Zbog nezrelosti digestivnog trakta kod beba može doći do stvaranja gasova i nadimanja. Simptome ćete lako prepoznati jer je dete uznemireno, plačljivo, podiže nožice i grčevito stiska ručicama. Primarijus dr Ruža Bajić, pedijatar, objašnjava kako vašoj bebi možete olakšati bolove.
Nadutost i bolove možete smanjiti laganom masažom bebinog stomačića, kao i podizanjem bebinih nožica ka stomaku
- Nadutost i bolove u stomaku možete smanjiti laganom masažom bebinog stomačića, toplim oblogama, kao i podizanjem bebinih nožica ka stomaku. Preporučljivo je bebi davati i probiotik koji će ubrzati sazrevanje creva. Prehrana majke koja doji je, takođe, vrlo bitna. Potrebno je smanjiti unos gaziranih pića, prezačinjene hrane i hrane koja se teško vari. Beba prilikom hranjenja ili dok plače takođe proguta i određenu količinu vazduha koji stvara nelagodu u želucu i uzrokuje nadimanje. Kada se količina vazduha poveća, što se naročito dešava ako dete pohlepno sisa, u želucu se formira mehur koji izaziva napetost i bolove. Zato se preporučuje da se prave češće pauze tokom dojenja da dete može podrignuti i izbaciti suvišan vazduh – savetuje dr Bajić.

Problematične belančevine mleka
Ponekad postoji netolerancija na belančevine mleka, najčešće kod dece koja se hrane mlečnim formulama. Zbog nedostatka enzima laktoze koji učestvuje u razgradnji mlečnog šećera stvaraju se gasovi što izaziva nadimanje stomaka. Kod dece koja se hrane na flašicu preporučuje se davanje adaptiranih hipoalergenih preparata u dogovoru sa pedijatrom gastroenterologom.

Pravilno hranjenje bebe
Primenom pravilne tehnike hranjenja moguće je sprečiti gutanje veće količine vazduha. Bočicu treba što više nagnuti, tako da bude ispunjena mlekom, kako se odojče ne bi nagutalo vazduha.
Majka koja doji treba da pripazi da dete zahvati celu bradavicu dojke zajedno sa areolom i da isprazni dojku do kraja, jer prvo vodenasto mleko sadrži više laktoze (mlečnog šećera) i može stvarati nadimanje, a zadnje mleko sadrži više masti i stvara osećaj sitosti kod deteta. Decu koja hlapljivo sisaju preporučljivo je tokom hranjenja držati u povišenom položaju i pomoći im da podrignu i ispuste višak vazduha. Potrebno je češće hraniti dete, praktikovati dojenje na zahtev, kako ne bi bilo gladno i sisalo halapljivo jer na taj način proguta previše vazduha. Nakon dojenja odojče treba podići i neko vreme držati u uspravnom položaju kako bi izbacilo suvišan vazduh.

Masaža stomaka
Masažu sprovodimo kružnim pokretima oko pupka i donjeg dela stomaka u smeru kazaljke na satu. Za opuštanje i smirenje možemo masirati i celo telo, počevši od nogu prema gore, zatim ruke, trup i lice. I topla kupka može biti vrlo korisna. Kontakt s toplom vodom pomaže relaksaciji mišića stomaka i pomaže izbacivanju vazduha. Vrlo su pozitivna iskustva roditelja koja nose dete u marami, budući da taj način nošenja i položaj uz vlastito telo omogućava lakše smirivanje deteta.

Izvor: zena.blic.rs

Određene bolesti i problemi su karakteristični za novorođenče u njegovim prvim nedeljama života. Većina stanja koja se pojave se lako prepoznaju i tretiraju od strane samih roditelja. Najčešća pitanja koja zabrinjavaju roditelje o zdravlju njihovih novorođenčadi su:

Stolica
Nega pupka
Stomačni grčevi
Pellenski osip
Povraćanje/bljuckanje
Rast zuba
Mokrenje
Žutica

1. Stolica

Stolica kod novorđenčeta prolazi kroz promene kako u boji, konzistenciji tako i učestalosti.
Boja – Prva stolica koja se javlja je uglavnom tanka, crna ili tamno zelena i naziva se mekonijum. Nakon prolaska mekonijuma boja stolice će se promeniti u žuto-zelenu. Stolica beba koje se u prirodnoj ishrani hrani mlekom majke je žuta, semenkasta.
Konzistencija – Sve dok novorođenče ne počne da jede čvrstu hranu, konzistencija stolice može da varira od veoma mekane do potpuno tečne. Bebe koje se hrane mlečnim formulom imaju uglavnom čvršću stolicu. Bilo da se vaše dete hrani mlekom majke ili pak formulom, izrazito čvrsta i suva stolica može biti znak dehidracije.
Učestalost - Novorođenčad koja jede čvrstu hranu može lako da ima zatvor, pogotovo ako jednu dosta hrane koja izaziva konstipaciju kao što su žitarica i kravljeg mleka pre nego što je njihov digestivni trakt sposoban da pomenute namirnice preradi adekvatno. FDA (Food and Drug Administration) i AAP (Academy of Pediatrics) ne preporučuju primenu kravljeg mleka kod beba ispod 12 godina.
Kako je stolica uglavnom mekana, tečna teško je reći da li se radi o blagoj dijareji, Glavni znakovi su češća defekacija sa izuzetno tečnim stolicama.Dijareja može biti znak inestinalne (crevne) infekcije ili pak promene u ishrani. Ukoliko dete sisa, promena u ishrani majke može ddovesti do dijareje kod deteta. Najveća posledica do koje dovodi dijareja jeste dehidracija, koju daleko više pogoršava ukoliko je priisutna i temperatura (povišena temperatura izaziva znojenje, na taj način dete takođe gubi tečnost) . Ukoliko se radi o dete koje je mlađe od 2 meseca sa pomenutim simpotima i znakovima obratiti se rukovodećem lekaru. Ukoliko je dete starije od 2 meseca proverite da li je mokrenje uredno kao i rektalnu temperaturu ukoliko dijareja ne prolazi nakon par dana. Bitno je da tokom dijareje nastavi se sa redovonom ishranom. Deca u starosti od 3-6 meseci, ukoliko se hrane majčinskim mlekom mogu imati samo jednu stolicu nedeljno. Ovo je normalno jer mleko ostavlja malo otpadnih materija koje se trebaju izllučiti, tj. većinski deo mleka se iskoristi. Ukoliko se pak radi o deci koja su na ishrani formulom, te stolice mogu biti češće, do jednom dnevno. Ukoliko je ređe od 1/dan , treba razmišljati u pravcu konstipacije.

2. Nega pupka

Pupčana vrpca dovodi kiseonik i hranjive materije do fetusa dok je u materici. Nakon porođaja pupčana vrpca se preseca. Ostatak se osuši i otpada u periodu od 10 dana, formirajuću pupak (umbilicus). Neke od smernica na koje ukazuju pedijatri kod pravilnog održavanja nege regije puka su:

· Održavanje regije pupka čistom i suvom

· Spuštanje gornjeg dela pelene ispod nivoa pupka

· Čišćenje pupka lagano sa baby maramicamma ili vataom umočenom u malo medicinskog alkohola.

Javiti se vašem lekaru ukolko je pupak crven ili gnojan..

3. Stomačni grčevi

Većiina novorođenčadi postaje nemirna tokom predvečerja, ali ukoliko plač ne prestaje postaje sve jači tokom dana i noći, najverovatniji uzrok može biti stomačni grčevi ili kolike. Prema AAP, kod jedne petine dece starosti između 2-4 nedelje se javljaju grčevi. Grčevi su uglavnom praćeni konzistentnim plačom, vriskom, poodizanjem nogu kao i ispuštanjem gasova. Njihov stomak može biti uvećan. Iako nema pravila, uglavnom plakanje usled grčeva postaje najizrazitije predveče.
Grčevi će uglavnom prestati do 3-4 meseca. Nema tačnog objašnjenja zašto se kod neke dece javljaju grčevi. Nekada, kod dece koja sisaju, javljanje grčeva se povezuje sa preosetljivosti na hranu kojom se majka hrani. Retko koliki mogu nastati usled osetljivosti na mlečni protein koji se nalazi u formuli. Grčevi mogu biti i znak hernia (kila) kao nekih drugih oboljenja.
Ukoliko vaša beba pokazuje znapve grčeva, prvi korak je da konsultujete vašeg lekara. Nekada promena ishrane majke koja doji može pomoći. Ukoliko vaše dete dobije napad grčeva najbolje je da smirite bebu držanjem, ljuljanjem i čvrstim umotavanjem u ćebe.

4. Pelenski osip

Osip koji se javlja u regiji pelene je veoma čest. Uglavnom je posledica iziritirane kože koja je u kontaktu sa stolicom i urinom, pa samim tim postaje izrazitiji tokom proliva. Najlakše se može prevnirati čestim menjanjem pelena. Metode koje možete primeniti ukoliko se osip već pojavio:

· Lagano pranje kože sa toplom vodom uz neutrani sapun nakon pražnjenja creva. Kako dečie maramice ostavljaju sloj bakterije, ne preporučuje se njihova primena u ovom slučaju.

· Eksponiranje osipa vaduhu, labavije stegnuta pelena ili spavanje bez pelena.

· Postavljanje bebe na peškir u cilju apsorbovanja urina

Javiti se lekaru ukoliko osip ne prolazi tri dana ili se poogoršava.

5. Povraćanje/bljuckanje

Bljuckanje se javlja često i najčešće nije znak ozbiljnog problema. Nakon hranjenja, držite vašu bebu mirnom i uspravnom. Javite se vašem lekaru ukoliko vaša beba:

· Ne napraduje u kilaži

· Povraća toliko snažno da izbacuje želudačni sadržaj

· Bljucka zeleni ili žuti sadržaj, krv ili smešu crnu kao talog kafe

· Ima crnu ili krvavu stolicu

· Pokazuje druge znakove bolesti, kao što je temperatura, dijareja il poteškoće sa disanjem
Mnogi roditelji se brinu da li će se njihove dete prilikom bljuckanja ugušuti sa sadržajem ukoliko spava na leđima. Zdrava novorođenčad normlano progutaju ili iskašljaju sadržaj, to je sasvim normalan refleks koji svi ljudi imaju. Studije pokazuju veći rizik od fatalnog ugušennja ukoliko beba spava na stomaku nego na leđima.

 6. Rast zuba

Iako novorođenčad obično nema vidljive zube, bebi zubi počinju se pojavljivati uglavnom oko 6. meseca života. Tokom prvih nekoliko godina, svih 20 zuba će rasti, a većina dece će imati sve mlečne zube na mestu do 3. godine.
Kod novorođenčeta se obično prvo pojavljuju prednji zubi, oko 6. meseca starosti, mada neka deca svoj prvi zub dobiju tek sa 12 ili 14 meseci. Dok im zubi probijaju desni, neka novorođenčad postaju nervozna i razdražljiva, gube apetit ili se hrane više nego inače. Ako novorođenče ima temperaturu ili proliv dok mu rastu zubei obratite se svom zdravstvenom negu
FDA ne preporučuje lekove koji smanjuju bolnost desni, u prvom redu benzokain jer oni mogu izazvati potencijalno fatalno stanje kod male dece. Razgovarajte sa svojim lekarom za savet o korišćenju ovih proizvoda za vaše novorođenče. Ostali potencijalni oblici olakšanja za vaše dete uključuju ohlađeni prsten za zube ili nežno trljanje dečijih desni čistim prstom.

7. Mokrenje

Deca uriniraju često, na svakih 1 do 3 sata ili retko na svakih 4 do 6 sati. U slučaju bolesti ili visokke temperature, kako telesne tako i okoline, mokrenje se može preopoloviti. Uriniranje nikada ne bi trebalo biti bolno. Ako primetite bilo kakve znakove boli dok vaše dete mokri, obavestite lekara svog deteta jer bi to mogao biti znak infekcije ili nekog drugog problema mokraćnog trakta. Kod zdravog deteta urin je svetlo do tamno žute boje. (Što je tamnija boja, to je koncentriraniji urin; urin je koncentrovaniji kada dete ne pije puno tečnosti.) Prisustvo krvi u urinu ili krvavo mesto na peleni nije normalno. Ako se ovo krvarenje javlja i sa drugim simptomima, kao što su bol u trbuhu ili krvarenje u drugim delovima, potrebna je hitna medicinska pomoć.

8. Žutica

Žutica može prouzrokovati da koža, oči i usta novorođenčeta poprime žućkastu boju. Žuta boja nastaje zbog nakupljanja bilirubina, supstance koja se stvara u telu tokom normalnog procesa razgradnje starih crvenih krvnih zrnaca i formiranja novih. Jetra obično uklanja bilirubin iz organizma. Ali, kod mnogih novorođenčadi, u prvih nekoliko dana nakon rođenja, jetra još uvek ne radi svom punom snagom. Kao rezultat toga, nivo bilirubina u krvi postaje previše visok, što uzrokuje da bebina boja postane blago žuta. Iako je žutica uobičajena i obično nije ozbiljna, u nekim slučajevima visoki nivo bilirubina može uzrokovati oboljenja mozga. Sva odojčad sa žuticom moraju biti pregledana od strane lekara. U većini slučajeva odojčadi nije potrebno lečenje. Njihove jetre brzo počinju da nadoknađuju i počinju normalno da uklanjaju bilirubin, obično u roku od nekoliko dana nakon rođenja. Za neka odojčadi lekari propisuju fototerapiju - lečenje pomoću posebne lampe - kako bi se razgradio bilirubin u njihovim telima. Ako vaše novorođenče ima žuticu, pitajte svog lekara koliko dugo treba da traje žutica posle izlaska iz bolnice i zakažite sledeći sastanak prema uputama. Ako žutica traje duže nego što se očekivalo ili novorođenče koje nije imalo žuticu počne da daje znake žutice po odlasku kući, treba odmah potražiti lekara. Gotovo je nemoguće reći koliko je jak nivo žutice samo gledanjem bebine kože, posebno za novorođenčad. Zato se potrudite da zadržite termine praćenja kako bi lekar mogao proveriti nivo žutice jednostavnim testom krvi

Izvor: www.mamaibeba.rs

Kako sprečiti nastanak ‘modernih’ razvojnih problema kod dece, savetuju dečiji fizijatar i logoped.
Današnji tempo života ne ostavlja dovoljno vremena roditeljima da se posvete deci kada dođu sa posla a posledica toga je sve češća upotreba pametnih uređaja kod dece što, kako navode stručnjaci, može da ima ozbiljne posledice.
“Tako često telefon i tablet postaju izvor zabave, gde dete praktično sedi u jednom položaju očiju prikovanih za ekran na kom se smenjuju slike. Kako sadržaj ima za cilj neprestano održavanje pažnje, često se dešava da dete ne čuje i ne odgovara kad ga pozovete, postaje nervozno ako mu isključite TV ili oduzmete mobilni telefon, a sve to zajedno pravi veliki problem na više polja, od kojih je slaba motorika prilično čest”, kaže prim. dr Danijela Vukićević, fizijatar u Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”.

1. Slaba motorika

Deca imaju prirodnu potrebu za kretanjem, istraživanjem, komunikacijom i socijalnom interakcijom, a svakodnevne aktivnosti su savršena prilika za pravilnu stimulaciju psihomotornog razvoja deteta. Oblačenje, umivanje, odlazak u prodavnicu i igranje testom angažuju celokupan potencijal deteta, a pre svega kontakt očima, produžavanje pažnje, korišćenje ruku i kretanje.
“Na primer, i igre loptom odlične su za razvoj motorike kod dece. Prvo s mališanom vežbajte bacanje i hvatanje lopte većeg obima iz blizine, pa kad dete to savlada, prelazite na loptu sve manjeg obima i sve veću udaljenost s koje se ona baca i hvata. Šutiranje i lupkanje lopte isto od većeg ka manjem obimu takođe podstiče razvoj balansa, brzine, spretnosti, koordinacije i vizuomotorne percepcije, što kasnije ima uticaj na razvoj pažnje, grafomotorike i viših kognitivnih veština”, ukazuje doktorka Vukićević.
Ona savetuje i što češće hodanje po neravnom terenu s različitim nagibom jer to jača muskulaturu čitavog tela, a to će se u periodu od treće do šeste godine odraziti i na položaj stopala.

2. Ravna stopala

Deca do treće godine imaju masno jastuče na stopalima, što odaje utisak da su ravna. Zato nije preporučljivo da mališani odmah nose ortopedske uloške ili specijalno izrađene cipele koje bi imale „cilj“ da spreče deformitet stopala jer mu je priroda namenila značajnu ulogu. A to je oslobađanje viška toplote, zbog čega su deci stopala često mokra, i davanje informacija mozgu o kvalitetu podloge – uzbrdo, mekano, klizavo ili mokro, pri čemu se angažuje muskulatura celog tela, a stopalo jača svoju strukturu. Važno je naglasiti da je nošenje ortopedskih uložaka i cipela pasivna potpora, koja ne podstiče razvoj i jačanje muskulature stopala.
“Zbog toga postoji pravilo da se mališanima cipele obuvaju kada ih i mi odrasli obuvamo, a to je kad idemo napolje. Deci treba što češće omogućiti različite vrste aktivnosti, gde će promenom pravca kretanja i podizanjem tereta prilagođenog njihovim anatomskim karakteristikama omogućiti jačanje muskulature tela, dovođenje tela u dobru osovinu i, naravno, jačanje muskulature stopala”, savetuje naša sagovornica i predlaže da u te svrhe kod kuće pravite poligone od stolica, lastiša, lopti ili flaša napunjenih vodom.

3. Loš izgovor

Pre desetak godina logopedi su apelovali na roditelje da ne tepaju maloj deci kako bi im obezbedili dobar govorni model kao preduslov za pravilan razvoj artikulacije glasova. Danas im poručuju da što više sa njima pričaju.
“Prilagođavanje novom vremenu i tehnološkom napretku nosi nove izazove za roditelje. Deca se bude i uspavljuju uz pametne telefone, pa umesto roditeljskih glasova i izraza lica oni gledaju i uče komunikaciju od animiranih likova. S takvom (ne)stimulacijom očekivano je da nešto ne bude kako treba”, kaže Bojana Vulić, logoped.
Da bi deca mogla da razvijaju prirodne kapacitete za usvajanje maternjeg jezika, moraju taj jezik da slušaju, ali i da govore. Video sadržaji ne podstiču dete da brblja, niti da pokuša da izgovori neke glasove. Tako je ono uskraćeno za priliku da ponavlja, imitirajući roditelje.
“Kako bi roditelji sprečili loš izgovor glasova i kašnjenje u jezičkom razvoju, trebalo bi više da pričaju s decom, kratkim i jasnim rečenicama. Izbegavajte tepanje, a kratke priče, pročitane ili prepričane deci, dobar su način vežbanja pažnje, pamćenja i proširivanja rečnika”, stiče Vulićeva.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada bebama rastu zubići, one dosta balave a prateća pojava je često osip na licu. Roditelji se zabrinu i žele sprečiti osip da ne bi bebi stvarao neprijatnost.

O kakvom se osipu radi?
Kad bebama rastu zubi, one mnogo balave. Ta pljuvačka sadrži i komadiće hrane sa enzimima za probavu koji deluju nadražujući na nežnu kožu bebe i izazivaju osip, objašnjava pedijatrica Candice Jones na portalu Todaysparetn.
Ovaj osip se javlja kod beba između 6 i 24 meseca starosti a to je upravo vreme kada zubići rastu.

Kako izgleda ovaj osip?
Osip se obično opisuje kao crveni, hrapavi osip s malim plikovima, a ponekad se javi i ispucala koža. Osip može biti i neprijatnog mirisa. Osip će se s vremenom smanjivati, jer će bebe sve manje balaviti kako vreme prolazi.
Najčešće se osip javlja na obrazima, ustima, bradi i na vratu. U nekim slučajevima javlja se i na gornjem delu grudi.

Postoje li drugi osipi koji izgledaju kao ovaj?
Osipi mogu biti izazvani različitim virusima i obično su povezani s temperaturom. Mogu se pojaviti bilo gde na telu. Osip koji nastaje zbog balavljenja, ne izaziva temperaturu – mada se rast zuba ponekad može povezati s malim porastom telesne temperature (ispod 38 C), što se ne smatra pravom temperaturom. Ekcem, takođe poznat kao atopijski dermatitis, može uzrokovati crvene mrlje i pojaviti se bilo gde na telu, posebno iza kolena i ušiju, na pregibu laktova i na rukama. Najbolje da bebu vidi pedijatar ukoliko niste sigurni šta uzrokuje osip.

Kako sprečiti ovaj osip?
Najbolje je nežno i često brisati pljuvačku mekim krpom. Ako je bebina majica mokra, obavezno je promenite. Važno je predeo gde je osip držati suvim što je više moguće. Možete i naneti bebi kremu da se napravi barijera za zaštitu kože

Kako lečiti osip?
Ako je osip blag, sledite iste korake kao i za prevenciju: nežno brišite bebinu kožu, skinite vlažne majce i portikle. Održavajte bebinu kožu čistom i suvom.
Takođe, ograničite i druge potencijalno iritantne stvari na koži. Zato koristite losione bez mirisa i boje, sapune i deterdžente”, kaže Jones. Perite bebinu kožu nekoliko puta dnevno toplom vodom i osušite je. Ako je koža napukla, krvari ili curi i beba je trlja jer joj smeta, posetite svog pedijatra koji će vam prepisati odgovarajuću kremu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kandida (Candida albicans) je sveprisutna gljivica. Dakle, nalazi se – naravno, u malim, za oko nevidljivim oblicima (spore), svuda oko nas. Ona se može naći i na koži, i na sluzokožama – gde se, takođe, nalazi u malom broju, pa ne pravi probleme deci.

Zašto je kandida naša tema?
Odgovor se krije u jednom lepom primeru ravnoteže, ili još bolje narušene ravnoteže u prirodi. Naime, u organizmu deteta (ali i odraslih) žive bakterije – koje ne samo da nisu štetne, već imaju i neke korisne funkcije (ovo se zove saprofitna flora). Jedna od njih je da ne dozvole da se gljivice (pa i kandida) prekomerno razmnože. Dakle, postoji prirodna kontrola za gljivicu, koja odlično funkcioniše. Tu je, naravno, važna i odbrambena sposobnost deteta – stanje imunološkog sistema. Svako dete ima poseban deo imunoloških ćelija koje su zadužene za čišćenje gljivica, pa i kandide. To znači da je kandida pod dvostrukom kontrolom – korisnih «domaćih» bakterija i odbrambenog (imunološkog) sistema organizma, koji joj ne daju da se razmnoži i napravi probleme detetu.

Koje bolesti uzrokuje kandida kod beba?
Kada se kandida razmnoži, može da izazove bolest, koja se tada naziva kandidijaza. Kada su bebe u pitanju, najčešće mesto gde se kandida razbaškari je sluzokoža usne duplje. Tada nastaje ono što se obično zove soor, ili u narodu mlečac.

Zašto su bebe najpodložnije kandidijazi?
soorBebe u prvim mesecima života su naročito «prijemčive» za kandidu, tako da skoro nema deteta koje u tom dobu nije imalo soor. Uzrok je lako objasniti, jer se radi o još neformiranom (nerazvijenom) odbrambenom sistemu bebe, pa je ona veoma podložna gljivičnoj infekciji. Sa druge strane, malo dete ima neodoljivu potrebu da stalno nešto trpa u usta (posebno kad mu rastu zubići). Tada se, jednostavno, u organizam unose različiti mikroorganizmi, pa i gljivice.

Može li kandidijaza da se desi i starijima?
Kandidijaza nije «privilegija» beba. I veća deca, pa i odrasli – mogu da «zakače» kandidu. Ubedljivo prvi uzrok kandidijaze kod starije dece je prekomerna primena antibiotika širokog spektra. Čak i kada su potpuno opravdano prepisani, jedan od najčešćih neželjenih efekata antibiotske terapije je kandidijaza. Zašto? Antibiotik širokog spektra efikasno tamani bakterije koje su uzrok infekcije… ali, nažalost, ubija i dobre bakterije. Tako se narušava prirodna ravnoteža u korist gljivica, pa se kandida razmnožava i nastaje kandidijaza. Kandidi naročito prija produžena terapija antibioticima, a posebno voli takozvane jake antibiotike. Naravno, antibiotik ne «dodiruje» kandidu, tako da se ona nesmetano razmnožava, jer su stradale prijateljske bakterije (koje ne daju kandidi da se razbaškari). Kod starijih je veoma čest proliv, uzrokovan razmnožavanjem kandide u crevima.
Postoji jedna retka grupa bolesti koje se karakterišu oslabljenim imunitetom deteta. To su imunodeficijencije, a sklonost ka infekcijama je njihova glavna karakteristika. Neka od tih oboljenja dete donese sa sobom na svet, a neka su rezultat iscrpljenosti organizma drugim, dugotrajnim i teškim bolestima, koje slabe otpornost deteta. Ta deca se poslebno prate i leče, a gljivične bolesti (pa i kandidijaza) su relativno čest problem.

Kako se prepoznaje soor (kandidijaza usne duplje)?
Kada je gljivica napala sluznicu usne duplje, dijagnoza se postavlja relativno jednostavno. Vide se beličaste naslage na jeziku, naročito na korenu jezika. Kada bolest odmakne, skoro cela usna duplja može da bude «zavijena u belo». Ove naslage su «vrh ledenog brega», a glavni problem za dete se krije ispod njih. Naime, gljivice prodiru u sluzokožu, oštećuju je, a to boli.
Zato su bebe nervozne, kenjkave, a ponekad odbijaju obroke. Dešava se da beba počne da sisa, pa naglo zaplače i ostavi siku. Veće bebe izbegavaju i kašičicu jer ih grebucka i dodatno povređuje. Zato je jedno od pravila kod beba da se proveri usna duplja – ako su bezrazložno nervozne ili teže jedu. Obično je pregled dovoljan za dijagnozu. Ako je stvar sumnjiva, uzme se bris, a u njemu se lako potvrđuje prisustvo gljivice.

Da li kandida napada i druge delove organizma deteta?
Nažalost, da.
Često mesto napada kandide je sluzokoža creva. Antibiotici su najveći «krivci». Kada dete dobija jake antibiotike, oni će da potamane dobre crevne bakterije koje, kako smo već objasnili, ne daju kandidi da se razmahne. Kada ih nema, kandida počinje da se nekontrolisano razmnožava i prodire u sluzokožu creva, pa dolazi do poremećaja crevne funkcije. Tada, po pravilu, nastaje proliv, nekad veoma obilan i dosadan. Pošto je nemoguće samo na osnovu izgleda prolivaste stolice postaviti dijagnozu, neophodno je uzeti uzorak stolice na mikrobiološki pregled. Za par dana stigne potvrda kandidijaze, tako da se tačno zna o čemu se radi. Ovo se retko dešava kod beba koje, srećom, ne dobijaju antibiotike često.
Kod beba, gljivice (pa i kandida) često učestvuju u kožnim problemima. Infekcije kože obično izazivaju bakterije, ali ako postoji duža iritacija kože, dolazi do slabljenja njenog zaštitnog sloja, pa nije redak napad gljivica. Tako se lako dese mešovite (bakterijsko-gljivične) infekcije, koje traže posebnu terapiju.

Kako se kandida leči?
Postoje dobri i efikasni načini za lečenje soora kod dece.
Gencijana je jedan od najefikasnijih istrebitelja kandide u ustima beba. To je rastvor boje mastila, koji se nanosi na sluznicu jezika, preko vatice ili gaze. Dovoljno je «natapkati» malo gencijane na jezik, a beba će je potom sama razneti po ustima. Naravno, ovo se radi posle obroka, tri do četiri puta dnevno. Već posle nekoliko dana, kandida će biti pobeđena, jer se gencijana prosto «zalepi» za naslage kandide, prodire u sluznicu (ali ne ide u krvotok) i tako tamani gljivice.
Iako gencijana nije lek u užem smislu, ovo je daleko efikasniji način eliminacije kandide iz usta deteta od skidanja naslaga sodom bikarbonom, koja se najčešće preporučuje. Jedini «problem» sa gencijanom je ružna boja detetovih usta (kao da je jelo mastilo), ali se radi samo o estetskom problemu – koji prestaje da bude aktuelan po završetku tretmana. Treba paziti da gencijana ne uđe u oko, zato bočicu sa ovim rastvorom treba držati dalje od bebe. Neko će primetiti da je gencijana stara terapija. To je tačno, ali se zbog efikasnosti (ali i pristupačne cene) i dalje primenjuje u velikom broju dečjih bolnica.
Nistatin je lek koji takođe efikasno leči kandidu. On je pogodan za lečenje kandidijaze creva, jer se ne resporbuje sa sluzokože – dakle, obavi posao tamo gde treba, a ne prodire u unutrašnjost organizma. Može da se koristi i za lečenje soora, ali je nešto manje efikasan od gencijane, jer brzo sklizne iz usta u jednjak i želudac.
Daktanol oralni gel je dobar za lečenje kandidijaze – pošto lepo prianja za sluzokože, a takođe ima minimalne sporedne efekte. Pogodniji je za stariju decu.
Ovi lekovi su dovoljni kod većine dece, pa nije potrebna primena jačih, ali i opasnijih llekova, koji prodiru u organizam i deluju na gljivice «iznutra». Opasniji su, jer imaju potencijalno ozbiljne neželjene efekte. Zato se terapija sprovodi pod budnim praćenjem lekara, uz laboratorijske analize, koje pokazuju eventualna oštećenja.
Kod crevne kandidijaze (koja izaziva proliv), probiotici su od velike pomoći, jer uspostavljaju narušenu ravnotežu. Oni dopunjavaju broj korisnih crevnih bakterija, koje su borci protiv gljivica.
Kožne gljivične infekcije se leče odgovarajućim lekovitim mastima ili kremama koje sadrže antimikotike (lekove koji efikasno tamane gljivice).

Da li se kandida vraća?
Nažalost, da. I to je veliki problem. Iako se infekcija vraća (recidivantna infekcija) i iznova pravi probleme, većina zdrave dece se uz pomoć lekova dobro nosi sa kandidijazom.
Prevencija (sprečavanje) kandidijaze podrazumeva poštovanje svih higijenskih pravila, ali i racionalnu primenu antibiotika. Iako je većina problema koje kandida uzrokuje relativno lako rešiti, potrebno je konsultovati pedijatra kada beba ima recidivantne (povratne) infekcije. Lekar će proceniti da li je u pitanju obična kandidijaza, ili se iza sklonosti ka gljivičnim infekcijama krije neki drugi problem. Ogromna većina beba se oporavlja bez ikakvih komplikacija, pa se može reći da je kandida više dosadna nego opasna.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Normalan mišićni tonus je dovoljno visok da omogućava odupiranje sili zemljine teže i istovremeno dovoljno nizak da omogući lagano pokretanje na čemu se zasniva pokret.
Kod novorođenih bebe se u prvim satima po rođenju uspostavlja fleksioni tonus ruku i nogu. Vremenom počinje da preovladava tonus ekstenzora (opružača), krajem 4,5 meseca kada se bebe opružaju. U daljem toku sazrevanja se uspostavlja ravnoteža tonusa jedne i druge grupe mišića. Kako ovaj proces kao i svi drugi procesi sazrevanja nije uvek ujednačen imamo slučajeve povišenog ili sniženog tonusa u prvim mesecima života.
Kod prevremenih ili težih porođaja, rizičnih trudnoća, bebe nekada imaju povišeni tonus mišića ili hipertonus. Ove bebe su previše čvrste, krute što nekada zavara roditelje jer im deluje da je njihova beba izuzetno napredna. Šake su jako stisnute u pesnice i ovo se zadržava i nakon trećeg meseca kada treba da budu otvorene.
Često se događa da i na najmanju stimulaciju (zvučnu, svetlosnu, mehaničku) prenaglašeno odreaguju. Nekada beba može da zauzme sedeći položaj već u prva tri meseca ako se uhvati za ruke. Ovu reakciju roditelji uglavnom dočekaju sa oduševljenjem misleći da je beba već spremna za sedenje što nikako nije dobro na tom uzrastu. Ako je postavite na stomak verovatno će se okrenuti na leđa iako je to treba da radi tek sa osam meseci kada je u pitanju normalan motorni razvoj. U narednim mesecima verovatno će početi da se izvija u most u pokušaju da dođe do igračke kao i dok je prepovijate glavu će zabacivati u nazad.
Da bi roditelji pravilno postupali sa bebom neophodno je da ih fizioterapeut obuči postupcima koji će dovesti do normalizacije tonusa. Usmeravanjem glave na dole, savijanjem nogu i ruku napred tonus će se smanjiti što će detetu omogućiti da u opuštenom položaju napravi pokrete koje inače ne može.
Pravilnim uzimanjem, nošenjem, adekvatnim položajima pri povijanju, korigovanjem položaja pri spavanju i odgovarajućom stimulacijom problem hipertonusa može uspešno da se prevaziđe što će omogućiti normalan motorni razvoj bebe.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Nova kanadska studija, objavljena u časopisu “Pedijatrija” pokazala je da je poziciona plagiocefalija kod beba (ulegnuća glave), starosti od dva do tri meseca u porastu.
Ulegnuća se kod mališana pojavljuju na potiljku i bočnim stranama glave i nastaju kao posledica nepravilnog spavanja.

Ležanje na leđima dvostruko deluje na bebe
Istraživanje je pokazalo da je polovina beba ima pozicionu plagiocefaliju, odnosno spljoštenu glavicu.
Sindrom “zaležene glave”, kako se još naziva ovaj deformitet, izaziva spavanje na leđima kada se bebina glava oslanja na ravnu površinu. Kao jedan od njegovih uzroka, navodi se i problem sa vratnim mišićima, odnosno njihova prenapregnutost.
Ulegnuta područja nastaju usled pritisaka na bebinu lobanju.
Sredinom devedesetih godina, u okviru kampanje “Povratak na spavanje” lekari su promovisalli spavanje na leđima sa jasnim ciljem, da bi se smanjila prerana smrt novorođenčadi. To je urodilo plodom.
Pozicionu plagiocefaliju kao neželjenu posledicu lekari nisu predvideli, ali su je posmatrali kao “manje zlo”. Raširena praksa dovela je do širenja pozicione plagiocefalije.
Alijah Mavi,vođa pomenutog istraživanja kaže da se beleži porast ovog deformiteta iako su roditelji mnogo više nego ranije obavešteni o njemu.
Srećom, reč je kratoktrajanom poremećaju koji nestaje do 18. meseca.

KAKO JE UOČITI

Deformaciju je lako primetiti. Bebin potiljak i uho sa polegnute strane glave potisnuti su napred. U težim slučajevima pojavljuje se izbočina na suprotnom delu glave u odnosu na polegnuti, i čelo može da bude asimetrično.

LEČENJE

Terapija pozicione plagiocefalije, do koje je doveo položaj glave pri spavanju, laka je i bezbolna. Beba se tokom noći okreće u krevecu, menjaju se i strane tela na kojim spava. Preporučuje se i povremena upotreba specijalnih jastuka koji uslovljavaju ležanje na boku, ali samo uz preporuku lekara.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Gastroezofagealni refluks (GER) je medicinski izraz za stanje u kojem se želudačni sadržaj, hrana i želudačna kiselina vraćaju iz želuca u jednjak, što se u normalnim uslovima ne dogadja.
Hrana koja se vraća može da se izbaci povraćanjem i bljuckanjem. To je stanje koje je poznato od davnina, ali se sada zna da je učestalije nego što se pre mislilo. Češće se otkriva i lakše dijagnostikuje, a lekari češće pomisle na GER kao uzrok čestih respiratornih infekcija i nenapredovanja.
Refluks (GER) je normalna pojava kod odojčadi do osmog, najviše desetog meseca života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. Smatra se da je bljuckanje i povraćanje normalna pojava ukoliko beba normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji i nema peptičkog ezofagitisa (upale donjeg dela jednjaka zbog vraćanja kiseline). Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, stalno ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojčad rastu ona sve duže sede, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića koji zatvara spoj jednjaka i želuca. Kako beba raste, simtomi GERa se proredjuju i u najvećem broju slučajeva nestaju do kraja prve godine života.
Nije tako retka pojava da beba od rodjenja posle svakog obroka bljucka, povraća i nemirno spava posle hranjenja, da je razdražljiva, plače i da ima grčeve. Može se dogoditi da beba odbija hranu iako je gladna, da unosi malu količinu mleka. Neke bebe povrate i bljucnu posle svakog obroka i veću količinu mleka.
Najčešći uzrok refluksa je nepravilno funkcionisanje mišića koji se zove donji ezofagealni sfinkter koji se nalazi na spoju jednjaka i želuca. Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačne kiseline mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazove neprijatan osećaj.
Postoje mnogi razlozi zbog kojih taj mišić ne funkcioniše kako treba – kod male dece zbog nezrelosti mišića, a kod starijih uzroci povratka hrane u jednjak mogu biti prejedanje, alergije na odredjenu hranu, duvanski dim i boravak u zadimnjenoj prostoriji, začinjena hrana, uska odeća, savijanje posle obroka i mnogi drugi uzroci.
Dok se god smatra da je GER normalna pojava osim nekih mera koje olakšavaju nije potrebno lečenje, ali ako se simptomi nastave i posle prve godine GER će se nazivati GERD (gastroezofagealna refluksana bolest). Nekad usled jako izraženog refluksa može doći do komplikacija – kada želučana kiselina dođe u jednjak, može izazvati osećaj žarenja. Kiselina može da uzrokuje crvenilo i upalu jednjaka i to se naziva ezofagitis. Ezofagitis može biti jako bolan, što može da smanji apetit. Jak ezofagitis može dovesti do krvarenja i anemije. Mogu se stvoriti i ožiljci ukoliko zapaljenje duže traje, a njima se smanjuje veličina otvora u jednjaku.
Druga moguća komplikacija kod refluksa je slabo napredovanje, kao posledica nedovoljnog uzimanja hrane. Neuhranjenost ili nenapredovanje može biti rezultat stalnog povraćanja ili slabog apetita uzrokovanog bolovima.
Glavna manifestacija GERa je često, gotovo posle svakog obroka bljuckanje manjih ili većih količina hrane kao i povraćanje. Ukoliko odojče i malo dete sa GERom prestanu da napreduju,plaču prilikom uzimanja obroka, kašlju u toku ili posle uzimanja obroka, promuklo plaču, otežano dišu i imaju česte upale srednjeg uha pedijatar će uvek razmišljati i o postavljanju dijagnoze patološkog refluksa. Ukoliko pored refluksa postoji i anemija (malokrvnost) to najčešće govori da je pored refluksa prisutan i ezofagitis – upala sluznice jednjaka.

Koji su simptomi pedijatrijskog GERa?

Postoje mnogi simptomi GERa. Dete može da ima samo neke od simptoma, među kojima su najčešći: bol u predelu želuca, neprekidni i nagli plač, često bljuckanje ili povraćanje koje može biti i do jedan sat nakon obroka, bljuckanje posle prve godine života, odbijanje hrane čak i kada je dete gladno, loše spavanje i često budjenje, razdražljivost. Manje su učestali nepodnošenje odredjene hrane, gubitak težine, slabije napredovanje, promukao glas, česte respiratorne infekcije – česte upale uha, upale pluća, crvenilo i bol u grlu, apnea (nagli prestanak disanja u trajanju u nekoliko sekundi u toku spavanja). Ukoliko roditelji pomisle da dete ima refluks treba da se posavetuju sa pedijatrom kako bi se dijagnoza postavila na vreme.
Osnovu za lečenje GERa čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se ređe javlja kod dojenih beba a za bebe sa GERom čije majke nemaju dovoljno mleka, postoje specijalne tzv. AR (anti-regurgitation) adaptirane formule mleka, koje uspešno ublažavaju refluks. One su energetski i nutritivno izbalansirane da zadovolje sve potrebe odojčeta. Bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.
Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni da bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Beba koja je starija od tri meseca će kliziti prema dnu podignutog dušeka. Za rešenje tog problema postoje sada čaršavi sa džepovima. Savet je da se beba drži uspravno skoro svakog trenutka kad je budna.
Gastroezofagealni refluks je u najvećeg broja slučajeva bezazlenog karaktera. Kod većine beba s blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete. Ukoliko se tegobe sa refluksom nastave i kasnije u detinjstvu, potrebno je pored odredjenih tehnika u hranjenu i odabiru hrane nekad primeniti i lekove, a u najtežim slučajevima se sfinkter na spoju jednjaka i želuca mora i operisati.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Odlučili smo da se «sistematski» bavimo vakcinacijom beba, a nakon toga i starije dece.
Logično je da krenemo od početka, a to je BCG vakcina – koja se kod nas daje u prvom danu po rodjenju

Pa, zar je tuberkuloza aktuelna i u 21. veku?
Tuberkuloza je jedna od zaraznih bolesti koja je odnela milone života. Nažalost, i sada je veoma aktuelna. Do pre pedesetak godina, tuberkuloza (TBC) je bila neizlečiva bolest. Potom su pronađeni i usavršavani antibiotici koji su bili u stanju da unište prouzrokovača tuberkuloze. Mikobakterija tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) je žilav mikroorganizam, koji ne reaguje na standardne antibiotike, jer je zaštićen posebnim «branikom» – bakterijskim zidom koji otežava put antibiotiku ka unutrašnjosti ćelije.
Oslabljen detetov organizam (zbog duge bolesti, loše ishrane, loših uslova života…), pogodno je tle za razvoj tuberkuloze, pa ne čudi što je glavni predisponirajući faktor za TBC loša socioekonomska situacija. Treba znati da je i danas tuberkuloza veoma teška bolest – lečenje traje mesecima i nosi brojne probleme. S pravom se kaže da je tuberkuloza bolest siromašnih, pa ne čudi strašna disproporcija što se tiče broja obolelih u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Međutim, poslednjih godina se beleži značajan porast novoobolelih i u razvijenijim zemljama. Nažalost, tuberkuloza je u porastu i u našoj zemlji, pa je aktuelno pitanje kako najbolje zaštititi dete od tuberkuloze.
Najbolje je sprečiti bolest – a to se, u slučaju tuberkuloze, postiže pre svega poboljšanjem uslova života, ali i vakcinacijom.
Prvi pokušaji da se napravi vakcina protiv tuberkuloze datiraju sa početka 20. veka. Pokušavalo se sa mrtvim vakcinama, dakle onim koje su napravljene od ubijenih mikobakterija, ali nije bilo moguće postići prave rezultate. Mrtvi mikroorganizmi nisu mogli da «probude» organizam da stvori otpornost prema mikobakteriji. Tek 1906. godine, dva izuzetna francuska naučnika su otpočela dugotrajan proces stvaranja ŽIVE vakcine sa oslabljenim, ali ipak živim prouzrokovačem TBC-a (mikobakterija). Zamislite, oni su četrnaest godina presejavali goveđi soj bakterije da bi onesposobili mikroorganizam da započne tuberkulozu, ali da mu ostane sposobnost da izazove otpornost detetovog organizma. Potom je započeta eksperimentalna, a onda i redovna vakcinacija dece, i to sa odličnim rezultatima. Tako je počela vakcinacija, prvo u Evropi, a potom i u celom svetu.
Vakcina je dobila ime po Kalmetu (Calmette) i Gerinu (Guerin), koji su je početkom 20. veka prvo dugo godina testirali, pa na kraju pustili u upotrebu. Otud i skraćenica BCG (Bacille Calmette-Guerin) vakcine koja je postala prihvaćena u celom svetu.
Ipak, BCG vakcina je i tema velikog broja rasprava oko njenog značaja u prevenciji ove opasne bolesti, pa smo odlučili da serijal o vakcinama kod dece započnemo baš njom.

Kada se vakcina daje deci?
Svako zdravo novorođenče teže od dva ipo kilograma se vakciniše u našoj zemlji. Ovo je zakonska obaveza, tako da većina dece već u porodilištu dobije BCG vakcinu. Deca sa malom porođajnom težinom, ili koja imaju neko ozbiljno oboljenje već na rođenju, dobijaju vakcinu kasnije, kada se oporave i ojačaju. Tada vakcinu dobijaju u domu zdravlja.

Kako se daje?
Kalmet i Gerin su počeli davanje vakcine na usta, ali se pokazalo da se kod samo jedne trećine dece razvija zadovoljavajući imunitet. Početkom dvadesetih godina prošlog veka, počinje davanje vakcine u kožu nadlaktice (intradermalno davanje). Ovaj put je najbezbedniji i koristi se i danas.

Daje se jedna doza na rođenju, NEMA potrebe za revalcinacijom.

Ima li reakcije na koži?
Prvih par nedelja se ne vidi ništa.. Najčešće se posle četvrte nedelje formira «brežuljak» na mestu inokulacije (ubrizgavanja) vakcine. Obično ne prelazi veličinu zrna graška, a prvo je crvene, kasnije modrikaste boje. Neretko se posle par nedelja na vrhu formira rupica (ulceracija) iz koje se nekada cedi žućkast sekret. Ovo nije komplikacija, već nešto jača reakcija na vakcinu. Curkanje može da traje par nedelja, a kod većine dece spontano zarasta. Na kraju ostaje karakterističan ožiljak od vakcine, koji ostaje za ceo život.

Koje su komplikacije BCG vakcine?
Komplikacije nisu česte, a obično se svode na lokalne reakcije. Pomenuta ulceracija nekada može da bude veoma velika, desi se i da se inficira, pa nastaje teži oblik infekcije okolne kože. Druga najčešća komplikacija je otok limfnih čvorova u pazuhu sa iste strane gde je data vakcina. Obe komplikacije se relativno lako tretiraju – naravno, pod kontrolom lekara, a veoma retko prave ozbiljnije smetnje deci.

Da li se BCG vakcina daje svuda u svetu?
Čini se da je popravljanje ekonomske moći stanovnika i uslova života pravi način da se tuberkulozi stane na put, a neprocenjiv značaj ima i zdravstveno prosvećivanje. Ipak, opšti porast oboljevanja nameće potrebu za maksimalnom budnošću i preduzimanje svih raspoloživih mera za sprečavanje širenja ove opasne i, nažalost, aktuelne bolesti.

Sa popravljanjem ekonomskog položaja stanovništva, došlo je do drastičnog pada oboljevanja od TBC-a, pa je sve manje zemalja gde je ova vakcina obavezna.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kod beba je nagon sisanja neophodan zbog dojenja, ali i prirodan način relaksacije. Tokom intrauterinog razvoja na ultrazvuku je zabeleženo kako fetus sisa palac.
Uobičajno se ovaj nagon smanjuje posle 6. meseca, ali kod jednog broja beba i kasnije kod male dece i dalje opstaje. Zašto se to događa mišljenja su različita i verovatno su i uzroci različiti. Uglavnom su bezazleni, ali može da se radi i o stresu u kome se nalazi beba: različite vrste strahova, nepovoljna atmosfera u porodici i sl. Često bebe koje se odvoje od cucle prelaze na sisanje palca, a umesto palca mogu da nastave sa nekom drugom lošom navikom koja će ih relaksirati od stresa npr. griženje noktiju ili predmeta. I pored različitih stavova, danas se većina stručnjaka slaže da nije potrebno preduzimati bilo šta do 3- 4 godine života. Neophodne su konsultacije, ako je sisanje palca povezano sa čupanjem kose, problemima sa govorom.
Sisanje palca produženo posle 3. godine, posebno kombinovno sa drugim navikama poput guranja jezika između zuba, disanja na usta, problemima sa govorima i sl., već zahteva ozbiljnu pažnju stručnjaka. Uglavnom se počinje sa čestim opominjanjem deteta bez pretnji. Neki autori preporučuju i drastičniji pristup- dete se namerno forsira da upražnjava naviku npr. pred ogledalom. Postoje i različite tečnosti i gelovi neprijatnog uskusa kojima se premazuju prsti. Vrše se i blokade ruku preko noći. Ne preporučujemo da se bilo šta preduzima bez konsultacije sa stručnjakom, posebno ako dete pokazuje i druge znake, straha, povlačenja ili neuobičajenog ponašanja.
Najteža posledica produženog sisanja palca je izbacivanje prednjih zuba što se stručno naziva protruzija. Ukoliko se sa navikom prestane pre 4 godine uglavnom dolazi do vraćanja zuba u normalni polažaj. Ako traje duže, i u periodu smene zuba može doći i do deformiteta kosti, i koji će kasnije zahtevati složenu ortodontsku terapiju(dugotrajno nošenje protezica za ispravljanje).
Postoje vrlo jednostavni aparati u vidu ploče koju dete nosi, posebno noću i koja aktivira mišiće i tako vraća zube u normalan položaj. Istovremeno ploča onemogućava da se upražnjava sama navika. Važno je da se konsultuje dečji stomatolog koji će najbolje proceniti problem i sprovesti najadekvatniju terapiju. Važno je i pregledati zube jer je kod ovakvih navika često i povećan rizik prema karijesu, ali i prema različitim infekcijama koje se mogu unositi putem neopranih prstiju.

Prof.dr Jovan Vojinović

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs