Ja sam od samog početka odlučila da želim da dojim svoje blizance i čitajući iskustva drugih majki blizanaca mislila sam da mi neće biti naporno jer mi je i inače organizacija jača strana.

Medjutim, neiskustvo i uticaj okoline doprineli su uvođenju dohrane.

Najteži trenutak je kada su obe bebe gladne u isto vreme. Nije lako namestiti ih da doje u isto vreme. Iako sam imala jastuk za dojenje, bilo je vrlo teško.

U samom početku sam i mogla da ih podojim na jastuku ali kako su rasli, čim bi ih približila da zajedno doje počeli bi da plaču. Hteli su da sisaju odvojeno. Takođe, čim bi počeli da plaču bilo ko prisutan u okruženju bi počeo sa spremanjem mleka i flašica, gotovo da mi nisu ni davali priliku da ih podojim, a ja sam popustila. To je bila moja greška.

Ubrzo nakon porođaja sam ostala sama sa njima, tako da sam i morala da im dam flašicu kada bi obojica bili gladni u isto vreme.

I pored svega toga, dojila sam ih. Održavala mleko kombinovanjem izmlazavanja i dojenja kada bi samo jedna beba bila budna, jer čim bih jednog uzela da dojim i drugi bi tražio.

Sada imaju skoro punih 4 meseca, i dalje ih dojim.

Mislim da je kombinacija dohrane i dojenja najbolja za mame blizanaca, jer je zaista nekad fizički nemoguće dojiti ih oboje. Ja čak i imam pomoć, tako da nemam obaveza oko kućnih poslova ali je i dalje teško kada je u pitanju dojenje.

Tako da priču mama blizanaca koje isključivo doje, uzimam sa zadrškom. To je moje iskreno mišljenje.

Imam jastuk gnezdo i dobro me je služio tokom trudnoće ali ga ne bih preporučila za dojenje jer je previše mekan pa bebe lako skliznu. Dojila sam ih na njemu kada si bili samo baš mali. Mislim da je najbolji onaj čvrst jastuk.

Izvor: superbeba.com

Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo poželjno dojiti dijete te upozorava da u određenoj dobi povezivanje s djetetom isključivo kroz dojenje može biti odraz usporenog emocionalnog razvoja

Pedijatar Milivoj Jovančević kaže da bi dijete, ako bismo ga uspoređivali s drugim sisavcima, trebalo dojiti pet do sedam godina.

„Dojenje je neobično važno i što se tiče biologije, nema razloga da se ne doji dvije, tri, četiri godine. No dojenje nije samo biologija, samo prehrana, nego i važan kanal komunikacije, emocionalnog sazrijevanja i odrastanja djeteta. Ako imate jedno dijete i ono dođe do dobi od godine, godine i pol, ili dvije, i kontinuirano je na vama, dakle cijeli koncept komunikacije majke i djeteta je u stilu majka – mala beba, ili dojenče, a dijete već ima godinu i pol, dvije ili tri, to je onda znak da je ostala prebliska veza, da je dijete ostalo u fazi privrženosti i da nije započet proces separacije, odnosno osamostaljivanja djeteta.

Dakle ako imate komunikaciju tipa majka – mali dječak ili djevojčica, koja povremeno dođe zbog dojenja i maženja, to je potpuno u redu. Jako je ugodno imati dijete na sebi, a i djetetu je jako lijepo biti na prsima, pa ako imate samo jedno dijete, tu se može dogoditi zastoj u emocionalnom sazrijevanju.

Ako gledate protekla desetljeća, normalno je bilo da žena ima petero, šestero, desetero, dvanaestero djece. Ona je imala mlijeko deset – dvanaest godina i nije bilo neuobičajeno da onaj, možda najstariji, prije nego što krene u školu dođe do mame, malo posiše mlijeka i otrči u školu. Dakle, on je zreo, emocionalno separiran, i tu problema nema. Ako postoji prebliski odnos, to možemo prepoznati ako dijete kad osjati bilo kakvu nelagodu, nešto mu se ne sviđa, sva utjeha uvijek ide na prsa. Dakle nema onih zrelijih obrazaca ponašanja – razgovora, maženja, ljubljenja. Toga nema, sve je u neverbalnoj, tjelesnoj komunikaciji i to nam je znak da nešto nije u redu ako je dijete već u dobi od dvije ili tri godine, pogotovo ako je riječ o dječaku, koji bi se u toj dobi treabo malo više približiti ocu, kako bi počeo učiti muške obrasce ponašanja“, kaže prim. dr. sc. Milivoj Jovančević.

Izvor: Klokanica

Unos vode, odnosno svih mogućih tečnosti, je jako česta tema kada se pokrene pitanje uspešnosti dojenja tj količine mleka koju majka ima za svoje dete. Većina žena smatra da što više vode, čajeva, mleka, sokova, čak i piva unosi više će mleka imati. Da li je to baš tako ili ne?

Šta se dešava ako majka uzima veće količine tečnosti? Šta se dešava ako unosi manje? Koliko je uopšte tečnosti potrebno odnosno preporučljivo? Da li čajevi, voda, sokovi… utiču na količinu mleka? Sa kojim tečnostima se mora biti oprezan?

Na količinu mleka utiče u najvećem delu stimulacija tela da stvara mleko. Kako to telo radi i kako nastaje majčino mleko opisano je ovde: Kako nastaje majčino mleko? A da li vam je uopšte potrebno povećavanje količine mleka proverite ovde: Kako povećati količinu mleka?

Istraživanje koje je sproveo Medicinski Institut pokazalo je da je prosečan unos tečnosti zdrave osobe oko 2.2L na dan, kod trudnica 2.3L, a kod dojilja 3.1L. Unos tečnosti tj potreba za tečnostima zavisi od mnogo faktora. Primera radi od:

metabolizma,
fizičkih aktivnosti,
vremenskih prilika,
zdravstvenog stanja…

Osnovno pravilo koje bi trebalo da važi za sve nas pa i za dojilje je da se unos tčnosti radi prema svojim ličnim potrebama, uzimati tečnost kada telo traži i koliko traži. Unos više od toga, unošenje na silu , samo da bi se postiglo unošenje količine koju je neko negde objavio, neće uticati na povećanje količine mleka.

Dojilje često imaju potrebu da piju vodu za vreme podoja pa se drage dojilje trudite da vam se uvek kada dojite nađe pri ruci čaša vode, čaja, soka… kako bi je uzeli ako vam bude potrebna. Vodite računa da ne preterujete sa kupovnim sokovima ili zaslađenim čajevima jer u tom slučaju ne unosite ne samo tečnost već i nepotrebne šećere, veštačke zaslađivače, aditive, kalorije. Koristite vodu u većem delu, zatim prirodne sokove napravljene u kućnoj radinosti, a u manjem delu čajeve i sokove.

Kod upotrebe čajeva najsigurnija opcija je da menjate izbor čajeva ako niste sigurni na njihov uticaj na laktaciju jer postoje čajevi koji mogu da utiču na smanjenje količine mleka. Tu pre svega spadaju nana (menta) ili na primer lipa (kao čaj koji služi za izbacivanje tečnosti iz tela). Jedna šolja neće napraviti problem ako se pije povremeno ali ako se unosi više puta na dan onda može da utiče na količinu mleka.

Kravlje mleko… jedna od zabluda je da majka mora da pije što više mleka (kravljeg) kako bi imala dovoljno mleka. Pojedine bebe su jako osetljive na proteine iz kravljeg mleka koji preko majčinog mleka dođu do bebe. Nepotreban prevelik unos kravljeg mleka samim tim može napraviti izuzetno velike probleme bebi, ali o tome ću u zasebnom tekstu.

Najčešća greška koja se dešava je ignorisanje potrebe za unosom tečnosti. Majke su najčešće prezauzete, obavljaju mnogo sitnih poslova i odlažu unos tečnosti jer im se čaša sa vodom ne nalazi na dohvat ruke pa uzimanje odlažu za kasnije, a to vremenom može da napravi problem.

Koji su to znaci da ne unosite dovoljno tečnosti:

Tamniji urin
Suva usta
Jak miris urina
Tvrda stolica

Sa druge strane stalno nalivanje vodom, iako telo ne šalje signale, može da napravi probleme, a neće uticati na povećanje količine mleka. Neki od problema do kojih nailazi telo koje se preterano hidrira su česta potreba za mokrenjem, problem sa elektrolitima, opterećivanje bubrega…

Šta je to što se ne bi trebalo piti za vreme dojenja:

energetska pića (sadrže mnogo kofeina koji se prenosi preko mleka i do bebe, a sporije se troši. Može izazvati probleme sa spavanjem kod deteta kao i kod majke.)
preterane količine kafe (1 do maksimum 2 kafe na dan i ne svakog dana jer se kofein prenosi preko mleka do bebe a sporije se troši. Može izazvati probleme sa spavanjem kod deteta kao i kod majke.)
čajevi sa visokim procentom kofeina (isto kao kod kafe)
alkohol (alkohol prolazi delom i do mleka, detaljnije o korišćenju alkohola pročitajte ovde: Dojenje i alkohol)

U slučajevima kada se bavite fizičkom aktivnošću, kao i kada su u pitanju velike vrućine ili ako imate temperaturu tada vodite računa da unos tečnosti bude takođe prema zahtevima vašeg tela a i nešto više od toga jer je pri vežbanju telo zahtevnije, kao i po vrućini ili u slučajevima febrilnosti odnosno povećanja telesne temperature. Detaljnije o vežbanju i dojenju pročitajte ovde: Ishrana i dojenje, dijeta i vežbanje

Izvor: Super beba

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.

Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Autor: Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Tih, ne baš lagodnih trenutaka, bilo je. Ne želim da, pokrivena plaštom zaborava sačinjenim od trenutaka koji su uslijedili, zaboravim baš sve i da sada, sa određene vremenske distance, govorim kako je sve bilo »pjesma i igra«. Nije! Jednostavno je tako. Postojali su momenti iscrpljenosti, umora zbog kojeg je mozak išao na pauzu, čini mi se, i dok sam se nalazila u stojećem stavu, bilo je i bola fizičkog,… Bilo je i prošlo je!

Opet bih, da treba, izabrala sve to, uostalom kao što sam nakon prvog iskustva za koje sam bila nepripremljena, svjesno izabrala da i drugi put prođem kroz jednu tako prirodnu stvar koja se ponekad čini kao izazov.

Sve što pročitate i čujete, može, a ne mora da se odnosi na vas. Možda ćete upravo vi imati neko posebno iskustvo, možda lišeno priča o načinima saniranja ragada, liječenja mastitisa,… A, sve i da ne budete baš vi ta, proćićete kroz životnu lekciju koja pokazuje kako izgleda ljubav na djelu.

Može biti od koristi, ali nije od presudne važnosti da pratite i oslanjate se na iskustva drugih. Pored sve dobre namjere, niko se toliko detaljno ne može prisjetiti svega što je važno, već je to sjećanje isklesano danima i mjesecima koji stvaraju distancu, oblikovano drugim saznanjima, nesvjesno dopunjeno tuđim iskistvima,… Sve i da nije tako, svako dijete je jedinstveno, svaka majka, takođe, a time i odnos, način neverbalne komunikacije, prilagođavanje potrebama,…

Jednostavno, sve ide svojim tokom. Uprkos brojnim savjetima, ja sam mnogo toga radila vođena instiktima. Ne zato što nijesam vjerovala ljudima koji me savjetuju. Naprotiv! I onda kad sam htjela rečeno sprovesti u praksi, shvatala sam da u našem slučaju, prosto nije primjenjivo, i onda sam tražila alternativu koja je bebi i meni pogodna. Nasuprot tome, postojale su situacije u kojima su me savjeti spašavali. Na primjer, tokom mog prvog susreta sa mastitisom.
Tjelesna temperatura raste, bolovi se šire po cijelom tijelu, imam strahovitu groznicu iako je napolju +40. Hm,…šta je sad to? Čitala sam o mastitisu ranije, ali nijesam stekla utisak da baš tako intenzivne reakcije može izazvati. Prva pomisao, strašno sam se razboljela. A, onda stiže glas razuma koji nudi rješenje – pumpicu.
Tada sam naučila nešto novo i bila uvjerena da se u istoj situaciji ne mogu naći. Ipak, našla sam se, sa drugim djetetom još dva puta. Da li sam ja nešto pogrešno radila, mada ni danas nijesam svjesna šta, ili se to prosto dogodi, tek mastitis je ponovo zakucao na vrata. Eto, može se desiti svakom, važno je samo pravovremeno reagovati.

Pročitala sam i nekoliko stotina članaka koje se bave temom preventive i saniranja ragada. Primjenila sve preporučeno, i na kraju, ne znam šta je u mom slučaju urodilo plodom. Tek, kad je drugo dijete stiglo, taj problem se nije javljao, a baš sam strepila, kako se ispostavilo, bezrazložno.

Postojali su i oni trenuci kada bi umor natjerao neke čudne misli da se motaju po glavi, pa sam se, tako, pitala koliko ima ispravnosti u odluci pojedinih majki koje su, iz raznih razloga, svjesno odabrale da ne doje djecu. Nikada nijesam dovodila u pitanje značaj dojenja, već sam se ponekad prepuštala tim mislima zbog one pragmatične strane. Možda nema toliko istine u priči da djeca koja se hrane adaptiranim mlijekom spavaju bolje, jer je ono kaloričnije od majčinog, ali mliječnu formulu može ponekad pripremiti i neko drugi dok majka spava. Javljale su mi se ponekad, u gluvo doba noći, takve misli, dok sam ustajala teturajući se, oprezno uzimala svoj zamotuljak najljepši i hranila ga po ko zna koji put. A, već nakon petnaestak minuta, kada utone u san, prekorjevala sebe kako su mi takve misli uopšte mogle pasti na pamet, ne uzimajući kao olakšavajuću okolnost za sebe ni taj umor koji me je uzeo za svjedoka svoje snage.

I danas, kada moja djeca više nijesu bebe, pokušavam da im dnevni meni napravim tako da dominiraju oni proizvodi koje smatramo zdravim, a da industrijske prerađevine isključim koliko je moguće. Uostalom, kao i većina drugih roditelja.

A, na samom početku njihovog života taj zadatak je bio mnogo jednostavniji. I svakim danom, sve više, čini mi se da ne ostavlja prostor bilo kakvoj dijemi. Ono što je priroda ostavila ili ono što je industrijska tvorevina? Ukoliko majka ima mogućnost izbora, onda ona nema između čega da bira.

Mama Marija

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.
Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna.Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak.Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu.I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja.U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima.U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

Nedostajaće mi da budem njena baza.Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći.Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim.Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Priredila: Andrijana Maksimović
Izvor: zelenaucionica.com

Nije to naravno nikakav izdvojen slučaj, ali povlači pitanje - koliko je dojilja u našoj zemlji, koliko je novorođenih beba, a koliko zaista prikladnih mjesta za dojenje. U cijeloj zemlji?

TKO želi nek doji u javnosti, tko ne želi - nek se pomiri s time da možda neće uvijek naići na mjesto podobno za dojenje, odnosno za skrivanje te mjesto koje će biti dovoljno čisto za malu bebu. Jer kada se žene nađu vani sa svojim bebama neće baš uvijek naići na mjesto predviđeno isključivo za dojenje. I tada će vas ljubazno upiti da svoju bebu unesete u javni toalet i tamo je podojite. Sjedeći naravno na wc školjci upitne čistoće.

Baš se to dogodilo i ovoj majci koju su protekli vikend u Portlandu, u jednom trgovačkom lancu, uputili da bebu podoji baš tamo - ne nikako u trgovini, čak ni u svlačionici već na wc-u.

"Ovo je način kako se u današnje vrijeme tretiraju dojilje, ovo je način na kojim se dojilju posramljuje samo zato što moraju nahraniti svoju bebu, tjerajući ih da se osjećaju neugodno jer se uopće moraju dovesti u ovakvu situaciju. Malo je reći da sam silno ljuta, uzrujana, a napose osramoćena. Moja su prava danas ugrožena.", napisala je mama Karina na Facebooku i ubrzo i nakon toga njen je post vidjelo i podijelilo više od 17.000 ljudi, a javili su i glavni "krivci" iz Marshall Cascade Stationa - šoping centra u kojem se odigrala ova pa i ne pretjerano nepoznata scena. Njihov je odgovor bio prilično mlak, izražavaju svoje žaljenje zbog svega što se dogodilo no njihov je pogled na dojenje i dalje čvrst - majka se mora negdje skloniti, a oni će probati pronaći neko bolje rješenje.

Nije to naravno nikakav izdvojen slučaj, ali povlači pitanje - ne samo u Americi već naravno i kod nas - koliko je dojilja u našoj zemlji, koliko je novorođenih beba, a koliko zaista prikladnih mjesta za dojenje. U cijeloj zemlji?

Ako maknemo onih šačicu takvih mjesta koja su s tom svrhom uređena, a nisu u velikim šoping centrima - što to onda točno znači - da bi svaka mama trebala uvijek znati gdje će se u trenutku gladi njene bebe naći, hoće li moći koristiti takvo mjesto ili će se zbog svega navedenog morati zadovoljiti dojenjem u javnosti. Jer očekivati da će se zbog dojenja morati na minimum godinu dana skloniti od javnosti čisto da se ne bi nikada našla u ovakvoj situaciji, nelogično je i pomisliti. Ili će se jednostavno trebati zadovoljiti dojenjem u javnom wc-u. Jer dojenje u javnosti još je uvijek nažalost tabu unatoč tome što je toliko malo mjesta predviđenih baš za mame i bebe.

Izvor: Index.hr

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje:

1
WHO čvrsto preporučuje isključivo dojenje u prvih šest meseci bebinog života. Sa punih šest meseci, pa sve do navršene druge godine ili duže, druga hrana treba da dopunjuje ishranu majčinim mlekom.
Pored toga:

* sa dojenjem bi trebalo početi u toku prvog sata po rođenju;
* podoji bi trebali da budu “na bebin zahtev”, uvek kada beba traži i danju i noću; i
* potrebno je izbegavati flašice i cucle (varalice).

2. Prednosti dojenja za decu

Majčino mleko je idealna hrana za novorođenčad i decu. Ono pruža bebama sve hranljive sastojke koji su im potrebni za zdrav i pravilan razvoj. U potpunosti je sigurno i sadrži u sebi antitela koja pomažu detetovom telu da se zaštiti od čestih dečijih bolesti – kao što su dijareja (proliv), upala pluća, koje su dve najčešće bolesti uzročnici smrti širom sveta kod beba. Majčino mleko je dostupno i pristupačno što detetu garantuje adekvatnu hranu u svakom trenutku.

3. Prednosti dojenja za mame

Dojenje je takođe dobro i za mame. Kod isključivog dojenja (na zahtev) dolazi do izostanaka menstruacije, a to predstavlja neku vrstu (mada ne u potpunosti sigurne) prirodne kontracepcije. Dojenje umanjuje rizik od raka dojke i jajnika kasnije u životu, pomaže ženi da povrati svoju predtrudničku telesnu težinu, i smanjuje mogućnost gojaznosti.

4. Dugoročne prednosti dojenja za decu

Osim trenutnih prednosti dojenja za decu, dojenje ima uticaj i na zdravlje kasnije u životu. Kod osoba koje su dojene se često javlja niži krvni krvni pritisak kao i niži nivo holesterola, imaju manji rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa dva.
Postoje i dokazi da dojene osobe imaju viši nivo inteligencije na testovima kojima se ona meri.

5. Zašto ne adaptiranim mleku?

U adaptiranom mleku se ne nalaze antitela, koja se prirodno nalaze u maminom mleku, a u vezi je i sa bolestima koje imaju veze sa nekim rizicima koji se javljaju pri mešanju adaptiranog mleka u prahu sa neproverenom vodom (mnoge porodice nemaju pristup čistoj pijaćoj vodi). Pod lošom ishranom se smatra i predoziranje mleka u odnosu na vodu kao i razblaživanje adaptiranog mleka u većoj količini nego što je propisano. Takođe, česti podoji podstiču proizvodnju mleka i povećavanje količine u maminim dojkama. Ukoliko se koristi adaptirano mleko, a iz nekog razloga ono postane nedostupno može se desiti da povratak na dojenje ne bude moguć zbog premale proizvodnje mleka u dojkama.

6. HIV i dojenje

Za mame koje su HIV-pozitivne, WHO preporučuje isključivo dojenje u toku prvih šest meseci osim ako je adaptirano mleko:

* pristupačno (dobrostojeća porodica)
* dostupno (postoji obezbeđena pomoć oko pripreme adaptiranog mleka)
* pristupačno (adaptirano mleko moze da se nabavlja šest meseci)
* neprekidno (moguće je hraniti bebu bez prekida šest meseci)
* sigurno (adaptirano mleko se priprema sa ispravnom vodom u higijenskim uslovima).

7. Propisi reklamiranja zamena za majčino mleko

Još 1981. godine prihvaćen je internacionalni kod kojim se reguliše marketing svih zamena za mamino mleko. On se odnosi na:

* sve zamene moraju da pruže informaciju o prednostima dojenja i o zdravstvenim rizicima korišćenja zamena za mamino mleko;
* ne reklamiranje zamena za mamino mleko;
* ne deljenje besplatnih uzoraka zamena za mamino mleko trudnicama, majkama ili njihovim porodicama; i
* ne distribuciju besplatnih zamena maminog mleka zdravstvenim radnicima.

8. Podrška svim mamama je jako važna

Dojenje je potrebno naučiti i mnoge žene imaju poteškoće na početku dojenja. Bolne bradavice kao i bojazan da mleka nema dovoljno su jako česta pojava. Zdravstvene ustanove koje podržavaju dojenje – pružanjem savetodavne podrške mladim mamama – ohrabruje viši nivo prakse (truda da se doji). Da bi se pružila ovakva podrška i povećala briga ka mamama i novorođenim bebama započeto je više od 20 000 “baby-friendly” programa u 152 zemlje zahvaljujući inicijativi WHO-UNICEF.

9. Dojenje i posao

WHO preporučuje da mame koje su se porodile imaju bar 16 nedelja odsustva sa posla da bi bile u mogućnosti da se odmore i doje svoje bebe. Većina mama koje se vrate ranije poslu odustaju od preporuke o iskljucivom dojenju u toku prvih šest meseci iz razloga jer nemaju dovoljno vremena ili adekvatan prostor gde bi mogle da izmlazaju i čuvaju na poslu svoje mleko. Majke imaju potrebu za sigurnim, čistim i odvojenim mestom u blizini svog radnog mesta na kom bi mogle da održavaju laktaciju za svoju bebu.

10. Sledeći korak: uvođenje nemlečne hrane

Da bi se bebi staroj šest meseci na pravilan način upotpunile sve nutritivne potrebe, uz dojenje je potrebno postepeno je upoznavati sa nemlečnom hranom. Hrana za bebu tog uzrasta može da se sprema zasebno ili jednostavno modifikovanjem hrane koja se uobičajno nalazi na jelovniku porodice. WHO primecuje da:

* pri uvođenju nove hrane ne bi trebalo smanjiti podoje;
* hrana bi trebalo da se daje kašikom ili iz šolje, nikako flašicom;
* hrana bi trebala da bude čista, sigurna i dostupna; i
* dajte vremena vašoj bebi da nauči da jede nemlečnu hranu.

Skretanje pažnje na probleme koje imaju trudnice i majke, i skidanje etikete tabu teme sa dojenja, od osnivanja Udruženja “Roditelj” u njegovom je fokusu, a kampanju za promociju dojenja ove godine planiraju u nekoliko faza, od avgusta do oktobra. Biće organizovana savetovališta, informisanje, okrugli sto i centralna manifestacija koja će obeležiti i Svetsku i Nacionalnu nedelju dojenja.

"Cilj obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja je isti kao i prethodnih deset godina, a to je da podignemo svest institucija, medija i pojedinaca da postoje problemi u vezi sa dojenjem u Srbiji", kaže Angelina Radulović iz Udruženja "Roditelj". "Jedan od njih je niska stopa isključivog dojenja, koja iznosi oko 13 odsto u prvih šest meseci. Udruženje “Roditelj” već 11 godina skreće pažnju trudnicama i majkama na koji način da istraju u borbi. Važno je da se reše problemi i zbog njihovog, kao i zbog bebinog zdravlja".

"Jedna od predrasuda je da u jednom trenutku majčino mleko nije dovoljno jako, pa je detetu potrebna dohrana i time žene ulaze u 'začarani krug', jer beba manje sisa i majka ima manje mleka. Oko 95 odsto majki u porodilištu započne dojenje bebe, a taj procenat brzo i drastično pada i smanjuje se do šeste nedelje detetovog života. Količina i sastav mleka se vremenom menja i majke misle da je beba gladna i uvode dohranu, pa neka bebe od trećeg ili četvrtog meseca imaju potpunu dohranu. Umesto toga, majke treba da izdrže i nastave da doje bebu, a vremenom će i mleka biti više", navodi Angelina Radulović.

Kako bi razrešili nedoumice majki u vezi sa dojenjem, Udruženje “Roditelj” je pre šest godina angažovalo savetnice za dojenje. Ona govori majkama kako da hrane bebu, kako da prepoznaju da li je dovoljno sisala, je li gladna, i ti saveti su od velike koristi majkama. Savetovalište radi u Novom Sadu i Beogradu i namenjeno je i trudnicama i mamama.

"Veliki broj zdravstvenih radnika kaže kako je neophodno uobročiti bebu, a to je nemoguće kod deteta od mesec dana. Neka porodilišta, na žalost, još uvek nemaju 'bebi frendli' program i majke nisu sa svojim bebama, nego im se bebe donose", priča Radulovićeva.

Prema jednom istraživanju koje je sproveo “Unicef”, procenat dojenja kod Roma je daleko niži nego kod više obrazovanih žena, a ranije je bilo obrnuto, navodi sagovornica "Dnevnika".

Informacije o značaju dojenja žene bi trebalo da dobiju još tokom trudnoće, jer im je ono posle porođaja velika nepoznanica. Samo ako su dobro informisane, moći će dobro da hrane svoje dete.

Saveti važe za zdravu dojenu decu! Za dete koje je na adaptiranom mleku ili koristi i podoje i adaptirano mogu važiti drugačija pravila. Posavetujte se sa pedijatrom.

Zdravom detetu mlađem od 6 meseci koje majka doji na zahtev (nikako na satnicu) NE TREBA dodatna voda – majčino mleko se sastoji od oko 88% vode i to je sva tečnost koja je potrebna dojenom detetu.

Čak i u prvim danima nakon rođenja deteta, pre nego što majci mleko nadođe, kolostrum, prvo mleko, je dovoljno da beba ostane hidrirana naravno pod uslovom da dete sisa često i da su podoji efikasni (dete sisa i guta).

Čak i kada su vani ovako velike vrućine sve dok dete može da sisa na zahtev sasvim je dovoljno da ono sisa na zahtev da bude hidrirano.

Zvanično su rađena istraživanja kod beba na raznim lokacijama, pod različitim uslovima (vlažno i suvo vreme) na temperaturama od 22-41C in a 9-96% relativne vlažnosti vazduha; i ova istraživanja su pokazala da dojenje daje dovoljno tečnosti detetu.

ABM (Academy of Breastfeeding Medicine) savetuje “Davanje dohrane u prvim danima utiče direktno na broj podoja tj na normalnu frekvenciju podoja. Ukoliko se dohranjivanje radi sa vodom ili glukoznom vodom dete se podvrgava povećanom riziku od povećanja bilirubina povećanju gubitka na težini, dužem boravku u bolnici i potencijalnoj intoksikaciji vodom.”

Prema American Academy of Pediatrics, “Dodaci (voda, glukozna voda, adaptirano mleko i ostale tečnosti) ne bi trebalo da se daju novorođenčetu koje sisa osim ukoliko je savetovano od strane pedijatra kada za to postoji medicinska indikacija. U period od prvih 6 meseci, čak i po najvećim vrućinama, voda i sokovi su nepotrebni za dojenoj deci jer mogu da izazovu stomačne problem unosom bakterija ili alergena.”

Za novorođenčad (posebno mlađe od 4-5 nedelja), davanje vode može biti rizično

Bebama mlađim od dva meseca ne bi trebalo davati dodatnu vodu.

Dodavanje vode je povezano sa povećanjem nivoa bilirubina (žutice), značajnijim padom u težini i dužim boravkom novorođenčeta u porodilištu.
Previše vode može da dovede do ozbiljnog stanja pod nazivom oralna intoksikcija vodom.

Dodaci vode pune bebin stomak bez potrebnih kalorija tako da utiču na slabije dobijanje na težini.

Bebe koje dobijaju dodatnu vodu pokazuju manje interesovanje za dojenje. Ukoliko beba ne sisa dovoljno često koliko bi to trebala da radi biće potrebno više vremena ili će ča sprečiti da se kod majke uspostavi optimalna količina mleka.

Za decu nakon novorođenačkog perioda

Previše vode može da utiče na dojenje jer voda puni bebin stomak tako da dete slabije sisa. Bebama su potrebne kalorije i hranljivi sastojci iz mleka – a to voda nema.

Majčino mleko u sebi ima dovoljno vode čak i po najtoplijim danima.

Kada dete krene da unosi čvrstu hranu možete davati i dodatnu vodu ali ne preterivati. Dete može ali ne mora da je prihvati sve dok sisa na zahtev biće dovoljno hidrirano.

Za stariju decu, nastavite sa podojima i umereno nudite vodu.

Ne koristite flašicu – ponudite iz šolje ili čaše. Neka deca vole da piju in a slamčicu. Vodu nudite nema potrebe da je namećete.

VAŽNO: Po velikim vrućinama možete očekivati da će dete tražiti mnogo češće da sisa ali će podoji biti kraći. Tako dete unosi dovoljno manje masnog mleka i hidrira se. Pelene mogu da budu suvlje od gore pomenutog jer se i dete kao i mi odrasli znoji pa tako izbacuje jedan deo tečnosti.

Ukoliko posumnjate da Vaše dete ipak ima problem obratite se pedijatru koji će jako lako na osnovu pregleda deteta utvrditi da li je sve u redu.