kuće bez preke potrebe, a ova situacija, svakako, najteže pada živahnoj i razigranoj deci.
Kako se sve više škola širom sveta zatvara, roditelji se pitaju šta bi smeli, a šta ne bi smeli da dopustie svojoj deci.

Da li bi vaše dete trebalo da izađe i da se igra sa svojim prijateljima ili društveno distanciranje znači kraj njihove igre?
Medicinski radnici smatraju da da je distanciranje od društva neophodnoda bi se sprečilo širenje bolesti.

Da li je odlazak na igralište ili igranje tenisa bezbedno za decu?
Dr Keri Oltof, profesorka epidemiologije u školi javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg u Baltimoru, kaže da društveno distanciranje važi za sve, za decu i za odrasle, i da udaljenost između svih ljudi treba da bude najmanje dva metra. To znači da nema sportova poput košarke ili fudbala.
Iako postoje igre u kojima je slab kontakt među igračima, poput tenisa, nije lako tražiti od dece da se kontrolišu i održavaju samodisciplinu u punom jeku igre.
"Na igralištu niko ne drži tu distancu, to nije poenta igrališta", kaže dr Oltof.
Takođe postoje dokazi da ova bolest može da preživi na različitim površinama danima, zato je najbolje izbegavati i dodirivanje površina koje veliki broj ljudi dodiruje, poput sprava na igralištima.
Iako deca obično pokazuju slabe simptome koronavirusa ili ih uopšte nemaju, ona ipak mogu biti prenosioci.
To znači da, iako vaše dete i njegovi prijatelji mogu izgledati potpuno zdravo, oni ipak mogu preneti virus drugim ljudima u svom okruženju, uključujući i odrasle koji mogu da osete dosta ozbiljnije simptome.
"Roditelji moraju da se brinu i o sebi", upozorava dr Oltof.
Trebalo bi jasno precizirati šta znači društveno distanciranje, smatra epidemiolog, dr Ketrin Semrau.
"Ono što radimo danas, utiče na ono što ćemo raditi u naredne dve, tri, četiri nedelje", dodaje doktorka.
Čak iako nije u svim zemljama situacija kao u Italiji, dr Semrau kaže da je sada vreme da ljudi preuzmu na sebe odgovornost i da "idu na što manje mesta i što ređe".
Doktorka kaže da bi roditelji trebali da uvedu više zabrana u narednim danima i naprave plan sa svojom decom kako da se nose sa novonastalom situacijom.
"Ono što može biti najstresnije za porodice je što se sve ovo događa iznenada. Zato, roditelji, napravite plan", poručuje doktorka.
Obe doktorke kažu da društveno distanciranje ne znači da treba da budemo asocijalni. One su takođe naglasile da je važno izlaženje na svež vazduh i povezivanje sa prijateljima i porodicom putem interneta.

Izvor: rs.n1info.com

Brojne studije ističu da je rizik od sindroma iznenadnog gušenja (SIDS) i smrti novorođenčeta najmanji ako beba spava na leđima.
Najpoželjniji položaj jeste spavanje na leđima. Ali, razuman drugi izbor, ako vaše dete ima problema sa takvim položajem, jeste spavanje na strani. Svakako je sigurnije nego spavanje na stomaku. Inače, bezbedno je da dozvolite vašoj bebi da izvesno vreme provede na stomačiću kada je budna, dok je vi posmatrate.
Nemojte da stavljate dete da spava na mekanoj podlozi, mekanim jastucima i igračkama, ili nekim drugim ukrasnim "zavrzlamama". One mogu da prekriju disajne puteve deteta i zaustave disanje. Ne predlaže se ni korišćenje specijalnih pomagala koja obezbeđuju da mališani prisilno spavaju na leđima.
Savet da bebu stavite na leđa važi ako je rođena na vreme i upravo otpuštena iz bolnice. Ali, ako ima određene zdravstvene probleme i niste sigurni koji je položaj najbolji za nju, konsultujte se sa vašim doktorom.
U svakom slučaju, roditelji ne bi trebalo da bebu ostavljaju samu u prostoriji, čak ni tokom kraćeg dnevnog spavanja. Najbolje bi bilo da preko dana ona spava u blizini roditelja, tako da je imaju na oku, a preko noći u sobi sa njima.

Izvor: www.yumama.com

Naučnici su u okviru jedne studije pokazali da emisije koje deca gledaju imaju uticaja na njihove navike i pogled na hranu.Jedan od najkomplikovanijih zadataka za svakog roditelja jeste da ubedi dete da jede zdrave užine i obroke umesto brzih i onih koji nisu dobri za njih.
Iako zvuči neverovatno, televizija može naterati vaše dete da se zdravo hrani.
Ovo može biti mnogo jednostavnije nego što mislite - potrebno je pustiti dete da gleda emisije o kuvanju gde se u pripremi hrane koriste zdrave namirnice. Studija je pokazala da emisije o kuvanju imaju pozitivan uticaj na detetovo ponašanje i stavove.
Emisije na taj način promovišu zdravu percepciju o hrani. Kada deca gledaju u programu određenu hranu, ubrzo požele da je jedu.Istraživanje je obuhvatilo 125 mališana između 10 i 12 godina. Gledali su po deset minuta program za decu. Dok je jedna grupa gledala epizode o zdravoj hrani, druga je gledala one sa nezdravim užinama. Prvi su pred sobom imali paradajz, luk, raznovrsno povrće i voće, dok su drugi gledali hamburgere, pomfrit, majonez, kroasane.
Kako bi proverili kakva je dečja percepcija hrane, oni su ih upitali da ocene od 0 do 10 namirnice koje vide pred sobom. Ocena 0 predstavljala je veoma nezdravu, a 10 veoma zdravu namirnicu. Na samo kraju, deci je ponuđena užina. Mogli su da izaberu - iseckanu jabuku, krastavac, pomfrit ili grickalice.
U grupi koja je gledala snimke sa zdravom hranom, više od 41 posto mališana odabralo je zdravu užinu, dok je iz druge grupe bilo samo 20 posto.
"Rezultati studije pokazali su da emisije o kuvanju kod dece mogu promovisati pozitivne promene u stavu prema hrani", istakao je Frans Folkvord, doktor sa Tilburg Univerziteta.
Postoje i drugi načini da stvorite zdrave navike kod svog deteta:

- Budite uzor detetu, jer vas ono posmatra kao primer. Pored toga, idealno bi bilo da u školama postoji neka vrsta edukacije koja će ih podsticati da se brinu o svojoj ishrani.

- Nemojte ih pritiskati. Vrlo često deca odbijaju da jedu nešto što nisu nikada probali. Potrebno je da probate više puta da ih nagovorite, ali pustite da prođe vreme.

- Uključite ih u pripremu zdravog obroka, jer ćete na taj način stvoriti želju da probaju ono u čijoj su pripremi učestvovali, više nego gotovu hranu prepunu šećera i masti.

- Ohrabrujte ih radije nego da im zabranjujete. Nemojte govoriti Ne treba da jedeš slatkiše. Uvek je bolja opcija Da li si primetio koliko je krastavac ukusniji kada ga posoliš i dodaš limun?

Izvor: www.yumama.com

Iza lepog lista ili velikog cveta sobnih biljaka ponekad se krije opasnost. Mame pazite koje biljke držite u stanu, jer neke od njih mogu da budu veoma otrovne.

Deca su jako radoznala i sve vole da zgrabe i uglavnom strpaju u usta. Ponekad to bude i list sobne biljke, koje su razlog za više od polovine slučajeva trovanja mališana. Iako je većina biljaka bezopasna, zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci ili alkaloida, pojedine vrste mogu da izazovu nepoželjne reakcije poput alergija, osipa, povraćanja, proliva, bolova u stomaku… U zavisnosti od količine koje je dete progutalo, reakcije mogu biti slabijeg ili jačeg inteziteta, mada nema pravila, jer sva deca ne reaguju na isti način. Zato pažljivo birajte biljke koje ćete držati u stanu.

OLEANDER, RICINUS I KLINIJA SU OPASNI PO ŽIVOT

Ove biljke su veoma otrovne, pa žvakanje njihovih delova može imati fatalne posledice, čak i u malim kolicinama. Oleander sadrži toksine koji izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Gutanje samo jednog lista može biti smrtonosno!

Ricinus sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan osećaj žeđi i halucinacije. Unošenje jedne do tri semenke u organizam može imati fatalan ishod.

Klinija je, takođe, izuzetno otrovna biljka. Jak otrov iz lista i stablljike nadražuje sluzokožu, pa ako je dete proguta, dolazi do oticanja u grlu, otežanog disanja, mučnine i povraćanja. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajna oštećenja jetre.

DIFENBAHIJA IZAZIVA SMETNJE U GOVORU

Difembahija sadrži velike količine kalcijum oksalata. Cela biljka je otrovna a naročito stabljika. Ukoliko slučajno dospe do usne, otiče jezik i javljaju se smetnje u govoru. Filadendron, Monstera, Božićna zvezda i Kozlac su takođe cele otrovne. Kaktus Aloja, poznat je po lekovitim svojstvima, ali u većim količinama je otrovan.

STOMAČNE TEGOBE I SMETNJE U RADU SRCA

Ako se progutaju opasne mogu da budu i Narcis, Rododendrom, Anemona, Bršljen, Hortenzija i Đurđevak. Ove biljke kad se unesu u organizam uzrokuju stomačno – crevne smetnje, smetnje u radu srca i promene u funkciji nervnog sistema.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Agresivno ponašanje može biti normalna faza razvoja deteta, iako vam se ne sviđa kad ono udara jer je ljuto ili ujeda iz vama neshvatljivih razloga. Obično, ako se agresivno ponašanje sankcioniše odgovarajućom kaznom, i radi se na lepom ponašanju, agresija polako nestaje u predškolskom uzrastu. Ponekad agresija može biti simptom većeg problema. U nekim slučajevima zahteva i profesionalnu pomoć.

Razlozi dečije agresije

Mala deca su ponekad agresivna jer ne mogu rečima da iskažu šta žele. Dete koje ne može da kaže bratu da mu ne uzima igračku iz ruke, može da udari ili ugrize da bi pokazalo svoje nezadovoljstvo. Školska deca nekad ispoljavaju agresiju jer ne znaju da kontrolišu svoje emocije. Dete koje ne zna verbalno da ispolji ljutnju rečima „Ja sam sad stvarno ljut“ može da pokaže ljutnju tako što udari mamu/tatu/brata/sestru ili druga, npr. Ponekad deca postanu agresivna jer udaranje i ujedanje prolaze.

Ukoliko dete uvidi da ga sestra ostavlja na miru ako je ujede, ono će shvatiti ujedanje kao odličan način da dobije šta želi. Ponekad deca udaraju svoje roditelji i ako im to roditelji dopuštaju agresija može da se pogorša. Na primer, ukoliko dete udari mamu jer ne želi da mu kupi igračku ali na kraju mama ipak popusti dete će prihvatiti udaranje kao dobar način manipulisanja mamom.

Odmah primenite kaznu

Bilo kakav oblik agresije treba odmah kazniti. Nemojte da upozoravate ili podsećate da prestane. Evo nekoliko primerenih posledica koje mogu odvratiti od agresije:

Time out – Kada se pravilno primeni, uči decu kako da se smire. Cilj ovoga je da deca uzmu tajm aut i razmisle pre nego što postanu agresivna.
Iskupljenje – Ako vaše dete povredi nekoga ovo je posledica. Iskupljenje može biti pozajmica igračke detetu koje je povređeno ili dodatne obaveze koje dete mora da obavi. Iskupljenje može da pomogne da se poprave odnosi i da dete dobije šansu za naknadu.
Gubitak privilegija – Uzmite detetu neku star koju najviše voli ili mu zabranite omiljenu aktivnost 24 sata. Manjkanje elektronskih uređaja ili nemogućnost da ode kod prijatelja mogu da budu dobri podsetnici da drugi ne smeju da se povređuju.
Prirodne posledice – Ukoliko vaše dete uništi svoju ličnu imovinu prirodna posledica je najefektivnija. Ako baci i razbije svoj mobilni telefon, nemojte mu kupiti novi. Biti bez telefona i primoran da sam kupi drugi su važne životne lekcije.
Sistem nagrada – Ako vaše dete često ispoljava agresiju sistem nagrada je odlično rešenje. Odredite nagrade za pozitivno ponašanje, zagrljaj ili poljubac.
Školska deca nekad ispoljavaju agresiju jer ne znaju da kontrolišu svoje emocije. Dete koje ne zna verbalno da ispolji ljutnju rečima „Ja sam sad stvarno ljut“ može da pokaže ljutnju tako što udari mamu. Bez obzira na to koju posledicu izaberete ona mora da bude shvaćena kao deo discipline a ne kazna. Ne smete da ponižavate dete jer to može da vam se obije o glavu i dovede do još veće agresije.

Naučite dete novim veštinama

Agresivno ponašanje je posledica nedostatka određenih veština koje pomažu kontroli sopstvenog ponašanja. Učenje tih veština treba da bude deo disciplinovanja. Socijalne veštine, umešanost rešavanja problema i pronalaženje rešenja konflikata će smanjiti agresivno ponašanje. Učite dete kako da ispolji svoje emocije rečima. Umesto da kažete „Nemoj da udaraš“ recite mu „Koristi svoje reči“. Pomozite detetu da vidi alternativna rešenja koja ne uključuju agresiju.

Potražite profesionalnu pomoć

Povremeno, agresivno ponašanje može biti osnova ozbiljnijeg poremećaja ponašanja ili mentalnih problema. Ako je agresija kod vašeg deteta ozbiljna i ono ne reaguje na disciplinu, porazgovarajte sa svojim pedijatrom.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Da li ste primetili kako ljudi misle da su kvalifikovani da daju savete o roditeljstvu čak i kada se to od njih uopšte ne traži? Svi znaju šta je najbolje za vaše dete pa tačno i da su potpuni stranci i da vas prvi put vide u životu. Iako ljudi savete daju uglavnom dobronamerno, to može biti i veoma dosadno, naročito ako ste od onih osoba za koje se baš „lepe“ ti savetodavci.

Evo par načina koji će vam pomoći da se izborite sa ovakvim situacijama:

Nasmejte se i kažite hvala
U većini situacija se uopšte ne isplati upuštanje u diskusiju. Ako se radi o nekome koga ne viđate često, najbolje je da se zahvalite i ljubazno nasmešite. Ne morate da slušate šta vam ljudi govore niti da poslušate njihove savete koje im niste tražili. Osmeh i jedno „hvala“ su lak način da ih skinete sa vrata i prebacite razgovor na drugu temu.

Recite da držite sve pod kontrolom
Ovim zapravo poručujete onome ko želi da nemetne neki svoj savet „hvala, ali sve je pod kontrolom“. To je sasvim u redu i lep način da ljude podsetite da ih niste ništa pitali. Doduše, ovu rečenicu bi trebalo da čuvate za kad vam baš prekipi, ali neki ljudi traže iskren i direktan odgovor inače nikada ne bi prestali.

Dajte neodređen komentar
Možete reći nešto poput „baš zanimljivo“. Čak i samo „nisam to znala“ je dobar način da date ljudima do znanja da ste čuli komentar ali da ne idete u dubinu. Mnogo puta je ljudima dovoljno baš to – da znaju da ih je neko čuo. Neodređeni komentar potvrđuje to i stavlja tačku na razgovor.

Promenite temu
Jedan od način da se spasete tuđeg „popovanja“ je da potpuno promenite temu. Pitajte osobu gde je kupila tu divnu tašnu/mantil/maramu i slično. To bi trebalo da vam pomogne da započnete potpuno nov razgovor i skrenete fokus sa teme roditeljstva na osobu sa kojom razgovarate. A većina ljudi voli da priča o sebi. To je fina taktika.

Pozdravite se i krenite dalje
Ako se nađete u neprijatnoj situaciji gde je neko toliko navalentan sa savetima da ne želite da budete grubi a ne želite ni da nastavite, samo se pozdravite i produžite svojim putem ili se izvinite da morate hitno da idete ako ste kod nekoga u gostima. Time ćete i sebe i drugu osobu sačuvati nepotrebnih neprijatnosti.

Recite da pratite savet vašeg pedijatra
Ovo je isprobana i delotvorna strategija koja funkcioniše odlično sa porodicom i rođacima koji misle da imaju pravo da se mešaju u odgoj i vaspitanje deteta. Za njih čuvajte rečenicu „ja samo pratim savet pedijatra“. Šta mogu na to da vam kažu? Pa pedijatri su stručnjaci kojima se veruje.

Podsetite sagovornika da ste vi roditelj vašeg deteta
Sigurno ćete se naći u stuaciji kada ćete biti naterani da podsetite savetodavca da ste vi roditelj vašeg deteta. Najverovatnije će vam se to desiti sa porodicom i prijateljima a ne nepoznatim ljudima. Oni uglavnom neće toliko preterati a ni ne isplati vam se da se nervirate oko nepoznate osobe koju više nikada nećete videti. Ali, nekom vama bliskom će možda biti potrebno da naglasite da je vaše dete vaše!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Većina roditelja želi pravilno da vaspita svoje dete kako bi izraslo u dobrog čoveka, ali mnogi i u najboljoj nameri nesvesno greše. Određene metode kojih se čvrsto drže dovode do kontraefekta. Narušavaju dečje samopoštovanje i izazivaju teranje inata.
“Ako niste svesni nekih grešaka u ponašanju, možete bitno uticati na to kako dete vidi sebe, kako odlučuje i kako se nosi s izazovima odrastanja”, otkriva psiholog, dr. Džefri Bernestein, u kolumni na portalu Psychology Today i dodaje da je važno prepoznati greške.

Vikanje i udaranje

Vikanje i batine najviše utiču na dečje samopoštovanje. Na taj način pokazujete lošu kontrolu impulsa i šaljete detetu veoma lošu poruku. Naravno, mnogi roditelji u nekim situacijama ne može ili ne zna drugačije, pa viču na svoje dete ili mu opale jednu vaspitnu. Možda vam se čini da ste tako disciplinovali dete, ali učinak će trajati kratko.. Umesto pozitivne reakcije, dete će biti nesigurnije, imaće slabije samopoštovanje, te će biti manje sposobno za konstruktivan razgovor.

Vraćanje na probleme

Kada jednom rešite problem ili nesporazum, nemojte se više vraćati na njega. Dajte detetu priliku da krene ispočetka.
Osnažite ga da krene dalje uprkos greškama, da nešto nauči iz njih i krene dalje. Jedino tako ćete vaspitati samouvereno dete koje će shvatati važnost dobrih izbora i biti manje sklono ponavljanju loših stvari.

Maltretiranje krivicom

Jedna je stvar pitati dete kako bi se osećalo da doživi nešto što ste vi doživeli od njega, a druga insistirati na tome do krajnjih granica, da biste mu nametnuli krivicu zbog njegovih misli ilii postupaka. Roditelji koji koriste krivicu za kontrolu dece dovešće do toga da deca otupe. ” Imao sam klijentkinju koja je napala svog sina kada je komšija rekao da ga je video s društvom koje puši marihuanu. Navalila je na njega s pitanjima poput: ‘Shvataš li koliko mi je neugodno kad tako nešto čujem?, te ‘Jesi li svestan da si time potpuno uništio moje poverenje?’. Ali, kad se uspela da se smiri i zaleči svoj ego, pomogao sam joj da nauči kako da sa sinom mirnije razgovara i pruži podršku i razumevanje. Uspeli su da reše probleme i izgrade poverenje. Tako je i Harold pomalo izgubio interes za loše društvo koje ga je navelo na drogu – priča dr. Bernstein.

Sarkazam u razgovoru

Sarkazam loše utiče na dečje samopoštovanje jer će se osećati osramoćeno. Tako mu nećete pomoći da se nosi sa svojim greškama niti ćete izgraditi poštovanje.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs