Ako ste pred porođajem ili ste tek dobili bebu i sumnjate u sebe i u sposobnost svojih grudi da doje ili razmišljate kako sve to utiče na vašu bebu, evo šta bi vam rekla vaša beba da može da priča:

Draga mama,

Hvala ti puno što me dojiš. Verovatno da i sama već znaš koliko je tvoje mleko najbolje za mene.

Umorna si i pomalo ljuta, jer staranje o meni izgleda dosta teško. Pre nego što odustaneš, pokušaću da ti objasnim moje ponašanje. Možda ćeš se onda osećati bolje.

Ako su me nakon porođaja odvojili od tebe, meni treba više vremena da povratim svoj instinkt i da počnem pravilno da sisam. Možda sam izgubio na težini dok smo bili u bolnici. Znaj mama, ja ću ti uvek reći kad sam gladan da bih dobio što više tvog mleka. Čak i ako je prošlo samo 5 minuta od kad sam poslednji put sisao! Možda će ti moja baka reći “Samo što je jeo, sigurno je gladan.” Ali mama, ja sam mnogo mali i ne umem brže ! Sad mi treba 20 minuta da dobijem samo 5 ml tvog kolostruma koji mi puno znači!

Ali mamice, sve je u redu! Ne postoji mesto gde bih radije bio nego u tvom naručju, da slušam tvoj glas i mirišem te, čak iako se nisi kupala od kad sam rođen. Za mene si najukusnije i najdivnije biće. Ne postoji puno načina kako mogu da ti kažem šta želim. Mogu da plačem i mogu da sisam. Ne mogu da vidim puno, ali dosta mogu da osetim. Osećam kako me stavljaš na svoje grudi mama, i tada sam najsretnij.

Možda te zbunjuje to što želim da sisam po ceo dan i noć. Ali mama, ja ne gutam sve vreme. Ja vežbam da postanem snažniji i istovremeno pospešujem tvoju “fabriku mleka” koje za mene ima ukus bolji od sladoleda!

Ako mi ponudiš flašicu, ja ću posisati sve što je u njoj jer drugačije ne znam. Moj stomačić je mali i na tvojim grudima mogu da stanem kad god poželim.

Mama, kad sisam ja pospešujem i dva bitna hormona prolaktin i oksitocin. Ovaj drugi je odgovoran za tvoje bezrezervno zaljubljivanje u mene! Postoje samo tri događaja u tvom životu kada se ovaj hormon čudnog naziva luči – tokom mog rađanja, tokom mog stvaranja (tačnije pri orgazmu!) i kada sisam! Možda ti zvuči čudno što ja kao beba sve ovo znam. Ali mama, meni je bitno da ti budeš sretna i zato želim da uradim sve što mogu da ti pružim što više ovog divnog hormona.

Mama, znam da želiš samo najbolje za mene i da se ponekad brineš da li imaš dovoljno mleka za mene. Možda počinješ da sumnjaš u svoje telo. Ali, ja znam da ti to možeš. Dozvoli nam da budemo zajedno ceo dan i noć, nerazdvojni i ja ću napraviti svo mleko koje mi je potrebno. Ja volim i baku i tatu i sve ostale koje dolaze da me vide, ali sam najsretniji kad sam s tobom! Volim da slušam tvoje srce dok spavam, tako si topla i mekana i mirišeš najdivinje na svetu.

Mesto između tvojih grudi je mesto gde mogu da spustim svoju glavicu i osetim dodir tvoje kože.

Volim i kada me dojiš ležeći pored mene. Osetim kako si opuštena, mleko tako lako teče i znam da tada ne žuriš da me podojiš brzo i odeš od mene.

Mama znam da si bila vrlo aktivna pre nego što sam se ja rodio. Išla si u bioskop , u restoran, u posetu prijateljima. Znam da ti sad deluje kao da nećeš uskoro sve to ponovo raditi. Možda nam je stan u neredu, možda sudovi nisu oprani danima…

Ali mama ja bih da ti nešto obećam. Ne umem i ne znam da kažem kada će se desiti, ali doćiće dan kada ću te trebati mnogo manje. Moje će se sisanje prorediti i postati brže, počeću i da spavam sam u krevetcu. Uživaću i voleću i kada me neko drugi drži. Naučiću i da se uspavam sam, naučiću i da manje zavisim od tebe.

Ali danas mama ti mi najviše trebaš. Nadam se da će moja ljubav prema tebi, koju ne umem još da pokažem, biti dovoljna da izdržiš ove naporne prve dane!

Tvoja beba

Diana Cassar-Uhl, IBCLC

Izvor: The leaky boob

Da li treba da jedem više tokom dojenja?

Nema potrebe da jedete za dvoje, kao ni tokom trudnoće. Najvažnije je da jedete raznovrsnu hranu, bogatu proteinima, da jedete puno voća i povrća, a da izbegavate hranu koja goji, a nema nutritivnu vrednost. Zabluda je da treba jesti mnogo i da postoje namirnice koje povećavaju količnu mleka (pivo, kiselo testo...).

Kakvu hranu treba da unosim tokom dojenja?

U ishrani treba da budu zastupljene sve vrste hrane, sa dovoljnim količinama hrane bogate belančevinama, voće i povrće. Pokušajte da jedete zdravo: beli hleb zamenite crnim, grickalice zamenite voćem, masnu i tešku hranu smanjite na minimum ili je izbacite, ali zato unosite što više povrća i hrane vlaknaste strukture.

Umesto gaziranih, vestačkih pića tipa kole, pijte vodu, limunadu zaslađenu medom i prirodne, ceđene sokove.

Izbacite hranu koja nadima (grašak, pasulj, kupus) smanjite unos kafe, čokolade, bibera, ljute paprike, čilija i drugih jakih začina - beba može da ima grčeve zbog ovih namirnica.

Da li treba da uzimam vitaminske dodatke tokom dojenja?

Pre svega je potrebno da se adekvatno hranite - kvalitetno i dovoljno. Ako unosite dovoljno voća i povrća, nije potrebno uzimati i dodatne vitaminske preparate. Ipak, vitaminske dopune vam neće škoditi, posebno ako ste bili anemični tokom trudnoće. Želite li da pijete vitaminske preparate, nastavite sa onima koje ste koristili tokom trudnoće, oni imaju dobro izbalansiran sastav i za period dojenja.

Treba li da dajem bebi D vitamin?

Da, preporuka lekara je da se bebi daje D vitamin, posebno zimi. Sa ovim vitaminom treba početi kad beba napuni 15 dana. Sa dečijim lekarom koji prati razvoj vaše bebe razgovarajte o tome kada i kako da uvodite D vitamin i koji preparat da dajete.

Kada dojite između vas i vašeg deteta stvara se posebna veza, međutim, to ne znači da istovremeno ne možete da obavljate i druge stvari, smatra mama Sara Lipof.

Volim dojenje i srećna sam što sam mogla uspešno da dojim svoju bebu. To je bilo divno provedeno vreme - samo ona i ja.

Međutim, mame često nemaju vremena za sve što bi htele da obave, ali to ne znači da to ne mogu i da postignu i to upravo dok doje svoju bebu.

Evo samo nekih stvari koje sam ja uspešno obavljala dok je moja beba zadovoljno sisala, a koje može i svaka druga mama da obavlja:

Obavljate telefonske pozive

Niste stigli da se javite mami, pa pravi trenutak da to učinite može biti dok dojite. Osim toga, vaša beba će biti mirnija ukoliko čuje vaš glas. Niko ne mora da zna da dojite, pa tako možete da telefonirate do mile volje.

Čitate knjige

Da li možete da se setite kada ste poslednji put na miru pročitali knjigu ili omiljeni časopis? Vreme dok vaša beba spava verovatno koristite da sredite stan, spremite ručak ili i vi odspavate. Idealan trenutak da se bar na trenutak posvetite sebi može biti i dok dojite. Knjigu u ruke!

Četujete sa drugaricama

Nekad su društvene mreže bile vaša svakodnevnica, a sada jedva stižete da objavite novu fotografiju svoje bebe. Iznenadite drugarice i napišite im grupnu poruku.

Slušate neki kurs na stranom jeziku

Dok dojite bebu možete raditi i na svom znanju. Na internetu se mogu naći razni besplatni kursevi različitih svetskih jezika, a dojenje može biti idealno vreme da se tome posvetite.

Pretražujete internet

Ako ste u bilo kakvoj nedoumici oko svoje bebe, na interenetu možete pronaći razne stručne savete. Osim toga, možete se učlaniti u neki od foruma za roditeljstvo i tamo razmenjujete iskustva sa ostalim mamama.

Perete sudove

Kada se moja beba rodila, volela sam da je stavim u sling maramu, tako da su mi ruke često bile slobodne, što mi je omogućavalo da operem sudove koji su se nagomilali.

Zatvor je kada je izmet vaše bebe tvrd i suv, što otežava izbacivanje. Ponekad teško kakanje može biti bolno. Uobičajeno je da bebe imaju zatvor kada prelaze sa formule ili majčinog mleka na čvrstu hranu.

Sve bebe su jedinstvene, a to uključuje i koliko često kake. Postoji veoma širok raspon 'normalnog'. Neke novorođene bebe kake nakon svakog hranjenja. Druge će kakiti samo jednom u nekoliko dana. Kada je u pitanju koliko često novorođenče kake - jednom u 7 dana ili 7 puta dnevno je u redu, sve dok vaša beba raste, srećna je i dobro. Ali iako broj izmeta nije kritičan, ako se čini da vaša beba ima bolove kada pokušava da kaki ili ima veoma tvrdu, suvu kakicu, trebalo bi da razgovarate sa lekarom ili medicinskom sestrom za decu za savet.

Zdrave bebe mlađe od 6 meseci ponekad se mogu naprezati i zaplakati pre nego što prođu mekane kake. Ovo je poznato kao 'dišezija' i osim ako njihov izmet nije tvrd, ovo nije zatvor i proći će samo od sebe. Izmet vaše bebe će se takođe menjati tokom vremena kako raste i razvija se, a ishrana se menja.

Koji su simptomi opstipacije kod beba?

Glavni simptom opstipacije je tvrd, suv izmet. Evo nekih drugih znakova opstipacije kod malih beba:
Vaša beba može pokazati znake naprezanja kada pokušava da izbaci izmet.
Vaša beba može biti uznemirena, može izgledati nervozna ili iritirana.
Vaša beba možda jede manje ili se hrani slabije nego obično.
Na koži oko anusa mogu se pojaviti pukotine, koje ponekad mogu krvariti.
U nekim slučajevima, ako vaše dete ima zatvor, može izgledati naduto ili mu stomak može izgledati veći nego obično. Ponekad je moguće osetiti njihov izmet (tvrde, čvrste grudvice) dok im lagano pritiskate na stomak.

Šta uzrokuje zatvor kod beba?

Jedan od glavnih uzroka zatvora kod beba je promena u ishrani. Promena u ishrani može uključivati:

prelazak sa hranjenja formulom
prelazak sa dojenja
izlaganje novoj hrani i ukusima
ne pije dovoljno tečnosti (majčino mleko, adaptirano mleko ili voda)

Češće je da bebe hranjene na flašicu imaju zatvor nego bebe koje se doje. Ako je vaša beba počela da jede čvrstu hranu, nedostatak vlakana u njihovoj ishrani takođe može biti uzrok zatvora. Neke bebe jednostavno imaju prirodnu sklonost ka opstipaciji, čak i kada imaju dobru ishranu i piju dovoljno tečnosti. To ne znači da su nezdrave ili bolesne.

U ekstremnim slučajevima, retke bolesti mogu izazvati zatvor kao što su:

problemi sa nervnim završecima u crevima
problemi koji se odnose na kičmenu moždinu
nepravilan rad štitne žlezde
drugi metabolički poremećaji

Sve bebe se proveravaju na ova stanja kao deo rutinskih zdravstvenih provera, tako da to obično nije nešto o čemu treba da brinete. Ali ako ste zabrinuti za svoju bebu ili primetite da je kakenje bolno za nju, pitajte svog lekara ili medicinsku sestru za savet.

Kada treba da vidim svog doktora?

Zatvor je uobičajen. Često će proći bez intervencije. Ako ste zabrinuti da vaša beba ima zatvor, da joj je neprijatno ili ima bol, vaš lekar može da proceni i preporuči strategije bezbedne za bebu. Postoje medicinski tretmani za opstipaciju koje vaš lekar može razmotriti, na osnovu okolnosti vaše bebe. Ako je vaša beba prethodno lečena od zatvora, ali se i dalje bori da kaki, važno je da se vratite svom lekaru radi pregleda. Postoji nekoliko tretmana koje mogu isprobati.

Ponekad konstipacija može biti posledica ozbiljnijih zdravstvenih problema. Znaci koji ukazuju na zabrinjavajući medicinski problem uključuju:

beba koja ne izbacuje mekonijum (prvi izmet u njihovom životu) u roku od 48 sati od rođenja
konstipacija od rođenja ili prvih nedelja života
prolazne trake ili olovke tanke stolice
krv u stolici
imaju zaostajanje u razvoju ili loš rast
Generalno je loše - sa temperaturom, povraćanjem, osipom ili letargijom

Ako je vaša beba mlađa od 3 meseca i ima temperaturu iznad 38°C, treba odmah da odete u hitnu pomoć najbliže bolnice ili da pozovete i zatražite hitnu pomoć.

Kako se leči konstipacija?

Isprobajte ove savete da pomognete bebama koje imaju poteškoća da izbace izmet:

Ako vaša beba ima formulu za odojčad, uvek prvo izmerite vodu pre dodavanja formule u prahu — ovo pomaže da se osigura da je odnos vode i formule tačan.
Ako je vaša beba dovoljno stara da pije vodu , ponudite je dodatno (prvo prokuvane i ohlađene).
Lagano trljajte njihov stomak da biste stimulisali creva - vaša beba bi se takođe mogla osećati bolje uz nežnu masažu koja će pomoći u upravljanju bolom od zatvora.
Topla kupka može pomoći da se vaša beba umiri i smiri i ublaži nelagodnost.
Ako je vaša beba starija od 6 meseci, dodajte malo voća i povrća u ishranu kako biste povećali unos vlakana.
Ako je vaše dete starije od 9 meseci, dodavanje dinstanih suvih šljiva ili kajsija u njihov obrok može pomoći. Mogu da imaju do 3 supene kašike, 3 puta nedeljno. Žitarice koje imaju mekinje takođe mogu pomoći blagoj opstipaciji. Starije bebe mogu da probaju sok od suve šljive razblažen vodom (pola sok od suve šljive i pola vode). Počnite polako, sa 10 mililitara. Povećajte po potrebi dok ne mogu da urade meko kakanje.

Ako ovo ne pomogne, vašoj bebi će možda biti potrebni lekovi koji će joj pomoći da kaka. Obratite se svom lekaru da razgovarate o mogućnostima lečenja.

Izvor: yumama.mondo.rs

Ignorisanje bebinog plača može da izazove ozbiljne probleme i da se negativno odrazi na bebin razvoj i blagostanje.

Intenzivan stres koji izaziva plač tokom ranih meseci može da modifikuje sistem neurotransmitera, što dovodi do strukturalnih i funkcionalnih promena u mozgu. Te promene su slične onima koje se mogu videti kod depresivnih odraslih osoba.

Ako bebu prepustite plaču, to bi moglo i da prenadraži lučenje adrenalina, što uvećava šanse da kasnije tokom razvoja i u životu dete bude agresivno, impulsivnog ponašanja i nasilno.

Negativna posledica može da bude abnormalno visok nivo hormona stresa – kortizola, što koči razvoj nervnog tkiva u mozgu.

Ignorisanje bebinog plakanja potiskuje i rast i imunosistem, čineći ih podložnim brojnim ozbiljnim oboljenjima.

Jedna studija je pokazala da odojčad čiji je plač zanemarivan nisu razvila zdrave intelektualne i socijalne veštine, te su imala teškoće u obuzdavanju svojih emocija.

Kada su bebice fizičke odvojene od svojih roditelja ili staratelja, aktiviraju se odgovori na bol koji dovode do hormonskih promena. Čak i trosatna dnevna odvojenost podstiče epigenetske efekte, tj. nasledne promene u ekspresiji gena koje nisu uzrokovane promenom u DNK lancu, što može da se ispolji na funkciju pamćenja u zrelom dobu.

Plakanje i smejanje su načini komunikacije naših mališana. Deca plaču i dižu larmu zbog raznih stvari – bilo kad su gladna, bilo da ih nešto boli, bilo da imaju nekakvu nelagodu ili jednostavno potrebu za fizičkim kontaktom.

Baš kao i na smeh, i na plač se mora odgovoriti adekvatno i pozitivnom reakcijom, i to tako da dete oseti da su njegova osećanja prihvaćena. Ignorisanje bebinog plakanja šalje poruku da su tuga i bes neprihvatljivi, da se suzbijaju njihove emocije, što ih čini razdražljivijima.

Postoje brojni načini da umirite vašu bebu – dojenjem utoljavate njihovu glad; stvaranje zvukova koji su joj poznati dok je bila u vašem stomaku ili kreiranje umirujućeg okruženja i rutine spavanja utiču na to da se beba smiri; dodir kože o kožu stimuliše oslobađanje oksitocina, hormona sreće…

U utrobi se beba nalazila u prostoru koji se non-stop pomerao, mrdao, tako da je, recimo, ljuljuškanje pokret koji je umiruje, jer tako u sebi stvara osećaj sigurnosti.

Na sve te načine roditelji ili staratelji zapravo pomažu bebama da razviju mehanizme da umire sebe, piše Zelena učionica.

Regresija sna kod beba

Kada beba dođe ceo svet počinje da se vrti oko nje, a to se najviše oseti kada je spavanje u pitanju. Na svaki bebin trzaj, pomeranje ili gugutanje u snu mama se budi i proverava da li je sve u redu.

Pojedine bebe vrlo brzo mogu prespavati veče, dok je drugima potrebno više vremena za to. Kada je spavanje u pitanju ono što je većini beba jedinstveno jeste da, bez obzira na rutine koje su do tada imale, može doći do promena u ritmu sna – odnosno regresija sna.

Koliko bebe dugo spavaju?

Svaka beba biće za sebe i drugačija je, te su ovde navedeni samo okviri po kojima se očekuje da će bebe spavati.

Novorođenče: Može se očekivati da će tek rođena beba spavati oko 15-16 sati u toku dana (osam sati noću i sedam sati u toku dana)

Beba do tri meseca: Oko 15 sati sna je ono što bi trebalo da očekujete. Ono što se menja jeste da će beba malo duže spavati noću, a kraće će spavati danju.

Beba tri do šest meseci: Dužina sna ostaje slična tačnije očekuje se da će beba spavati 14-15 sati. Ovde dolazi do značajne promene, jer bi u toku dana beba trebalo da spava oko tri do četiri sata, a noćno spavanje traje oko 11 sati.

Beba šest do devet meseci: Oko 14 sati sna će biti potrebno vašem bepcu. Noćni san postaje čvršći i traje oko 11 sati, a dnevni oko tri sata.

Beba devet do 12 meseci: Noćno spavanje će trajati oko 10-11 sati, a u toku dana bebac će imati dve ili tri dremke od sat vremena.

Šta je regresija sna?

Regresija sna je osetna promena ritma spavanje bebe koja je do tada ima čvrst san i nije se često budila. Ovo nije regresija , odnosno nazadovanje, u pravom smislu te reči jer će se beba najverovatnije vratiti u svoj stari ritam spavanja. Regresija sna se vrlo često javlja u periodu skoka u razvoju, a najbolje je možemo opisati kao nemiran san bebe uz često buđenje. To često buđenje može čak značiti i buđenje na svakih 20 minuta što može biti veoma naporno za roditelje.

Regresija sna dešava se bez najave i većina mama opisuje regresiju kao težak period, a vrlo često ih ova faza uhvati nespremne jer su se već navikli na određenu rutinu sa svojom bebom.

Kada se javlja regresija sna?

Regresija sna javlja se tačno u određenim periodima. Prema tvrdnjama pedijatara periodi u kojima se može očekivati ova pojava su oko bebinog:

4 meseca
6 meseca
9 meseca
12 meseca
18 meseca
24 meseca

Zašto dolazi do regresije sna i koliko dugo ona traje?

Regresija sna traje između jedne i četiri nedelje. U tom periodu beba će se naglo buditi ili će čak preskakati dnevne dremke.

Promene u režimu spavanja i češće buđenje dešavaju se najviše u prvoj godini života bebe, a jedan od razloga je što se mozak bebe baš tada razvija vrlo brzo. Upravo te promene mogu dovesti do češćeg buđenja. Još jedan od razloga za regresiju sna je i hormon rasta somatotropin koji pomaže bebama da rastu, ali im takođe otežava spavanje.

Bebac spoznaje ovaj svet na najlepši mogući način i doživljana nove stvari svaki dan. U prvoj godini života beba mnogo napreduje - od prvog dizanja glavice, okretanja na stomak i puzanja, pa sve do hodanja uz namestaj i prvih koraka. Toliko promena, tačnije skokova u razvoju, učiniće da vaša beba slabije spava

Kako reagovati dok traje?

Glavna karakteristika regresije sna jeste da se beba budi češće nego uobičajeno i da se teško vraća u san. Iz početka možda nećete znati o čemu je reč, ali kada se slično ponašanje bude ponavljalo iz večeri u veče počećete da shvatate da je reč o regresiji. Bitno je da znate da to nije trajno stanje i da će beba bolje spavati kada sve prođe. Beba će za vreme regresije sna tražiti više pažnje i maženja, a na vama je da im pružite utehu i ljubav.

Šta je rešenje?

Strpljenje je ključ

Teško je reći šta je rešenje za regresiju sna jer će se ona povući sama od sebe. Ono što vi treba da znate jeste da san stvara san i da bebi nikako ne odlažete dnevne dremke kako bi ona bolje spavala noću. Ta tehnika nije dobra za bebu jer će stres učiniti bebu još napetijom i mnogo ćete je teže uspavati.

Promenite fokus sa sebe i bebu – trudite se da vi spavate kada i beba kako biste bili spremni na iznenadna buđenja u toku noći. Ovo će vam pomoći da imate više strpljenja i snage da se izborite sa ovom veoma napornom fazom.

Mnogi roditelji u ovim momentima preispituju svoje veštine, te čak misle da su bebu razmazili ili „naučili na ruke“. Nemojte bebi uskraćivati maženje tokom regresija sna jer će vremenom samo blago maženje po leđima ili glavi olakšati bebi da opet utone u san.

Izvor: bebac.com

Higijena je prvenstveno važna zbog zdravlja, ali i iz estetskih razloga. Osim toga što ćete održavanjem higijene pomoći svom detetu da bude zdravo i čisto, veoma bitno je i što na taj način detetu dajete dobar primer i pomaže mu da od malena usvoji kvalitetne životne navike i uvrsti ih u svoju svakodnevicu.

Naravno, neophodno je sprovoditi higijenu beba i dece na pravi način i u pravo vreme, a šta to zapravo znači otkrivamo vam u nastavku.

#1 Kada kupati bebu?

Stručnjaci ističu da bi novorođenčad trebalo kupati jednom do dva puta nedeljno. Češćim kupanjem uticaćete na to da bebi koža postane suvlja, osetljiva i sklona raznim problemima.

Dok bebi ne otpadne pupčana vrpca (nakon 7 do 10 dana), nemojte je potapati u vodu, već je kupajte tako što ćete nakvasiti peškir i njime brisati kožu bebe pre i posle upotrebe sapuna, za koji je neophodno da bude veoma blage strukture i specijalno napravljen za negu kože beba.

#2  Kako održavati higijenu intimne regije kod beba?

Za čišćenje intimne regije koristite mlaku vodu i mokar peškirić, vatu/tupftere, ili gazu za nežno i lagano brisanje kože (i sluzokože) polnih organa. Idealno bi bilo na ovaj način prebrisati perianalnu regiju bebe pri svakom menjanju pelena, a detaljnije oprati tokom kupanja.

Kod beba ženskog pola je neophodno brisati vulvu od napred ka pozadi, kako bismo sprečili rizik od vaginalnih infekcija. Za bebe muškog pola je bitno brisati kožu testisa i oko njih, kao i kožu penisa celom duzinom. Dečaci do uzrasta od tri godine imaju fiziološku fimozu - suženje kožice, zbog čega se ona ne može skoz povući nazad, stoga je za čišćenje ovog dela penisa potrebno samo blago povlačenje kože koja prekriva glavić i nežno uklanjanje belih naslaga. Nakon pranja bebinog polnog ograna, osušite ga laganim prislanjanjem peškira na prethodno kvašenu oblast.

#3 Kako održavati higijenu očiju, ušiju i nosa bebe?

Kada čistite oči bebi, tu se pre svega misli na uklanjanje beličastog sekreta koji se ponekad nađe u bebinim očima jer se suzna tečnost sastoji od vode, soli, i uljaste sluzi, kao i krmeljića. Najpre je potrebno da operete ruke, a zatim da sterilnu gazu dobro nakvasite fiziološkim rastvorom. Onda nežno gazom prebrišite bebine zatvorene oči od spoljnjeg ka unutrašnjem uglu oka. Možete ponoviti postupak više puta zaredom, sve dok se oko ne očisti, ali je potrebno menjati gazu pri svakom potezu.

Ako govorimo o ušima, kod novorođenih beba i u prvim mesecima detetovog života, uši čistimo posle kupanja, nežnim brisanjem spoljnog dela ušne školjke, ili vatom/tupferom, ili pak gazom. Takođe je bitno prebrisati nabore iza ušne školjke. Nemojte koristiti štapiće za uši jer njima lako možete povrediti bebino uho.

Higijenu nosa bebe primenjivati jedino ako je to zaista potrebno, s obzirom da se on sam čisti izbacivanjem sekreta. Ukoliko bebin nos luči previše sekreta, možete ispirati bebi nozdrve (jednu po jednu) nakapanjem nekoliko kapi fiziološkog rastvora. Međutim, ukoliko se vaša beba muči da diše zbog zapušenog nosa, potrebno je da se obratite pedijatru.

#4 Kako je najlakše iseći bebi nokte?

Za početak, najbolje je bebi seći nokte nakon kupanja. Tada su njeni nokti mekši i lakše se seku, a takođe, s obzirom da su mekši, sečenjem noktiju grickalicom neće nastati uzdužne mikro pukotine.

Veoma je poželjno kupiti griskalicu za nokte specijalno dizajniranu za bebe, koja ima zaštitu za kožu, te su šanse da povredite bebu dok joj sečete nokte, umnogome manje. Naravno, ukoliko je vaša beba previše aktivna i ne dozvoljava vam da joj skratite nokte u budnom stanju, možete to uraditi dok beba spava.

#5 Kada kupati dete?

Deca bi trebalo da se kupaju jednom dnevno, idealno bi bilo pred spavanje. Kupanje će dodatno opustiti telo deteta i pomoći mu da lakše zaspi, a uz to u krevet neće donositi nikakve nečiste materije. Učite ih od malena da koriste sapun pri svakom kupanju i tuširanju, kao i da posebno obrate pažnju na sapunjanje pazuha, stopala, i analne regije.

#6 Kako održavati higijenu polnih organa dece?

Kod dece starije od 3 godine, jedino što se menja u odnosu na proces održavanja higijene polnih organa beba je taj što od ovog uzrasta počinjemo da učimo decu da i sami rade neke stvari. Bitno je da im govorite šta radite i potrudite se da im pranje polnih organa nikada ne bude nelagodno ni na koji način.

Kao i kod beba, vaginu devojčica perite od napred ka nazad - nikako iz obrnutog smera. Ovo važi i za brisanje vulve nakon uriniranja. Penis dečaka od treće godine zahteva malo veće povlačenje kožice. Na taj način,, s vremenom povlačenje postaje sve lakše i bezbolnije, osim ako nije potrebno obaviti operacija fimoze. Takođe, od malena učite svoje sinove da obrišu toalet papirom vrh penisa nakon mokrenja. I naravno, ne zaboravite na pranje ruku nakon svake upotrebe toaleta.

#7 Kada deca treba da spavaju i kako ih lako uspavati?

Decu bi trebalo voditi na spavanje i buditi ih uvek u približno isto vreme, kako bi im to prešlo u rutinu. Ne dopustite deci da gledaju televiziju iz svog kreveta, jer to mesto treba da bude rezervisano isključivo za spavanje. Tako će dete imati jasnu asocijaciju i biće mu lako da zaspi ubrzo nakon što legne u krevet.

Isto tako, nemojte učiti decu da se uspavljuju u potpunoj tišini jer će to negativno uticati na kvalitet njihovog sna ubuduće. Tu vam može pomoći beli šum ili bela buka, a takođe je jako lep deo porodične rutine čitanje, odnosno pričanje priča detetu pred spavanje.

#8 Kada deca treba da počnu da peru zube?

Naravno da nećete prati zube bebi četkicom i pastom za zube čim oni budu nikli. Kod dece do 12 meseci starosti, umesto četkice za zube, koristite čistu tkaninu i prebrišite im zubiće laganim pokretima. Kada detetu izraste prvi set zuba možete uvesti četkicu, ali obavezno vodite računa da kupite onu koja je prilagođena uzrastu deteta kako bi bila nežna prema zubima i desnima.

Maloj deci perite zube ujutru i uveče samo četkicom i vodom, a već nakon druge godine života poželjno je uvesti i dečiju pastu za zube. Učite decu od malena da pravilno peru zube dva puta dnevno, redovno ih vodite kod zubara ako primetite karijes na nekom od mlečnih zubića, a ne zaboravite na čišćenje jezika kako biste uklonili bakterije i naslage hrane.

 

Štucanje je česta pojava kod beba. Pedijatri i od ranije objašnjavaju roditeljima da je štucanje novorođenčeta normalna pojava, iako su zbog nje roditelji nekada i zabrinuti.

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar

izvor:mojpedijatar.co.rs

Značaj zdrave ishrane, pa i unosa različitih vitamina je uvek aktuelna tema. Ipak, poslednjih godina se zbog pandemije i promocije vitamina i drugih mikronutrijenata vezanih za imunitet, vitamini B kompleksa su nekako ostali “po strani”.

Pomalo ze zaboravilo na njihove važne uloge vitamina B kompleksa u rastu i razvoju dece, kao i očuvanju zdravlja.

Vitamin je reč koju je skovao poljski biohemičar Kazimjež Funk 1912., koji je ekstrahovao kompleks mikrohranjivih sastojaka koji su neophodni za život, a koji su imali AMINO grupu, a to su zapravo bili vitamini B kompleksa, pa im je dodao “prefiks” VITA – AMIN, amini značajni za život.

Sedam razloga ZA davanje (racionalnu suplementaciju) vitaminima B kompleksa kod dece:

Zdrava ishrana bogata vitaminima B kompleksa je najvažniji izvor ovih vitamina. Evo sedam situacija gde suplementacija dobro osmišljenim preparatom vitamina B kompleksa ima smisla:

1. Bez vitamina B kompleksa NEMA zdravog odrastanja! Oni su neophodni za sve najvažnije funkcije organizma: obezbeđenje energije, čuva zdravlje nervnog sistem, važni su za zdrav kardiovaskularni sistem, obezbeđuju “krvnu sliku” bogatu crvenim krvnim zrncima. ali daju doprinos zdravom imunitetu.

2. Pomažu deci sa slabim apetitom – deca koja imaju slab apetiti i mučnine, a nemaju poremećaje i oboljenja organa za varenje, skoro sigurno imaju manjak vitamina B kompleksa koji im treba nadoknaditi.

3. Neretko deca NE unose dovoljno namirnica koje sadrže vitamine B kompleksa – svedoci smo, nažalost, da raste broj dece koja, iz različitih razloga, ne unose zdrave namirnice, pa ni one koje sadrže B vitamine. Dok traju napori da se dete uvede u režim zdrave ishrane ima smisila suplementacija B kompleksom.

4. Deca koja se žale na umor, nedostatak snage i lošiju toleranciju napora, a isključene su bolesti koje mogu biti uzrok: anemija, bolesti srca i pluća, naprosto traže vitamine B kompleksa

5. Deca koja se žale na takozvane nespecifične – različite (polimorfne) smetnje, a nemaju znakove bilo koje bolesti: povremeno probadanje i stezanje u grudima (a srce im je zdravo), povremeni bolovi u leđima, mišićima i zglobovima (a nema otoka i crvenila), povremeno trnjenje u vrhovima prstiju, “podrhtavanje” ruku i nogu…ovde se može očekivati povoljan efekat vitamina B kompleksa.

6. Deca koja imaju u porodici nekog sa migrenama, a i sama imaju povremene glavobolje treba da uzimaju vitamine B kompleksa. Pokazalo se da dodatak vit. B2 pomaže u smanjenju učestalosti i jačine migrenoznih napada. Napominjemo da oni NISU zamena, već DOPUNA standardnoj terapiji anageticima.

7. Dobro osmišljeni preparat vitamina B kompleksa sadrži svih sedam vitamina B koji su važni za decu u optimalnoj količini koja zadovoljava dnevne potrebe deteta.

 Sledi prikaz svakog od ovih sedam vitamina B kompleksa:

VITAMIN B1

Vitamin B1 (tiamin) je, kao i svi pripadnici B-kompleksa hidrosolubilni vitamin, neophodan je za metabolizam ugljenih hidrata, a tako i za funkcinonisanje svih ćelija organizma, a naročito za zdravlje nervnog sistema, kao i kardiovaskularnog i gastrointestinalnog sistema.
Dobri izvori tiamin su integralne žitarice, kvasne gljivice, mahunarke i meso.

Hronični nedostatak tiamina se kod dece manifestuje sledećim simptomima i znacima: umor, razdražljivost, slabo pamćenje, gubitak apetita, smetnje spavanja, nelagoda u trbuhu i gubitak težine. Težak manjak vitamina B1 je kod nas zaista pravi raritet.

VITAMIN B2

Vitamin B2 (riboflavin) je važan u skoro svim vitalnim metaboličkim procesima, uključujući i metabolizam amino kiselina. Veoma je važan za normalno funkcionisanje i zdravlje nervnog sistema, a neophodan je i za aktivaciju vitamina B6. Dobri izvori tog vitamina su mlečni proizvodi, meso i riba.

Najčešći znaci nedostatka ovog vitamina su: ranice (“žvale”) u uglovima usta, nakon čega se stvaraju ragade. Mogu se razviti afte u ustima.

VITAMIN B3

Vitamin B3 (Niacin, Vitamin PP) je spoj dve hemijske strukture, nikotinske kiseline, tj. niacina i nikotinamida. Nikotinamid je sastavni deo koenzima koji su su neophodni za metabolizam šećera, masti i proteina.

Nikotinamid se nalazi u kvascu, jetri, žitaricama i mesu. Sadrže ga: obogaćeni beli i punozrni hleb (crni), grašak, zeleno povrće, osušena džigerica, posno meso, bubrezi, riba, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi, pirinčane mekinje, neprerađene žitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, koštunjavi plodovi, tunjevina. Apsorpciju niacina pomažu drugi vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmažu kafa, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo šećera.

Primenjuje se u profilaksi i lečenju pelagre (koja je srećom retka), koristi se i kao dodatak lekovima za terapiju bolesti kardiovaskularnog sistema i migrene…

VITAMIN B5
Pantotenska kiselina (vitamin B5) ulazi u sastav koenzima A (CoA), koji je neophodan za obavljanje mnogobrojnih važnih reakcija u organizmu. Metabolizam šećera, masti i proteina, sinteza polnih hormona su samo deo široke lepeze funkcija vitamina B5. Ponekad se naziva antistresnim vitaminom.
Sadrže ga: iznutrice, pileće i ćureće meso i žumance su izrazito bogati ovim vitaminom, ali se nalazi i u punom zrnu pšenice, ovsa, pirinča, kao i u mahunarkama, pečurkama, ali i mleku. U manjoj količini ga sintetišu i crevne bakterije.
Njegovu iskoristljivost pomažu drugi vitamini iz grupe B kompleksa, kao i vitamin C. Kafa, alkohol i pojedini lekovi (hipnotici i anksiolitici) smanjuju korisne efekte vitamina B5
Deficit se manifestuje umorom, depresijom, gubitkom apetita, grčevima, lošim varenjem i nesanicom. Na koži se javlja depigmentacija (smanjenje količine pigmenta), ponekad i akne, a može doći do opadanja kose, ali i pojave malokrvnosti.

VITAMIN B6

Vitamin B6 je jedan od B vitamina neophodnih za pravilno funkcionisanje metabolizma aminokiselina (proteina), šećera i masti, kao i za stvaranje krvnih ćelija. B vitamini su neophodni za zdravu kožu, kosu, oči, jetru, nervni sistem, srce, mišiće, ali i imunski sistem. Učestvuje u izgradnji crvenih krvnih ćelija i metabolizmu proteina, ali i u zdravom imunskom odgovoru.
Vitamin B6 omogućava i stvaranje nekoliko neurotransmitera, prenosnika poruka u nervnom sistemu. Neophodan je za normalan razvoj i funkcionisanje mozga
Izvori vitamin B6 su: banane, suvo voće, avokado, orasi, puter od kikirikija, tamno zeleno lisnato povrće, riba, živinsko meso, soja, malteks, pivski kvasac, pšenica i pšenične klice. Bolje se resorbuje kada se uzima uz druge vitamine grupe B, kao i uz vitamin C, magnezijum i polinezasićene masne kiseline.
Hipovitaminoza ima sledeće manifestacije: suva, ispucala koža oko usta, na kapcima i obrazima
Kod dece se mogu javiti grčevi u mišićima, slabiji apetit, muka i povraćanje.
Kod odraslih se češće javljaju anemija, mišićna slabost i psihički poremećaji.

 VITAMIN B7
Biotin je od ogromnog značaja za metabolizam ugljenih hidrata i masti.
Nalazi se u iznutricama (jetra, bubreg), žumancu, kvascu, karfiolu, mahunarkama, orašastim plodovima. Nedostatak je veoma redak kod dece, a izaziva dermatitis, glositis, metaboličke poremećaje (metabolička acidoza)

VITAMIN B12
Vitamin B12 ( kobalamin, cijanokobalamin) je izuzetno važan za stvaranje (i regeneraciju) eritrocita, potpomaže normalan rast i razvoj fetusa, a potom i deteta, a izgleda da može pomoći u podizanju apetita kod dece. Veoma je važan za zdravlje nervnog sistema, poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu. Omogućava bolju iskoristljivost masti, ugljenih hidrata i proteina.

Simptomi nedostatka mogu da se pojave nekoliko godina nakon što prestane unošenje i iscrpe njegove telesne rezerve. Hipovitamnoza je retka, obično se javlja kod vegana koji godinama ne konzumiraju meso, jaja ili mlečne proizvode. Hipovitaminoza izaziva pernicioznu anemiju koja počinje podmuklo, malaksalošću i bržim zamaranjem i bledilom. Nastaje gubitak apetita, nadimanje i proliv. Osećaj pečenja jezika pri uzimanju kisele hrane. Zapažaju se depresivne promene, poremećaj pamćenja, grčevi u nogama, otežan hod.

Bolesnici su bledi, glatkog jezika (kao staklo), poremećenog disanja sa čestim parestezijama (“trnjenje”).

Izuzetno je opasan nedostatak vitamina B12 kod trudnica jer može uzrokovati teška oštećenja cenralnog nervnog sistema bebe.

izvor:mojpedijatar.co.rs