Koliko ste puta čuli : “ Mislim da je moja beba mala . “ Ili „ Mislim da je mršava . “ Za ove strepnje postoje odgovori, a često malo ne znači i nedovoljno…

Koji su to pokazatelji dobrog napredovanja bebe?

Grami, centimetri…

Laički posmatrano, najbitniji pokazatelji napredovanja bebe iskazuju se upravo u ovim mernim jedinicama. Stručno su ovo takođe bitni pokazatelji, ali isključivo posmatrani u kontekstu celokupnog rasta i razvoja svakog deteta ponaosob, ne zanemarujući ni period pre rođenja, dok je beba u maminom stomaku. Obzirom da je taj, tzv. prenatalni period, vrlo specifičan, priču o njemu ostavićemo za neki drugi put i ovog puta ćemo se baviti bebama rođenim u terminu, nakon urednih trudnoća.

U trenutku rođenja prosečan dečak u Srbiji težak je 3626±410g i dugačak 51,4±1,6cm, a prosečna devojčica teška je 3474±360g i dugačka 50,7±1,6cm. Tako kaže statistika, a u ovim podacima snalaze se samo stručnjaci i roditelji koji već imaju decu čije se mere uklapaju negde u ovu gomilu cifara. Ko se baš i ne uklapa, ima problem, jer će, prirodno, zaključiti da sa njegovim detetom nešto nije u redu. Međutim, reč prosečan u ovom kontekstu nije sinonim za zdrav. To je samo presek stanja na rođenju, pri čemu se ne razmatraju brojni faktori koji utiču na rast, a pre svega nasledni činioci ( ukoliko su oba roditelja nižeg rasta i sitnije građe, prirodno je i da njihovo potomstvo bude sličnih karakteristika).

Jednostavan uvid u cifre, npr. težinu i dužinu na rođenju, nije dovoljan da bi se definisalo zdravstveno stanje bebe. Beba težine 2600g može biti „konstitucionalno sitna“ ( što bi značilo da je genetski sitno, zdravo novorođenče ) ili „hipotrofična“ ( novorođenče koje usled nekih faktora u trudnoći ( visok pritisak majke, pušenje, težak oblik šećerne bolesti kod majke… ) ili prevremenog rođenja nije dostiglo svoju optimalnu težinu ). Ni težina bebe veća od proseka nije uvek dobra, pa je tako jedna beba „krupna“, a druga može biti „hipertrofična“ ( najčešće kod beba majki sa šećernom bolesti u trudnoći; beba deluje otečeno, i često joj je potrebno više vremena i pomoć lekara i pedijatrijskih sestara da se prilagodi vanmateričnim uslovima ).

Prvi mesec

Najduži i za roditelje često najstresniji mesec po mnogo čemu je specifičan. Beba najčešće još u porodilištu izgubi na težini, zbog eliminacije viška tečnosti i evakuacije stolice s jedne, i malog unosa s druge strane. Gubitak i do 10% telesne mase je očekivan i normalan. Ovo se naročito odnosi na bebe rođene u tzv. baby friendly porodilištima, koje su isključivo dojene, jer je prvo mleko, tj. kolostrum, iako neprocenjive biološke, ipak niže kalorijske vrednosti i stvara se u vrlo malim količinama. To nikako ne znači da bebi treba formula, naprotiv, potreba novorođenčeta i jesu češći, a manji obroci ( u uzrastu od nedelju dana bebin želudac je tek veličine golf loptice! ). Dakle, gubitak težine u prvim danima života pokazatelj je uspostavljanja funkcije bubrega i creva, tako da neonatologe može vrlo da se zabrine ako do ovog gubitka ne dođe.

Kada dođete kući, gubitak se može nastaviti još nekoliko dana, a zatim je očekivano da beba polako počne da dobija u težini, i da početni gubitak nadoknadi do petnaestog dana života. Lično nisam pobornik merenja deteta u kućnim uslovima, niti prečestog merenja ( nikako nekada savetovano merenje pre i posle podoja, zato što: dojene bebe ne uzimaju uvek iste količine mleka, one nekada imaju stolicu 10 puta dnevno, a nekada nemaju po 7 i više dana, nekada je stolica u toku obroka itd ). Ukoliko vam je beba već izgubila svojih 10%, i zabrinuti ste da ne izgubi još, možete odvesti bebu na prvi pregled u vaš dom zdravlja sa 15 dana, kada ćete bebu izmeriti ( ako je beba teška kao na rođenju ili teža – odlično! ), i istovremeno će je pregledati pedijatar, pa ćete dobiti pravi i kompletan uvid u trenutno stanje. Ono na šta treba obratiti pažnju je činjenica da se merenje obavlja na prvi put toj vagi, pa da su manja odstupanja moguća i očekivana.

Kako da znam da beba dovoljno sisa, ako je ne merim? Ovo pitanje mori novopečene roditelje, naročito ako mama isključivo doji, jer dojka nažalost nije providna i graduirana kao flašica. Ova dilema, srećom, retko se ponavlja kod drugog, trećeg i svakog sledećeg deteta. Ukratko, ukoliko je beba mirna najmanje sat i po vremena od početka prethodnog podoja, iako vrlo naporno, to je dovoljno u prvim danima života ( beba je nedovoljno snažna, kolostruma se stvara po malo, i češći podoji su normalni za taj period ). Nepravilan razmak između podoja je takođe očekivan. Najbitnije je pratiti da li beba redovno mokri – suve pelene pri presvlačenju novorođenčeta razlog su za sumnju u dovoljnost ishrane i raniji odlazak na merenje ( ukoliko niste sigurni da li je pelena suva, predlažem da beležite vreme kada menjate pelenu i izmerite nju na vagici, razlika u težini lako će vam dati odgovor ).

Vrlo česta zabluda, čijem iskorenjivanju dovoljno ne doprinose ni zdravstveni radnici, jeste da je uvid u stolicu, njenu količinu i, naročito, boju, najbolji za procenu dovoljnosti bebine ishrane. Tako se svakodnevno zelenkasto prebojena stolica novorođenčeta proglašava stolicom gladi i uvodi se adaptirana mlečna formula u ishranu novorođenčeta, što ima značajan, a često i presudan ( negativan ) uticaj na uspostavljanje laktacije. Istina je da je prava stolica gladi izuzetno retka, a ustvari se radi ili o tzv. prelaznoj stolici ( najčešće od 4-7.dana života ), ili beba ima ubrzanu crevnu peristaltiku, pa zeleni žučni pigment biliverdin „ne stigne“ da oksidira do žute i smeđe boje i stolica ostaje zelenkasta. U oba slučaja pojava je fiziološka, i nije razlog za menjanje režima ishrane, niti posetu lekaru.

Plač takođe nije uvek znak da je beba gladna, to je njen jedini način da iskaže nelagodnost usled bilo čega ( glad, puna pelena, grčevi, potreba za kontaktom, pospanost… ). Ponekada ćemo bebi dodatno otežati tegobe ukoliko je prečesto hranimo misleći da je gladna ( npr. u slučaju grčeva ), pa će nas na prvoj kontroli iznenaditi da je beba natprosečno mnogo dobila u telesnoj masi, iako je često plakala.

Prva godina

Prosečan dobitak u telesnoj masi u prva 3 meseca života iznosi 20-30g dnevno ( što ne znači svakog dana, nego prosečno za 30 dana, tj. jednog dana možda ništa, a sledećeg 50g ( još jedan razlog protiv čestog merenja ) ). Bebe koje jedu na flašicu često imaju veći priraštaj mase, jer je takvo hranjenje lakše i za njih, pa uzimaju veće obroke. Ove vrednosti su prosek, i ne znače da beba koja nije prosečna, nije zdrava. Najbitniji je utisak pri pregledu bebe, jer nema tih cifara koje mogu da zamene oko iskusnog pedijatra. Sitne bebe mogu dobijati manje ( jer 600g nije isto za bebu od 2,5kg i za bebu od 4kg ! ), a mogu dobiti i znatno više od proseka, i već nakon mesec dana preći u kategoriju buckastih.

U drugom tromesečju bebe prosečno napreduju 15-20g dnevno, i najčešće dupliraju porođajnu težinu u uzrastu od 5 meseci. U ostatku prve godine napreduju tempom od 10 g dnevno, pa je sa godinu dana njihova telesna masa najčešće utrostručena, i iznosi oko 10 kg.

Telesna dužina i obim glave

Preostale dve mere koje se rutinski beleže kod svakog novorođenog deteta su telesna dužina i obim glave. Ove mere nisu toliko pouzdane, naročito dužina, i dosta zavise od onoga ko vrši merenje, zbog čega se ne savetuje merenje kod kuće.

Kao što smo ranije naveli, prosečne dužine dečaka i devojčica u Srbiji su 51,4±1,6 cm i 50,7±1,6 cm. Sa godinu dana prosečna telesna dužina je 75 cm ( 50% veća od dužine na rođenju ).

Što se obima glave tiče, njegovo praćenje je od velike važnosti, jer odražava intenzivan rast mozga posle rođenja. Tako je prosečan obim glave na rođenju 35 cm, a uvećava se tempom od 2 cm mesečno prva tri meseca, a zatim sporije, ukupno oko 12 cm tokom prve godine života.

Kada grami i centimetri ne deluju ohrabrujuće…

U toj situaciji pedijatrima su na raspolaganju grafikoni rasta – specijalni grafikoni na kojima se ucrtavanjem mera deteta jednostavno može odrediti tačna pozicija bebe u odnosu na vršnjake i pratiti njeno dalje napredovanje. U prvoj godini koriste se grafikoni koji pokazuju telesnu masu, telesnu dužinu i obim glave za uzrast, kao i odnos telesne mase i telesne dužine za uzrast, i to za svaki pol posebno. Najbitnije je da dete prati svoj tempo rasta, tj. da ne dolazi do značajnog usporavanja rasta, što bi ukazivalo na postojanje nekog razloga koje dovodi do nedovoljnog napredovanja bebe ( neadekvatna ili nedovoljna ishrana, postojanje nekog hroničnog oboljenja… ) i potrebu za detaljnijim pregledom i dijagnostikom. Bez analiziranja ovih grafikona neodgovorno je izjašnjavati se o nedovoljnom napredovanju bebe samo na osnovu podatka o gramima koje je beba dobila prethodnog meseca.

Miljokazi razvoja

Ovi pokazatelji napredovanja bebe nepravedno su podređeni gramima i centimetrima. Oni obuhvataju krupne i fine motorne veštine, kao i socijalne miljokaze. Značaj ovih pokazatelja je ogroman, kao i njihov broj. Najkrupnije vrlo lepo primećuju i roditelji, a za one diskretnije neophodno je oko stručnjaka:

– u uzrastu od oko mesec i po dana beba se smeje u odgovoru na glas i lice;

– sa tri meseca drži glavu, privlači ruke u „srednju liniju“ i istražuje ih, razgleda, stavlja u usta;

– sa četiri meseca pokušava da uhvati igračke, čime otpočinje uspostavljanje vizuelno-motorne koordinacije;

– u uzrastu oko 6 meseci brblja; sedi bez podrške, što joj omogućava da istražuje prostor oko sebe, prebacuje igračku iz ruke u ruku;

– u sedmom mesecu može da se prevrne na stomak;

– u osmom već zastane na „ne“;

– u devetom mesecu javlja se tzv. pincetni hvat – skuplja mrvice hvatajući ih između palca i kažiprsta;

– sa godinu dana neka deca samostalno hodaju, govore još po neku reč, osim „mama“ i „tata“, okreću stranice knjige…

Dr Ivana Veljić

Mnogi roditelji veruju da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece, međutim, evo šta savetuje Jevgenij Komarovski, čuveni lekar i autor mnogih knjiga o nezi dece.

Jevgenij Komarovski, doktor medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor mnogih knjiga o nezi dece, dao je ekskluzivno za Sputnjik intervju o borbi protiv alergija, jačanju imuniteta kod deteta. Veoma je poznat i srpskim roditeljima, jer na veoma jednostavan način daje savete kako u današnje vreme vaspitati zdravo dete.

"Ljudi uopšte, pa i deca konkretno, imaju sposobnost adaptacije na sve vremenske uslove. Promena klime može ozbiljno delovati na budućnost ljudske civilizacije, ali je značajno preuveličan uticaj ovih promena na zdravlje jednog, konkretnog deteta.

Život savremene porodice danas se veoma razlikuje od onoga što je bilo uobičajeno pre 20 ili 30 godina. Sve je drugačije: od nege dece, do kućne tehnike, klima-uređaja, hrane, ali i vremena provedenog na svežem vazduhu, pa i kvaliteta samog vazduha, sporta i rekreacije u dečjim ustanovama, i predškolskim, i školskim. Posebno pitanje je današnja medicinska etika. Parola agresivnih farmakologa glasi: nema zdravih, postoje samo oni koji nisu dovoljno temeljno pregledani. Za svaki, pa i najmanji problem, farmaceutske kompanije su smislile lek. Još jedan bitan faktor su kompjuteri koji ozbiljno utiču na savremeni odgoj i komunikaciju dece i roditelja.

Sve ovo navodim kako bih skrenuo pažnju na to da su roditelji skloni da razmatraju klimatske faktore kao opravdanje za sopstvene greške i lenjost, jer se zdravlje i imunitet deteta najpre formiraju načinom života. A mama i tata su ti koji oblikuju način života deteta.

Kada roditelji ne mogu da procene šta je dobro ili loše za njihovo dete, kada ne umeju da organizuju pravilnu negu, odnosno režim ishrane, vežbanja, šetanja, kupanja, ukazivanja osnovne medicinske pomoći pri čestim dečjim bolestima — sve to dovodi do toga da se roditelji "u horu" pozivaju na lošu klimu, zagađen vazduh, neorganizovanu državu, loše lekare itd.

Još jedna tipična zabluda jeste to što je većina odraslih ubeđena da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece. Takvi lekovi zapravo ne postoje, a ono što je na rafovima u brojnim apotekama, to su sve "šarene laže". Upotreba tih preparata služi samo da roditelji mogu da "lupe recku" da su učinili nešto dobro za svoje dete. Drugi cilj prodavanja takvih lekova jeste da se napune džepovi proizvođačima.

Ako želite da vaše dete ne boluje, ako želite da se ono brzo i lako adaptira na životne uslove i okolnosti koji se jako brzo menjaju, onda čitajte, interesujte se. A pre svega toga ne dozvolite da dete bude pretoplo odeveno, nemojte ga previše hraniti, stimulišite svakodnevnu fizičku aktivnost i nemojte dete držati u „sterilnim“ uslovima. Sa decom provodite više vremena na svežem vazduhu i nemojte davati deci "čarobne" tablete za jačanje imuniteta. Pre svega, deci su potrebni mama i tata", izjavio je doktor Jevgenij Komarovski.

Novorođenčad koja se rode četiri meseca pre vrhunca sezone gripa i prehlade, imaju 30 odsto više šansi da obole od astme, zaključili su američki naučnici, a prenosi Rojters.

Ovo sugeriše da uobičajene infekcije, poput gripa i prehlade, mogu biti uzrok astmatičnih oboljenja.

“Sve novorođene bebe izložene su ovim bolestima, koje se mogu sprečiti”, rekla je Tina Hartert, direktorka Centra za istraživanje astme na Univerzitetu Vanderbilt.

Ona je ukazala na to da je već neko vreme poznato da su bebe rođene u severnoj hemisferi na jesen u većem riziku da obole od astme, ali je studija koju su uradili naučnici Centra prva koja je povezala ovu činjenicu sa “sezonom” virusnih infekcija tokom zimskih meseci.

Istraživanje je obuhvatilo medicinske podatke o 95.000 novorođenčadi i njihovim majkama u saveznoj američkoj državi Tenezi.

“Ono što smo dokazali je da se vreme rođenja i rizik od astme skoro u dan poklapaju sa periodom kada su virusne infekcije na vrhuncu”, rekla je Hartert.

Naučnici smatraju da izloženost beba virusnim infekcijama tokom zime može da aktivira gene za astmu, ukoliko ih dete poseduje.

Istraživači Centra sada će pokušati da dokažu da prevencija ovih infekcija može da spreči da dete oboli od astme.

Šest meseci predstavljaju navršenu polovinu ove toliko važne prve godine, tokom koje Vaše dete raste i razvija se brže nego u bilo koje doba života. Njegovo mentalno i fizičko napredovanje će Vas zapanjiti i oduševiti.

Između šest i osam meseci možete očekivati da će Vaše dete uspravno sedeti, a da ga ne poduprete, udaraće kašikom ili lupati po stolu igrajući se, biće pokretnije ako mu malo pomognete. Imaće običaj da uzme sa stola kocku ili neki predmet, ili će u svakoj ruci držati po jednu stvar.

Nadići će galamu ako mu nešto ne bude po volji. Izražavaće zadovoljstvo gukanjem i čavrljanjem, pružaće ruke da dohvati predmete koje vidi, dobiće jedan zub, a možda i dva, na sredini donje vilice.

Krajem šestog meseca mnoge bebe pokušavaju da puze

Kada ga stavimo da leži, odojče će samo podići ramena i glavu i pružiće ruke da ga podignemo.

Kada ga povlačamo iz ležećeg stava unapred, učvrsti ramena i samo se diže, a često ako nastavimo sa povlačenjem diže se i na noge. Beba koja ima pet ili šest meseci ima potrebu da dira ili pipa svaku stvar.

Neartukulisani glasovi koje pušta beba, njeno čavrljanje i gukanje, sve to spada u učenje govora. Odojče istovremeno počinje da razaznaje razne tonove vašeg glasa, može da odredi da li se ljutite, tešite ili odobravate. U ovom uzrastu dete govori nekim svojim jezikom kada se nađe u društvu, pa vas čak iznenadi prelazima i intonacijskim frazama koje podsećaju na govor odraslih – u stanju je da intonira pitanje. Zatim, nekako u ovo isto doba, počinje da razumeva i prepoznaje izvesne reči koje mu govorite.

U osmom mesecu sedi čvrsto, a neka deca i stoje kada se pridržavaju

Puzi. Traži predmete koji su mu ispali. Od nepoznatih se boji i stidi, nekada plače i odbija da se sa njima igra ili da uzima od njih igračke. Pojačava se ljubav i naklonost prema članovima porodice. Jede kašičicom, pije iz šolje.

Između osam i dvanaest meseci dete će čvrsto sedeti

Igraće se sa svojom slikom u ogledalu, puziće i biće u stanju da samo sedne. Čak će možda i hodati, ali ga ne podstičite na to. Hvataće rukama male i velike predmete i pažljivo će ih ispitivati. Imaće dva zuba a na putu će biti još četiri, uzimaće učešća u ritmičkim igrama za sasvim malu decu, zabavljaće ga da baca stvari.

Otprilike kada napune devet meseci, neke bebe prestaju da spavaju pre podne, dok ima dece koja će u dva maha dnevno spavati sve dok ne navrše četrnaest ili petnaest meseci. Potreba za snom nije ista kod sve dece. Mogu da stoje bez pridržavanja krajem devetog meseca, može da se diže uz ogradicu pridržavajući se rukama. Upotrebljava kažiprst za pokazivanje. Reaguje na poznate reči. U desetom mesecu zna svoje ime. Razume jednostavne naloge. Hoda uz pridržavanje. Izgovaraće prve reči – mama tata i sl.

Kada napuni godinu dana razumeće veliki broj reči, čak iako neće biti u stanju da ih izgovara

To se naziva pasivnim rečnikom koji će se uvek sastojati od većeg broja reči nego aktivni rečnik ili od reči kojima se dete služi u svakodnevnom govoru. Budući da dete shvata reči koje mu upućujete, važno je da mu se što više obraćate kratkim, jednostavnim rečenicama i da jasno i pravilno izgovarate pojedine reči. Nemojte se maziti u govoru!

Dete stabilno hoda kada se drži za samo jednu ruku. Kod neke dece to počinje kasnije. Zna da čučne iz stojećeg stava i da se opet podigne. Prilikom oblačenja stavlja ruke u rukave i sl.

Naravno nije ritam razvoja kod sve dece isti i ne teče ravnomerno. Velike su individualne razlike i u fizičkom i u psihičkom razvoju. Potrebno je strpljenje roditelja i ne može se očekivati da dete uvek u isto vreme spava, jede, da uvek uzima iste količine hrane, jer svakod dete ima oscilacije kada su navike u pitanju.

Autor: prim. dr Jasminka Komnenović

Prestati pušiti u trudnoći

Kod dojenčadi s visokim rizikom od izbijanja alergije, preporučuje se dulje dojenje, najmanje šest mjeseci, a po mogućnosti i do godinu dana. Ako majka ne doji, preporučuje se uporaba hipo-alergenog mlijeka (HA mlijeko).

U slučaju da je alergija na kravlje mlijeko potvrđena testovima, pedijatar bi trebao preporučiti specijalno mlijeko s potpuno hidroliziranim proteinom.
Neke novije spoznaje ukazuju na to kako zaštititi dojenče od izbijanja alergije. Važno je već u trudnoći prekinuti s pušenjem (partner također!), te se uravnoteženo i zdravo hraniti.

U prvoj godini treba izbjeći uvođenje hrane s visokim alergijskim potencijalom. U tu skupinu namirnica spadaju svježe kravlje mlijeko i proizvodi od svježeg kravljeg mlijeka, jaja, riba, soja i sojini proizvodi, agrumi (oprez kod dodavanja narančinog soka!), jagode, celer, koštuničavo voće (orasi, bademi, lješnjaci), čokolada. Te namirnice treba uvoditi u prehranu postupno i tek nakon napunjenih godinu dana. U iznimnim slučajevima i mrkva može izazvati alergiju te tada u prve kašice, uz krumpir treba dodavati povrće s niskim potencijalom izazivanja alergija, a to su tikvica, bundeva, koraba, karfiol ili brokula.

Oprez kod dohrane

Između uvođenja svake pojedinačne namirnice koja ima viši potencijal izazivanja alergije, mora proći dva tjedna. Kod uvođenja mliječnih kašica, preporučuje se priprema kašica od HA mlijeka i rižinih ili kukuruznih pahuljica.

Neki od češćih simptoma koji ukazuju na alergiju su osipi i crvenila na koži, često curenje nosa, učestale i neobjašnjive dijareje (proljevi). Ako navedeni simptomi dulje traju ili se javljaju pri kontaktu s određenom namirnicom (u dojenačkoj dobi najčešće kravljim mlijekom), potrebno je posavjetovati se s liječnikom i po mogućnosti napraviti alergijski test. U dojenačkoj dobi najčešće se testira na podnošenje proteina mlijeka i gluten.
Kontaktni dermatitis

Osim alergija na hranu često dolazi do kontaktnog dermatitisa – crvenila i ljuskanja kože uz svrbež koji zna biti vrlo neugodan za dojenče. Ono je nervozno, svrbi se, plače, nezadovoljno je. Koža djeteta može tako reagirati u doticaju s kupkama, parfemima, losionima, deterdžentima…

Tako osjetljivu kožu dojenčeta treba tretirati uljnim kupkama i indiferentnim kremama, a ako to ne pomogne na tržištu postoji dovoljan broj preparata za specijalnu njegu.

dr. spec. ped. Dubravka Brekalo – Tomić 

Kašalj je najčešći razlog zbog kojeg roditelji decu vode lekaru. Najčešči uzrok su većinom prehlade: do njih dolazi kad se sluznica grla upali pri čemu nastaje više sluzi koje organizam pokušava da se oslobodi. Sirupi koji otapaju sluz, nežno kuckanje po leđima i inhaliranje vrućom kupkom mogu da budu od pomoći. Vlaženje disajnih putevaInhaliranje vrućom parom i topli napici pomažu. Prostoriju je potrebno ovlažiti mokrim peškirima koji će se staviti na radijator ili na stalak za sušenje veša. Disanje se olakšava tako što se u krevetu gornji deo tela stavi u povišeni položaj.

Hroničan kašalj

Posle šest nedelja kašalj postaje hroničan. Ponekad iza toga stoje ozbiljniji razlozi kao na primer astma, strano telo u disajnim putevima, ili upala sinusa. Hronični ka­šalj se pretvara u stalnu infekciju.

Česte infekcije

Dete je često prehlađeno, jedna faza kašalja neprimetno prelazi u drugu. Usput, dvanaest infekcija u godini spada u normalan slučaj! Do stalnog kašlja dolazi kad se kašalj od prebrođene prehlade pretvori u iritirajući kašalj. Do toga dolazi kad receptori kašlja, tj. sluznica disajnih puteva zbog prehlade postaje izuzetno osetljiva. Iritirajući kašalj Sirupi protiv kašlja koji sadrže clobutinol, pentoxyverin ili dextomethorphan deluju smirujuće na kašalj. Iako većina može da se dobije bez recepta u apoteci, preporučuje se savetovanje sa lekarom pre nego što se oni daju detetu. Isključivo na lekarski recept mogu da se dobiju jaki sirupi protiv kašlja. Eterična ulja za inhaliranje i za utrljavanje su nepotrebna jer iritiraju kožu i sluznicu i mogu da izazovu alergijske reakcije.

Kada kod lekara

Kod malih beba i male dece u svakom slučaju je potrebna pomoć lekara jer se bronhije kod njih lako zapuše. Osim toga, maloj deci je teško da oslobode disajne puteve iskašljavanjem jer za to nemaju snage. Kod lekara morate da odvedete i dete koje je vrlo slabo, ima visoku temperaturu, teško diše i dalje kašlje iako je prehlada pre nekog vremena prošla.

Zbog čega može da ih boli stomakMališani se najčešće žale na bolove u stomaku. Ali, nažalost, roditelji se ponekad ne snalaze i ne preduzimaju prave mere kako bi otklonili tu tegobu. Kako treba da postupite?

Lečenje zavisi od uzroka

Bolove u stomaku izazivaju najrazličitiji razlozi: virusne infekcije, trovanje, zatvor, paraziti, alergija, upala slepog creva, stres… To znači da će lečenje zavisiti od dijagnoze koju postavi lekar. Ali mama može da pomogne mališanu na taj način što će ga odmah ispitati gde ga boli i kako ga boli.
Do tri godine deca, nažalost, ne umeju da objasne prirodu bola koji osećaju. Shvatićete da li vašeg mezimca muče kolici ili ga stomačić samo tišti po tome da li vrišti i mlatara nožicama ili samo tiho plače.

Posle treće godine dete već može prstićem da pokaže mesto gde ga boli, ali samo u trenutku kad oseti bol. Sledećeg dana u ordinaciji lekara već neće moći da se seti šta ga je mučilo.

Lekaru je bitno da sazna karakter i intenzitet bola: da li je jak ili slab, da li se javlja u napadima ili je konstantan i neprekidno tišti. Bol u vidu napada je opasniji i tom slučaju je bolje odmah konsultovati lekara, to jest odvesti dete u ordinaciju ili pozvati Hitnu pomoć.

Pogledajte na sat u trenutku kad vam se dete požali na bol u stomaku. Uporan bol koji traje više od pola sata ne treba zanemariti i neophodno je konsultovati se sa stručnjakom.

Kad odmah treba zvati Hitnu pomoć

Oštar, jak bol u stomaku zahteva hitnu konsultaciju s hirurgom. Bol može biti praćen povraćanjem i povišenom temperaturom. Razlog može biti upala slepog creva ili zavezana creva. I jedno i drugo treba shvatiti vrlo ozbiljno. Ukoliko zagnojeno slepo crevo pukne, gnoj, a s njim i infekcija, proširiće se po celom abdomenu. Na upalu slepog creva se može posumnjati ukoliko dete locira bol u donjem desnom delu stomaka. Stavite mališana na desni bok i polako i oprezno mu pritisnite desnu stranu stomaka, a onda naglo sklonite ruku. Ako ga boli više kad sklonite ruku nego kad pritiskate, najverovatnije je reč o slepom crevu.

Zavezana creva (u stručnoj terminologiji ileus) nastaju kad ne postoji normalan protok sadržaja kroz creva. Bol je jak, praćen je povraćanjem, nadutošću stomaka, nagomilavanjem gasova i nemogućnošću obavljanja velike nužde. Nipošto ne pribegavajte samolečenju, već odmah odvedite dete kod hirurga.

Četiri jednostavne pretrage

Lekar kome ste doveli dete s bolovima u stomaku treba da uradi četiri osnovne pretrage: analizu mokraće, stolice, krvi i ultrazvuk abdomena.
Analiza krvi i mokraće pokazaće lekaru da li u organizmu postoji bilo kakva upala. Analiza stolice će isključiti gliste i druge parazite i dati informaciju o radu pankreasa. Ultrazvuk će pokazati stanje drugih unutrašnjih organa (jetre, žučne kese, bubrega, bešike…).

Paraziti se često prenebregavaju kao potencijalni uzročnici bola, ali oni ipak nisu tako retki kao što se misli, naročito leti, kada se dete igra u pesku, ali i zimi kad hrani i mazi mačke i pse lutalice.

Bolovi „iz glave“

Ipak, najrasprostranjeniji uzrok bolova jesu funkcionalni poremećaji u radu probavnog trakta. Oni su najčešće izazvani stresom, emocionalnom napetošću… Sve što dete snažno preživljava – od straha, preko uzbuđenja, pa do radosti – može izazvati bol u stomaku.

U slučaju da je reč o nekom funkcionalnom poremećaju, lekar ništa ne otkriva prilikom pregleda. A dete zbog emocionalne napetosti ima smanjen tonus na jednom kraju creva, a na drugom spazam, zbog čega je narušen celokupan tonus, što izaziva bol. Takvi bolovi se javljaju kod male dece koja teško podnose razdvajanje od roditelja kad krenu u vrtić. Ili pred polazak u školu, kad imaju kontrolni zadatak, ako ih očekuje propitivanje i slične situacije emocionalne napetosti.

Ukoliko je lekar isključio sve druge uzroke bola, najverovatnije se radi o funkcionalnom poremećaju. Roditelji treba da se potrude da otkriju šta muči mališana, da ga rasterete suvišnih obaveza, pomognu mu ako nešto ne shvata u školi i postaraju se da dovoljno spava. Preporučuju se i čajevi od smirujućih trava.

Pametni postupci

U slučaju jakog, oštrog bola, odmah će pozvati Hitnu pomoć.

Ukoliko dete oseća tup bol, mama će zapamtiti vreme kada se mališan požalio, pitaće ga gde ga boli i prvo će ga staviti na nošu. A sutradan će ga ipak odvesti kod lekara.

Nikada neće svom mezimcu dati analgetik jer će se time opšta slika maskirati, a problem će ostati nerešen.

Neće mu staviti termofor na stomačić jer to ne sme da se radi kod upale slepog creva.

Neće pojiti i hraniti dete koje se žali na jak bol u stomaku. Tečnost se preporučuje samo ako ste sigurni da je reč o trovanju hranom: bol u stomaku je praćen mučninom i prolazi ili se smanjuje posle povraćanja i proliva.

Najveća greška je zaključiti da mališana boli stomak kao što i vas ponekad boli i ne odvesti ga kod lekara.

Koji su simptomi rasta zuba?

Dok kod neke djece prvi zubi kao da izrastu bez ikakvih problema, za druge je to bolan i dugotrajan proces. Crvene i otečene desni, izrazito pojačano lučenje pljuvačke, besane noći, neredovno hranjenje, griženje i nervoza mogu biti znaci da su zubi na putu, i za te bebe i njihove roditelje rast zuba nije nimalo zabavan. Mada neki roditelji kažu da njihove bebe dobiju povišenu temperaturu i dijareju neposredno prije nego što zub izbije, većina stručnjaka smatra da rast zuba ne može biti uzrok ovim dešavanjima, tako da se preporučuje da ih se tretira odvojeno i posavjetuje s ljekarom ukoliko je potrebno. Isto tako, kod nekih beba se može primjetiti crveni osip na bradi i donjoj usni od baljenja. Potrebno je nježno mekanom tkaninom obrisati pljuvačku i ni slučajno ne trljati. Prije spavanja se može na bradu nanijeti bademova krema kako bi se koža zaštitila od dalje iritacije.

Zašto rast zuba boli?

Zubi se počinju razvijati još u materici kada se zameci formiraju u desnima. Kako se zubi razvijaju, guraju se kroz desni, što može dovesti do iritacije, boli i oticanja. (Možda se sjećate kako vas je boljelo kada su vam rasli umnjaci – to je od prilike to kroz šta vaše dijete prilazi). Iako se čini da pritisak smanjuje bol, glođanje dovodi do većeg priliva krvi u desni, što ih čini posebno osjetljivima. Zato neke bebe privremeno odbacuju dojku dok im rastu zubi.

Koji je najbolji način da se ublaži bol desni?

Neki roditelji kažu da se bol može privremeno ublažiti jednostavnim trljanjem prstom preko bolnih desni. Nešto što će beba gristi ima sličan učinak, opušta pritisak i smanjuje bol. Vjerovatno će vaša beba i sama naći nešto što će gristi, a mogla bi joj pomoći igračka za glođanje, tvrdi nezaslađeni dvopek ili oguljena mrkva (nemojte davati mrkvu nakon što izraste prvi zubić – dijete bi moglo odgristi komad i zagrcnuti se). Bol umiruje i nešto hladno, tako da igračke za glođanje možete držati u frižideru ili dati djetetu djelomično smrznutu mokru pelenu da grize. Ohlađena voda u bočici ili šolji sa kljunom, ako to više voli, može umiriti desni, a ako je dijete dovoljno veliko za tu vrstu hrane, hladan pire od jabuke ili jogurt. Međutim, bit će trenutaka kada će dijete odbijati sve ovo, i u tim trenucima će maženje biti najbolja terapija koju možete pružiti.

Da li koristiti gelove za rast zuba ili homeopatske lijekove?

Malo gela za rast zuba naneseno na desni čistim prstom umiri bol za oko 20 minuta. Međutim, ove gelove ne treba koristiti više od šest puta na dan, a ako dojite, treba ih izbjegavati prije hranjenja jer mogu umrtviti bebin jezik i otežati uspješno dojenje. Isto tako, mogu umrtviti osjećaje u areoli (tamnom krugu oko bradavice) otežavajući dojenje za oboje. Mnoge majke se zaklinju u homeopatske granule. One dolaze u malim kesicama koje isresete bebi u usta. Provjerite jesu li bez šećera. Neke granule sadrže laktozu ili druge «-oze» koje mogu izazvati karijes, što nije nešto što biste željelji puniti usta bebi u redovnim intervalima, posebno ako se ne radi o prvom zubu.

Da li dati djetetu paracetamol?

Bebama mlađim od tri mjeseca ne treba davati paracetamol bez preporuke ljekara. Na sreću većina beba je starija od tri mjeseca prije projave prvih simptoma izbijanja zuba, tako da, ako ništa drugo ne pomogne, a vaše se dijete zaista muči, treba dati odgovarajuću dozu. Ipak, prije svega treba provjeriti ima li nešto drugo što uzrokuje nelagodu vašoj bebi. Često se desi da se infekcija uha zamijeni za izbijanje zuba, a infekciju uha je potrebno odmah prijaviti ljekaru. Isto tako, ukoliko beba ima povišenu temperaturu, ili je nemoguće utješiti, obavezno se javite ljekaru.

Koliko dugo će trajati izbijanje zuba?

Isto kao što je nemoguće reći tačan datum kada će zubi početi rasti, nemoguće je i reći koliko će dugo trajati njihov put kroz te male desni. Neke će bebe imati problema samo nekoliko dana prije nego što zubić izbije, a neke će imati simptome i po nekoliko mjeseci prije nego što promjena postane vidljiva. Dobra vijest je da su, za većinu beba, prvi zubi najteži. Problemi sa rastom zuba se smanjuju, i gotovo nestanu dok počnu rasti kutnjaci, veliki zubi na kraju usta, što je malo vjerovatno da će se desiti prije prvog rođendana, kada ćete se i vi i vaša beba odmoriti od ove teške i, za neke stresne, faze života.

• Hemoglobin – ključni sastojak crvenih krvnih zrnaca (eritrocita)

Hemoglobin je “krvni pigment” jer daje crvenu boju eritocitima – crvenim krvnim zrncima. IZUZETNO je važan jer radi jednu od najvažnijih stvari u organizmu – prenosi kiseonik iz pluća do svih delova tela, a donosi ugljendioksid (iz tkiva) do pluća. Dakle, ono što je najvažnije u udahu (kiseonik) i izdahu (ugljen dioksid) prenosi upravo hemoglobin.

Koliko je važan kiseonik za naše telo ne treba posebno objašnjavati – bez kiseonika NEMA života! Slično je i sa ugljen dioksidom koji se mora izbaciti iz organizma. Zato je hemoglobin ključni sastojak eritrocita!

Gde se stvara u organizmu?
Kao i sve krvne ćelije i eritrociti se stvaraju u koštanoj srži. Tu se i hemoglobin “pakuje” u crvena krvna zrnca, pa je koštana srž prava fabrika za proizvodnju hemoglobina i eritrocita.

Šta je važno za dobru vrednost hemoglobina?
Pre svega GVOŽĐE, a podrazumeva se da je dete zdravo i da je koštana srž „vredna” i lepo radi.

Bez gvožđa naprosto nema dovoljno hemoglobina, a gvožđe stiže hranom. Prvih šest meseci bebinog života gvožđe stiže iz bebine jetre gde je “uskladišteno” tokom trudnoće. Zato je važno da buduća mama vodi računa o ishrani i da njen hemoglobin bude dobar!

Dakle, u prvih šest meseci nema potrebe (zdravoj deci) dodavati gvožđe.

Šta može da smeta stvaranju hemoglobina?
Kad nema gvožđa nema ni dovoljno hemoglobina, a to znači da beba od šest meseci mora da unosi prirodno gvožđe, a kvalitetno meso, a kasnije i žumance, su najbogatiji gvožđem.

Previše kravljeg mleka OMETA normalnu resorpciju (“uzimanje”) gvožđa iz creva jer sadrži soli koje “privežu” gvožđe za sebe i izbace ga stolicom, umesto da se putem krvi dopremi u koštanu srž. Zato pedijatri (s pravom) NE vole kravlje mleko u prvoj godini života.

A spanać?
Jedna od najčešćih zabluda je da spanać sadrži mnogo gvožđa.

To na žalost (ili na sreću dece koja ga ne vole) nije tačno! Kada je poznati Nemački hemičar (Erih fon Volf) 1870. određivao količinu gvožđa u različitim biljkama greškom je upisao da spanać ima 10 puta više gvožđa! Omanuo je za jednu decimalu, ali je to relativno brzo ispravljeno, pa se odavno zna da spanać nije baš dobar izvor gvožđa.

Koje su normalne vrednosti?
E tu nastaje problem!

Kod dece vrednost hemoglobina zavisi od uzrasta (u manjoj meri i od vrste lab. analize) i zato UVEK treba imati referentne vrednosti za decu! Svaka bolja laboratorija ove izdaje referentne vrednosti uz nalaz, a ako toga nema – tražite! Ogromne su razlike u odnosu na odrasle, pa se često javi strah bez razloga.

Kad su bebe u pitanju, oko šestog meseca dolazi do OČEKIVANOG pada nivoa hemoglobina jer se istroše rezerve gvožđa u bebinoj jetri. To se zato zove fiziološla anemija, koja NIJE bolest i NE leči se veće se postepeno povećava unos prirodnog gvožđa (iz mesa, a kasnije i iz žumanceta). Ogromna većina pedijatara smatra da kad vrednost hemoglobina kod beba od 6-10 meseci NIJE ispod 100, NEMA potrebe za lečenjem!

Šta raditi kad je vrednost hemoglobina snižena?
Anemija (malokrvnost) je posledica nedovoljne količine gvožđa, i naziva se sideropenijska. Lečenje je potrebno kad su vrednosti ispod donje granice za uzrast, ali i kada su drugi parametri krvne slike poremećeni.

Pedijatar donosi odluku o terapiju posle pregleda deteta i uvida u analize. Dakle, bez pregleda nema dijagnoze i terapija se NE određuje SAMO na osnovu rezultata krvne slike.

Kad su vrednosti hemoglobina na donjoj granici (ili blizu donje granice) treba učiniti sve da se povećanjem unosa prirodnog gvožđa (meso, žumance) pomogne detetu. NE treba žuriti sa preparatim gvožđa! Tada je potrebno ograničiti unos kravljeg mleka (na maksimalnih 400 ml na dan u drugoj godini života), a promovisati dojenje jer je majčino mleko dragocen pomoćnik u resorpciji gvožđa iz creva.

Na kraju, zdrava i izbalansirana ishrana deteta obezbeđuje dovoljno gvožđa, ali i drugih sastojaka koji su potrebni za detetov rast i razvoj. Zato je poštovanje principa zdrave ishrane najbolji način da se spreči manjak gvožđa u organizmu deteta, pa će se tako sprečiti nastanak anemije.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Neke mame u prvim nedeljama života svoje bebe, prilikom presvlačenja ili kupanja, mogu primetiti da se, dok beba plače, njen pupak naduje ili se u preponi pojavi ispupčenje. Ovi simptomi mogu ukazati na bruh kod novorođenčeta.

Kod neke dece bruh se primeti još na rođenju. Kod drugih se javi u prvim nedeljama života. Iako su dečaci bruhu skloniji, on može pogoditi i devojčice, ali mnogo ređe. Četiri puta ređe. Najveći broj se dijagnostikuje u prvoj godini detetovog života. Kod predisponirane dece može se javiti u drugoj, trećoj godini ili kasnije.

Kod dečaka se crevo može spustiti u mošnice, pa se sa te strane ona znatno uveća. Kod devojčica bruh se vidi kao izbočenje na preponi, koje se nekada spušta do velike usne. Kod većine kila ispupčenje se vrati kada beba ili dete leže mirno. Bruh se može javljati kad god se dete uspravi ili plače, a može se javljati i samo povremeno – kada se dete jako napne. Kada se pritisak u trbuhu poveća, a to se dešava kada beba plače, kašlje ili kaki, kroz kilni otvor se može potisnuti deo creva i dovesti do pojave bruha. Mnogi roditelji zato strepe da će beba, posebno ako je dečak, dobiti kilu ako dosta plače. “Nema opasnosti, ako je trbušni zid dovoljno jak, a otvor mali”, kaže dr Grujić, “ali to ne znači da bebu treba pustiti da plače. U prva dva tri meseca ona se ne može razmaziti i zato je treba, dok ima grčeve, staviti na grudi i utešiti. Ako se bruh već pojavio, bebu ne treba puštati da dugo plače”, objašnjava doktorka.

Najčešća komplikacija kile je uklještenje. Uglavnom se dešava tokom prvih šest meseci života. Obično je u pitanju kila koja nije ranije dijagnostikovana. Dok presvlači bebu koja uporno plače, roditelj primeti čvor na preponi. Beba neutešno plače, zatim povraća, trbuh je napet, a izbočenje se ne smanjuje. “Bruh ne treba vraćati u trbuh”, upozorava dr Grujić. “To je hitno stanje i bebu odmah treba odvesti dečjem hirurgu. Bebi se ne daje mleko ni voda dok je hirurg ne pregleda. Bolje da je želudac prazan, ako je potrebna anestezija i operacija. Bebi treba da se izdignu kukovi i na stomak stavi hladna obloga”, objašnjava dr Grujić i dodaje da je nekada to dovoljno da crevo samo sklizne natrag. Ređe komplikacije su zapaljenje i srašćenje kile. “Kada roditelji primete izbočenje na bilo kom delu trbuha deteta, moraju ga odmah odvesti hirurgu”, savetuje dr Grujić.”Ako je beba mirna, bruh se pojavio i vratio, ne mora se ići u sred noći. Prva pojava bruha obično nije urgentno stanje, ali treba prepustiti lekaru da dijagnostijuje kilu i odredi plan lečenja.”

Lečenje pupčane kile predstavlja niz periodičnih pregleda. Bruh se prati, jer većina njih zaraste do druge godine života. Nekada se to desi tek sa pet- šest godina, ali pupčana kila retko kad pravi probleme i operacija može da se odlaže. Operiše se tek ako se ne smanjuje ili se eventualno uklješti.

Ranije se smatralo da pupak brže zaraste ako se stavi novčić ili flaster. Međutim, pokazalo se da to nema uticaja, već se roditelji i beba samo muče sa flasterima, koji ostavljaju osetljiva mesta na koži.

Preponska kila ne nestaje sama od sebe, ne miruje i povećava se. Leči se isključivo hiruški. Operacija se najčešće vrši ubrzo po postavljanju dijagnoze. Planira se za vreme kada je dete zdravo, dobro napreduje, nema jake grčeve i teže je od pet kilograma. Operacija se može odložiti do šest-sedam meseci starosti bebe, ali ne treba mnogo čekati, jer se time rizikuje uklještenje.

“Posle operacije neka deca više spavaju, druga su nemirna, bude se, kenjkaju i ponovo uspavljuju”, kaže dr Grujić. “Dva sata nakon operacije ne daje im se hrana i voda. Zatim popiju malo vode ili čaja. Ako ne povraćaju, bebe mogu da sisaju ili piju mleko iz flasice, a veća deca mogu da jedu laganiju hranu (supicu ili pire). Tog dana, po potrebi i narednih dana, koriste se čepići ili sirup protiv bolova. Bebe treba maziti da ne plaču. Veća deca, do vađenja konaca, koje je nakon sedam dana, treba više da leškare. Mogu da hodaju, ali treba da izbegavaju sedenje. U prvom mesecu nakon operacije važno je detetu organizovati igru tako da ne skače”.

Dete koje se oporavilo od kile je potpuno zdravo i roditelji ga ne trebaju držati pod staklenim zvonom. “Dva-tri meseca nakon operacije može se nesmetano baviti sportom”, kaže dr Grujić i ističe da je sport čak i poželjan, jer obezbeđuje jake trbušne mišiće, koji tokom života štite od pojave bruha.