Kada uopšte počnemo da razmišljamo na temu dodavanja ukusa dečijoj hrani prva stvar koja padne na pamet jesu ili šećer ili so, dok potpuno zaboravimo na biljne začine.

Kada sami spremate hranu za bebe imate priliku da eksperimentišete ukusima. Iskoristite ovu priliku i koristite začine da učinite kašice zanimljivijima. Ovo je divan način da proširite bebin ukus i priviknete je na zdraviji način pripremanja jela.

Začini su, prema standardima ISO, proizvodi biljnog porekla ili njihove smeše, bez primesa, karakterističnog mirisa i ukusa koji se dodaju jelima, prehrambenim proizvodima i pićima radi poboljšanja arome i bolje svarljivosti.

Nije neophodno da “začinjeno” znači “ljuto”, nego taj izraz obuhvata čitav niz ukusa i aroma, kao i različite vrste začinskog bilja i povrća. Začini su klasifikovani od blagih, preko aromatičnih do ljutih i oštrih.

Dojenje i začini

Upoznavanje deteta sa različitim ukusima i mirisima ne započinje uvođenjem mešovite ishrane, nego deca uče dojenjem i osećaju promene u ukusu majčinog mleka, koje se menja sa njenom dnevnom ishranom i začinima koje koristi u pripremi jela.

Bitno je naglasiti da se u mlečnu hranu za odojčad nikako ne dodaju bilo kakvi začini.

Stručnjaci veruju da se uvođenje mešovite ishrane ranim izlaganjem različitim aromama majčinog mleka dete upoznaje sa ukusima i priprema za dohranu i uobičajene začine koji se koriste u njegovom domaćinstvu.

Kada se može početi sa začinima?

Dohrana bebe najčešće započinje namirnicama jednostavnih ukusa, ali i nove teksture. Prema preporukama stručnjaka sa uvođenjem začina u ishranu deteta treba sačekati do 8. meseca starosti. Začine se uvodi kao i nove namirnice, postepeno, ali u vrlo malim količinama i treba pričekati barem šest dana pre uvođenja novog začina da bi se smanjila opasnost od iritacije i utvrdio mogući uzrok bilo koje neželjene reakcije.

Najčešći začini u ishrani dece, prisutni u veoma malim količinama su:

vanila, cimet, metvica, korica od limuna i pomorandže, bosiljak, peršun, origano, ruzmarin, beli luk, sušena paprika, sušeni paradajz, muskatni oraščić, biber

Značaj začina

Pošto začini spadaju u grupu lekovitog bilja, značaj im je višestruk, od smirujućeg delovanja, preko poboljšanja varenja i apetita kod dece sve do antibakterijskog i antioksidativnog efekta. Začini koje vaše dete najbolje prihvata mogu vam pomoći i pri uvođenju novih namirnica u njegovu ishranu. Opšte poznato je da deca lakše prihvataju nove namirnice ako im se doda već poznati ukus.

Koje začine koristiti?

Pravilan izbor začina veoma je važan zato što se na tržištu pojavljuju u raznim mešavinama. Najbolje je koristiti sveže začine (peršun, bosiljak, celer, beli luk, crveni luk, timijan) kontrolisanog porekla i sušene začine (vanila, cimet, kumin, šafran, sušeno povrće, biber) sa sertifikatima, jasnog sastava i roka trajanja.

U domaćinstvu začine treba čuvati na čistom i suvom mestu, zaštićenom od svetlosti zbog očuvanja kvaliteta i sprečavanja kontaminacije.

Začini čine hranu za dete zanimljivijom i ukusnijom, čime se izbegava prekomerno soljenje i šećerenje u cilju poboljšanja ukusa.

Začine i mešavine začina koji sadrže primese: dodatu so ili šećer, pojačivače ukusa (MNG mononatrijum-glutaminat) i veštačke boje treba u potpunosti izbegavati.

Autor: Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
klinički dijetetičar/nutricionist

Izvor: www.novalac.rs

Atraktivnog pakovanja i slatkog uskusa, gazirani sokovi su veoma privlačni deci, a roditelji im često udovoljavaju kupujući im te napitke. Međutim, postoji više razloga zbog kojih to ne bi trebalo da čine.

Puni šećera, ovi napici telu nude prazne kalorije – koje se, generalno, pretvaraju u masti. Osim toga, sprečavaju uzimanje važnih hranljivih materija – vitamina, minerala, vlakana…

Moguće posledice konzumiranja
Gazirani sokovi veoma loše utiču na zdravlje dece, te bi roditelji trebalo da ih potpuno zabrane mališanima. Umesto njih, bolje je dati sokove od svežeg voća, vodu ili mleko.

1. Gojaznost

Važno je znati da gazirani sokovi utiču na pojavu gojaznosti. Dokazano je da, ako se pije tri decilitra gaziranog pića dnevno, telesna težina može da se za mesec dana poveća i do jednog kilograma.

2. Dijabetes

Konzumiranje gaziranih sokova smanjuje sposobnost organizma da metaboliše šećer, pa posledično dovodi do dijabetesa, kao i do razvoja metaboličkog sindroma. On se karakteriše prekomernom težinom, visokim krvnim pritiskom i povećanim nivoom šećera i triglicerida u krvi.

3. Oštećenje jetre

Činjenica je da gazirani sokovi oštećuju jetru, a njihovo dugogodišnje konzumiranje može da dovede čak i do ciroze. Voćni šećer fruktoza iz gaziranih sokova, koji se većinom apsorbuje u jetri, odgovoran je za ovo oštećenje.

4. Bubrežni kamenci

Fosforna kiselina iz gaziranih sokova menja sastav urina i dovodi do stvaranja bubrežnih kamenaca.

5. Loši zubi

Ni zubi nisu pošteđeni. Gazirani sokovi oštećuju zubnu gleđ i utrostručuju rizik od razvoja karijesa.

6. Želudačne tegobe

Konzumiranje gaziranih sokova uzrokuje pojavu gorušice zbog povećane kiselosti, a velika količina ugljendioksida može da dovede do nadutosti želuca.

7. Slabija koncentracija i spavanje

Pored velikog sadržaja šećera, ovi napici sadrže i kofein, koji je takođe povezan sa povećanim rizikom od osteoporoze. Jedna limenka gaziranog pića sa kofeinom je isto kao šoljica crne kafe. Zato deca koja ih piju, imaju problema sa snom, ali i sa koncentracijom pri učenju.

8. Gubitak koštane mase

Narušavanje acidobazne ravnoteže u korist povećanja kiselosti krvi, predstavlja rizik za gubitak koštane mase. Naime, podizanje nivoa kiselosti uzrokuje neravnotežu kalcijuma, kao alkalnog minerala u cirkulaciji. U normalnim okolnostima, telo prirodnim mehanizmom, pomoću zdrave ishrane, reguliše odnos kalcijuma i fosfora u krvi, poznat kao acidobazna ravnoteža, ili pH krvi. Međutim, ako se uzme više fosfata putem hrane ili pića, potrebno je i više kalcijuma. Ukoliko se ne unese dovoljno kalcijuma preko mleka, sira, ribe i lisnatog povrća – telo će da ga obezbedi iz kostiju i zuba, čime će da smanji njihovu gustinu. A to će da rezultira prevremenom osteoporozom i gubitkom zuba.

Za decu u razvoju, narušavanje acidobazne ravnoteže je izrazito opasno, zbog oštećenja koštanih struktura, jer se u razvojnom periodu formiraju kosti za ceo život. Konzumiranje gaziranih sokova, bogatih fosfatima, može da ugrozi taj proces i dovede do nepovratnih oštećenja. Pored toga, pojačana kiselost može da dovede do gorušice, umora, sniženog imuniteta, bolova u kostima i pojave kandidijaze (infekcija koju uzrokuju gljivice, najčešće Candida albicans).

9. Loša ishrana

Pijenjem slatkih gaziranih pića, smanjuje se osećaj gladi, zbog njihove visoke energetske vrednosti. Zbog toga se u organizam unosi manje nutritivno vrednih sastojaka.

Opasni veštački zaslađivači
Iako se obično misli da gazirana pića bez šećera nisu štetna, istina je drugačija. Sva gazirana pića sadrže ugljenu, fosfornu ili limunsku kiselinu – koje narušavaju acidobaznu ravnotežu, kao i toksične veštačke zaslađivače: aspartam, acesulfam K i sukralozu.

Aspartam ili njegove komponente mogu da izazovu sindrom hroničnog umora, glavobolju, migrenu, slabost, uznemirenost, mučninu, kožni osip, nervozu. Acesulfam K sadrži metilen hlorid, koji može da izazove glavobolju, depresiju, mentalnu konfuziju, smetnje sa vidom, oštećenje jetre i bubrega.

Zablude o “lekovitosti”
Pojedini roditelji daju gazirane napitke deci koja imaju želudačne infekcije, kako bi im olakšali tegobe. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da je učinak potpuno suprotan. Naime, infekcija privremeno oštećuje ćelije želudačne i crevne sluznice, a napici sa visokim sadržajem šećera dodatno pogoršavaju situaciju. U medicinskim rastvorima za rehidrataciju, koji se preporučuju u takvim stanjima, odnos šećera i soli je optimalan, pri čemu šećer podstiče apsorpciju soli.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: Yumama

Sezona bundeve počinje s jeseni, a završava pred kraj zime kada se još može pronaći na pijačnim tezgama, i u supermarketima. Postoje rezličite vrste bundeve koju neki zovu i crvena tikva.

Najpoznatije su muskatna i hokaido tikva (bundeva). Muskatna bundeva je duguljasta, „sa stomakom“, oblikom podseća na tamburicu. Hokaido bundevu opisuju kao narandžastu bundevu loptastog oblika, crvene kore sa tvrdim tkivom, koje ukusom podseća na kesten. I stvarno je tako. Iz iskustva iznosim da je Muskatna mnogo bolja kada se peče, a hokaido je bolja kuvana.

“Nutritivna tj. hranjiva vrednost bundeve je izuzetno velika jer meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti ono sadrži niz vitamina i to karotin ili provitamin A, vitamin C i vitamine iz grupe B (B1, B2, B3, B6), zatim niacin, folnu kiselinu i druge. Od mineralnih sastojaka najzastupljenini u mesu bundeve su: kalijum, fosfor, kalcijum i gvožde. Sadrži i oligo i mikroelemente, pektin, celulozu i druga biljna vlakna što sve zajedno potvrđuje njenu veliku ulogu u pravilnom rast i razvoju naših beba.”

U bebinu ishranu bundeva se uvodi već na samom početku uvođenja čvrste hrane, oko petog-šestog meseca. Na zadovoljstvo mnogih beba bundeva se može koristiti za pravljenje i slanih i slatkih kaša, za ručak ili pak za užinu, ili doručak.

Svakom jelu dodaje određenu količinu slatkoće i čini ga hranjivijim. Obzirom na svoju boju, prema Multimiks principima formiranja obroka, najbolje ju je kombinovati sa povrćem drugih boja (krompir, blitva…), pirinčem i raznim vrstama mesa koja se daju bebi. Dužina kuvanja zavisi ne samo od vrste bundeve nego i od veličine komada na koje je bundeva isečena pre kuvanja. Naravno veći komadi se mogu kuvati i dvadesetak minuta dok su kockice bundeve skuvane za nepunih 5 minuta.

PRIMERI KORIŠĆENJA BUNDEVE U BEBINOJ ISHRANI IZ KNJIGE KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

Užina na početku uvođenja čvrste hrane

U malo vode sam kuvala sitno naseckanu jabuku i malo bundeve. Kada je bilo pri kraju dodala sam malo kukuruznog griza i kuvala još 5 minuta. Sve sam izmešala i izgnječila te dobila finu, bogatu užinu.

Bundeva ispečena u rerni

Ispekla sam jednu muskatnu bundevu, isečenu sa korom na šnite. Meso pečene bundeve sam odvojila od kore u tanjirić, dodala malo vode i izgnječila viljuškom. Fin obrok.

Ručak kod uvođenja mesa

U malo vode sam kuvala batak, nadbatak, pola crvene bundeve, luk i krompir. Kada je bilo gotovo, meso sam iseckala nožem, a povrće zgnječila viljuškom. Gustina sam regulisala tečnošću od kuvanja. Super slatko i hranjivo jelo koje može da se i izblendira akobebin uzrast i potrebe to zahtevaju

Doručak kod uvođenja mlečnih proizvoda

U malo vode sam kuvala tri kašike prosa i pola kruga bundeve. Kada je bilo gotovo dodala sam kašičicu pavlake i malo jogurta radi regulisanja gustine.

Ručak sa karfiolom

Kuvala sam krompir, crvenu bundevu (muskatnu tikvu) i malo karfiola. Kada je sve bilo mekano, izgnječila sam viljuškom te dodala kašiku punomasne pavlake.

Super jelo jer je slatkoća bundeve poništila kiselost pavlake.

Ručak na početku uvođenja žumanceta

U malo vode sam kuvala sitno naseckan krompir i pred kraj dodala malo naseckane muskatne bundeve. Kada je bilo gotovo izblendirala sam, dodala sitno naseckan peršunov list i izgnječila tvrdo kuvano žumance. Može da se doda osmina, četvrtina ili polovina žumenceta, zavisno od toga do koje faze uvođenja žumanceta se došlo.

Ručak kad je sezona blitve

Tvrdo sam skuvala jaje. U malo vode kuvala sam pirinač, oko dve kašike. Kada je provrlo, dodala sam šaku, na kockice seckane, muskatne tikve i kuvala do mekog. Pri kraju sam dodala dva lista blitve i kuvala još 2-3 minuta. U tanjir sam izvadila celu blitvu, pola pirinča i pola količine bundeve te u to izgnječila tvrdo kuvano žumance. Divno i bogato jelo.

Ručak sa boranijom

Kuvala sam nekoliko parčadi crvene bundeve, a kada je voda provrla dodala sam šaku smrznute boranije. Kada je bilo pri kraju kuvanja dodala sam dve kašike pirinča i sve kuvala do mekog. Zatim sam sve zajedno izblendirala uz dodatak malo maslinovog ulja.

Super slatko i fino jelo, posebno za početak uvođenja boranije.

(iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručika o uvođenju čvrste hrane bebama koji sadrži savete i recepte za bebinu ishranu od prvog zalogaja do godinu dana, a jednim svojim delom pisana je u obliku Dnevnika gde je opisana bebina ishrana dan za danom i obrok za obrokom. od nedavno najčitaniji kuvar za bebe u regionu.)

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem.

Grčevi se javljaju posle 2-3 nedelje života i najčešće spontano prolaze krajem trećeg meseca, mada kod određenog broja beba mogu potrajati i do kraja četvrtog, pa i petog meseca.

Najveći intezitet i učestalost tegoba je u drugom mesecu života. Beba koja je do tada dobro napredovala i mirno spavala, u popodnevnim časovima postaje razdražljiva i nekontrolisano plače.

Da li se grčevi češće javljaju kod dečaka ili kod devojčica?

Svaka peta beba ima grčeve i oni se podjednako javljaju i kod dečaka i kod devojčica, kod beba koje doje i kod beba koje se hrane adaptiranom mlečnom formulom, a nešto su češći kod prevremeno rođenih beba.

Zašto se javljaju grčevi i kako ih prepoznati?

Pravi uzrok grčeva nije do kraja poznat, smatra se da nastaju zbog nezrelosti digestivnog trakta, a nakupljeni vazduh izaziva bol i neprijatnost. Drugi mogući uzrok je nezrelost bebinog nervnog sistema. Da bi se grčevi razlikovali od organskih kolika, postoje određeni kriterijumi za njihovu dijagnostiku. Najčešće korišćeni kriterijum je Wessels-ovo pravilo trojki koje analizira plač odojčeta i koje glasi: odojče ima grčeve ukoliko plače više od 3 sata dnevno, ako se plač javlja u više od 3 dana nedeljno i ako to stanje traje duže od 3 nedelje.

Glavni simptom je konstantan plač bez vidljivog razloga u dužem periodu, prodorniji od normalnog, a naročito izražen u poslepodnevnim satima.

Bebe sa grčevima podižu glavu, savijaju kolena prema trbuhu, stomačić je naduven i napet, zacrvene se u licu i lice dobije bolan izgled, prave grimase i ispuštaju gasove. Grčevi se pogoršavaju nakon hranjenja. Nekada se javljaju u toku hranjenja, pa bebe prekidaju obrok. Grčevi uzrokuju i probleme sa uspavljivanjem i dužinom spavanja. Između epizoda plača, beba je dobro, lepo jede, dobro napreduje i ne pokazuje nijedan znak bolesti.

Trajanje grčeva je različito, od 15 do 60 minuta pa i duže. U toku dana može se javiti više puta.

Kako pomoći bebi?

Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem. Roditelji teško izlaze na kraj sa neprekidnim plačem i važno je pružiti im podršku.

Ne postoji izdvojen ili dokazan lek za kolike, ali određeni postupci i tretmani ih mogu olakšati:

• Poklanjanje veće pažnje (nežnost i smirenost) odojčetu od strane majke
• Pravilno sisanje bez velikog gutanja vazduha
• Čekanje da beba svaki put podrigne posle obroka
• Masiranje i topla pelena na stomačiću, savijanje nogica ka stomačiću
• Polako ljuljati bebu napred-nazad
• Deca koja su na prirodnoj ishrani treba da nastave sa podojima
• Majkama se savetuje da izbegavaju hranu koja nadima (kupus, karfiol, pasulj, luk, citrusno voće, kofein i alkohol)

Bebe koje se hrane mlečnom formulom treba hraniti u budnom stanju, u odgovarajućem položaju sa lako podignutom glavicom. Posle hranjenja treba da podrignu i tako izbace višak vazduha.

Olakšanje simptoma grčeva kod beba koje se hrane mlečnom formulom, može se postići uvođenjem u ishranu posebno prilagođene mlečne formule koja sadrži hidrolizovane proteine surutke i snižene nivoe laktoze, što olakšava varenje, sprečava pojavu grčeva i redukuje epizode plakanja.

Izvor: bebac.com

Nemlečna ishrana obuhvata sve grupe namirnica osim majčinog mleka i adaptirane mlečne formule koja se uvodi postepeno u ishranu odojčeta. Većina pedijatara i nutricionista je saglasna da sa uvodjenjem prve hrane treba započeti u periodu izmedju četvrtog meseca (posle sedamnaeste nedelje) i najkasnije do kraja šestog meseca (dvadeset šesta nedelja).

Zbog različitih potreba i različitog napredovanja beba u prvoj polovini godine, uvođenje nemlečne ishrane se počinje u dogovoru sa izabranim pedijatrom. Pedijatar u savetovalištu na redovnim pregledima procenjuje kako beba napreduje i u dogovoru sa roditeljima daje savete za uvođenje prve hrane u periodu oko šestog meseca. Do kraja prve godine beba treba i može da proba gotovo sve ukuse a što više hrane bude volela u prvoj godini, bolje i raznovrsnije će jesti i kasnije u detinjstvu.

Koje namirnice odabrati za prve nemlečne obroke?

Prva nemlečna ishrana koju beba proba su žitarice prilagođene uzrastu. Žitarice koje se uvode kao prva hrana bebe obično lepo prihvataju i bezbedne su jer imaju mali alergijski potencijal. Kao prvi obrok se daju u prvom periodu jednom dnevno u jutarnjim časovima, zbog minimalne ali moguće pojave alergije ili netolerancije, a ako ih beba rado prihvata, možete ih davati kao večernji obrok pred spavanje. Žitarice kao večernji obrok smanjuju učestalost noćnog budjenja koje je izazvano glađu.

Žitarice se uvode u malim količinama, nekoliko kašičica dnevno a količina se postepeno pojačava do pune doze za uzrast. Sve mame žele da se njihova beba zdravo hrani i da prvom hranom koju daju svom detetu obezbede sve neophodne sastojke za pravilan rast i razvoj. Kašice od žitarica su zdrave, jednostavne za pripremu i omiljene medju mamama i bebama kao prva hrana.

Već posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije ili alergije. Crvenilo oko usana, osip po koži ili proliv se nekada mogu pojaviti posle davanja obroka. Zbog moguće alergije na hranu, potrebno je bebi davati žitarice koje su kontrolisane i prilagođene za bebin uzrast. Najbolje je da se žitarice sve do prvog rođendana spremaju uz pomoć vode za decu koja su na prirodnoj ishrani ili uz pomoć adaptirane formule za decu koja se tako hrane.

Bebice nekada okreću glavu kada im date kašicu ali to ne znači da beba ne podnosi žitarice nego da u tom trenutku nije raposložena za jelo. Ako se desi da bebica okrene glavicu sutradan probajte ponovo. Strpljenje je veoma važno za uvođenje hrane.

Mame uvek žele da svojoj deci daju proizvode strogo kontrolisanog porekla i odličnog kvaliteta. Trude se da pronađu žitarice prilagođene uzrastu, kvalitetnog sastava.

Šta žitarice za bebe treba, a šta ne treba da sadrže?

Žitarice koje se daju bebama mame obično traže, a pedijatri savetuju, da budu bez dodatog šećera, veštačkih boja i aroma i da su bogate vitaminima i mineralima potrebnim za rast i razvoj. Uvek treba tražiti žitarice na kojima piše da nemaju dodat šećer – previše šećera navikava decu da jedu slatku hranu tokom odrastanja što dovodi do gojaznosti i pojave karijesa. Žitaricama ne treba da budu dodati ni veštački ukusi jer beba treba da se navikne na prave ukuse hrane.

Žitarice treba da sadrže i vitamine i minerale. Vitamini A, C, D i mineral cink imaju ulogu pri jačanju imunog sistema, kalcijum je značajan za izgradnju kostiju a gvožđe za rast crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko sadrže i prebiotik to je veoma značajno jer prebiotici pomažu pravilnom razvoju crevne flore.

Prve žitarice moraju biti glatke konzistencije a vremenom kako beba raste, mogu da se u ishrani koriste žitarice koje su glatke ali veće gustine, zatim one od sitnih komadića i različitih tekstura kako bi se bebe polako navikavale da žvaću. Preporučuje se da žitarice budu strogo kontrolisanog porekla i organskog uzgoja.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Uvođenje čvrste hrane je važan korak u razvoju bebe, ali roditelji moraju da budu oprezni sa namirnicama koje daju bebi, jer iako zdrave, nisu sve bezbedne po zdravlje mališana. Jedna od takvih namirnica je i med...

Iako je med jedna od najzdravijih i najlekovitijih namirnica, bebe ne bi smele da ga jedu pre 12. meseca starosti. Naime, med može da sadrži spore bakterije Klostridijum botulinum (Clostridium botulinum), koja može da se razmnožava u bebinom digestivnom traktu i izazove botulizam, retku, ali potencijalno fatalnu bolest.

Ove bakterije su obično bezopasne za odrasle i decu stariju od godinu dana, jer njihov crevni trakt može da spreči razmnožavanje bakterija, međutim kod beba one mogu da stvore toksine opasne po život.

Kupovni proizvodi koji sadrže med, kao što su cerealije ili gotove kašice, su bezbedne za bebu, jer su visokim temperaturama prilikom pripreme bakterije ubijene.

Uprava za hranu i lekove (FDA) je testirala prirodne zaslađivače (poput kukuruznog sirupa) i nije pronašla opasne bakterije, ali je svakako preporučljivo da se, pre nego što sami odlučite šta da date bebi, najpre konsultujete sa vašim pedijatrom.

Izvor: yumama.com

Dileme, dileme…

Uprkos brojnim pokušajima da se jednom zauvek razreši pitanje da li je bebi potrebna voda u periodu dok se hrani isključivo mlekom, ono ostaje jedno od najčešće postavljanih.

Iako se u praksi sreću različiti stavovi pedijatara, zvaničan stav najeminentnijih pedijatrijskih udruženja zasnovan na brojnim dobro potkrepljenim studijama, je jasan – voda nije neophodna bebi u prvih 6 meseci, ili dok ne počne da unosi nemlečnu hranu ( neki roditelji ranije počnu sa uvođenjem nemlečne hrane ).

Preporuka se odnosi na sve zdrave bebe, bilo da se hrane majčinim mlekom ili adaptiranom formulom, jer je procenat vode u njima sličan i iznosi oko 88%.

Nešto je drugačija situacija kod beba koje su zbog loše socio-ekonomske situacije na ishrani kravljim mlekom – tada je neophodno obrok pripremati od tzv. “dvotrećinskog kravljeg mleka“, tj. 1/3 obroka treba da bude voda, a 2/3 kravlje mleko. Moram podvući da bi bolje bilo kada bi ovu tečnost popila mama, a beba njeno mleko, jer bi na taj način beba imala idealnu ishranu, a troškovi ostali isti.

„Nije potrebno“ ne znači „opasno je“. Dakle, ako vam je ovo pitanje tolika glavolomka, možete ponuditi vašoj bebi vodu, ali: ne tokom prvog meseca života, ne pre podoja, nego isključivo između dva obroka, i vodite računa kakvu vodu nudite.

Voda mora biti mikrobiološki i biohemijski ispravna, dakle u obzir dolaze samo flaširane vode, najbolje one namenjene bebama, zato što je sadržaj minerala prilagođen njihovim potrebama ( pre svega nizak sadržaj natrijuma ), i vodovodska voda u krajevima gde je provereno ispravna.

Vodu iz vodovoda neophodno je prokuvati pre upotrebe (da ključa minimum 5 minuta ). U vodu nemojte dodavati ništa – ni šećer, ni sok, ni limun… Šta da radite ako beba ne bude želela da pije? Vrlo jednostavno – prestanite da joj nudite!

Ukoliko mlečnu formulu pripremate sa flaširanom vodom, nije potrebno da je prokuvate, ali je nakon otvaranja morate čuvati u frižideru, i iskoristiti za sledeći obrok. Važno je i da vodite računa da su posude, merice i bočica koju koristite temeljno oprane, pa zatim sterilisane, da formulu čuvate u originalnom pakovanju, na način i u roku koji je na ambalaži označio proizvođač, da je pripremate opranim rukama, neposredno pre obroka, a ostatak ne čuvate za naredni obrok. Što je beba starija, to su manje rigorozne higijenske mere neophodne, ali ruke i posuđe se uvek moraju temeljno i redovno prati, a voda uvek mora biti ispravna.

Kada počnete sa uvođenjem nemlečne hrane, počnite redovno da nudite bebi vodu između obroka, ponovo bez ikakvih dodataka. Obzirom da se hrana bebama priprema bez šećera i soli, očekujte da vaše dete neće odmah biti zainteresovano za vodu, jer potrebu i dalje zadovoljava mlekom. Oduprite se iskušenju da ponudite sok, kako bi dete bar nešto popilo, da ne biste ustalili štetnu naviku, jer beba će uvek radije izabrati sok nego vodu. Prvo neka se navikne da pije vodu, na šta možete pričekati i puna 2-3 meseca, pa tek onda, ukoliko baš želite, dajte bebi ponekad sok ( zdravi su jedino sveže ceđeni sokovi ).

dr Ivana Veljić, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, ali postoji struja lekara koja kaže da je to nepotrebno i često veoma stresno za bebe

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, ali postoji struja lekara koja kaže da je to nepotrebno i često veoma stresno za bebe. Stručnjaci smatraju da ako one jedu unutar intervala od po četiri sata, sve je u redu i nema potrebe da se bude tačno u minut, samo da bi sisale. Treba ih pustiti da se same oglase kada su gladne, a ne da se hrane po stereotipnom obrascu.

- Novorođena beba je pametnija od bilo kog odraslog čoveka - kaže dr Robin Maden, pedijatar iz Silver Springa, u državi Merilend. - Bilo da sisaju ili se hrane iz flašice, one tačno znaju kada su gladne, a kada site. Zato ih treba pustiti da same diktiraju tempo i tako će sigurno bolje napredovati.

Izvor: novosti.rs

Postoji veza između ishrane i razvoja alergija. Ako se odlaže uvođenje u jelovnik namirnica koje se svrstavaju među alergene rizik od alergija se povećava.

DECA koja nisu probala kravlje mleko pre napunjene godine imaju skoro četiri puta veći rizik da postanu alergična na njega u kasnijem periodu, pokazuju najnovija istraživanja. Kada su u pitanju jaja i kikiriki, rizik je duplo veći.

Iako se ove namirnice godinama svrstavaju u nutritivne alergene, stručnjaci smatraju da odlaganje njihovog uvođenja u ishranu deteta donosi više štete nego koristi. Izbegavanje zapravo povećava rizik za razvijanje alergija, stoga - što pre se uvedu u ishranu u malim količinama, šanse za razvijanje alergije su manje.

- Studija o povezanosti namirnica koje dajemo detetu i riziku od razvoja alergije pokazala je da je rano uvođenje jaja u ishranu dece do godinu dana korisno, jer smanjuje verovatnoću razvoja preosetljivosti na bilo koji od tri alergena: jaja, mleko ili kikiriki - rekao je doktor Maksvel Trn.

Na osnovu istraživanja sprovedenog u više od 2.100 kanadskih porodica, otkriveno je da većina roditelja zaista odlaže uvođenje ovih namirnica iz straha od neželjene reakcije. Istovremeno, jedno od 50 dece pati od alergije, što znači da ta pojava dostiže nivo epidemije.

Pojedini stručnjaci idu i korak dalje, tvrdeći da izbegavanje ove tri namirnice povećava rizik od astme, ekcema i alergijskog rinitisa u kasnijem dobu.

Izvor: novosti.rs

Roditelji verovatno nehotice deci daju previše voćnih sokova, tvrde pedijatri.

Američka pedijatrijska akademija objavila je nove smernice za roditelje, prema kojima deci mlađoj od godine ne treba uopšte davati voćne sokove.

Izuzetak jedino može biti slučaj konstipacije (zatvora) i tada deci treba dati isključivo stoprocentni voćni sok.

Za decu uzrasta od jedne do tri godine, pedijatri preporučuju ne više od 100 grama voćnog soka dnevno, a za decu od treće do šeste ne više od 150 grama.

"Porodice s malom decom sa dentalnim karijesom trebalo bi da porazgovaraju s pedijatrom o unosu voćnih sokova, jer je sasvim moguće da je to uzrok", kažu iz Pedijatrijske akademije.

Grupa navodi da još nema dovoljno dokaza da voćni sokovi utiču na gojaznost kod dece, ali svakako preporučuju eliminaciju svih kaloričnih napitaka iz ishrane mališana koji imaju višak kilograma.

Izvor: B92