"Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me brzo kod stručnjaka, umjesto da mi s tolikim silnim neznanjem sustavno govorite baš to. Jer je to itekako big deal!"

JE LI doista no big deal ako dijete s tri godine još uvijek ne govori, a što je, čini se, postao nekako (pre)čest slučaj kod modernih generacija djece?

"Ne želim i neću se baviti problemima zašto toliki broj djece ne propriča na vrijeme, u nekom optimalnom kalendaru razvoja, ali želim ispričati kako je to doista imati dijete koje s tri godine starosti još uvijek ne zna kako komunicirati.

Djetetu se može dogoditi kasniji razvoj, može doći do svakakvih poremećaja koji djetetu ne "dozvoljavaju" govor, bolesti, šokovi, lijenost, ali dio problema vezanog uz kašnjenje govora svakako leži i u društvu. Društvo koje odmahuje rukom i samo sliježe ramenima komentirajući da to uopće nije problem, smirujući tako roditelje bez adekvatne dijagnoze i stručnosti da na takav način tješe. Jer ponekad je potrebno reagirati na vrijeme.

No, čak i da ne postoje vidljivi problemi, odgajati dijete koje tri godine ne govori ništa osim nekoliko riječi, mimike i pokazivanjima prstom nije lako, a posebno ne kada vas neznanci uvjeravaju u suprotno.", napisala je to mama Janine Woods na portalu The Mighty, mama koja ima troje djece od koje njeno srednje dijete, sin Harry od tri godine - ne govori.

"Imamo puno dobrih i puno loših dana. Oni dobri dani protječu u komunikaciji mimikom, s nekoliko slogova za koje već znamo što znače i prstićem te govorom tijela kojima nam daje do znanja što želi.

No imamo i puno loših dana kada svaki njegov pokušaj da kaže nešto završava s plačem, bijesom, frustracijama. I to takvim da bi nam se mame čija djeca rade dramu po trgovinama vjerojatno zgrozile. Ti su dani najgori. On jednostavno ne zna kao se izraziti pa kreće sa svojim frustracijama (ponekad tako jako krenete lupati glavom u pod ili zid) prije nego ja uopće shvatim da mi želi nešto reći. Što - to najčešće u takvim danima ne znam. I tada se osjećam grozno, kao loša majka koja ne razumije potrebe svog djeteta, koja gubi strpljenje sa svakom njegovom suzom i na kraju takvog dana izgledamo kao bijesni trogodišnjak i luda 34-godišnjakinja koja se ponaša kao trogodišnjak.

Sram me je priznati, ali to je stvarno ponekad tako.

U takvim danima on se čak niti ne sjeti da već zna izgovoriti nekoliko riječi, onih riječi koje se sjeti i koje svi danas razumijemo. U napadu bijesa zaboravi i da postoje riječi s kojima se ponekad zaista zna izraziti pa stane samo tuliti i cmizdriti. U takvim danima obuzima me sva sila frustracija, postajem iživcirana da bi me na koncu obuzeo osjećaj krivnje jer se osjećam frustrirano i iživcirano. I stvarno se osjećam jako loše jer znam da postoje mama koje bi na mom mjestu vjerojatno imale puno više strpljenja i razumijevanja od mene.

I s time je teško živjeti. Ponekad zbog njega, ponekad zbog same sebe. Kada sam bila trudna nisam se zamišljala da ću umjesto komunikacije sa svojim djetetom morati posjećivati pedijatre i stručnjake samo da iz njega izvučemo jednu malu riječ.

Jer što se redovno događa. Jedan dan on sam ima više strpljenja za sebe pa si ne dozvoli da mu tijek misli zapriječi izgovaranje barem nekoliko razumljivih riječi. No u danima kada nema toliko strpljenja u želji da kaže sve što mu je na umu on se jednostavno, zbog nemogućnost izgovaranja svega toga, samo zatvori. Kao dnevnik s ključićem.

A s obzirom da nitko ne zna kako je točno boriti se s takvom situacijom, stalno biti između onoga "daj mi sluha i strpljenja" ljudi najčešću kažu baš takvu glupost kao što je "no big deal". što se brineš, jednom će progovoriti. Budeš vidjela kako će ga kasnije biti teško zaustaviti. Ili ona slavna - ma on je samo malo lijen za pričanje.

E pa problem je puno kompleksniji od te jednostavne fraze.

Jer tu nije problem što dijete ne zna izrecitirati pjesmicu pa da mu svi plješćemo. Problem je što kada njega nešto boli, on to jednostavno ne zna reći. Zamislite da se sami nađete u velikom problemu, a ne znate kako drugima reći što vas je snašlo.

Ili probajte zamisliti grupicu trogodišnjaka u kojoj svi već naveliko melju, osim vašeg djeteta, pa se dijete nađe u situaciji da mu se toliko toga događa, a ne zna tražiti ni običan autić od svog prijatelja. S vremenom, takvo se dijete samo još jače prestane truditi ili pažnju traži na jedini način kojim mu to polazi nekako za rukom - s grubošću. A onda to više nije big deal, onda je to dijete zločesto. I tada više nitko neće zaključiti da dijete jednostavno ne zna i ne razumije.

Problem je što ljudi ne shvaćaju da kašnjenje u govori može utjecati na toliko puno toga - zapravo, na cijeli djetetov razvoj. Kada dijete ne razumije, kada se dijete ne zna izraziti, dijete se počinje povlačiti u sebe, postaje frustrirano i ogorčeno, a to zaista nije najbolji temelj za rast i razvoj. Ali društvo to jednostavno ne razumije. Ono ne zna s kolikim je naporom djetetu potrebno nešto objasniti, jer ako ćete takvom djetetu izreći jednu nama normalnu rečenicu kao što je "Gasi tu Peppu Pig, idemo na spavanje" budite uvjereni da će ono čuti i razumjeti samo Peppa Pig i umjesto moje naredbe da je zapravo dosta, ono će to shvatiti kao poziv da i dalje uredno uživa u svojoj omiljenoj rozoj svinjici. Zamislite to razočarenje kada shvati da nije shvatio.

I budite uvjereni, teško je nositi se s činjenicom da vam dijete ne zna reći da je žedno i da nakon njegove kako-tako razumljive riječi "žedan" ja zapravo shvatim da je gladan. I to tako da dok radim jelo u djetetu kipi bijes dok jadan čeka svoju čašu vode.

Nemojte mi stoga više govoriti da ne brinem i da je to sve pet - jer nije - jer njegovo kašnjenje u govoru jako utječe na našu svakodnevicu, na naš mir, na njegov razvoj, na sve, ali doslovno na sve.

Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me brzo kod stručnjaka, umjesto da mi s tolikim silnim neznanjem kažete no big deal. To će vam sigurno reći svatko tko se trudi odgojiti i komunicirati s trogodišnjakom koji još uvijek ne zna kako se izjasniti."

Izvor: Index.hr

S obzirom da pedijatri uporno govore, a roditelji najčešće uporno ne slušaju njihove savjete, donosimo vam čak pet razloga zbog kojih i vi svoju bebu možda kupate na krivi način

AKO mislite da je jedini krivi način da male bebe kupate onaj da je voda prevruća/prehladna ili da ih kupate s rizikom da bi vam se beba mogla okrenuti u vodi, to su svakako krivi načini, ali ima ih još. I s obzirom da pedijatri uporno govore, a roditelji najčešće uporno ne slušaju njihove savjete, donosimo vam čak pet razloga zbog kojih i vi svoju bebu možda kupate na krivi način.

Mnogi roditelji misle da se bebe moraju kupati relativno često i da se njihova koža mora tretirati još nečim osim vode, jer je koža beba nježna i reklame nam sustavno sugeriraju da im treba dodatna njega. No nema veće greške od te.I samo da znate - velike greške čine čak i primalje u bolnici.

Zapravo, ovo je tih pet najvećih grešaka:

1. Prvo kupanje je prerano

Dermatolozi i pedijatri slažu se da se bebe uopće ne bi trebale oprati odmah nakon poroda. zapravo, baš oni savjetuju da se s prvom bebinom kupkom nakon izlaska iz maternice pričeka barem 6 šesti s obzirom da je verniks, onaj "sirasti" premaz s kojim se bebe rađaju, izuzetno dobar za njihovu kožu i doista se ne bi trebao odstranjivati odmah po porodu. Verniks vlaži bebinu kožu i pun je vitamina E i melanina zbog su preporuke da ga se čak niti ne briše nakon poroda (u nekim se bolnicama bebe kupaju, a u nekima samo brišu) već je najbolje da se on doslovno umasira u bebinu kožu.

2. Prečesto ih kupate

Ma što god stručnjaci govorili mame su jako često sklone tome da svaku večer, prije spavanja, okupaju bebu. Ta je rutina možda dobra za stvaranje lijepe večernje navike, ali kada je bebina koža u pitanju svakodnevno kupanje jednostavno nije dobro. U redu jer češće oprati guzu i genitalije, ali cijelo tijelo ne kupajte više od dva do tri puta tjedno. Tako ćete manje skidati dobar zaštitni sloj koje bebe imaju na svojoj koži, a koja se miče čestim kupanjem u vodi koja isušuje.

3. Isušivanje kože ne rješavajte preparatima

Ako bebu kupate svaku večer, odnosno - prečesto, možda ćete doista primijetiti da je koža vaše bebe malo suha, ali umjesto raznih preparata - što za kupanje, što za kasniju njegu, radije koju večer jednostavno preskočite kupanje. I kada ih kupate neka to kupanje doslovno bude što jednostavnije - s kap-dvije nježnog dječjeg šampona, ako perete i kosicu, ili jednostavno samo s vodom (eventualno dodate par kapi maslinovog/bademovog ulja) ukoliko ih kupate bez močenja glave. Jer ni njihova kosa, baš kao i vaša, zaista ne treba svakodnevno tretiranje.

4. Prevruća/prehladna voda

Zapamtite da je bebama najugodnije da kupku baš i ne osjete previše pa bi zato temperatura vode trebala doista biti ista temperaturi njihovog tijela. Baš onoliko toplo koliko im je bilo dok su se "kupali" u trbuhu. Dakle, od 35 do 37 stupnjeva.

5. Šta s pupkom?

Pedijatri i patronažne sestre običavaju savjetovati da se beba doista ne kupa prečesto, posebno ako se pupak još nije osušio i otpao, no nemojte biti u brizi. Mnogi roditelji jako, jako paze kada kupaju bebe s pupkom koji još nije otpao, ali znajte da malo vode neće naškoditi nikome. Jednostavno nakon kupanja provjerite kakva je koža ispod gazice ili pupka i nježno je utapkajte maramicom ili gazom. To će biti dovoljno čisto i suho da ga možete tretirati još s nečime, ukoliko postoji potreba, naravno.

Izvor: Index

Deca rođena u jesenjem, ali i zimskom periodu ređe obolevaju od astme, pokazuju nemačka istraživanja. Devojčice su osetljivije od dečaka, kada su pluća u pitanju, pa je veoma važno da u njihovom okruženju nema grinja koje su najčešći uzročnik ove bolesti. Važno je i da najmlađe čuvate od respiratornih infekcija.

U svetu je danas dečja astma u ekspanziji, a stručnjaci tvrde da je u najvećem broju slučajeva izazvana kućnim alergenima i čestim prehladama, ali i zagađenim vazduhom. Simptomi su različiti, počev od neujednačenog disanja, kašlja i kijanja, do stezanja u grudnom košu. Bolest se najčešće dijagnostikuje između druge i pete godine.

izvor: Novosti

Evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića:

Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?

Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan – dete će lepo i lako “primiti” podoj, a “ispiranje” nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje i potpuno je nepotrebno.

Čime se čisti bebin nos?

Kod beba je najbolje koristiti najobičniji fiziološki rastvor koji se može kupiti u svakoj apoteci. Kupuje se ili u manjim ampulama namenjenim baš za ispiranje nosića kod beba ali i u velikom pakovanju od pola litra za koji će Vam trebati igla i manji špric za izvlačenje rastvora iz pakovanja. Veća količina je mnogo ekonomičnija.

Pored fiziološkog rastvora majke često koriste razna pomagala poput “pumpica” za izvlačenje sekreta.

Kako se nosić pravilno čisti?

* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) fiziološkog rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra.
* Ako niste sigurni da možete da “dozirate” količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu. Sobzirom da fiziološki rastvor nije lek već tečnost koja može da se koristi u većoj ili manjoj količini ne morate da brinete ako stavite manje ili više.
* Glava mora biti postavljena “u stranu” jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i “zagrcnjavanje” bebe.
* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovakvo čišćenje nosića može obaviti jedan od roditelja samostalno ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj drži bebinu glavu dok drugi polako ispira nosić.
*Uvek se ispira “gornja” nozdrva – desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne terba snažno i brzo gurnuti klip šprica, već nežno i lagano
*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice

Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

Izvlačenje sekreta pumpicom sa “kruškicom”.

* Stisnite gumenu kruškicu i nežno uvucite mekani plastični vrh pumpice u nozdrvu. Potom otpustite pumpicu ne vadeći je iz nosića. Tek kada se završi “srk” izvucite pumpicu. Ovo potom ponovite sa drugom nozdrvom.
* Čak i minimalna količina sekreta znači bebi. Ako sekreta ima mnogo slobodno ponovite “proceduru” sve dok imate šta da izvučete.
* Bilo bi dobro da ovo obavljaju oba roditelja – lakše če se glavica držati u mirnom položaju
* Nakon čišćenja slobodno nakapajte malo fiziološkog rastvora da se nosić očisti do kraja ili ako dojite par kapi svog mleka.

Izvlačenje sekreta pumpicom koja ima “sisaljku”

* Ovo je naročito pogodan način izvlačenja sekreta kod beba u prvih par meseci kojima “lije” nosić.
* Naizmenično se, uz nežno “srkanje” izvuče sve što se izvući može. Posebna komora neće dozvoliti da usisate bebin sekret u vaša usta.

Kako se koriste kapi za nos?

Kapi se koriste po uputstvu lekara, dakle ne na svoju ruku. Ne treba ih stavljati duže od četiri dana!
Kod beba je najbolje koristiti kapaljku (“pipeticu”). Nije dobro sipati kapi direktno iz bočice jer tada ne znamo koliko smo kapi stavili.
Broj kapi određuje lekar ili farmaceut u zavisnosti od leka, a glavica mora biti lako zabačena u nazad, tako da dete “gleda” u plafon.

Ovaj “servis” nosića traži mnogo strpljenja! Ponekad se mame i tate sažale na bebe koje snažno plaču i pružaju otpor. Budite strpljivi jer i sami znate da će detetu biti lakše nakon što lepo prodiše na nos.

Izvor: superbeba.com

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.

Šta je to bljuckanje?

Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.

Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?

Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.

Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?

Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !

Štucanje – problem ili normalna pojava ?

Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.

Halapljivo sisanje

Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.

Stomačni grčevi

Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.

Zagrcnjavanje

Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.

Proliv ili normalna tečnija stolica ?

Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.

Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.

Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.

Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.

Doc.dr Miloš Ješić, pedijatar-neonantolog

Jeste li primetili da plač mališana tokom prvih nedelja njihovih života često nije praćen suzama?

Novorođene bebe ne mogu da proizvedu prave suze zato što njihove suzne kesice u tom periodu još uvek nisu dovoljno razvijene. U mnogim slučajevima, nerazvijene suzne kesice mogu biti zapušene plodovom vodom izvesno vreme nakon rođenja.

Svaka beba je rođena sa bazalnim suzama, što znači da će njihove suzne vrećice proizvesti dovoljno vlage da njihove oči budu vlažne i zdrave. Prave suze kog beba javljaju se između 3. i 12. nedelje starosti. U nekim slučajevima, proces može potrajati i do prvih nekoliko meseci bebinog života.

“Bebine suzne vrećice se još uvek razvijaju nakon rođenja i potpuno je normalno da ne puštaju suze u prvih nekoliko meseci”, kaže pedijatar Tanja Remer Altman.

Interesantno je to što, uprkos nedostatku pravih suza, novorođene bebe refleksno plaču. To je pojava slična tome što odraslima pođu suze kada, na primer, seku luk.

Pored toga, bebe su rođene i s tek delimično funkcionalnim pljuvačnim žlezdama. U početku, hrana za bebe je potpuno tečna, tako da ne postoji potreba za pljuvačkom. Tokom prva tri meseca bebinog života, njene pljuvačne žlezde će se aktivirati i onda dolazi do drugog problema – gutanje sopstvene pljuvačke, što je veština koju beba tek treba da razvije. To je jedan od razloga zbog kojeg bebe često balave.

Važno je da vazduh lako prolazi kroz jastuk, da nema opasnosti od gušenja

DA bi beba imala zdrav, siguran i miran san, mora da ima udoban krevetić i kvalitetan minijaturni jastuk koji mora da ispunjava najmanje dva kriterijuma:

*Trebalo bi da ima minimalnu debljinu, jer kod beba još nije potpuno razvijen potiljačni deo vrata. A suviše visok jastuk mogao bi da poremeti pravilan razvoj gornjeg dela kičmenog stuba.

*Jastuk bi trebalo da bude napravljen od materijala koji će bebi omogućiti normalno disanje bez obzira na položaj u kome zaspi. Dakle, važno je da vazduh lako prolazi kroz jastuk, da nema opasnosti od gušenja.

Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao čest uzrok iznenadne smrti odojčeta tokom spavanja

Uzimajući u obzir alarmantne podatke o broju slučajeva iznenadne smrti odojčeta u postelji, postavlja se pitanje da li bebu staviti da spava u položaju na leđima ili potrbuške.

Češće postavljanje bebe u položaj na leđima doveo je do značajnog smanjenja učestalosti ovog događaja, poređenjem podataka između 2000. i 2010.godine. Međutim, ono što zabrinjava, je dvostruki porast slučajeva zadesnog ugušenja bebe tokom spavanja 2010.godine, u odnosu na 2000.godinu.

Smatra se da je razlog za to upotreba tzv. “meke i nebezbedne” posteljine. To se pre svega odnosi na ćebad, jorgane i jastuke kojima se beba često podboči ili se njima krevetac sa unutrašnje strane obloži, zatim mekane plišane igračke u krevetiću i nezategnuti čaršavi. Iako postoje preporuke za izbegavanje takve posteljine, razlog sa njihovo i dalje masovno korišćenje je uglavnom mišljenje roditelja da je bebi tako udobnije, toplije i komfornije. Takođe, značajan potencijalni uzrok ugušenja bebe u kolevci je i položaj bebe na boku tokom spavanja i spavanje u krevetu sa roditeljima.

Mediji, magazini za roditelje i časopisi, snose veliku “krivicu” i odgovornost za ovu pojavu, s obzirom da se u njima često mogu videti fotografije beba ušuškanih u meku posteljinu pri spavanju, u neodgovarajućem i nebezbednom položaju, čime se kod roditelja stvara mišljenje da je to prihvatljivo, ispravno, a verovatno i poželjno.

spavanje

Zbog toga je neophodno, radi bezbednosti bebe, pridržavati se sledećih saveta u cilju prevencije iznenadne zadesne smrti odojčeta pri spavanju:

koristiti tzv. „sleep bag-ove“ odnosno vreće za spavanje za bebe, koje su relativno krute pre svega u gornjem delu, te onemogućavaju bebi veće manevrisanje tokom sna i nastanak opstrukcije nosa i usta.
bebu staviti na tvrd dušek, sa minimalnom mogućnošću ugibanja, a čaršav ispod bebe dobro zategnuti.
ukloniti sve potencijalne „opasnosti“ iz bebinog krevetića (meke jastuke, ćebad, jorgane, plišane igračke), kako one kojima se beba pokriva, tako i one na kojima leži.
Zvanična preporuka” American Academy of Pediatrics” glasi: “Staviti bebu da spava u položaj na leđima, na čvrstu podlogu u krevetac ili kolevku koja zadovoljava važeće standarde bezbednosti”.

Anglosaksonski postoji jasno tzv. “ABC” pravilo:

A – “Alone” (sam, a NE sa roditeljima, igračkama, jastucima)

B – “On my Back” (na leđima, a NE na trbuhu ili na boku)

C – “In my Crib” (u kolevci, a NE u roditeljskom krevetu, kauču, fotelji)

Dr Milica Radusinović

Prof. dr Vojislav Perišić FRCPch (UK)

Dani kada je prinova stigla za novopečene roditelje ispunjeni su radošću, ali i strepnjom. “Drži glavu!”, “Pazi na pupak!”, “Što sad plače?”…

Ni najvisprenijim roditeljima nije lako da se snađu u moru informacija, upozorenja i saveta. Panika svakako nije od pomoći, a najjače oružje protiv nje je znanje. Za početak, priča o pupku…

Kod odraslog čoveka pupak je anatomski detalj, za mnoge bitan, ali, ako izuzmemo estetsku, bez druge funkcije. Pa ipak smo i mi često “osetljivi’” u predelu pupka, kao da nam je u podsvesti prisutno sećanje na jednu vezu koja život znači. Kako li je tek novorođenoj bebi?

Odakle nam pupak i čemu služi ?

Na mestu gde se nalazi pupak nekada se pripajala pupčana vrpca, struktura od životnog značaja, koja skoro od samog početka trudnoće povezuje bebu sa mamom. U njoj se nalaze krvni sudovi ( dve arterije i jedna vena ) koji dopremaju bebi kiseonik i neophodne hranljive materije, a istovremeno omogućavaju i uklanjanje štetnih materija iz bebinog krvotoka. U trenutku kada se rodi, beba postaje nezavisan organizam, sposoban da se adaptira na spoljašnji svet, i da samostalno obavlja osnovne fiziološke funkcije ( da diše, da jede, da mokri… ). Zbog toga se, u prvim minutima nakon porođaja, pupčana vrpca prvo podvezuje ( da ne bi doslo do krvarenja iz krvnih sudova u njoj ), a zatim i preseca makazama. U mnogim zemljama je sve popularnije prisustvo oca na porođaju, kada on, ukoliko želi, može da preseče pupčanu vrpcu.

Nakon presecanja pupčane vrpce, ono što ”štrči” na stomačiću vaše bebe je pupčani patrljak, 2-3 cm dug ostatak pupčane vrpce, koji se obično sasuši i otpadne za 12-15 dana. Iako ne izgleda baš lepo dok menja boje od plavoljubičaste, preko žutozelene, braon, do crne, znajte da vaša beba ne oseća bol, jer pupčana vrpca nema nervne završetke! Iz porodilišta će vam uz pupčani patrljak stići i tračica čvrsto uvezana oko njega, ili plastična štipaljka kojom je patrljak “uštinut”. Obzirom da su krvni sudovi pupčane vrpce veliki, pupčani patrljak je potencijalno ulazno mesto za bakterije, zbog čega se higijeni pridaje veliki značaj. Obrada pupka je svakodnevna obaveza pedijatrijskih sestara u porodilištu, a kada beba ode kući, za to su nadležne patronažne službe doma zdravlja.

Dok ”pupak” ne otpadne …

Roditelji treba da vode računa da pupčani patrljak bude:

– čist – za čišćenje pupka pedijatrijske sestre koriste različite antiseptike ( kod nas najčešće povidon-jod ), koje nanose isključivo na sterilnu gazu ( dakle, vata, pelena i, kod nas omiljeni, štapići za uši (!) ne dolaze u obzir, jer nisu sterilni, a već smo rekli da se u pupčanom patrljku nalaze ostaci krvnih sudova, koji su, do zarastanja pupčane rane prohodni, što znači da je bakterijama put u bebin krvotok neometan ); ako vam se između poseta patronažne službe zaprlja pupak, nema mesta panici, već sterilnu gazu navlaženu povidon jodom u ruke, pa polako na čišćenje pupčanika: zamislite da je pupčanik u centru kruga, a da je koža oko njega sačinjena iz koncentričnih kružnica. Prvo ćete natopljenom gazom u jednom potezu obrisati sam patrljak ( kao da je patrljak vaš prst, nabacite gazu na njega da ga celog prekrijete, a zatim je jednostavno svucite sa njega povlačeći je na gore ), a zatim ćete uzeti novu gazu i obrisati kožu oko samog patrljka, takođe u jednom, kružnom, potezu, i, ako je potrebno, upotrebom još jedne gaze na isti način i susednu kožu, udaljavajući se od samog patrljka. Nakon čišćenja bitno je da patrljak dobro prosušite na sobnom vazduhu, a zatim zaštitite sterilnom gazom na koju možete naneti povidon-jod ( nemojte preterivati sa čišćenjem pupka, istraživanja su pokazala da previše manipulacija sa pupkom i primena agresivnih sredstava za čišćenje samo odlaže otpadanja pupčanog patrljka ). Gazu možete fiksirati lepljenjem za kožu ( što može iziritirati nežnu bebinu kožu ), ili tako što ćete zavoj obmotati oko bebinog struka, a preko gaze;

– suv – nakon kupanja, menjanja pelena i sl. pupak uvek treba ostaviti da se dobro osuši na vazduhu; nekada je bolje saviti pelenu da ne prekriva pupak; u ovom periodu se ne preporučuje kupanje bebe u kadici, bolje je mekim sunđerom.

Oduprite se iskušenju da ”pomognete” pupčanom patrljku da otpadne, čak i ako ”visi” na vrlo tankoj peteljci.

Kada se obratiti lekaru ?

Ako primetite :

– da pupčani patrljak pojačano vlaži, i da je sluzav – bakterije koje normalno nastanjuju kožu su se previše namnožile zbog neadekvatne nege, pa je neophodna pažljivija obrada pupka, za šta je najbolje obratiti se stručnim osobama;

– ružičasti čvorić u samoj pupčanoj rani (Granuloma umbilici ) iz koga se cedi žutozeleni gust sadržaj koji može biti neprijatnog mirisa, što dovodi do nepravilnog, produženog zarastanja pupčane rane; koža oko pupka nije crvena, topla, ni osetljiva, beba nema temperaturu; ova promena se leči ambulantno, primenom sredstva ( srebro-nitrata ) kojim se uklanja deo po deo čvorića i suši ranica, omogućavajući normalnoj koži da preraste; postupak je jednostavan, bezbolan za vašu bebu, ali nekada je potrebno ponoviti ga više puta do potpunog izlečenja ( u našoj sredini patronažne sestre u privatnoj praksi često u kućnim uslovima uklanjaju granulom lapisiranjem ( spaljivanje granuloma ), što svakako nije preporučljivo, zbog neadekvatnih uslova za obavljanje ovakvih intervencija;

– da je predeo oko pupka crven i otečen, cedi se gust, gnojni sadržaj – verovatno je došlo do zapaljenja kože i potkožnog tkiva oko pupčanog patrljka ( Omphalitis ); obavezno se javite vašem pedijatru, jer je pored lokalne obrade rane neophodna i primena odgovarajućih antibiotika.

I da rezimiramo, za pravilnu “tranziciju” od pupčanog patrljka do pupka potrebno je da rana bude čista i suva, a vi pažljivi i bez straha. I nema više problema zvanog pupak.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Sigurno ste već naučili da vam trljanjem očiju beba poručuje da je "zrela" za san. Da li ste se, međutim, zapitali zbog čega to radi?

SIGURNO ste već naučili da vam trljanjem očiju beba poručuje da je "zrela" za san. Da li ste se, međutim, zapitali zbog čega to radi? Stručnjaci kažu da je ova reakcija posledica umora, jer se umara svaki deo bebinog tela, pa i oči.

Da bi umanjila napetost u očnim mišićima, ona nesvesno kreće da dira kapke i da ih trlja, kao što odrasli pokušavaju da masiranjem sebi pomognu kad god ih nešto boli. Mnogi roditelji im tada sklanjaju ruke, plašeći se da se ne povrede, ali pedijatri kažu da je to pogrešno, sve dok nije grubo i ne traje predugo. Umesto da ih sputavaju u ovome, mame i tate bi trebalo da to "pročitaju" kao apel za odlazak u krevet.

Ukoliko beba, ipak, neće da spava, može da znači da trljanjem očiju šalje signal da joj nešto drugo smeta. Moguće je da joj je upala prašina ili trun, pa bi trebalo to da se proveri, kako trljanjem ne bi još više iskomplikovala situaciju. A možda "protestvuje" i zbog suvog vazduha u prostoriji, koji isušuje očne kanale.