Jeste li i vi kao mali morali pojesti svu hranu sa tanjira i tek ste tada smeli ustati od stola? Neki roditelji takvu praksu zadržavaju i danas, a ona je povezana sa porastom gojaznosti, smatraju stručnjaci.

Roditelji i dalje podstiču decu da pojedu celi serviran obrok, iako su današnje porcije puno veće nego što su to nekada bile. Kao rezultat toga, deca sve slabije mogu odrediti kada im je dosta.

Novo istraživanje uključilo je podatke od oko 2,200 adolescenata i 3,500 roditelja. Rezultati su pokazali kako su očevi bili skloniji potsticati decu da pojedu sve sa tanjira. Takođe, pritisak je bio veći na dečacima u tinejdžerskim godinama nego na devojčicama.

“Iznenadilo me ponašanje nekih roditelja, poput prisiljavanja dece da pojedu celi obrok kako se hrana ne bi bacila”, izjavila je autorka studije Keti Lot, sa univerziteta Minesota.

Ako terate dete da pojede sve iz tanjira možda će biti gojazno

U 50-im godinama prošlog veka konzumiranje celog obroka značilo je nešto drugo nego danas. Porcije hrane su postale veće s vremenom, a ako decu potstičete da se oslanjaju na količinu hrane koja je još ispred njih, neće prepoznati unutrašnje signale koji im govore da su siti.

Neki stručnjaci veruju kako se opasnost od dečje gojaznosti pogoršava ako roditelji nisu u mogućnosti prosuditi jesu li njihova deca zdrave težine ili ne. Velik broj dece danas ima problema s gojaznošću, a roditelji ponekad ne vide da su njihova deca zdrave težine, ako su u društvu deblje dece.

Ovo istraživanje objavljeno je u paralelno s istraživanjem doktora Brajana Vansinka s njujorškog univerziteta Kornel, koje kaže kako je ključ izbegavanja prejedanja u manjim obrocima.

Prisiljavanje dece da pojedu sve iz tanjira loše utiče na kasnije navike u ishrani

Doktor Vansink proučavao je ponašanje vitkih i debljih osoba na zabavama sa švedskim stolom. Primetio je kako su vitke osobe bile sedam puta sklonije da uzmu manje tanjire te bi prvo proučili što je ponuđeno, a onda su birali svoj obrok.

Mršaviji ljudi više posmatraju koje su namirnice dostupne i na osnovu toga biraju obrok, dok deblje osobe češće uzmu što god je pri ruci, zaključak je njegovog istraživanja.

Ukoliko je vaše dete izbirljivo kada je hrana u pitanju ili uopšte ne voli da jede, sigurno vam nije lako. Do sada ste verovatno pročitali tonu članaka i knjiga na tu temu. Savetovali ste se sa drugim roditeljima, koji imaju isti problem, ali kada je vaše dete u pitanju ti saveti jednostavno ne rade!

Nutricionista Tobi Amidor, ekspert u ovom polju ima par dobrih saveta za pravilnu ishranu vašeg deteta.

Greška 1: Terate dete da jede

Ukoliko terate vaše dete da jede nešto što ne voli, razmislite ponovo o toj metodi. Ovakav način hranjenja može umoriti i vas i vaše dete, a negativne posledice su mnogobrojne, jer ćete mu onda zgaditi ne samo hranu, vec kompletan ritual i vreme kada se jede.

Umesto toga nemojte obraćati pažnju kada dete ne voli nešto da jede. Ako niste napravili pompu oko toga, sledeći put kada dete bude jelo isto to, neće se toliko buniti. Vremenom i vašim pozitivnim stavom počeće sasvim normalno da jede tu hranu.

Greška 2: Kuvate samo ono što dete voli!

Mnogi roditelji upadnu u zamku spremanja isključivo detetove omiljene hrane, upravo iz straha da ono ne ostane gladno. Međutim, to nije rešenje.

Umesto toga spremite detetu jelo koje će sadržati barem jedan njemu omiljeni sastojak. Na primer, ako vaše dete voli da jede samo pomfrit i meso, a zazire od povrća, vi mu spremite obrok sa jednim sastojkom koje voli i s jednim koje ne voli. Ako je dete starije uključite ga u pripremu hrane, to će ga svakako motivisati da sve proba!

Greška 3: Insistiranje da pojede sve iz tanjira

Roditelji uglavnom preteruju u doziranju i količini porcija.

Ako ne možete sami da odredite veličinu porcije potražite stručni savet. Praksa je da se servira po jedna supena kašika u skladu sa detetovim godinama za svaku namirnicu. Na primer, dvogodišnjem detetu sipajte po dve kašike pirinča, šargarepe i nekog mesa. Bitno je da je dete užinalo sat do dva pre glavnog obroka. Umesto da dete terate da pojede sve iz tanjira, pobrinite se da je ono sito i zadovoljno.

Greška 4: Ignorisanje detetovog ukusa

Deca imaju mnogo istančaniju paletu od odraslih (koja se vremenom gubi). Nešto što vama nije slano ili dovoljno začinjeno, vašem detetu je možda preslano i jako. Potrudite se da kuvate blažu hranu za vaše dete i poslušajte kad vam kaže da mu je hrana prejako začinjena.

Greška 5: Prerano odustanjanje

Ne predajte se lako ako dete odbije hranu na prvu loptu. Prema istraživanjima potrebno je da detetu ponudite oko 20 puta istu hranu, pre nego što je prihvati.

Umesto što ćete odustati od spremanja određenog jela, pripremajte baš te namirnice i dozvolite mu da se igra s njima. Ovo podrazumeva da je dodiruje, kao i da je stavlja u usta i ispljune potom. Vremenom će prihvatiti određenu namirnicu i više neće praviti problem.

Greška 6: Grickalice

Grickalice nisu dobre ni za odrasle, a kamoli kao uzina za vašu decu. Ovakva uzina je prepuna šecera, veštackih boja i aditiva koji nikako nisu dobri za zdravlje.

Umesto grickalica ponudite vašem detetu za uzinu neko voce ili neku drugu zdravu namirnicu.

Greška 7: Hrana kao nagrada

Ukoliko koristite neke od ne baš tako zdravih namirnica poput slatkiša ili grickalica kao nagradu za pojeden ručak, grešite! Tako ćete najlakše razviti loše navike u ishrani kod vašeg deteta. Davanjem slatkiša za nagradu može da razvije i zavisnost.

Umesto hranom nagradite vaše dete tako što ćete ga izvesti u park ili na neku drugu njemu voljenu aktivnost.

Greška 8: Oprez sa sokovima

Preporuka je da dete pije oko pola čaše 100 odsto ceđenog soka na dan. Vecća količina od preporučene samo stvara naslage šećera, što pak utiče na odsustvo apetita kod deteta.

Savet je da zamenite sokove vodom. Ako dete baš voli sok onda ga razblažite s vodom.

Novorođenče
Kolostrum
Prva klopa koju dobija bebac kad se rodi je kolostrum. To je prvo majčino mleko u kom se nalaze antitela koja beba ne može još sama da proizvede i izuzetno hranljive materije. Kolostrum pomaže bebi da isprazni digestivni trakt od mekonijuma i prekomerne sluzi. Beba bi trebalo obavezno da sisa ovo mleko jer ne samo da je zdravo za nju već će tako podstaći mleko koje se nagomilava u vašim dojkama.

Količina
Prvi podoji su vrlo mali - oko pola kafene kašičice.

Prvi mesec
Majčino ili adaptirano mleko
Preporučuje se da bebina ishrana do šestog meseca bude isključivo dojenje. Ako to nije moguće, bebe treba da jedu adaptirano veštačko mleko.

Količina:
U prvom mesecu beba bi trebalo da sisa na zahtev. To znači da joj se da dojka (odosno flašica) kad god zaplače. U ovom periodu beba će sisati između 10 i 12 podoja. Do drugog meseca života bebe posisaju dnevno oko 400-900 ml mleka.

Od šeste nedelje do drugog meseca
Ovo je period kada beba ustaljuje obroke i kada joj se ukida noćni podoj. Poslednji podoj treba da je u 23 časa. Beba preko dana treba da sisa na svaka tri sata.

Količina:
Do drugog meseca života bebe posisaju dnevno oko 400-900 ml mleka.

Od tri do četiri meseca
Beba treba da se hrani isključivo majčinim odnosno adaptiranim mlekom. Ako beba sisa adaptirano mleko treba je pojiti prokuvanom vodom ili blagim čajem. Dojene bebe ne moraju obavezno da se poje.

Količina:
Beba u ovom uzrastu dnevno pojede od 700ml do 1,2l mleka.

Od pet do šest meseci
Ovo je period kada se bebi uvodi nova, ne mlečna hrana. Hrana se uvodi postepeno i u malim količinama – jedna do dve kašike dnevno. Uvek se uvodi samo jedna namirnica a navikavanje na nju traje od 3 do 7 dana. Prvo se bebi daju voćni sok i voćne kaše. Kad je prihvatila voće bebi se daju kaše od žitarica pa zatim kaše od povrća i mladog mesa.

Količina:
Beba u ovom periodu može da pojede u jednom obroku: 4 supene kašike žitarica, 30-60 ml soka, 2-6 supene kašike voćne kašice, 4-7 supene kašike povrćne kašice, 1 supenu kašiku mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju posisaju je 750-900ml.

Od sedam do osam meseci
Detetu se u ovom periodu još uvek lagano uvode različite namirnice ali se i kombinuju kašice od već prihvaćenih. Sada beba može da proba teletinu, žumance i džigericu. Žumance treba da bude dobro kuvano (5-7 minuta) i da se daje postepeno (1/8, ¼, ½ pa tek onda celo). Kada beba prihvati celo žumance ono se može davati dva puta nedeljno u kombinaciji sa drugom hranom.

Sveže (živo) žumance ni slučajno nemojte davati bebi!

Količina:
Beba u ovom perodu može da pojede u jednom obroku: 4-6 supene kašike žitarica, 120ml soka, 6 supenih kašika voćne kašice, 7 supenih kašika kašice od povrća i 1 do 2 supene kašike mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Od devet do deset meseci
U devetom mesecu bebi se uvodi doručak. To može da bude kačamak, popara, jogurt, sir, kiselo mleko, pavlaka sa crnim hlebom, griz... Parče hleba treba davati bebi u ruku kako bi „češala“ desni jer joj sada rastu zubići.
Od desetog meseca beba može da jede kuvanu ribu (pastrmku, oslić), čorbe od pasulja, graška ili boranije.

Količina:
Beba u ovom perodu može da pojede u jednom obroku: pola parčeta hleba, 8-12 supenih kašika žitarica, 120 ml soka, 7-8 supenih kašika voćne kašice, 7-8 supenih kašika kašice od povrća i 3 do 4 supene kašike mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Od jedanaest do dvanaest meseci
Sada se bebi može davati sitno seckana hrana koju ona može sama uzimati i jesti. Počnite sa seckanim voćem (breskva, banana, jabuka). Beba će rado sama prstima jesti i parčiće hleba namazane pavlakom ili sirom. Takođe zgodni su i grašak, kukuruz šećerac ali i sitni komadići mesa.

Količina:
Beba u ovom periodu može da pojede u jednom obroku: pola parčeta hleba, 8-12 supenih kašika žitarica, 120 ml soka, 8-9 supenih kašika voća, 8-9 supenih kašika kašice od povrća i 4-5 supene kašike mesa, jedno celo žumance. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Nakon prvog rođendana
To je period kada beba prelazi na porodični jelovnik s tim što se bebin obrok ne soli i ne začinjava. Sada beba može da jede celo jaje – bilo kuvano, pečeno ili u kajgani. Tek od prve godine života deca smeju da jedu med, limun, narandže i kivi.
I ne zaboravite: preporučuje se da beba jede majčino mleko 12 meseci!

1. Banane
2. Kelj
3. Šargarepa
4. Riba
5. Mleko
6. Sir
7. Hleb i cerealije (žitarice)
8. Jaja
9. Meso
10. Kivi

1. Banane
Banane su odličan izvor energije.
2. Kelj
Kelj je bogat gvožđem i osnovnim antioksidantima - hranjivim sastojcima koji su prirodna zaštita od kancera.
3. Šargarepa
Šargarepa je važna za rast, zdravu kožu i zube. Sveža šargarepa ima dvostruko veću količinu vitamina od kuvane.
4. Riba
Riba predstavlja važan izvor esencijalnih omega - 3 ulja.
5. Mleko
Mleko sadrži sve hranjive sastojke koji su potrebni bebi da bi rasla. Deca i posle prvog rođendana treba da popiju najmanje 4,5 dcl mleka dnevno ili ekvivalent u mlečnim proizvodima.
6. Sir
Sir je odličan izvor za jake i zdrave kosti i zube. Ako se pojede nakon obroka, on neutrališe kiselinu koja izaziva karijes.
7. Hleb i cerealije (žitarice)
Hleb i cerealije (žitarice) poseduju visok sadržaj vlaknastih materija i složenih ugljenih hidrata. Uvek birajte hlebove i peciva od integralnog brašna.
8. Jaja
Jaja su bogata proteinima, vitaminima i gvožđem.
9. Meso
Posnije crveno meso obezbeđuje jedan od najboljih oblika gvožđa. Takođe, ovo meso je bogato proteinima i cinkom - osnovnim materijama za rast, proces ozdravljenja, zaceljenje rana i jak imunološki sistem.
10. Kivi
Kivi sadrži gotovo dvostruko veću količinu vitamina C od pomorandže. Takođe je sjajan izvor potasijuma, biljnih vlakana, vitamine B grupe, vitamina E i minerala. Preporučuje se isključivo nakon bebinog prvog rođendana.

Možete da počnete sa uvođenjem kašice u bebin jelovnik kad je beba stara između 4 i 6 meseci. U principu, majčino mleko zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe do šestog meseca. Majčino mleko (pa tako i ono zamensko – adaptirano) je hrana koju beba do šest meseci može da svari i podnese sa svim potrebnim kalorijama i vitaminima. Bebin digestivni sistem se do šestog meseca još nije kompletno formirao i jednostavno još nije spreman za nešto što nije mleko. Odugovlačenjem sa uvođenjem čvrste hrane smanjićete rizik od alergijskih reakcija. Kada naumite da počnete sa kašicama – svakako se prvo konsultujte sa lekarom.

Koja je najbolja hrana za početnike?

„Sa čim da počnem?“ - postavite ovo pitanje desetorici pedijatara i dobićete deset odovora. Svaki lekar ima svoju broj 1 hranu za bebinu premijeru. Iako su jednoglasni da je majčino mleko najbolje za novorođenče i da sa njim treba istrajati što duže – na ovom planu nikako da se slože. Razlog može da bude taj što ne postoji nekih većih naučnih dokaza koji će ukazati na neku određenu čvrstu hranu. Poslušajte svog lekara, a kasnije će vam beba sama staviti do znanja da li joj se nešto dopada ili ne. Ipak, treba da znate da će beba u početku „praviti face“ i skupljati usta kao da joj se prva klopica ne dopada ali to je zato što je šokirana novim ukusom.

Jabuka

Na prvom mestu se ugnezdila jabuka kao voćka sa našeg podneblja koju je lako naći preko cele godine. Jabuku bebi dajte kao sok i to za početak jednu kašičicu. Bebi se dodaje po kašičica dnevno a za nedelju dana može da dobije pasiranu jabuku u obliku kašice. Većina beba sa oduševljenjem prihvata voće kao prvu hranu međutim kasnije može da odbije manje slatku hranu kao što je povrće ili nezaslađene žitarice.

Pirinčane pahuljice

Na tržištu postoje pirinčane pahuljice za bebe, obogaćene gvožđem, koje se preporučuju kao prva hrana. Pirinčane pahuljice se lako razrede na gustinu ne mnogo veću od mleka. Bebe ih lako vare i retko izazivaju alergiju. Kašica može da se napravi pomoću majčinog ili adaptiranog mleka, ali i sa prokuvanom običnom vodom.

Krompir

Mnogi se za premijeru u bebinoj ishrani odlučuju na kuvan krompir jer ima slatkast i prijatan ukus. Krompir se bebi daje obaren bez ikakvih dodataka. Ni slučajno ga nemojte soliti.

Šargarepa

Kuvana šargarepa iz nesoljene pileće supe tako može da bude sjajna klopa za početnike. Izgnječite je kašikom, dodajte nekoliko kapi mleka (majčinog ili adaptiranog) i ponudite bebi.

Hrana slična mleku

Prema teoriji da će beba najlakše prihvatiti hranu kakvu je do sada jela, nezaslađen, punomasan jogurt ili kefir savršeni su za početak. Važno je da jogurt ne bude onaj voćni kako beba kasnije ne bi odbijala neslanu hranu. Beba će ga sa zadovoljstvom smazati tako kiselkastog što će joj kasnije dobro doći. Bebe alergične na mlečne proizvode ali i one koje ih loše podnose ne bi trebalo sa ovim da počnu.

Bundeva

Bebe koje s jeseni počinju sa papicom imaju sreću da probaju blagi slatkasti ukus pečene bundeve. Parče očišćene bundeve se stavi u rernu i ispeče. Ohlađeno ispasirano meso bundeve se ponudi bebi sa ili bez dodatog majčinog ili adaptiranog mleka.

Banana

Iako će tokom prvih par godina banana igrati jednu od većih uloga, ona za premijeru nije baš podesna. Jedini razlog za to je njen sladak i prijemčiv ukus koji može da stvori problem kod kasnijeg navikavanja na manje prijatne ukuse.

Da li još uvek treba da dojim bebu (odnosno da joj dajem adaptirano mleko)?

Pa, naravo! Vašoj bebi je neophodno majčino (odnosno adaptirano) mleko sve dok ne napuni godinu dana. Mleko joj daje potrebne vitamine, gvožđe i proteine u lako svarljivom obliku. Čvrsta hrana ne može da zameni sve nutritivne vrednosti koje nudi majčino mleko u prvoj bebinoj godini života.
Prošlo je nedelju dana kako moja beba jede kašicu od jabuke, kada je vreme za drugu čvrstu hranu?
Čvrsta hrana se bebi uvodi postepeno. Zbog mogućih alergijskih reakcija na neku hranu treba sačekati minimum tri dana do uvođenja nove namirnice. Tako ćete biti sigurni ako vaša beba dobije alergetsku reakciju (proliv, nadut stomak, učestaliji no inače gasovi ili svrab) na šta je reagovala. Ako u porodici postoje osobe koje su podložne alergijama najbolje bi bilo da sa svakom namirnicom budete obazrivi i da je „uvodite“ po nedelju dana.

Bez obzira na to, dobro je navići bebu da prihvati da jede širok spektar namirnica tako što će se navići na ukus i teksturu svake od njih. Svaka beba ima jedinstven ukus ali pomaci u ishrani treba da idu otprilike ovako:

1. Polutečna kašica.

2. Izgnječena ili izmiksana kašica od voća ili povrća.

3. Fino iseckana hrana koja uključuje meso i druge namirnice bogate proteinima.
Na šta bi trebalo da obratim pažnju?
Stolica

Obratite pažnju na bebinu stolicu jer ona više neće biti ista kao kada se beba hranila isključivo mlekom. Nemojte biti iznenađeni ako u peleni nađete boje, teksture pa i mirise koji do sada nisu bili zastupljeni. Čak i vrlo mala količina (jedna kašičica) može da promeni onaj „miris“ bebine stolice na koji ste navikli. To je normalno.

Ako primetite da beba teže kaki ili da joj je stolica jako čvrsta – to je zato što ste možda zaređali sa bananom, rižinim pahuljicama ili sa kašicom od jabuka. Ova hrana može da stvori konstipaciju pa kako se beba ne bi mučila ponudite joj neko drugo voće ili povrće.

Alergije

Kada uvodite novu hranu budite oprezni i posmatrajte bebu - ako joj se pojavi reakcija na neku namirnicu posavetujte se sa lekarom. Najbolje bi bilo da izbegavate one namirnice koje su česti izazivači alergija. To su citrusno voće i crveno voće, med, kravlje mleko, paradajz, jaja (belance), školjke, kikiriki puter...

Ne odustajte

Ako beba odbije neku vrstu namirnice nemojte lako odustati – ponudite joj isto za dve do tri nedelje. Nikad se ne zna. Beba možda nikad neće zavoleti pire od krompira a možda će ga za mesec dana prosto obožavati.

Raznovrsnost

Pred vama i vašom bebom prava je galerija raznovrsnih namirnica – zato ne insistirajte na dve ili tri. Ako vi ne volite da jedete neku voćku ili povrćku to ne znači da je vaša beba neće voleti, zato je nemojte uskraćivati za ono što nije po vašem ukusu. Čak i van sezone može da se napravi obrok od voća ili povrća – na tržištu postoje u zamrznutom stanju ili pak spravljene kao gotovo bebi kašice.

Koliko puta dnevno treba da dajem bebi čvrstu hranu?

Beba se u početku ne hrani čvrstom hranom već se navikava na nju i na nov način i ritual hranjenja. U samom početku bebi se daju polutečne kašice jednom dnevno. Glavni obrok bebi je i dalje mleko. Što je beba starija broj obroka i količina čvrste hrane u njenom jelovniku su veći i intezivniji. Kada beba napuni osam meseci ona već može da jede kašicu tri puta dnevno.

Da li mi treba posebna oprema za hranjene bebe?

Naravno. Najbolje bi bilo kad bi beba imala sopstvene posude u kojima se priprema hrana za nju. Dakle potrebna vam je mala šerpa, lonče, dubok plastičan tanjir sa zanimljivim šarama, nekoliko plastičnih kašičica, portikla, blender pomoću kog ćete lakše mućkati kašice, visoka stolica za hranjenje i mušema ili stare novine koje ćete obložiti po podu kako vam se kuhinja ne bi pretvorila u katastrofu.

Gde je najbolje da hranim bebu?

Da bi bebi od samog početka utvrdili dobre navike prilikom obedovanja poput jedenja za stolom a ne ispred TV-a, najbolje je da bebu hranite u njenoj visokoj stolici blizu trpezarijskog ili kuhinjskog stola gde će se uskoro i sama pridružiti pri porodičnom jelu. Dok je još mala nemojte joj davati krupniju hranu na dohvat ruke jer je može zgrabiti i progutati te izazvati davljenje. Ako beba još nije spremna za visoku stolicu posadite je u krilo – samo budite sigurni da je dovoljno uzdignuta kako bi mogla dobro da proguta hranu koju joj dajete.

Želim da moje dete jednog dana ima zdrave navike u ishrani, da li treba da počnem sada?

Sada, dok je vaša beba još na samom početku pravo je vreme za uspostavljanje zdravih navika u ishrani. Postoji par stvari koje ne treba da zaboravite:

1. Nemojte da preterate sa hranom. Odredite potrebnu količinu hrane za svaki obrok i nje se držite.

2. Ne silite bebu da jede hranu koja joj se ne dopada. Poštujte bebin ukus i izbegavajte borbu oko zalogaja. Možda nije gladna, možda će joj se ta namirnica svideti sledeće nedelje, možda samo nije raspoložena da jede...

3. Pokušajte da napravite pravu ravnotežu između proteina, ugljenih hidrata, voća i povrća. Slatko, slano i masno u bebinoj ishrani svedite na minimum.

4. Izbegavajte fast food što duže moguće.

5. Ne podmićujte, ne nagrađujte niti tešite dete hranom. Umesto hrane u tim trenucima dajte mu puno zagrljaja, poljubaca, ljubavi i pažnje.

6. Hranite bebu u njenoj stolici kad god je to moguće. Izbegavajte da hranite bebu ispred TV, dok se igra ili u šetnji.

7. Na samom početku uvođenja čvrste hrane u bebin jelovnik, ni slučajno nemojte da pravite tečne kašice u bebinoj flašici. Beba od samog početka treba da shvati i nauči da se hrana jede sedeći uspravno i pomoću kašičice.

Izvor: bebac.com

Od šestog do osmog meseca hrana treba biti mekana, pa ju je najbolje pasirati. S osam meseci beba može jesti čvršću hranu, a kada napuni godinu dajte joj ono što jede i ostatak porodice.

Majčino mleko je osnovna bebina hrana u prvih šest meseci života. Kada beba napuni šest meseci majčino mleko joj i dalje treba, ali je sada vreme da proba i čvrstu hranu. S dohranom krenite postepeno. Neka deca će se odmah oduševiti novim ukusima, dok će druga u početku odbijati prve kašice. Neka vas to ne brine, jer se događa da deca tek sa 10 meseci prestanu pružati otpor novom načinu hranjenja. Zato je važno da budete uporni, ali i strpljivi.

1. Čvrstu hranu počnite nuditi tek kada dete napuni šest meseci. Ali, nikako ne odustajte od dojenja. Bebi majčino mleko treba tokom prve godine života.

2. Novu hranu nudite detetu kada je gladno. Nemojte se ljutiti kada dete odbija nove namirnice, smešite se, gledajte dete u oči i ohrabrite ga.

3. Pripremajte i čuvajte hranu na siguran način. Pazite na čistoću kuhinje, posuđa, namirnica i naravno, vaših i dečijih ruku. Pokušajte dete uvek hraniti sveže pripremljenim obrokom. Ako to iz nekog razloga nije moguće, čuvajte hranu dobro u zatvorenim posudama u frižideru. Jednom podgrejan obrok bacite i nikako ga nemojte ponovo grejati.

4. Postepeno povećavajte količinu obroka. Na početku će to biti male porcije napravljene od jedne namirnice, a kako dete bude prihvatalo nove ukuse povećavajte količinu i obogaćujte obrok novim vrstama hrane.

5. Detetove energetske potrebe od dohrane su otprilike 200 kalorija dnevno u dobu od šest do osam meseci, 300 kcal na dan u dobu od 9 do 11 meseci, 550 kcal na dan u dobu od 12 do 23 meseca.

6. Od šestog do osmog meseca hrana treba biti mekana, pa ju je najbolje pasirati. Sa osam meseci beba može jesti čvršću hranu, a kada napuni godinu dana dajte joj ono što jede i ostatak porodice. Naravno, pazite da obrok nije preslan i premastan.

7. U početku novu hranu nudite dva do tri puta dnevno, a sa devet meseci, tri do četri puta dnevno.

8. Vodite računa i o hranjivosti obroka. U početku će to biti šargarepa, krompir, jabuka. Od desetog meseca dajte detetu meso, piletinu, ribu , grašak, buraniju... Svaki dan mu ponudite voće i povrće u boji. Ako dete voli pirinač, nemojte mu stalno nuditi samo, dodajte voće ili usitnjeno meso.

9. Nemojte detetu davati gazirana pića i zašećerene sokove. Ako je dete žedno, ponudite mu majčino mleko ili čistu prokuvanu vodu.

10. Dajte detetu raznovrsne namirnice, kako bi se zadovoljile njegove potrebe za vitaminima i mineralima.

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu infekciju crevnog trakta. Dojenački botulizam je bolest do koje dolazi kada novorođenče unese bakteriju koja proizvodi toksin unutar tela. Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta.

Sve je više dokaza koji govore da med može biti uzročnik ovog tipa botulizma. Med je poznati izvor spora koje stvaraju bakterije Clostridium botulinum. Kada ih dojenče unese u organizam, ove bakterije proizvode toksin koji uzrokuje dojenački botulizam, ozbiljno,ali na svu sreću retko trovanje hranom. Stoga se deci mlađoj od 12 meseci nikada ne sme davati med.

Dojenački botulizam nije nimalo bezopasna bolest, jer napada nervni sistem bebe i u najtežim slučajevima može čak dovesti do smrti.

Međutim, većina se beba uspe oporaviti. Najčešći znaci i simptomi botulizma su:
• Trajni zatvor (konstipacija)
• Omlitavljene ruke, noge i vrat
• Slabašan plač zbog slabosti mišića
• Poteškoće u dojenju, beba nema snage da izvuče mleko
• Izražen umor dojenčeta (stalna pospanost)
• Poteškoće u disanju

Spore botulizma se takođe mogu ugnjezditi i u neke namirnice sa niskim sadržajem kiseline koje sami spremamo u kutije za čuvanje hrane u frižideru, ali i u šećernom sirupu. Imajte to na umu i izbegavajte takve namirnice u ishrani dojenčeta.

Autor: Bebe&Mame

Svеtskа nеdеljа dојеnjа svаkе gоdinе sе оbеlеžаvа u višе оd 170 zеmаljа svеtа kаkо bi sе pоvеćаlо znаnjе i svеst о znаčајu i prеdnоstimа dојеnjа i оbеzbеdilа pоdrškа dојеnju.

Dојеnjе prеdstаvljа nајјеdnоstаvniјi, nајzdrаviјi i nајеkоnоmičniјi nаčin dа sе оbеzbеdi zаdоvоljеnjе pоtrеbа nоvоrоđеnčеtа zа prаvilnоm ishrаnоm.

Mајčinо mlеkо је pоtrеbа svаkоg nоvоrоđеnčеtа, оdојčеtа i dеtеtа dо nаvršеnе drugе gоdinе živоtа.

Sаstаv i kоličinа mајčinоg mlеkа prilаgоđеni su uzrаstu dеtеtа i njеgоvim pоtrеbаmа. Оsim štо zаdоvоljаvа pоtrеbu zа hrаnоm, dеtе sisаnjеm оstvаruје pоvеzаnоst sа mајkоm i zаdоvоljаvа pоtrеbu zа bliskоšću, stimulišе rаzvој svih svојih čulа, pоstižе bоlji psihоmоtоrni rаzvој i rаzvој intеligеnciје.

Dојеnjе је ključni fаktоr prеživljаvаnjа, zdrаvljа i blаgоstаnjа оdојčаdi i mајki i prеdstаvljа vitаlni dео оdrživоg rаzvоја i znаčајnu kоmpоnеntu glоbаlnе аkciје оkоnčаnjа pоrеmеćаја uhrаnjеnоsti.

Dојеnjе niје isključivа оdgоvоrnоst žеnа – zаštitа, prоmоciја i pоdrškа dојеnju је kоlеktivnа društvеnа оdgоvоrnоst.

Pоdršku mајkаmа kоје dоје mоgućе је оbеzbеditi nа rаzličitе nаčinе.

Trаdiciоnаlnо, pоdršku pružа užа, аli i širа pоrоdicа. Pоtrеbnа је pоdrškа širе оkоlinе, а pоrеd zdrаvstvеnih rаdnikа i sаvеtnikа zа dојеnjе i pоdrškа priјаtеljа, kао i zајеdnicе u cеlini.

Uprkоs mеđunаrоdnim prеpоrukаmа, sаmо 40 odsto svih bеbа mlаđih оd šеst mеsеci u svеtu su isključivо dојеnе, а sаmо 45 odsto nаstаvljа dојеnjе dо nаvršеnа 24 mеsеcа.

Prеdnоsti dојеnjа zа nоvоrоđеnčе/оdојčе:

Оbеzbеđuје prаvilаn rаst i rаzvој
Pоdstičе rаzvој i sаzrеvаnjе оdbrаmbеnоg sistеmа
Smаnjuје rizik оd gојаznоsti
Pоdstičе rаzvој intеligеnciје
Štiti оd mnоgih bоlеsti i infеkciја
Smаnjuје rizik оd prоlivа
Smаnjuје rizik оd pојаvе аlеrgiја
Smаnjuје rizik оd sindrоmа iznеnаdnе smrti оdојčеtа

Prеdnоsti dојеnjа zа mајku:

Pоmаžе uspоstаvljаnju еmоciоnаlnе vеzе sа dеtеtоm
Smаnjuје krvаrеnjе pоslе pоrоđаја
Dоprinоsi nоrmаlizаciјi tеlеsnе mаsе
Smаnjuје rizik оd pојаvе оstеоpоrоzе
Smаnjuје rizik оd pојаvе mаlignih оbоljеnjа dојkе i јајnikа
Smаnjuје rizik оd pоstpоrоđајnе dеprеsiје
Smаnjuје rizik pојаvе аnеmiје
Svеtskа аliјаnsа zа pоdršku dојеnju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirаlа је оvu kаmpаnju kаkо bi sе intеnzivirаlе аktivnоsti nа zаštiti, prоmоciјi i pоdršci dојеnju, а svаkе gоdinе pаžnjа је usmеrеnа nа rаzličitе tеmе оd znаčаја zа dојеnjе.

Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) i Unicеf (UNICEF) su 1989. gоdinе prеpоručili vоdič „Dеsеt kоrаkа dо uspеšnоg dојеnjа”, kао оdgоvоr nа svе оčiglеdniјi аgrеsivni prоdоr prоizvоđаčа mlеčnе fоrmulе, kојi su tоkоm nizа gоdinа dоstа dоprinеli drаstičnоm smаnjеnju dојеnjа u cеlоm svеtu.

Оvаkvа situаciја uticаlа је i nа usvајаnjе i krеirаnjе Mеđunаrоdnоg kоdеksа zа zаbrаnu rеklаmirаnjа аdаptirаnе mlеčnе fоrmulе, kојi је dаnаs dео zаkоnоdаvstvа vеćinе еvrоpskih zеmаljа.

Zvаnični dаtum Svеtskе nеdеljе dојеnjа nа glоbаlnоm nivоu је оd 1 dо 7. аvgustа, аli sе držаvаmа, оrgаnizаciјаmа i instituciјаmа prеdlаžе dа zа оbеlеžаvаnjе i аktivnоsti pоvоdоm Svеtskе nеdеljе dојеnjа izаbеru nајpriklаdniје dаtumе u njihоvim zеmljаmа.

U nаšој zеmlji Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа оbеlеžаvа sе 40. nеdеljе u gоdini kоја simbоličnо prеdstаvljа trајаnjе trudnоćе, а оvе gоdinе оbеlеžićе sе u pеriоdu оd 3. dо 10. оktоbrа pоd slоgаnоm „ISTUPI ZА DОЈЕNjЕ – ЕDUКUЈ I PОDRŽI”.

Jedan od ciljеva Svеtskе nеdеljе dојеnjа 2022. je da infоrmiše ljudе о vеzi izmеđu dојеnjа i sоciјаlnе pоdrškе rоditеljimа.

Takođe, jаčаnjе pоdrškе vrеdnоstimа rоditеljstvа i rоdnо uјеdnаčеnim sоciјаlnim nоrmаmа nа svim nivоimа rаdi pružаnjа pоdrškе dојеnju i sаrаdnjа sа pојеdincimа i оrgаnizаciјаmа kојi pružајu pоdršku rоditеljimа.

Među ciljevima su i pоvеćаnjе pоdsticаја rоdnе rаvnоprаvnоsti u оblаsti sоciјаlnе zаštitе kаkо bi sе unаprеdilо dојеnjе.

Izvor: danas.rs

Na samom početku majčinstva, sasvim je normalno da razmišljamo o svakoj sitnici kada je zdravlje deteta u pitanju. Jedna od najčešćih briga majki jeste dojenje, i da li je bebi obezbedila dovoljno hrane.
Kada počnete sa dojenjem, prirodno što brinete da li je količina mleka koju imate dovoljna. Ipak, kako biste mogli da se opustite i sa mirom dojite, izdvajamo znake po kojim ćete znati da beba ima dovoljno mleka.

1. Dojenje ide sasvim jednostavno i za vas i za vašu bebu. Bradavice vas ne bole, što znači da se beba "uhvatila" dobro.

2. Beba se sama udaljava od vaših grudi. Potpuno je zadovoljila svoj apetit, čak i ako zatraži da jede opet posle 10 minuta. Kao i vi, i beba voli da pravi pauze.

3. Beba je zadovoljna nakon jela, izgleda dobro i dobija na težini posle prve nedelje. Tada možete biti sigurni da je vaša beba iz mleka dobila dovoljno nutrijenata i kalorija. Mleko sadrži sve odgovarajuće sastojke za bebu, iako se oni menjaju. Vaše telo zna šta je bebi potrebno.

4. Ako beba isprlja pet do osam pelenica u toku 24 sata, to je dobar pokazatelj da je jela dovoljno.
Normalno je ako se desi da beba izgubi malo na težini u prvoj nedelji. Čim dovoljno jede, vrlo brzo će sve nadoknaditi.

Ukoliko beba ne može da lepo uhvati bradavicu, potražite pomoć od stručnjaka. Nekada se možete konsultovati i sa drugim mamama koje doje, razgovarati o iskustvima i deliti savete.
Ako je, pak, vaš lekar zabrinut i misli da beba ne dobija dovoljno na težini, možete mleko davati putem flašice nakon dojenja. Nastaviti sa tim, sve dok beba ne nauči da lepo sisa. Može biti teško, ali imajte na umu da neće trajati zauvek.
Ako zaista postoji ozbiljan problem sa dojenjem, ponudite bebi odgovarajuću mlečnu formulu.

Izvor:www.yumama.com

Stručnjaci su sve bliže potvrdi da majčino mleko zaista može zaštiti bebe od virusa korona.
Majčino mleko je čarobni napitak za zdravlje bebe. Ono svojim antitelima pomaže bebi u izgradnji imunog sistema, u borbi protiv alergija, kao i u borbi sa virusima i bakterijama.
Antitela su važan deo imunog sistema i predstavjaju odgovor ljudskog tela na "neprijatelje". Kada virus, bakterija ili druga pretnja napadnu telo, naše krvne ćelije proizvode antitela za borbu protiv infekcije.
Zdravstveni stručnjaci smatraju da bi antitela iz majčinog mleka mogla biti glavno oružje u borbi protiv koronavirusa.
Rebeka Pavl, profesorka Medicinskog fakulteta Ajšn u Njujorku, ispituje prisustvo antitela u majčinom mleku žena koje su bile izložene koronavirusu. Rezultati istraživanja su pokazali da je tip antitela u majčinom mleku mnogo "izdržljiviji" od antitela ljudske krvi. Ova tvrdnja govori u prilog tome da bi majčino mleko bio adekvatan vid zaštite protiv virusa Covida 19.
Bez obzira da li je žena imala pozitivan test na virus ili ne, ako je bila izložena i trenutno je zdrava, to znači da je njeno telo možda već krenulo u akciju stavaranja antitela. Ta antitela bi se tada mogla preneti u majčino mleko kako bi zaštitila dete od bolesti.
Rebeka Pavl je sprovela istraživanje tako što je prikupila 800 donacija majčinog mleka. "Imam stotine imejlova ljudi koji žele da učestvuju, a mnogi od njih su rekli da su sumnjali na infekciju ili na pozitivan test", istakla je Pavl. "Ako utvrdimo da u mleku postoje zaista snažna antitela, da li se ona mogu terapeutski koristiti za lečenje onih koji su zaista bolesni?", pita se Rebeka.
Već znamo da dojilje proizvode antitela za druge viruse, poput gripa, i da se ona nalaze u majčinom mleku radi zaštite dojenčadi. Uzbudljivo je pomisliti da bi žene mogle na sličan način da proizvode moćna antitela na koronavirus.

Izvor: www.yumama.com