Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. Imunološki aspekt majčinog mleka je odavno dokazan u smislu prvencije infekcija organa za varenje.

Iako je klinička praksa odavno nagovestila dojenje kao prevenciju respiratornih infekcija kod dece, pretstavljamo vam izuzetnu studiju koja se pozabavila vezom između dužine dojenja i pojave infekcija disajnih organa kod beba.

Istraživanje je sprovedeno na Univerzietu u Sakramentu (Kalifornija) u Davis Medical Centru. Analizirani su podaci kod 2277 beba uzrasta od šest do 24 meseca. Posebno su praćena deca koja su dojena najmanje šest meseci u odnosu na bebe koje su dojene kraće (četiri meseca). Treba naglasiti da se radi o bebama koje se isključivo uzimale majčino mleko! Proučavana je pojava infekcija gornjih i donjih disajnih organa kod beba, uključujući obične prehlade, upale srednjeg uha, pojavu bronhiolitisa, astme, ali i zapaljenja pluća.

Rezultati su nedvosmisleno pokazali da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća, kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha. Tako se vidi da je rizik od oboljevanja od ponavljanih upala uha skoro dvostruko manji kod dece dojene najmanje šest meseci. Verovatnoća oboljevanja od pneumonije (zapaljenja pluća) je preko četiri puta manja kod dece koja su šest meseci bila na samo majčinom mleku!

Ova studija je potpuno jasno dokazala važnost dužine dojenja od najmanje šest meseci. Nema dileme da je imunitet dojenih beba “jači” posebno u borbi sa upalom pluća i ponavljanim zapaljenjima srednjeg uha.

Preporuka da se bebe samo doje šest meseci je bilo i ranije, ali je sada potpuno jasno da je dužina dojenja veoma bitna. Istraživanje koje smo vam prikazali ne treba razumeti kao savet da je šest meseci dojenja dovoljno i da nema potrebe za njegovim nastavkom. Radi se o tome da bebe ne treba ništa drugo da uzimaju osim majčinog mleka u prvih šest meseci! Posle ovog istraživanja je Američka akademija za pedijatriju (AAP je jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja na svetu) zvanično preporučila šestomesečno “ekskluzivno” dojenje!

Ova nova studija će sigurno pokrenuti i mnoge druge koje će verovatno uzeti u obzir i duži period ishrane majčinim mlekom, naravno uz preporučenu nemlečnu ishranu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kod napredovanja zdrave dojene dece mogu slobodno iz prakse da kažem da postoji nekoliko tipova dece:

– imate decu koja odlično napreduju u prvom mesecu, kao i u drugom, a u trećem dobiju značajnije manje u odnosu na prva dva (primer mesečnog napredovanja: 1200gr, 1000gr, 600gr). Kod ovog tipa deteta majka je sigurna, lako doji i ima mnogo manje briga od drugih majki ali znaju one jako da se zabrinu kada treće merenje bude ispod kg, naravno bez razloga ?

– zatim imamo decu koja loše krenu u prvom, u drugom sve nadoknade, a u trećem su već na normali kao i prva grupa (primer napredovanja po mesecima: 500gr, 1100gr, 550gr). Deca sa težim uspostavljanjem dojenja, koja iz raznih razloga, da ih ne nabrajam sada sve, loše uzimaju dojku i samim tim ne dolaze do mleka iako ga majka ima, zatim pospana deca zbog izražene fiziološke žutice, deca sa većim padom na težini koja nakon uspostavljanja pravog ritma dojenja, popravljanja sisanja, razbuđivanja… sve to nadoknade.
Dešava se da njihove majke imaju velike probleme sa ranicama na bradavicama, krvarenjima iz istih, upalama dojke, terapijama… ali se sve to da srediti. Nakon toga dete počinje mnogo aktivnije, lepše, bezbolnije da sisa što se naravno odražava i na vagu. Ovaj slučaj je najosetljiviji za prelazak na adaptirano mleko iz više razloga: strah da mleka nema dovoljno, da je dete gladno, da će mu se naškoditi sa nastavkom dojenja, majke gube volju, želju i zainteresovanost za dojenje što je razumljivo jer niko ne voli bol…

– tu je i treća grupa koja je relativno česta da dete dobija konstantno prvih meseci (primer 500gr, 500gr, 450gr…), zdrava deca koja su aktivna, motorički napredna, rastu u dužinu… Jednostavno su takva da ne dobijaju mnogo, sisaju lepo, redovno bez problema, pelene su urednomokre i ukakane ali ne dobijaju onoliko koliko se očekuje.

– i najmanje zastupljena grupa koja jako dobro napreduje više meseci pa naglo uspori (primer 1000gr, 1200gr, 1000gr, 800gr, a onda padnu na 200-300gr mesečno i majke se uplaše jako, a najčešće bez razloga)

Bez obzira u koju grupu spada Vaše dete u ni jednoj grupi NEMA razloga brigu.

Ukoliko imate problem sa dojenjem on se najčešće NEĆE rešiti sam od sebe, a najčešće su samo male nijanse ono što razdvaja loše dojenje od dobrog dojenja.

Idealno bi bilo da do problema ne dođe i da se najveći procenat dojenja odvija lagano, bez bola, udobno i prijatno i za majku i za dete. Zato je važno prevenirati probleme pripremom još u trudnoći, informisanjem kako bi znali šta vas sve čeka i kako da date voj maksimum.

Ne dozvolite da se mučite nedeljama, da pređete na adaptirano mleko, AKO je sve moglo da se reši na vreme i da ne patite zbog dojenja ni vi ni dete. Javite se kada je problem na početku da ga rešimo koliko je god moguće.

Bez obzira u koju grupu spada Vaše dete draga majko najvažnije je da dete raste, da napreduje, ne samo u kilaži već u celokupnoj slici deteta. Pravilan rast i razvoj nije takmičenje u dobijanju na kilaži već zdravo odrastanje uz puno ljubavi.

Izvor: superbeba.com

Dojenje zna da u određenim momentima, iz mnogo poznatih razloga, da bude bolno. Ukoliko se fokusiramo na bol u dojkama on se najčešće javlja kada su dojke prepunjene ili ako postoji zastoj u mleka u delu dojke ali znaju da budu bolne i kada naizgled deluju potpuno mekane, najčešće zbog neprimetnog zastoja u dubini dojke koji se malo teže napipa. Šta tada raditi? Kako pomoći sebi, a bez upotrebe lekova?

Najčešće se koriste tri vrste obloga:
topla obloga
hladna obloga
listovi svežeg kupusa

Kada se koja od obloga koristi?

Topla obloga
U slučajevima kada su dojke jako pune koriste se radi olakšavanja izlaska mleka ili tople obloge ili tuširanje toplom vodom. Na taj način zagreva se tkivo dojke, dolazi do opuštanja i lakšeg pokretanja mleka. Oko minimum pet minuta pred podoj na dojku koju planirate dati detetu da iz nje sisa stavite toplu oblogu, kada je sklonite lagano izmasirajte dojku sa svih strana i stavite dete na nju da izvlači mleko.

Tople obloge su od pomoći i kod izdajanja mleka. Koriste se po istom principu kao i pre podoja.

Hladna obloga
Hladne obloge se koriste isključivo posle podoja ili između podoja, nikako pred podoj. Kada dete posisa mleka koliko mu treba, slobodno stavite na celu površinu dojke hladnu oblogu ili ako se radi o upaljenom delu dojke zbog zastoja mleka, tada možete i samo na taj bolan deo dojke.

Pored hladne obloge povremeno se koriste i primera radi kese sa zamrznutim graškom. U tom slučaju stavite između kese i kože dojke pamučnu pelenu koja će ublažiti malo hladnoću da ne dođe do povreda kože.

Obloga od kupusa
Kupus, tj listovi svežeg kupusa, su narodni lek koji je jako specifičan i delotvoran kada se radi o upali dojke. Pokazao se u praksi kao jako delotvoran za sprečavanje upale, za smanjenje kličine mleka (kod prepunjenosti bez obzira da li je do nje došlo za vreme dojenja ili pri prestanku dojenja) ali i kao dobar lek za lečenje blažih upala dojke.

Za razliku od gore pomenutih toplih i hladnih obloga kupus zahteva i određenu pripremu. Idealno bi bilo da koristite domaći kupus iz svoje ili komšijske bašte ali poslužiće i kupovni.

Glavicu kupusa držite ili na sobnoj temperaturi ili u frižideru. Jednako su delotvorne obe varijante. Nekome više prija da je list rashlađen mada će delovati i ako je sa sobne temperature.

Kada vam zatreba obloga:

Izvadite glavicu kupusaiz frižidera
Skinite gornje listove i bacite ih pa odvojite dva lista za obloge
Ostatak vratite u frižider za kasnije
Operite listove pod mlazom vode,
Isecite sa oba lista središnji nerv (zadebljanje na sredini lista)
Poželjno je da preko lista pređete oklagijom kako bi pustio malo soka
Stavite obloge na bolno mesto na dojci ili na celu dojku (izbegavajte bradavicu i areolu)
Sa oblogama od kupusa ne bi trebalo preterivati jer ako se koriste predugo i prečesto znaju da smanje laktaciju. Da li je to zbog njihovih sokova ili same hladnoće… niko još nije ortkrio ali je praksa pokazala da ako ih koristite 3-4 puta na dan do 10 minuta onda nema većih promena količine mleka a deluju na smirenje upale. Sve preko toga utiče na smanjenje mleka.

Kod zaustavljanja mleka potpuno je ok da stavite obloge preko noći u brushalter i da tako prespavate.

Za sva dodatna pitanja javite se slobodno putem FB stranice “Moja podrška dojenju” ili na mail This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Znate li kakav je ukus majčinog mleka? Ili koliko se kalorija troši dojenjem?

Pronašli smo deset zanimljivosti o majčinom mleku.

Proizvodnja majčinog mleka troši 25 odsto energije tijela. Poređenja radi, mozak troši tek 20 odsto energije.

Majčino mleko pomaže ženama u gubitku kilograma, odnosno u vraćanju na kilažu pre trudnoće. Proizvodnjom majčinog mleka telo troši oko 600 do 1.000 kalorija svakog dana.

Sastav mleka menja se kako beba raste. U početku je ono plavičaste boje i vodenaste teksture, a pri kraju dojenja gušće i puno masnoća, odnosno kalorija potrebnih za rast i razvoj snažnog deteta.

Svakome bi dosadilo da iz dana u dan jede istu hranu. Ali majčino mleko nema uvek isti ukus. On se menja u zavosnosti od toga šta je majka jela. Na ovaj način beba se priprema i za ukuse čvrste hrane koju će uskoro početi da jede.

Mleko ne izlazi kroz samo jednu rupicu. Svaka bradavica ima nekoliko minijaturnih otvora koji ispuštaju mleko, a broj varira od žene do žene.

Beba isprazni oko 65 odsto mleka u dojci po obroku jer jede do sitosti, a ne dok ne isisa sve mleko.

Da dojke nisu iste veličine, dobro je poznata činjenica. Ali da li ste znali da oko 75 odsto žena proizvodi više mleka u desnoj dojci, koja se smatra dominantnijom? Ovaj podatak nevezan je uz to da li je žena desnoruka ili levoruka.

Majčino mleko sadrži hormon sna – melatonin, koji uspavljuje bebu. Jedna studija pokazala je da tromesečne bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom spavaju 45 minuta duže nego druge bebe.

Majčino mleko je unikatno poput otiska prstiju – ne postoje dva ista uzorka. Od majke i njene ishrane zavise izgled, kvalitet i ukus njenog mleka.

Od majčinog mleka može se napraviti čak i sir. Njujorški šef Ričard Adams od mleka svoje supruge napravio je sir i poslužio ga u svom restoranu. Rekao je da ima suptilan ukus sa slatkim notama i da ima mekanu konzistenciju poput panna cotte.

Izvor: www.zadovoljna.hr

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna ili odustna ) i kako postupiti u tim situacijama, kada prekinuti, kada se zaštititi, i kako i koliko sačuvati mleko u slučaju kraće odustnosti mame

Pravilna ishrana odojčeta (deteta u prvoj godini života) ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i napreduje. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žućkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja. Ukoliko je majka dobro pripremljena za dojenje, ukoliko je spremna da istraje u tome da u početku, dok se ne uspostavi ritam dojenja, ovaj vid hranjenja ne ide lagano, prednosti koje će imati od dojenja su ogromne. Beba će dobijati ekskluzivnu ishranu, mama će biti zadovoljna a uštedeće se i velika novčana sredstva u kućnom budžetu. Preporuka je da se dete isključivo doji u prvih 4-5 meseci, a da se potom uz dojenje uvodi nemlečna ishrana. Dojenje je najbolje nastaviti sve do navršene prve godine života deteta, a može i kasnije ukoliko i majka i dete to žele.

Međutim, u savremeno doba, kada majke pored najvažnije uloge u svom životu i rade, putuju ili budu razdvojene od deteta, nekada je potrebno prekinuti dojenje. Ukoliko je mama odsutna samo nekoliko dana, može se pripremiti za odsustvo tako što će se posle redovnog hranjenja bebe izmlazati, ručno ili uz pomoć pumpice (lakši i komforniji način). Najbolje je da se mleko sakuplja ujutru, posle jutarnjeg podoja, pošto u tom periodu u grudima ima najviše mleka.

Mleko se može čuvati 3-4 sata na sobnoj temperaturi, do 3 dana u frižideru, a do 3 meseca u zamrzivaču. Potrebno je mleko odlagati u plastične posude zapremine 60-120ml kako bi se moglo iskoristiti odjednom.
Mleko iz frižidera je potrebno zagrejati na sobnu temperaturu, preko grejača za flašice, ili stavljanjem posude sa mlekom u toplu vodu. Odledjeno mleko se može upotrebiti u roku od 24 sata a ukoliko se ne upotrebi treba ga baciti. Na sačuvano mleko uvek treba napisati datum i vreme kako se ne bi desilo da se koristi mleko koje stoji duže.

Retko kada su prisutni razlozi zbog kojih majka ne može da doji svoje dete. Mastitis, koji se često javlja na početku dojenja, kada beba još uvek nema dovoljno snage da izvuče dovoljnu količinu mleka, a mleko počne naglo da se stvara, nije kontraindikacija za dojenje, naprotiv. Dojenje treba nastaviti i ako postoji mastitis, jer će beba olakšati pritisak koje nakupljeno mleko pravi. Majci koja doji dete za mastitis uvek treba prepisati antibiotike koji se smeju primenjivati u toku dojenja i treba savetovati nastavak dojenja. Lekar će proceniti da li majka ukoliko ima neku hroničnu bolest ili prima terapiju treba da odustane od dojenja, mada su ove situacije retke.

Mame često prekidaju dojenje i zbog toga što se plaše da nemaju dovoljno mleka. Svaka bebica sebi uspe da napravi dovoljnu količinu mleka, mama treba da bude opuštena i da prati napredovanje svoje bebe, sa podojima na zahtev deteta več posle 2-3 nedelje od rodjenja se uspostavi normalna količina mleka, koja se povećava kako bebine potrebe rastu. Važno je da se ukoliko se mleko normalno stvara i ima ga u grudima i po završetku podoja, ne dodaju adaptirane formule, jer će se uvodjenjem dodatka adaptiranog mleka i količina stvorenog mleka smanjiti.

Kada se detetu uvede nemlečna ishrana, ona polako počne da menja podoje. U početku, podoj se nastavlja posle hranjenja, pa se vremenom i potpuno izbacuje, a oko prve godine ostaju jutarnji i večernji podoj. Ukoliko je večernji podoj vezan za uspavljivanje najbolje je da bebu nekoliko dana uspavljuje tata kako bi se što lakše prebrodio prestanak dojenja. Kako beba sve manje uzima mleko, mleko se sve manje stvara i na kraju, posle desetak dana potpuno i prestaje. U tom periodu mama treba da smanji unos tečnosti, a pošto je to prirodan proces, kad nema stimulacije dojki, mleko prestane i da se stvara.

Svakoj mami toplo preporučujem dojenje – da istraje, da pomogne svom detetu da bude zdravije, a ukoliko je potrebno da prekine kratkotrajno dojenje, da bude sigurna da dojenje može nastaviti i po povratku sa puta, ili posla.

Svaka mama koja doji bebu slobodno može i da ode u bioskop ili pozorište, da prošeta gradom, a da bebicu ostavi na čuvanje nekome ko će bebu nahraniti majčinim mlekom, koje je mama pripremila, bez bojazni da će se mleko u tom periodu pokvariti ili da će beba ostati gladna.

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.

Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

1. Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna. Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

2. Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak. Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

3. Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu. I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

4. Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

5. Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

6. Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

7. Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja. U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

8. Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima. U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

9. Nedostajaće mi da budem njena baza. Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći. Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

10. A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim. Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Izvor: Zelena učionica

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.

Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Izvor: superbeba.com

Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.

Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na "udaru", o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.

Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

"Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja", kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

"U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta."

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

"Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno", navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

"Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem - jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove - izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim", priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica "Halo bebe", kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

"U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice 'sve sam probala, ne ide... to je moja priroda'", kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da "nekim ženama nije mleko kvalitetno" i da su zbog toga bebe gladne.

"Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi."

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

"Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u 'svom životu', žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi."

Problem je - kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

"Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći 'treba da uradite to i to' ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan", kaže Snežana i dodaje da "podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu", zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

(Ne)uspešno dojenje

Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.

"Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila", objašnjava dr Olga Stanojlović.

U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu - rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.

"Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka", kaže doktorka Stanojlović.

Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.

"Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu", napominje pedijatar Olga Stanojlović.

Važna je podrška

Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.

"Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu", kaže ona.

Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.

"Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju", pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:

"Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih."
Izvor: nedeljnik.rs

Soor ili mlečac je česta pojava kod beba i nije razlog za paniku. Sve što treba da uradite je da pokušate da prevenirate pojavu soora tako što ćete povesti računa o stvarima koje mogu da ga izazovu.

Veliki je broj benefita koje i mami i bebi pruža dojenje. Međutim, prilikom dojenja mogu se pojaviti i određeni problemi poput ragada kod majke ili soora kod beba, koji mogu otežati taj čin. Na sreću, ti problemi se lako mogu izlečiti, a dojenje nastaviti sa uživanjem.

Soor ili mlečac je gljivična infekcija usne duplje, koja se često javlja kod beba i odojčadi, na sluzokoži usta i jezika. Pojavljuje se u vidu okruglih, beličastih naslaga, koje imaju izgled zgrušanog mleka (otuda i ime mlečac).

A kako biste mogli da ga prevenirate, potrebno je znati i zbog čega se on javlja:

Ako majka ima vaginalnu infekciju na porođaju

"Dete se može zaraziti i tokom samog porođaja, prolaskom kroz porođajni kanal majke koja ima ovu infekciju”, kaže dr Preti Puranik za roditeljski portal Roomper.

Dakle ako vam se bliži termin porođaja potrebno je da dodatno vodite računa o higijeni, i ukoliko je potrebno da obavite dodatne testove i otkrijete da li imate neku vaginalnu infekciju.

Prema podacima sa čuvene Mejo klinike, na vaginalnu infekciju možete posumnjati ukoliko imate neke od sledećih simptoma: svrab, peckanje prilikom mokrenja, neprijatan miris vagine.

Ako majka ima ragade na bradavicama

"Ranice na bradavicama idealno su mesto za bakterije i gljivice da se u njima razviju. Pojava ragada prilikom uspostavljanja dojenja je uobičajeno, ali ukoliko one ne prolaze nekoliko nedelja i sve vreme su bolne, potrebno je da zakažete pregled kod lekara, a oni će vam pružiti potrebnu pomoć i podršku", kaže Liza Malc savetnica za dojenje i osnivač jedne privatne klinike.

Ako je beba pila antibiotike

"Kod beba koje su bile na terapiji antibioticima povećan je rizik od pojave soora", kaže dr Eboni Holier sa pedijatrijske klinike u Hjustonu.

Antibiotici utiču na smanjenje dobrih bakterija u ustima, što povećava šanse drugim, lošim bakterijama (poput kandide) da se pojave i razvijaju", dodaje ova doktorka.

Ako je mama bila na terapiji antibioticima

Majke koje doje stavraju izuzetnu vezu sa svojom bebom, ali u toj vezi one sa svojim novorođenčetom dele i neprijatne stvari, kao što su bakterije i infekcije.

"Ako mama doji, a nedavno je uzimala antibiotike, to može da smanjit nivo zdravih bakterija u njenom telu i zbog toga može dobiti gljivičnu infekciju", kaže dr Holier.

"Ako dobije takvu infekciju, ona onda može da je prenese i na svoju bebu tokom dojenja."

Ako pribor za dojenje i predmeti koje beba stavlja u usta nisu dobro sterilisani

"Redovno pranje rukuje obavezno. Takođe i sterilisanje svih predmeta koji često dolaze u kontakt sa bebinim ustima, a to su cucle varalice, silikonske bradavice za dojenje, flašice, igračke i glodalice", kaže Holier.

Izvor: yumama.com

Majke koje doje svoje bebe dve godine ili više imaju 18 posto manji rizik od srčanog i moždanog udara.

Ranija istraživanja su pokazala da dojenje može smanjiti rizik od raka dojki i jajnika, zatim od osteoporoze i gojaznosti, a naučnici se nadaju da će i ovo novo otkriće podstaći majke da pre izaberu dojenje nego da bebu hrane flašicom.

Istraživanje je provedeno među 280.000 žena i pokazalo je da što duže dojenje traje, rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti je manji.

"Zdravstvene koristi dojenja za majku mogu se objasniti brzim uspostavljanjem normalnog metabolizma nakon poroda", rekla je Seni Piters, naučnica sa Oksforda.

Ona je dodala kako se metabolizam tokom trudnoće dramatično menja jer se masti skladište u telu kako bi se obezbedila energija potrebna za bebin rast i za dojenje nakon porođaja.

"Dojenje smanjuje nataložene masti u telu brže i učinkovitije", rekla je Piters.

Majčino mleko štiti novorođenčad od infekcija i bolesti i preporučuje se da traje najmanje prvih šest meseci bebinog života.

Izvor: B92