Ukoliko se spremate na put sa bebom koju i dalje dojite trebalo bi da znate nekoliko sitnica za koje možda niste znali. Recimo da li hladna voda utiče na količinu mleka i koje kreme za sunčanje smete da koristite…

HLADNO MORE
Kupanje u moru ne utiče na proizvodnju mleka, jer ona zavisi isključivo od količine koju vaš mališan pojede.

PLIVANJE
Ukoliko ste mama i ozbiljan plivač, tokom odmora pojačajte obroke da ne biste zaustavili mleko. Pre vaše ture u mori bilo bi najbolje da podojite bebu, jer mleko nakon intezivnog vežbanja dobija slankast ukus, što se vašem mališanu možda neće dopasti. Ukoliko se u moru samo brčakte, sve ostaje po starom.

BAZEN
Bazenska voda u sebi ima malo hlora. Ipak, nakon kupanja isperite dojke slatkom vodom. To treba da učinite da biste bili sigurni da beba neće u doći u dodir sa hlorom, a osim toga hlor isušuje kožu, pa to može loše da utiče na vaše bradavice. Ukoliko planirate da se kupate u bazenu, ponesite lanolinsku kremu koju ćete mazati svake večeri.

PRESVLAČENJE
Nakon plivanja obucite suv gornji deo kupaćeg. Sintetički materijali pogoduju zadržavanju vlage što pogoduje razvoju mlečca. Ova gljivična infekcije može da se prenese i dublje u dojku, a i na bebina usta.

KREME ZA SUNČANJE
Kreme za sunčanje ili samotamnjenje se slabo apsorbuju u krvotok pa tako i u mleko. Zato od njih nema opasnosti za dojenje. Prilikom nanošenja vodite računa da je ne mažete blizu delova dojki koje će dolaziti u dodir sa bebinim ustima. Tokom dojenja ne uzimajte beta karoten koji može da pospeši tamnjenje.

Češće dojenje

Na odmoru bebi ponudite da jede češće nego što to inače činite kod kuće. Bebama je mamino mleko i voda i hrana i neizostavna uteha. Kada promenite okruženje, neke bebe će se odmah privići na novonastalu situaciju, dok će neki mališani biti zbunjeni. Kad je beba nervozna, najlakše ju je smiriti dojenjem.

Mastitis je upala tkiva dojke. Do upale može doći zbog začepljenog mlečnog kanala ili zbog prepunjenosti neadekvatno ispražnjene dojke. On može da zahvati deo jedne dojke, celu dojku ili obe dojke.

Kako se leči mastitis?

Kod mastitisa se takođe kao i kod prepunih dojki preporučuju tople obloge, tuširanje ili još efikasnije potapanje dojke u što topliju vodu i nežna masaža dela dojke koji je problematičan. U toku ovog procesa može da se desi da mleko samo krene. Samim njegovim izlaskom u dojkama se smanjuje napetost i bol.

oželjno je takođe da se odmah posle masaže podoji beba ili izvuče mleko iz dojke. Kada mleko teče tada se najefikasnije odčepe kanali u kojima je doslo do zastoja.

Nudite često bebi da sisa iz „obolele“ dojke. Poželjno je da se bebi ovakva dojka nudi bar na svaka dva sata, prvo ona pa onda „zdrava“ dojka. Česti podoji će pomoći da ne dođe do prepunjenosti bolne dojke.

Raskomodite tesne gornje delove garderobe, pogotovo brushalter. Ukoliko vam to ne predstavlja problem, budite par dana bez brushaltera ili nosite brushalter koji je za broj veći. Bilo bi dobro da probate i neki drugačiji model od uobičajnog kog uvek nosite. Mozda vam ne odgovara brus koji nosite jer vrsi pritisak na dojku i zbog njega dolazi do zastoja mleka na određenom mestu.

Proverite polozaj bebe dok sisa. Obratite pažnju kako je beba postavljena na dojku. Potrebno je da široko otvori usta pre nego što prihvati dojku i da veći deo areole (tamnog dela oko bradavice) bude u njenim ustima. Dobar položaj ce pomoći bebi da pri svakom podoju efikasno izvuče maksimum mleka iz svih delova dojke.

Različiti položaji za dojenje. Eksperimentišite sa razlicitim položajma za dojenje da bi beba pronašla najefikasniji za rešenje nastalog problema.

Odmor. Mastitis može da bude prvi znak da mama pokušava da radi više nego što je preporučljivo.Odmaranje je jako bitno za mame koje doje. Pokušajte da se odmarate uvek kada i beba i da ste manje na nogama nego obično. Izbacite iz svog rasporeda na neko vreme sve one akivnosti koje su trenutno višak.

Da još jednom napomenem da je poželjno nastaviti sa dojenjem svo vreme. Nemojte da prekidate sa dojenjem zbog mastitisa.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika.

Kod beba se neprestano smenjuju epizode budnosti i spavanja (tzv. polifazno spavanje), pri čemu je iz meseca u mesec ukupna dnevna dužina spavanja sve manja, a budnosti sve veća. U drugom mesecu ritam podoja značajno utiče na ritam spavanja pod dejstvom «peptida koji indukuje delta spavanje», supstance iz majčinog mleka, bitne za regulisanje ritma aktivnosti u toku 24 sata.

Dužina spavanja, distribucija perioda budnosti i sna u toku dana i REM/NREM odnos se razlikuju kod novorođenčeta, odojčeta, deteta i odrasle osobe
U trećem mesecu se javlja tendencija produžavanja noćnog i skraćivanja dnevnog spavanja, ali je ono i dalje polifazno. Sa šest meseci odojče danju spava kraće 3-4 puta, a noću se budi 2-3 puta.

Od sedmog do devetog meseca periodi spavanja i budnosti su duži i stabilniji, i danju i noću. Izbacuje se jedan noćni podoj, tako da beba noću u kontinuitetu spava duže. U ovim promenama ritma određenu ulogu igra i promena načina ishrane, kao i pojačane motorne aktivnosti (uvežbavanje sedenja, puzanja itd.).

Krajem prve godine spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno (jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći). Tokom života, celokupno spavanje, kao i pojedine vrste spavanja (REM i NREM) se postepeno skraćuju. Kod novorođenčeta REM spavanje iznosi oko 50 odsto ukupnog vremena spavanja, a kod nedonoščeta, rođenog u 30. nedelji trudnoće, čak 80 odsto. Naravno, dužina i ritam sna podležu velikim individualnim razlikama u svakom životnom dobu.

Kada će beba prestati da se budi noću?

Čovek se budi nekoliko puta u toku noći do kraja života, pa to važi i za bebu. Ali sve dok ne nauči da sama nastavi da spava, ni vi, ni ona se nećete naspavati.

Pre kraja drugog meseca ne treba očekivati nikakav pomak u ritmu noćnih obroka. Mali broj beba tada počinje da povećava razmak između dva obroka što, u početku, ne mora da bude noću, ali je obično posle kupanja. Zato kupajte bebu kasnije uveče, da bi duže spavala noću, a ne danju. Ovaj pomak u ritmu spavanja ne mora da se desi pre šestog meseca, naročito kod odojčadi koja sisaju. Bebe koje se hrane flašicom ranije izbacuju noćni obrok (što nikako ne znači da treba prestati sa dojenjem da bi se to dogodilo).

Kako pomoći bebi da prespava celu noć?

Bebe se lako navikavaju na određen način ishrane, a vi bi trebalo da te navike polako menjate u skladu sa prirodnim potrebama deteta. Većini beba od 2-3 meseca još uvek treba jedno do dva sisanja noću, ali ne više.

Ukoliko ta navika i dalje traje, preduzmite sledeće:

*Povećajte obim obroka pred odlazak na spavanje. Možete dodati u mleko malo pirinčanih pahuljica (vodite računa da beba usled česte upotrebe pirinča ne dobije tvrdu stolicu) posle šestog meseca. Ako beba samo sisa, ne dajte joj da brzo zaspi na dojci, jer se tako neće dovoljno najesti, pa će kroz par sati da ogladni, već je budite sve dok se ne nasisa.

*Nahranite bebu pre svog odlaska na počinak. Ukoliko, ova mera ne pomaže, odustanite od nje.

*Proverite da li beba dovoljno jede tokom dana. Ako to nije slučaj, razumljivo je što nedostatak kalorija nadoknađuje noću. Može da pomogne češće dojenje danju, ali to je «mač sa dve oštrice», jer se kod nekih beba isti ritam nastavlja i noću, pa dobijate kontraefekat. U slučaju da je beba starija od četiri meseca, razmislite o uvođenju nemlečne hrane jer joj, možda, vaše mleko više nije dovoljno ili, jednostavno, već oseća potrebu za drugom vrstom hrane. Indikaciju za dohranu mlečnom formulom treba da postavi isključivo pedijatar.

*Pokušajte da postepeno “rastežete” period između dva noćna hranjenja tako što ćete da dodajete pola sata svake ili svake druge noći. Umesto da skačete na prvi bebin signal, dajte joj šansu da sama ponovo zaspi. Ako nastavi da plače, pokušajte da je umirite, ali ne i da je uzmete (pomazite je, otpevajte uspavanku ili pustite muzičku igračku da svira). Ukoliko plač ne prestane u razumnom periodu (15 minuta), podignite je i probajte da je stišate na rukama, mazeći je, ljuljajući i pevajući joj. Ne palite svetlo u sobi i budite tihi. Ako sve ovo ne pomogne – nahranite je, sada ste već produžili razmak od prethodnog obroka za dobrih pola sata. Na taj način beba može narednih noći sama za toliko duže da spava. Trudite se da produžavanjem vremena između obroka noćno hranjenje svedete na jedno do uzrasta od šest meseci, kada treba i njega izbaciti.

*Ne presvlačite bebu u toku noći, osim ako je to apsolutno neophodno. U tu svrhu su se bolje pokazale pelene za jednokratnu upotrebu, jer je u njima beba suva i kad se upiški.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika, koja sve teže može da se promeni, što je dete starije. Nemojte da čekate da prohoda, jer će onda samo da dolazi do vas i traži da sisa.

Kako se izboriti sa lošim navikama?

Veoma je loša navika da se dete uspavljuje hranom. Tako neće hteti da zaspi samo ni kada već bude dovoljno veliko, a prisustvo mlečnog i drugog šećera u usnoj duplji tokom noći dovodi do kvarenja zuba koji počinju da izbijaju, sa dalekosežnim posledicama. Svaki ritual uspavljivanja u sred noći stvara naviku, pa dete bez njega neće da zaspi. Ukoliko ste sigurni da beba dobija dovoljnu količinu hrane tokom dana (lepo napreduje u telesnoj masi), pokušajte da odojčetu, starijem od šest meseci, izbacite noćni obrok na jedan od sledeća tri načina:

Momentalno odvikavanje: kada se beba probudi i počne da plače, nemojte odgovarati, već je pustite da plače. Prve noći će to trajati možda i čitava dva sata, kada će od umora, konačno morati da zaspi. Sledeće noći će plakati znatno kraće, a nakon nekoliko dana, kada se uveri da je plač uzaludan, neće se više buditi. Ova metoda je efikasna, ali malo ko to može da izdrži, jer deluje nehumano. Ukoliko živite u zajednici sa roditeljima, ima vrlo male šanse da uspe. Možda će se i komšiluk buniti, ali ne odustajte. Posle 3-4 noći problem će biti jednom zauvek rešen, pa će i vama i njima ubuduće biti lakše, a beba neće imati nikakve posledice. Ukoliko se u bilo kom trenutku bebin plač promeni i ona zazvuči kao da je u nevolji, obavezno proverite da se nije uplela u pokrivače ili je zauzela nezgodan položaj iz koga ne može sama da se izvuče. Ako vam se, ipak, ovaj način čini previše surovim, pokušajte sledeće.

Postepeno odvikavanje: odgovorite kad vas dete pozove, ali ne tako što ćete ga nahraniti, već na neki drugi način pokušajte da mu pomognete da zaspi (mažanjem, pevanjem, ali bez uzimanja u ruke). Kad se umiri, udaljite se. Ako ponovo počne da plače pustite ga pet minuta ili koliko možete da izdržite, pa ga ponovo umirujte na isti način. Pri tome ne čekajte pored bebinog kreveta dok zaspi, već se «izgubite» ranije, kako bi se vremenom navikla da sama zaspi. Svaki sledeći put je pustite da plače po pet minuta duže pre nego što se pojavite. Možda vas jednom iznenadi i više se ne probudi do jutra.

Vodite evidenciju o vremenu kada se beba budi tokom noći.

Probudite se pola sata ranije i sami probudite dete i nahranite ga, ne čekajući da se spontano budi. Narednih dana postepeno povećavajte razmak između noćnih obroka, sve dok se ono ne navikne da prespava celu noć. Ovo ne pomaže ako beba zaspi čim počne da sisa.

Ove metode ne treba primenjivati kod beba koje imaju neki rizik ili zdravstveni problem (rođene pre vremena ili sa malom teselnom masom za datum rođenja, kao i bolesne bebe).

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Ništa brže ne podiže obrve nego izjava da još uvek dojite dete koje je preraslo bebeći period.
– “Ma prekini, već je veliki. Ponudi mu dojku prelivenu sirćetom, posutu ljutom paprikom ili je posoli, pa ćeš da vidiš kako će da prestane.”

Dojenje je snažna veza između mame i deteta koju je teško prekinuti.

Ja se sirota pravdam da ne mogu, još mi je mali da ga tako uznemirim, šta ću ako se zaplače. Kad još malo poraste, onda ću moći lepo da mu objasnim, pa će sam prestati.

Put dojenja je truckav, retko kad ide sve glatko. Mučila sam se u početku sa prvim detetom dok se nismo uhodali i ja i on, a sad se natežem sa drugim kad treba da prestane. I pored tih sitnih peripetija, zahvaljujem Bogu što sam imala sreću da dojim obojicu mališana.

Međutim, noćno dojenje donosi veliku iscrpljenost. Jasno mi je da moram da prekinem. Doktorica mi daje savet: ‘Dojite ga još, šta fali? Pa i ja sam moje do druge godine.’ U mislima joj odgovaram: -“Fali mami i detetu san, eto šta fali. Fali da se noću lepo naspavamo, da se ne budi često tražeći mlečnu uspavanku i da bolje jede čvrstu hranu. Fali i mom starijem sinu odmornija mama koja bi mogla da isprati njegovu sve razigraniju energiju. Eto, toliko fali.” Da ne pričam o obavezama na poslu i kod kuće. Naravno, ovaj monolog ostaje neizrečen, na vrhu jezika. Umesto toga smeškam se i klimam glavom.

Tako vreme prolazi, u susret nam leti i ta druga godina, ali dojenju se kraj ne nazire. Scenario je svaki dan isti: po povratku sa posla dočekuje me vesela cika i odmah potom upit ‘Daj mama kikim’. Udruženim snagama sa starijim trogodišnjakom ubeđujem mlađeg da je veliki da bi sikio, ali on nam sve glasnijim plačom uzvraća da mu se ne dopada takav odgovor.

Kraj ima dva moguća rešenja zavisno od količine energije koju imam:

Kapituliram, pa mu udovoljim. Mlađi je srećan, stariji negoduje – hoće da se odmah igram sa njim.
Idemo odmah napolje, pa kroz igru uspevam da mu skrenem pažnju i izbegnem bar taj popodnevni podoj.
Gospodin muž vidi koliko sam umorna i reši da preseče situaciju kad već ja nisam u stanju. “Nema više dojenja, vreme ti je da prekineš. Vidiš da se samo zaigrava.” Mene štrecne ta pomisao. Kako nema dojenja, pa dojim već tri godine. Jedino sam pauzirala tokom druge trudnoće. Shvatim da je moje majčinsko srce najveća prepreka odvikavanju od dojenja, jer ja u stvari ne želim da prestanem.

Toliko sam navikla da imam bebe u kući, da mi je teško da prihvatim da moja deca odrastaju i da je njihova svakodnevnica sve više ispunjena drugim stvarima i ljudima i da su sve nezavisniji od mene. Dojenje mi je još jedina veza sa tom bebom koja je tako brzo porasla. Nisam stigla da izljubim te medene obraščiće koliko sam želela, a oni su već izgubili bebeću bucmastost. Nisam stigla da se izigram sa tim ljupkim prstićima, u treptaju oka su naučili sami da drže kašiku i da sklapaju kockice. Nisam stigla da zagolicam ta mala stopala, a već su trčala ka novim uzbudljivim avanturama.

Razum mi kaže da su deca živa i zdrava i da ne patetišem, već da uradim ono što moram. Srce se buni, otežalo je pod teretom suza koje prete da će se izliti svakog časa i razmrljati ispisana slova. Još jednom pregledam listu za i protiv. Čitam činjenice koje savremena medicina navodi u korist produženog dojenja. Malo me pokolebaju. Ipak, način života koji pojedinac vodi utiče i na proces donošenja odluka. Svaka porodica je organizam za sebe. Nije isto da li je mama zaposlena ili ne, da li porodica ima jedno ili više dece, koji očekuju i imaju pravo da im se svima podjednako posvetiš, da li je razlika između dece manja ili veća…

Bliži se vreme kada ću morati da stavim tačku na jedan divan i istovremeno iscrpljujući životni period. Ostaće utkan u mojim uspomenama, koje će mi grejati srce dok god kuca. Ne mili mi se još da prekidam , bez obzira na sve. Kao i sve lepe stvari, želim da traje bar još malo duže.

Žene u Srbiji nemaju mleka! Mleko je nestalo iz grudi Srpskih žena, gde je otišlo i kada će se vratiti, ne znamo. Obeshrabrujući statistički podaci navode da manje od 20 odsto žena doji svoje bebe! Iako je formula tj. adaptirano mleko u opticaju tek 60 godina a žene i njihove mlečne žlezde pola miliona godina, gle apsurda, žene se mahom opredeljuju za nezdraviju, skuplju, konformističku opciju!

Skoro sam naišla na odličan tekst o tome kako proizvođači adaptiranog mleka potkopavaju dojenje i prirodno majčino mleko. Elem, jedini problem je u tome što ne verujem da je odgovornost za toliki procenat žena koje ne doje u reklami za formulu, već neznanju, strahu, lenjosti! Da lenjosti!!! Sve nam je postalo teško, i ako treba da se oko nečega pomučimo svojski onda to proglasimo za nešto što nije vredno truda. Kao da imamo pametnija posla nego da othranimo kako valja tih u proseku 1,6 odsto dece što je ima prosečna porodica s decom u Srbiji. A znamo da smo ih dobili na jedvite jade u tridesetpetoj, iz epruveta, na kredit, kao podstanari, bez posla i još svašta kroz šta prolaze obični parovi u ovoj šugavoj državi. Ili je za sve kriv osiromašeni uranijum?

Ja sam fanatični zaluđenik za dojenje. Kada sam ostala trudna sa prvim detetom, jedina briga mi je bila da li ću moći da ga dojim. U okolini sam imala drugarice i koje su dojile i koje nisu. Iskustva i stavova je bilo raznih. Osuđivala sam najviše drugaricu koja nije želela da doji svoje dete, iako je imala mleka, jer joj je dojenje bilo “odvratno, neprirodno i bolno”. Sad joj se divim jer je imala herca da kaže iskreno kako se oseća. Nije potegla izgovor “nemam mleka”, a bilo bi joj lakše, jer bi tada svi imali razumevanja za nju.

Nažalost danas niko ne razmišlja o tome koliku odgovornost nosi izjava “nisam imala mleka”. Kada to isto kaže 80 odsto žena koje su rodile decu, samim time što su najglasnija većina, njihov glas postaje najdominantniji i najrasprostranjeniji. Njihov glas kao većinski poprima uticaj “istinitog” za sve one nesnađene, novopečene majke koje u svom okruženju već nemaju podršku da doje. Dojenje jeste lični izbor i ne bi ga trebalo nametati kao prioritet i uslov za “dobru majku”. Sve smo mi dovoljno dobre mame.

Za sve one “lude” žene koje bi išle korak dalje da osiguraju uspešno dojenje najvažnije je da nađete bar samo jednu ženu, bilo prijateljicu, patronažnu sestru ili savetnicu za dojenje koja će vas ohrabriti i posavetovati svaki put kad budete ubeđene da nemate više mleka. Žene prestaju da doje, u ogromnoj većini, u trećem mesecu, ne shvatajući da je do tog smanjenja u količini mleka došlo privremeno zbog uspostavljanja normalnog hormonalnog funkcionisanja.Najvažnija stvar u vezi sa dojenjem je da bebu do 4-5 meseci starosti (dok se sama ne u obroči) dojite isključivo na zahtev (to podrazumeva i noćno dojenje kao najkvalitetnije!). Beba nije ni robot, ni biće koje linearno raste pa joj je u određenom momentu potrebna određena količina hrane. Nekada je gladnija a nekada ne, kao i vi. Zar vam to nije logično! Takođe, što je češće dojite više mleka će nadoći. Sisanje nije za bebu samo hranjenje i pojenje (ako ne pije vodu), već i maženje, smirivanje i sigurnost. Mama je tu za mene.

U svojim ludovanjima i paničnim strahovima vraćala sam se ovom tekstu i savetima jedne prijateljice.

Da bi se pripremila i osigurala uspešno dojenje išla sam i u školicu za trudnice, čitala sve što mi je došlo pod ruku na tu temu, ali najviše su mi pomogli saveti drugarice koja je bez sujete i srama pričala o svom iskustvu sa dojenjem. Prvi savet je bio da ničim ne mažem bradavice da ne omekšaju, već suprotno, posle svakog kupanja da ih par puta suvim peškirom prortljam, da vremenom malo otvrdnu. Zatim da u bolnici kada se porodim prvu i drugu noć dok ne nadođe mleko, najnežnije, kružnim pokretima, masiram nekolko puta dojke da se ne bi napravile ploče. Saveti su bili na mestu u potpunosti. Iako sam se porađala 12 sati, bebu vadili vakumom, primala transfuziju krvi dva dana, isto toliko bila odvojena od bebe, umirala od straha da li će sa detetom sve biti uredu, nikakav problem sa grudima i dojenjem tada nisam imala! Znala sam da je u početku bebi dovoljan kolostrum iz grudi i da nema mesta panici ako isti dan ne krene da lije mleko. Takođe bebu hrane u bolnici ako je potrebno, mada iskusnije majke ne traže nikad dohranu već drže bebu na grudimanon stop. Sada znam da sam u prva četiri meseca dojenja imala hiperprodukciju mleka. Grudi su mi bile kao dve ogromne dinje iz kojih je nekontrolisano curilo i štrcalo mleko na sve strane. Bebac je dobio prvog meseca 1,5 kg, drugog 1,6 kg. i trećeg 1,2 kg. Međutim u četvrtom mesecu grudi su mi splasnule i delovalo je da nemam više dovoljno mleka. Glupača! Nisam shvatala da se ponuda i potražnja mleka uspostavila, kanali razradili, već sam mislila da mi mleko presušuje! Nema tog čaja za dojilje, tablete za laktaciju i litre i litre boze, koju nisam probala i popila, misleći da nemam više dovoljno mleka. Nije mi bilo dovoljno da se smirim, što je objektivno bebac bio na ivici da postane Mišelin beba sa svojih 9 kg. sa četiri meseca, moj strah od gubitka mleka je bio iracionalan. Do šestog meseca sam opsesivno paničila oko količine mleka koju imam, da li mu je dovoljno, koliko je napredovao i tako u krug. U šestom mesecu sa uvođenjem nemlečne ishrane, vratio mi se i ciklus. Svaki mesec, dan-dva pre nego što dobijem menstruaciju, količina mleka mi se smanji, bebac nerado sisa i jasno pokazuje da mu se ne sviđa ukus tog mleka. Za par dana se sve u normali i tako 18 meseci koliko sam ga dojila. Za to vreme sam imala dva mastitisa i to u 8 i 10 mesecu. Ono što sam naučila na teži način je da upaljenu dojku ne diram a kamoli masiram, već samo oblozi od kupusa i ako tako doktor proceni antibiotik.

E sad, pošto se u mom životu sve dešava naopako tako je bilo i sa iskustvom sa drugim detetom. Za razliku od prvog drugi porođaj je prošao fantastično, za poželeti. Ista procedura sa nežnim masiranjem grudi i postepenim nadolaženjem mleka dva dana. Međutim, već kod kuće sam bila iznenađena što mi grudi nisu kao dinje već samo “malo” nabrekle. Bez obzira na staž od 18 meseci uspešnog dojenja panika me opet savladava. Bebac i ovaj put lepo napreduje ali nije pasionirani sisavac poput prethodnika, pa je dobio “samo” 1,3 kg. za prvi i 1 kg. za drugi mesec. Sa nepuna četiri meseca počinje da odbija da sisa u budnom stanju. Čim ga položim u naručje, na grudi, poćinje histerično da vrišti i plače. Nije imao upalu uveta, zapušen nos, niti bilo šta slično ali je imao pojačano lučenje pljuvačke, što je uglavnom znak da će “uskoro” zubi. To uskoro može da se otegne na mesece! Za kratko vreme moj život se pretvorio u haos. Nisam mogla nigde da idem i ništa da radim već samo da čekam kad će da zaspi pa da se u određenom trenutku prišunjam da ga podojim ali i ne probudim! A kako se vreme budnosti povećavalo nisam mogla ni po 5 sati da ga nagnam da sisa. Naravno sledi krug izmuzavanja pa nuđenja na flašicu, on naravno ni u ludilu neželi to da prihvati. Pošto ni cucle nisam nikad davala deci, nikakvu flašicu nismo takođe koristili. U panici da mi se mleko ne smanji jer u toku dana ređe sisa, počinjem da se izmuzavam i hranim ga na kašičicu skoro tri meseca!!! Imala sam Aventovu pumpicu ali za čudo moja ručna tehnika je bila znatno brža i bolja. Za sve to vreme nema doktora, specijaliste, interneta, knjiga i zamalo baba vračara, koje nismo konsultovali. Svi nas gledaju belo, nije im jasno o čemu pričamo. Nisu nikad čuli da beba odbija da sisa u budnom stanju dok super sisa dok spava i po celu noć. Naravno, beba lepa, napredna, dobija više nego dovoljno na kilaži. Ali se hrani na kašičicu?! Moj ceo dan se svodio na izmuzavanje i hranjenje po pola sata. A gde je starije dete, muž, kuća, obaveze? Nikakvu pomoć u vidu mame, svekrve, sestre, nemamo. Sami ko ludaci. Pored sveg tog ludila, ciklus se opet kao sat vratio u 6. mesecu a bebac takođe odbija da sisa tih dan-dva, zbog promene ukusa i mirisa mleka. Pa, ovaj put pošto se izmuzavam znam tačno u mililitar koliko je popio, odnosno koliko imam mleka. Na netu u “stručnim” tekstovima i po forumima žene pričaju o meni tada nezamislivim količinama mleka. Na primer, bebi je potrebno ili već pije u petom mesecu 200 ml. naravno formule po obroku, dok moj bebac ne može da popije ni 150 ml. mog mleka. Sa prvim detetom nisam se izmuzavala ni hranila ga dodatnim mlekom da bi znala koliko pije i koliko imam mleka po dojci. Samo sam pratila njegove potrebe i njegovo napredovanje. Sada me i pedijatrica gleda sa nevericom kad joj kažem da dete ne može da popije više od 180 ml. mog mleka ni za živu glavu. Takođe mislim da ni nemam više po obroku. To je sad već pet punih, šesti mesec, dobio je 800 gr; sasvim u redu za taj uzrast. Doktorici ništa nije jasno. Zna koliko je potrebno adaptiranog mleka po obroku ali shvata da to nije isto i sa majčinim mlekom. Kaže, možda imaš masno i jako mleko kao foka, pa mu je dovoljno i manje nego kad bi pio formulu. Žalosno i čudno. Znaju sve o adaptiranom mleku a o majčinom ne. Pa onda kad se brojke i mililitraža za majčino mleko ne podudara sa formulom proglašavaju da naše nije dovoljno?! Sve u svemu, sa izbijanjem gornjih jedinica i normalno sisanje se uspostavilo. Sada znam da nije želeo i mogao da sisa tih par meseci zbog preterane preosetljivosti na bol i neprijatnosti u desnima zbog izbijanja zubića. Nije mi žao što sam ga hranila kao ludača na kašičicu svojim mlekom. Da sam tada bila potpuno luda od umora, stresa, nerazumevanja situacije, priznajem. Ali to je bio moj izbor. Iznad svega sam želela da sačuvam mleko i da ga dojim bar godinu dana. Dojila sam i njega 18 meseci bez problema

Vi to možete i ne dajte da vas drugi ubede u suprotno, vaša deca i vi to zaslužujete!!! Srećno!!!

Da dojenje ima izuzetno pozitivan uticaj na razvoj mozga pokazale su mnogobrojne studije i potvrdili mnogobrojni stručnjaci, a najnovija je pokazala deca uzrasta do 2 godine koja su bila isključivo dojena barem tri meseca imaju bolje razvijene ključne delove mozga u odnosu na bebe hranjene adaptiranim formulama ili kombinovano (dojenje i formula).

Nova studija istraživača sa Univerziteta Brown sprovedena je korištenjem posebne vrste magnetne rezonance, pogodne za bebe, kako bi se pratio razvoj mozga kod dece mlađe od 4 godine.

Poboljšani razvoj bio je najizraženiji u delovima mozga odgovornim za jezik, emocionalne funkcije i kognitivni razvoj, pokazala je studija.

“Bihevioralne studije su ranije pronašle vezu između dojenja i boljih kognitivnih rezultata kod starijih adolescenata i odraslih ali je ovo prva koja ukazuje na razlike u razvoju mozga kod zdrave i veoma male dece, a u vezi su sa dojenjem”, rekao je Sean Deoni, asistent na Univerzitetu Brown i glavni autor studije.

“Hteli smo da vidimo koliko se rano ove razlike u razvoju mozga zaista dešavaju,” kazao je Deoni. “Dokazali smo da se one dešavaju gotovo od samog početka.”

Deoni je na čelu Laboratorije Univerziteta Brown za bebe. Zajedno sa kolegama koristi bešumne aparate za magnetnu rezonancu (MRI) koje snimaju mozgove dece dok ona spavaju. MRI tehnika koju je Deoni razvio analizira mikrostrukturu bele materije u mozgu, tj. tkiva koje sadrži duga nervna vlakna i pomaže različitim delovima mozga da međusobno komuniciraju. Tačnije govoreći, ova tehnika ispituje količinu mijelina, masne materije koja se nalazi oko nervnih vlakana i ubrzava električne signale koji se skupljaju oko mozga.

Promene koje se dešavaju “gotovo od samog početka” znače da količina mijelina — masne materije koja obmotava nervne završetke i ubrzava električne signale — raste zahvaljujući dojenju. Promene u mozgu koji se razvija počinju izuzetno rano.

Deoni i njegov tim su posmatrali 133 bebe starosti od 10 mjeseci do 4 godine. Sva deca su imala normalno gestacijsko vreme i dolazile su iz porodica sličnog socio-ekonomskog statusa. Istraživači su decu razdvojili u tri grupe: u jednoj su bila djeca koja su isključivo dojena barem do trećeg mjeseca, u drugoj deca koja su hranjena i majčinim mlijekom i formulom i u trećoj su bila deca koja su hranjena isključivo formulom. Istraživači su upoređivali stariju sa mlađom decom kako bi napravili krivulje rasta bele materije mozga za svaku od grupa.

Studija je pokazala da je grupa u kojoj su bila isključivo dojena deca imala najbrži rast mijelina (bijele mase). Grupa u kojoj su bila deca hranjena i majčinim mlekom i formulom imala je veći porast od one u kojoj su bila deca hranjena samo formulom, ali svakako manji od isključivo dojene djece.

“Razlike u razvoju bijele materije kod dojene i dece koja nisu dojena kreću se u rasponu od 20 do 30 odsto,” rekao je Deoni. “Mislim da je iznenađujuće da može postojati tolika razlika u tako ranom uzrastu.”

Deoni i njegov tim su potom potkrepili podatke rezultatima osnovnih kognitivnih testova kod starije dece. Na ovim su testovima dojena deca pokazala bolje jezičke sposobnosti, vid i kontrolu motorike.

Studija se takođe bavila time kakve efekte ima trajanje dojenja na razvoj mozga. Istraživači su upoređivali bebe koje su dojene duže od godinu sa onima koje su majčino mleko dobijale kraće od ovog perioda i otkrili da je mozak beba koje su dojene duže značajno razvijeniji – naročito u delovima mozga koji su odgovorni za motoričke funkcije.

Deoni kaže da su ova otkrića samo dodatak značajnom broju istraživanja koja pronalaze pozitivnu vezu između dojenja i razvoja mozga kod dece.

Kada u kuću stigne beba, organizacija oko brige o bebi i kućni poslovi svakoj majci predstavljaju izazov. Posebno prvih mesec dana. A, kada dobijete blizance, ovaj izazov je više nego dvostruko veći. Isto važi i za dojenje. Pomisao na dojenje blizanaca može da bude doživljena kao nemoguća misija ali nije tako.

Prvo čega majke koje očekuju blizance treba da budu svesne je da je hranjenje blizanaca jednako vremenski zahtevno i ukoliko su bebe hranjene bočicom i ukoliko su bebe dojene. S tom razlikom što dojenjem ulažu u zdravlje svoje djece i daju im najbolju moguću, prirodnu hranu, savršeno usklađenu sa njihovim potrebama.

Mnoge majke će sada reći da je hranjenje na bočicu lakše jer umjesto njih to može da uradi neko drugi, dok one ne završe neki od kućnih poslova. Majkama blizanaca svakako treba pomoć i ne treba da se stide da je zatraže, ali, zašto ne bi bilo obrnuto? Zašto osoba koja pomaže majci se ne bi posvjetila kući, a majka isključivo bebama. Uostalom, kao što će mnoge majke koje imaju stariju djecu i bebu u kući potvrditi, dojenje je izuzetna prilika za majku da se i sama malo odmori i predahne.

Majke blizanaca često brinu da neće moći da proizvedu dovoljno mlijeka da nahrane dvije bebe. Nema potrebe za ovakvim strahom, jer je stvaranje mlijeka u dojkama proces koji se bazira na ponudi i potražnji, tj. koliko bebe sisaju, toliko će se mlijeka proizvoditi. To važi i za jednu i za više beba.

Problem koji realno može da nastane je ako su bebe rođene prevremeno i nisu sposobne da sisaju. Zapamtite da je majčino mleko upravo ono od čega prevremeno rođene bebe najbolje napreduju. Zato odmah posle porođaja krenite sa izmlazanjem uz pomoć ručne ili električne pumpe, po petnaest minuta po dojci, bar 8, a najbolje 12 puta dnevno.

Dojenje blizanaca zahteva malo više organizacije i planiranja nego dojenje jednog deteta. Majke blizanaca se često pitaju da li da doje obe bebe istovremeno. Preporuka je da u prvim danima nakon porođaja treba dojiti svaku bebu posebno, s obzirom da će majka tako moći da utvrdi kako koja beba prihvata dojku i da li postoji neki problem pri dojenju. U ovom periodu bebe obično nemaju ”svoju” dojku, već majke menjaju dojke pri podoju kako bi održavale ravnomjernu proizvodnju mleka u njima, jer često jedna beba sisa jače i efikasnije nego druga, što, ukoliko uvek sisa iz iste dojke, može dovesti do slabije proizvodnje mleka u drugoj.

Jednom kada je ponuda i potražnja uspostavljena, majka može da počne da doji obe bebe istovremeno, jer će tako uštedeti na vremenu. Ipak, možda će bebe imati različit tempo i jedna od njih neće biti zainteresovana da sisa istovremeno kad i druga, pa majke treba da budu spremne i na ovu opciju.

Položaji za dojenje blizanaca

Ukoliko dojite svoje blizance istovremeno, evo nekih položaja za udobno dojenje.

Fudbalska lopta. Stavite po jastuk sa obe svoje strane i na svaki stavite bebu, tako da su im noge iza vas. Obe bebe treba da leže na boku, okrenute prema vama, dok glava treba da im je u ravni sa bradavicom. Dlanovima im pridržavajte potiljak dok sisaju, i ne zaboravite da se nikad vi ne naginjete prema bebama, već da bebe privučete sebi dok sisaju. Jedna beba u položaju fudbalske lopte, druga u naručju. Jednu bebu uzmite u naručje, tako da je celim telom okrenuta prema vama, a drugu bebu uzmite ispod slobodne ruke, tako da je glava druge bebe ispred nogu prve.

Obe bebe u naručju. Uzmite obe bebe u naručje, tako da su obe okrenute prema vama, jedna prema jednoj dojci, druga glavom na suprotnu stranu. Noge beba će se ukrstiti na vašem krilu.

Ukoliko se odlučite za istovremeno dojenje obe bebe, ne zaboravite da će vam u prvo vreme trebati pomoć u nameštanju beba za podoj.

Bebe možete dojiti istovremeno nekoliko prvih mjeseci. Iz iskustva drugih majki blizanaca saznajemo da je prilično teško istovremeno ih dojiti kad poodrastu i postanu sve više zainteresovane za svet oko sebe, tako da jedna drugoj počnu da odvraćaju pažnju sa dojenja. U svakom slučaju, sa šest mjeseci, vi i vaše bebe ćete za sobom imati priličan dojenački staž i do tada ćete biti dobro uhodani, podoji će trajati kraće, jer su bebe ovog uzrasta jači i brže posisaju potrebno mleko, a i podoja je manje nego u prvim mesecima.

Uživajte u svojim bebama i zapamtite da se dojenje višestruko isplati.

Dojenje – najprirodnija stvar, ali ne ide uvek glatko… U eri povratka majčinom mleku, uprkos jasnim preporukama najuticajnijih pedijatrijskih udruženja, statistika je poražavajuća – svega 35% beba imalo je priliku da se u bilo kom periodu života ( najčešće vrlo kratkom ) hrani isključivo majčinim mlekom. Zašto je to tako?

Za uspešno dojenje korisno je da još tokom trudnoće saznate što više o značaju i prednostima dojenja. No, razmišljali vi o tome ili ne, vaše telo se priprema za dojenje, dolazi do uvećanja dojki zbog razvoja mlečnih žlezda i povećanog protoka krvi. Važno je da znate da veličina dojki nije povezana sa sposobnošću da dojite, tj. veće dojke ne znače više mleka, i obrnuto.

Koliko god naporno zvučalo, šansu za najbolji početak imaćete ukoliko se porodite u jednom od porodilišta koja su „baby friendly“, gde će beba biti pored vas već 2-3 sata nakon porođaja ( idealno bi bilo da prvi podoj bude već u prvom satu života, ali to je retko izvodljivo u našim porodilištima ). Sisanje je kod zdravog novorođenčeta refleksna radnja, koja se uspostavlja do 32.nedelje trudnoće. To nikako ne znači da se beba rađa „naučena“, potrebno je malo treninga i bebi i novopečenoj mami.

Novorođenče se doji na zahtev, tj. kada god zatraži. Pogrešno je uobročavati bebu u prvim nedeljama života, jer je sve do drugog meseca života ritam obroka nepravilan, nekada na četiri sata, a nekada i na sat vremena.

Trajanje podoja je vrlo različito i strogo individualno – nekim bebama je i u prvim danima dovoljno 10-15 minuta, a drugim može biti potrebno i po 45-50 minuta. Podoji mogu različito trajati i kod jedne iste bebe ( pa ni naš obrok ne traje uvek isto! ). Vrlo je važno da pustite bebu da sama odredi trajanje podoja, naročito kada već počne da se stvara tzv. zrelo mleko, čiji sastav nije isti na početku i pred kraj podoja. Prvo se stvara vodeno, prednje mleko, a zatim kremasto, masnije, zadnje mleko, koje bebi daje osećaj sitosti.

Kako ćete znati da li je beba pravilno uhvatila dojku?

Bebina usta su široko otvorena ( kao da zeva ), a usne izvrnute upolje;
Beba je ustima obuhvatila najveći deo areole ( tamni krug oko bradavice ) koji može, bradavica je duboko u ustima;
Sisanje je ritmično, snažno, sa kraćim pauzama;
Kada se poveća količina mleka čuje se kako beba guta;
Nakon nekoliko prvih gutljaja bradavica nije bolna ( nelagodnost koja se često javlja na početku podoja nije ista kod svih žena, opisuje se kao da vas mnoštvo iglica bocka u predelu bradavice; obično traje oko minut ili kraće, i svakim danom je osetno manja; najčešće potpuno nestaje nakon dve nedelje ).
Vaša beba može preferirati jednu dojku u odnosu na drugu, ali vi ipak treba da joj nudite obe dojke naizmenično.

Najčešći problemi prilikom dojenja

1. U prvim danima nakon porođaja većina žena iskusi bolnu i neprijatnu pojavu – ragade, pukotine u nežnoj koži bradavice. Iako prilično bolne, ragade brzo zarastaju, dovoljno je da „preskočite“ jedan podoj sa te dojke (duži prekid dojenja vam nikako neće pomoći). Nakon nekoliko dana aktivnog dojenja, kada vaša beba i vi dobro uvežbate pravilno hvatanje dojke, a nežna koža areole i bradavice malo ogrube, ragade će same prestati da se pojavljuju. Za negu se preporučuje utrljavanje sopstvenog kolostruma ili mleka, a zatim sušenje bradavice na vazduhu. Osim što hidrira i „podmazuje“, mleko(a naročito kolostrum) sadrži i antitela koja sprečavaju razvoj infekcije (jer svaka ranica je ulazno mesto za infekciju!). Treba izbegavati pranje dojki sapunom, jer to isušuje kožu, čineći je podložnijom povredi. Ukoliko se pojavi blago krvarenje iz ragada, to neće smetati vašoj bebi, možete nastaviti sa podojima, ali možete očekivati da, kada vaša beba „bljucne“, mleko izgleda kao čokoladno mleko, zbog male količine krvi koja je u bebinom želucu potamnela. Ako beba bljucne neposredno nakon podoja, mleko može sadržati i primese sveže krvi. Sve dok postoji jasna uzročno-posledična povezanost – vi imate ragadu koja krvari, beba bljucka sa primesama krvi ( mala količina krvi! ), razloga za brigu nema.

2. Ukoliko bol traje tokom celog podoja, iako je beba pravilno obuhvatila bradavicu, moguće je da imate neki problem sa kožom u predelu bradavice i areole, pa bi najbolje bilo da se obratite dermatologu. Najčešće se radi o gljivičnoj infekciji, uzročnik je iz roda Candida, inače normalni stanovnik kože i sluzokože, koji se samo malo „oteo kontroli“. Bradavica može biti crvenkasta i sjajna, ali može delovati potpuno normalno. Prilikom dojenja javlja se jak bol u vidu bockanja u predelu bradavice, koji se širi ka leđima. Često beba ima gljivičnu infekciju usne duplje, tzv. soor (bele naslage u usnoj duplji, koje se ne mogu ukloniti), ili u pregibima. Ponekad je prisutna i vaginalna kandidijaza kod mame. Lečenje podrazumeva primenu antigljivičnih preparata, i to masti, kapi ili tableta, u zavisnosti od lokalizacije promena.

3. Dojke mogu biti bolne i zbog „prepunjenosti“, koja se često javlja i u prvim danima nakon porođaja. Najbolji „lek“ je redovno dojenje na zahtev novorođenčeta, što će vremenom dovesti do usklađivanja bebinih potreba i količine mleka koje se stvara. Nekada dojke mogu biti toliko prepunjene, da poprimaju oblik lopte, bebi postaje zaista teško da pravilno uhvati bradavicu, a majci bolno. U takvoj situaciji može vam pomoći tuširanje mlakom vodom ili stavljanje toplih obloga pred podoj, kao i istiskivanje male količine mleka kako biste razmekšali dojku. Ukoliko je otok veliki, između podoja mogu se primeniti i hladne obloge. Trudite se da menjate položaje u kojima dojite, kako bi se svi delovi dojke ravnomerno praznili. Blagom masažom dojke u toku podoja, u smeru od periferije ka areoli, potpomoći ćete isticanje mleka.

dojenjeUkoliko uprkos svim preduzetim merama u grudima zaostane previše mleka, možete se izmlazati ručno ili uz pomoć pumpice i višak mleka čuvati u zamrzivaču do 6 meseci, ili, još bolje, donirati za banku mleka pri „Institutu za neonatologiju“ u Beogradu (ova, najplemenitija banka, namenjena je prevremeno rođenim bebama koje borave u ovoj ustanovi, jer one najčešće nemaju majčino mleko na raspolaganju, a za njih je prirodna ishrana od izuzetnog značaja).

4. Ukoliko vam se začepi mlečni kanal, napipaćete čvorić koji je izrazito bolan na dodir, a koža iznad može biti crvena. Ovo je savršena podloga za razvoj infekcije, zato morate primeniti iste mere kao i u slučaju prepunjenosti dojki: najbitniji su redovni podoji, zatim menjanje položaja pri dojenju, stavljanje toplih i hladnih obloga naizmenično, kao i pražnjenje dojki uz blagu masažu tkiva oko čvorića u smeru ka areoli, sve dok čvorić ne nestane. Ako je prisutan i nakon nekoliko dana, uvećava se i postaje sve bolniji, a koža sve crvenija, kao i ako dobijete povišenu temperaturu, obavezno se javite svom lekaru. Za sprečavanje začepljenja mlečnih kanalića bitno je i da ne nosite veš i majice koje vas stežu.

5. Ukoliko se iz dela dojke slabije prazni mleko, vrlo lako se može razviti infekcija koje se plaši svaka porodilja – mastitis. Uzročnici su najčešće bakterije koje se mogu naći na koži ( Staphylococcus aureus ), a manifestuje se otokom, bolom i crvenilom, koji su često praćeni povišenom temperaturom. Terapiju određuje lekar nakon pregleda, a sastoji se od antibiotika, lekova protiv bolova ( ukoliko je potrebno ), kao i toplih obloga. Ovde moramo podvući da je pogrešno prekinuti sa podojima, naprotiv, jedna od osnovnih terapijskih mera jesu što češći podoji i to sa obe dojke. Dojenje neće naškoditi vašoj bebi ( kao ni antibiotik koji vam je prepisan ), a vama će samo pomoći, dojka će se bolje drenirati ( nema bolje pumpice za izmlazanje od bebe ), čime će se sprečiti širenje infekcije i ubrzati izlečenje.

Ukoliko vas i zadesi neki od ovih problema, ma koliko neprijatan on bio, u najtežem trenutku setite se kako je vaša beba iz sigurnosti i topline vaše materice došla na ovaj bučan i blještav svet, pun novina, u kome joj je jedino poznato – vaša toplina. Držeći je u naručju i hraneći njeno telo neprikosnovenom hranom, pomažete joj da shvati da je voljena i zaštićena dok se prilagođava novom okruženju.

Dr. Ivana Veljić

Ishrana tokom prvih šest meseci
Počinjemo sa bebama i njihovom ishranom tokom prvih šest meseci života. Prvi set pitanja je vezan za dojenje, koje je neprikosnoveni način ishrane beba.

Da li majčino mleko ima zamenu?

Nema!
Beba je stvorena za mamino mleko, a mamino mleko za bebu. Odnosno, bebin sistem organa za varenje je pripremljen za majčino mleko i ono mu najviše prija! Ako se izuzme prva faza života bebe u majčinoj utrobi, prvi meseci bebinog života posle rođenja predstavljaju najburniji razvojni period, od koga zavisi čitav kasniji život. Bukvalno svaki delić tela traži idealnu sredinu za rast i razvoj, a samo majčino mleko to može da obezbedi.
Kada bismo želeli da vam opišemo i činjenicama potkrepimo sve prednosti dojenja – ceo časopis bi bio tesan. Naime, skoro svakog meseca se objavi po par naučnih studija koje nedvosmisleno dokazuju prednosti majčinog mleka. Ovde nije reč samo o neposrednoj koristi za bebu, već i o “udaljenim” prednostima dojenja, koje nastupaju mnogo godina posle odojačkog perioda.

Kako proceniti da je bebi dovoljno samo majčino mleko?

Ovo je veoma važno pitanje, pa smo mu posvetili poseban odeljak, koji sledi odmah nakon ovog. Ukratko, najbolji način praćenja “dovoljnosti” dojenja je dobro napredovanje u težini! Ako beba lepo napreduje – sve je u redu, pa “tim koji dobija” ne treba menjati. Odnosno, treba nastaviti sa dojenjem.

Do kog uzrasta bebu treba hraniti isključivo majčinim mlekom?

Tu nema dileme – bebi je do uzrasta od šest meseci dovoljno samo majčino mleko!

Prva polovina prve godine je rezervisana za dojenje. A bebi koja lepo napreduje, prvih šest meseci nije potrebno ništa osim majčinog mleka!

Ovo nije “novo” mišljenje, već rezultat višedecenijskog praćenja efekata dojenja, dohranjivanja i uvođenja nemlečne ishrane kod beba širom sveta! Sve je rađeno pod budnim okom eksperata Svetske zdravstvene organizacije (WHO), koji su prikupljali i obrađivali dobijene rezultate. Pokazalo se da bebe koje se hrane samo maminim mlekom prvih šest meseci – bolje napreduju, imaju bolju otpornost prema infekcijama, a i “udaljeni rezultati” su fenomenalni.

Kako to da smo nekada bebama već sa tri, četiri meseca uvodili nemlečnu ishranu?

Medicina, naročito pedijatrija je dinamična nauka. Kada je pisac ovih redova slušao predavanja iz pedijatrije (to je bilo pre dvadesetak godina), važilo je pravilo uvođenja nemlečne ishrane u četvrtom mesecu života. Potom se pokazalo da rano uvođenje nemlečne ishrane može da bude pokretač ozbiljnih poremećaja i bolesti, koje se kod dece pokazuju kasnije, neke veoma podmuklo. Ne radi se o pojedinačnim iskustvima, već o odlično dokumentovanim medicinskim istraživanjima, koja su sprovedena na hiljadama dece.

Kada je potrebna dohrana?

U slučaju kada govorimo o prvih šest meseci života, dohranom se smatra potreba za adaptiranim kravljim mlekom usled nedovoljne količine majčinog. Ako beba ne napreduje dovoljno a isključene su sve potencijalne bolesti kod nje, dok mama i pored zdravog života i ishrane nema dovoljno mleka – neophodna je dohrana!

Podvlačimo da uvek treba najpre sve učiniti da mama ima dovoljno mleka. Međutim, ako i dalje postoji “deficit”, mora se dodati adaptirana formula. Jer je nenapredovanje na duže staze daleko gore za bebu od dohranjivanja. Poptuno je neprihvatljivo izgladnjivati bebu ako mama, jednostavno, nema dovoljno mleka!

Kako dohranjivati bebu?

Obavezno pomoću kašičice!
Najlakše je dati flašicu… beba se brzo najede. Ali, taj način dohrane nikako nije dobar, jer predstavlja prečicu ka potpunom prestanku dojenja. Naime, beba mora da se pomuči da izvuče mleko iz dojke, a to je ujedno i najbolji podsticaj za stvaranje maminog mleka! Kada vuče iz flašice, nema skoro nikakvog otpora, pa beba brzo nauči da je flašica “bolja” od bradavice koja traži trud. Ova linija manjeg otpora vrlo brzo dovodi do toga da beba odbaci “siku”, jer zna da će dobiti fast food iz flašice.

Zato je dohrana pomoću kašičice jedino pravo rešenje! U početku traži malo truda i mnogo strpljenja, ali je jedini put ka očuvanju dojenja, što je od neprocenjivog značaja za dete.

Da li može da se koristi razblaženo kravlje mleko? (Nekada je vladalo mišljenje da je “najbolje mleko od domaće krave”)

Nikako!
To je bila nužda pre mnogo godina. Problem koji se zove alergija na proteine kravljeg mleka gotovo da je iskorenjen od kada se favorizuje dojenje! Inače, dolazilo je do prave “epidemije” tog problema u vreme kada se davalo razblaženo (ili još gore – nerazblaženo) kravlje mleko bebama u prvoj godini života!

Ako dete već mora da se dohranjuje (kada mama i pored truda nema dovoljno svog mleka), jedino je prihvatljivo adaptirano kravlje mleko koje je, posebnim tehnološkim postupkom, obrađeno i prilagođeno bebinim potrebama.

Da li je potrebno nuditi vodu bebi koja sisa?

Skoro 90 odsto majčinog mleka je voda!
Zbog toga nema potrebe da se bebi prvih šest meseci daje voda, pošto je u mleku ima sasvim dovoljno. Stara (bolje rečeno prastara) navika da se bebi doda malo vode na kraju obroka je nepotrebna, neprihvatljiva i štetna! Voda zauzima nepotrebno mesto u bebinom želucu, pospešuje bljuckanje, a nije potrebna tek nahranjenom odojčetu.

Kada je potrebno početi sa uvođenjem nemlečne ishrane?

Nemlečna ishrana se uvodi posle šestog meseca života! Do tada, beba ima u maminom mleku sve što joj je potrebno.
O principima ishrane dece u drugoj polovini prve godine života, biće reči u sledećem broju.

Mamino mleko nema zamene!
Dokazano je da dojena deca značajno ređe oboljevaju od dijabetesa (šećerne bolesti) u kasnijim godinama. Takođe je dokazano da bebe koje su sisale – kasnije ređe oboljevaju od infekcija disajnih puteva. Odavno je poznato da se kod beba koje sisaju – u manjem procentu javljaju infekcije organa za varenje. Čak se pokazalo da dojenje olakšava učenje! Da ne nabrajamo dalje… za mamino mleko nema zamene!

Posledice postoje
Zato priče tipa: “Ma, to su samo novotarije. Kako ste vi toliko porasli kada je ranije bilo drugačije?” – nisu samo zablude, već su i opasne. Iskustvo onih koji tako govore (nažalost, ima i zdravstvenih radnika koji i dalje tako savetuju roditelje), zaista je smešno naspram rezultata višedecenijskih medicinskih studija. Deca koja osećaju posledice zbog prevremenog i neadekvatnog uvođenja nemlečne ishrane najbolje znaju kako je to neprijatno, kao i njihovi roditelji.

Izuzetak od pravila
Postoji jedan “potencijalni” izuzetak od pravila da bebi koja sisa nije potrebna voda. Ukoliko tokom letnjih vrućina nije u idealno klimatizovanom prostoru – beba gubi tečnost znojenjem, ali i isparavanjem (nevidljivi gubitak). Tada joj između obroka (ne posle podoja) treba ponuditi vodu. Pa, ako hoće – neka popije. Ukoliko neće – uskoro stiže sledeći podoj, koji će da “namiri” bebu. Ipak, treba znati da većina beba i leti dobija dovoljno vode dojenjem!

Dr Tatjana Vukomanović

Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo. Evo koje su sve pozitivne strane dojenja…

Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo i dodaje da dojenje ima nesporan i dokazan pozitivan uticaj na odojče, ali i na majku koja doji.

“Poslednjih godina u porastu je isticanje važnosti dojenja, a statistički podaci govore da su majke sve predanije isključivo dojenju u ovom važnom životnom razdoblju”, rekla je ona Tanjugu.

Prema njenim rečima, majčino mleko je jedina “živa hrana” pa se menja s obzirom na potrebe odojčeta, a zanimljivo je da se promene u sastojcima događaju čak i za vreme samog dojenja.

“Poznato je da tokom laktacijskog razdoblja majčino mleko menja svoja svojstva pa tako iz oblika guste žućkaste tečnosti visoke energetske vrednosti i nutritivnog sastava, kolostruma (prvog mleka), kroz prelaznu fazu poprima svoj zreli oblik”, ističe Niseteo.

Ona podseća da je sastav majčinog mleka jedinstven i da osim nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, sadrži i niz biološki aktivnih sastojaka poput enzima, hormona, faktora rasta, antitela, imunih ćelija, ali i živih mikroorganizama koji se smatraju prvim probioticima, pa zato dojenje ima neosporno pozitivan učinak na rast, razvoj i zdravlje deteta.

Niseteo ukazuje da se energetske i nutritivne potrebe odojčeta brzo menjaju tokom njegove prve godine života zbog čega dolazi do promene sadržaja gotovo svakog sastojka majčinog mleka.

Takođe, ona ističe da proteini u majčinom mleku nemaju samo ulogu hranjivih sastojaka, već su oni mnogo više pa čine najveći broj biološki aktivnih supstanci koje deluju na razvoj svih organskih sistema, a posebno razvoj imunološkog, moždanog i hormonalnog sistema.

“Majčino mleko sadrži sve aminokiseline i posebno “skrojene” proteine tačno prema potrebama odojčeta da bi se osigurao najbolji gradivni materijal za rast i razvoj deteta”, kaže Niseteo i dodaje da, osim što izgrađuju gotovo sva tkiva čovekovog organizma, proteini iz majčinog mleka učestvuju u probavi i iskorišćavanju ostalih hranjivih sastojaka prisutnih u majčinom mleku, odbrani organizma od infekcija i regulaciji rada imunog sistema, čime se smanjuje mogućnost razvoja alergija.

Novija naučna istraživanja, među kojima se ističe istraživanje Nestle Nutrition Instituta, potvrđuju da proteini iz majčinog mleka imaju značajnu ulogu u razvoju detetovog mozga, ali i u prevenciji gojaznosti i s njom vezanih bolesti, poput kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa i zato proteini u majčinom mleku predstavljaju jednu od vodećih tema naučnog pedijatrijskog kruga.

“Zato ovaj savršen sastav i jedinstvenost majčinog mleka je nemoguće zameniti kravljim mlekom, jer ono ne može da nadoknadi potrebe odojčeta, šta više njegova upotreba kao osnovnog mleka u vreme dojenja može imati teže posledice na zdravlje deteta”, objašnjava Niseteo.

Zato Svetska zdravstvena organizacija i Evropsko društvo za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i prehranu (ESPGHAN) savetuju davanje kravljeg mleka detetu tek posle napunjene prve godine života.