Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

dr Jovana Majstorović, nutricionista

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kada su dani hladniji, virusi se brže šire po javnom prevozu i kolektivima. Zato treba na vreme da saznate na koje sve načine možemo da se odbranimo od respiratornih infekcija.

Epidemiolog i imunolog dr Predrag Kon kaže da je prvi talas respiratornih infekcija, koji je je najviše je pogodio decu školskog uzrasta, završen, a sada se očekuje i drugi…

“Sredinom oktobra polako prestaje taj prvi talas. Stvoren je kolektivni imunitet, pogotovu u školama, i sada imamo u opadanju broj obolelih. Ovako će biti sve dok se ponovo ne pojave, na primer, adeno virusi i tada kreće drugi talas respiratornih infekcija. Tek kasnije dolazi i grip”, kaže dr Kon.

Međutim, sada je pravo vreme da se primi vakcina protiv gripa, kako bi se stvorio imunitet, dok ne krene sezona gripa. Ovu vakcinu, prema preporukama epidemiologa, poželjno je da prime hronični bolesnici, zaposleni u zdravstvu i oni koji neguju pacijente u staračkim domovima, stariji od 65 godina, policajci, vatrogasci, zaposleni u javnim službama, kao i trudnice čiji će trimestar biti u periodu kada se javlja virus gripa.

Više od 200 virusa može da izazove prehladu. Bakterije i virusi pronalaze put do tela i napadaju ga na različite načine. Kako objašnjavaju epidemiolozi, pljuvačka zaražene osobe puna je virusa.

Evo na koji način treba da se zaštitimo, i kako da se poradi na imunitetu da bismo što bolje pregurali sezona virusa i gripa:

Naredne dane treba iskoristiti u što dužim šetnjama u prirodi, jer se na taj način jača imunitet. Boravak u prirodi oslobađa od stresa, smanjuje krvni pritisak i usporava rad srca, uravnotežuje hormone. Drveće i biljke u vazduh ispuštaju fintoncide, materije koji su zaslužne za uništavanje gljivica, bakterija i plesni.

Potrebno je što češće provetravati prostorije u kojima se sedi, jer se u zatvorenim prostorijama infekcija brzo širi. Naime, virusi se prenose kapljičnim putem. Zato je potrebno redovno prati ruke, jer to znatno smanjuje šansu da se unesu štetni bacili u telo.

Prehlade i grip najlakše se šire dodirom. Treba držiti ruke što dalje od očiju, nosa i usta. Umerena fizička aktivnost svakodnevno, takođe poboljšava imunitet.

Unos svežeg voća i povrća podiže imunitet i zato, s obzirom da ga još uvek ima u svežem stanju, treba iskoristiti što je više moguće. Tu je i zimnica, koju ne treba izbegavati. Vitamin A, koji se nalazi u slatkom krompiru, šargarepi, pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija. Limun, pomorandže, grejpfrut, kao i paprike i brokoli sadrže vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i pomaže imunom sistemu da se zaštiti od bolesti.

Vitamin E, koji se nalazi u orasima, semenkama, repi i zelju, dokazano je odličan za borbu protiv infekcija gornjih disajnih organa. Takođe, treba konzumirati i med, koji povećava prirodnu otpornost organizma od bolesti jačajući imunološki sastav.

Hrana bogata proteinima

Dovoljan unos proteina najjednostavniji je način za poboljšanje imuniteta. Osobe koje ne jedu meso, poput vegeterijanaca ili onih koji su na dijeti koja ga isključuje, imaju slabiji imunitet i moraju da ga nadomeste ribom.

Šta uraditi kada dođe do prehlade

Tada treba da se bude na distanci od drugih da bi oni bili zaštićeni. Izbegavati gužve i masovna okupljanja, dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, visečasovno čekanje u redovima, čekaonicama.

Prilikom kašljanja ili kijanja treba pokriti nos i usta marmicom. Poželjno je korišćenje papirnih maramica, koje se posle samo jedne upotrebe bacaju.

Izvor: Blic

Kako beba može da se zarazi malim boginjama?

Kao i većina infekcija izazvanih virusom i male boginje (morbila virus) mogu da se dobiju kapljicama iz nosa, usta i grla od zaražene osobe.

Ko je potencijalno ugrožen da se zarazi malim boginjama?

To su bebe u vreme kad im se smanjuje broj antitela dobijenih od majke i oni koji nisu primili vakcinu protiv ove zarazne bolesti. Mladi koji nisu primili revakcinu takođe su osetljivi. Ako se neko pak zarazi malim boginjama potencijalnu opasnost od obolevanja imaju oni iz najbližeg okruženja bolesne osobe.

Koliko traje inkubacija virusa (ukoliko je beba zaražena)?

Pre nego što se pojave prvi vidljivi simptomi, virus miruje od 7 do 12 dana.

Kako da prepoznam male boginje?

Tipične znake boginja ćete uočiti tek u završnoj fazi bolesti. Posle inkubacije virusa prvi se javljaju povišena temperatura, koju prate bolovi u mišićima, suv kašalj, crvene plačne oči, bol u grlu i curenje iz nosa. Ponekad bebe imaju proliv i otiču im limfne žlezde.

Kako da razlikujem početne simptome malih boginja sa običnom prehladom?

Ako se par dana nakon prvih simptoma bebi na unutrašnjoj strani obraza pojave sitne bele pege poput zrna peska – znaćete da nije samo obična prehlada. Dva dana posle ove pegave prethodnice kreću boginje – specifičan osip po koži prvo se pojavljuje na čelu, ispod ušiju i na vratu. Za dva dana beba će biti prekrivena pegavim, sitnocrvenim tačkicama – beba će izgledati kao da joj je koža potpuno pocrvenela. Male boginje u ovoj fazi može da prati i vrlo visoka temperatura.

Kako se male boginje leče?

Ne postoji konkretan lek koji će zaustaviti male boginje u nekoj od faza razvijanja bolesti, zato treba olakšati simptome. Bolesnu bebu valja negovati, što češće je pojiti (mlakim i blagim čajevima), vlažiti vazduh prostorije. Pošto je jedan od simptoma malih boginja osetljivost na svetlo – zamračite prostoriju gde se beba nalazi. Lekar će prepisati sirup za ublažavanje temperature i smirivanje bolova u mišićima. Ako je beba prešla na kašice dajte joj tečniju hranu poput supica i kompota.

Da li male boginje ostavljaju neke posledice?

Ne, ali može tokom bolesti da dođe do komplikacija. Bakterijska infekcija može da izazove upalu uha ili upalu pluća. Vrlo retko, u jednom slučaju od 2-3.000 obolelih, može da se pojavi encefalitis – ozbiljna komplikacija koja može da se završi i smrtnim ishodom.

Kada se treba javiti lekaru?

Čim primetite bilo kakav osip ili povišenu temperaturu javite se lekaru. Lekar će postaviti dijagnozu i bolest će nestati za nedelju dana. Ako kašalj postane ozbiljan, ako se pojave konvulzije ili ako temperatura ponovo počne da raste iako se bila stabilizovala – ponovo se obavezno javite lekaru.

Ako je neko imao male boginje, da li može ponovo od njih da oboli?

Ne, to nije moguće.

Koja je prevencija od ove bolesti?

Redovna vakcinacija (MMR) i stroga izolacija bolesnih.

Izvor: bebac.com

Iako se obično misli da su upale grla “ekskluziva” letnjeg perioda – to naprosto nije tako!

Jesen je uveliko tu, idu i hladni zimski dani, a usred smo “mini epidemije” upala grla kod dece. Najčešće su pogođena deca predškolskog uzrasta, a pored zapušenog nosa i kašljucanja (prehlada), bol u grlu (gušobolja) je jedan od najčešćih razloga za pregled pedijatra.

Prikupili smo pitanja roditelja vezana za ovu temu, pa da ih prođemo:

Koji su najčešći uzročnici upale grla kod predškolske dece?

Ubedljivo prvo mesto drže virusi. Ima ih mnogo vrsta, a među njima NEMA unakrsnog imuniteta, pa se neretko dešava da ISTO dete ima nekoliko infekcija u par meseci! Virusi daju slične tegobe, ali su RAZLIČITI, pa eto problema!

A bakterijske upale grla?

Kod predškoske dece šansa da je bakterija uzrok zapaljenja grla je ispod 5 odsto! Dakle, manje od 5 mališana od 100 onih koje imaju crveno (upaljeno) grlo ima bakterijsku infekciju.

Da li beličaste tačkice ili skrame u grlu znače da se radi o angini koja traži hitnu antibiotsku terapiju?

NE – naprotiv!

Beličaste skame ili tačkice u grlu SNAŽNO govore u prilog upravo VIRUSNIM infekcijama, a ne bakterijskoj angini. Kod streptokokne angine su žućkaste (gnojave) promene u grlu, a NE beličaste!

Ovde treba da napravimo malu ogradu – radi se o deci koja nemaju imunodeficijenciju – izuzetno retku grupu bolesti kod koje dolazi do drastičnog smanjenja otpornosti organizma prema infekcijama usled poremećaja u imunološkom sistemu deteta.

Da li je visoka temperatura pouzdan znak bakterijske upale grla?

NIJE!

Ako dete živne kad visoka temperatura padne, aktivno je i veselo – i to govori u prilog VIRUSNOG zapaljenja grla.

Da li treba da se uradi bris ?

Bris treba uraditi ako se sumnja na bakterijsku infekciju grla. Bris grla je jednostavna analiza koja daje dobru informaciju o uzročniku crvenog grla, BRZI bris na streptokoke je odličan način da se za 15 do 20 minuta vidi da li ima bakterija u grlu!

Bris grla se radi PRE eventualnog započinjanja antibiotske terapije!

Zašto se ipak javlja povišena telesna temperatura, iako se radi o virusnoj upali?

Zato što virusi prouzrokuju infekciju koja ide sa povišenom telesnom temperaturom. Nije bakterija “privilegovana” da uzrokuje povećanje temperature kod dece – to virusi daleko češće rade kod dece nego bakterije!

Zašto se ponekad javlja i bol u uhu?

Postoje dve situacije koje uzrokuju otalgiju (bol u uhu): prva je zapušenje nosa, koje dovodi do zarobljavanja sekreta u srednjem uhu, a to JAKO boli (pošto je nadražena bubna opna “iznutra”). Druga situacija je ređa, ali je moguća – da se bol iz grla “refleksno” prenese na uhu.

Da li bol u uhu znači da je to počela upala srednjeg uha?

NE – to ne mora da znači da je dete dobilo bakterijsko zapaljenje srednjeg uha, ali ako se nos ne pročisti i sekret u srednjem uhu ne eliminiše – može se i to desiti!

A da se ipak preventivno kod upale grla da antibiotik – da li može da smeta ?

Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici: proliv, povraćanje, a ponekad i kandidijaza usta (nagomilavanje gljivice – kandide) koje može da bude baš neprijatno i da potraje.

Antibiotici narušavaju izuetno važnu ravnotežu među dobrim bakterijama u crevima (mikrobiota) koje su IZUZETNO važne za imunitet deteta! Da, antibiotici SMANJUJU imunitet dece, i to NE samo u crevima, pa ih NE treba davati bez dobrog razloga!

Dokaže se da je virusna infekcija (bris je negativan), ali dete ima visoku temperaturu i gušobolju – kako mu pomoći, koji lek prvo da damo – ibuprofen ili paracetamol?

Paracetamol je dobar analgetik i antipiretik, ali je ovde Ibuprofen „prva borbena linija“ i preporuka većine pedijatara, ali i brojnih pedijatrijskih udruženja, a evo zašto:

Ibuprofen je odličan analgetik i antipiretik – dakle, brzo ublažava bol i obara visoku temperaturu. Zapaljenje (upala) sluzokože grla (i nosa kad je zapušen) je glavni uzrok svih tegoba, a ibuprofen ima i antizapaljenski (antiinflamatorni, protivupalni) efekat, pa tako smanjuje otok sluzokože nosa i grla i pomaže detetu da „kupi vreme“ i pobedi virus! Paracetamol je dobar analgetik i antipiretik, ali NEMA antiinflamatorno (antizapaljesnko) dejstvo. Dakle, ibuprofen „jednim udarcem ubija TRI muve“ i bol i povišenu temperatutu i upalu!

Efekat nastupa ranije i traje duže u poređenju sa paracetamolom.

Ibuprofen ima isti bezbednosni profil kao i paracetamol!

Predoziranje paracetamolom (intoksikacija) može dovesti do smrtnog ishoda, a to nije zabeleženo kod predoziranja ibuprofenom! Ovo naravno ne znači da treba preterivati sa dozama ibuprofena – nikako ne treba prekoračivati preporučenu dozu, kao ni skraćivati intervale davanja bez konsultacije sa lekarom
Kada se daje prvi put, većina dece na njega odlično reaguje – manje je dece koja nemaju poboljšanja tegoba, kada se poredi sa paracetamolom.

Ibuprofen je odličan izbor (uz otpušavanje nosa – dekongestiju) za lečenje bola u uhu – otalgije, pošto je ovde važan (pored analgetskog) i protivupalni (antizapaljenski) efekat, koji pomaže u eliminisanju sekreta iz srednjeh uha!

Kad kod upale grla postoje znaci prehlade ili gripa, ibuprofen je takođe lek izbora, a ovo važi i za onu decu koja imaju glavobolje.
Mogu li se ibuprofen i paracetamol davati istovremeno?

Ne treba davati oba leka istovremeno!

Odnedavno postoje preporuke za naizmenično davanje ibuprofena i paracetamola (u preporučenim intervalima kad istekne dejstvo jednog leka, a ponovo se javi veoma visoka temperatura), ali to treba raditi isključivo uz konsultaciju sa pedijatrom.

Kako se ibuprofen daje deci?

Najbolje je da doziranje, intervale davanje i dužinu trajanja terapije odredi (prepiše) lekar, a kada ga roditelji sami kupuju, OBAVEZNO treba pažljivo pročitati putstvo za upotrebu leka ili se konsultovati sa farmaceutom.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Nova studija je dokazala još jednu od brojnih štetnih posledica telesnog kažnjavanja.

Deca koju su roditelji tukli imaju niži IQ, pokazuje novo istraživanje. I što više batina dobijaju, to je niži i koeficijent inteligencije.

Najverovatniji je razlog je stres koji izaziva fizičko kažnjavanje.

Čak i sam strah od batina kod dece čiji su roditelji skloni nasilnim metodama vaspitanja drastično smanjuje njihovu inteligenciju. A ako se takve mere nastave i u tinejdžerskim godinama, posledice na razvoj mozga još su veće.

"Vreme je da psiholozi prepoznaju potrebu da pomognu roditeljima da prestanu da koriste telesno kažnjavanje", kaže autor studije Meri Štraus.

IQ dece koja nisu bila fizički kažnjavana od druge do četvrte godine bio je za pet bodova viši nego kod dece koja su dobijala batine, piše Psy Blog.

Izvor: yumama.com

Istraživanja su pokazala da je izloženost bakterijama i mikrobima dobra za imuni sistem. Pustite mališane da se igraju u blatu, maze životinje, jedu turšiju, a izbegavajte davanje antibiotika

NEDAVNO sprovedena američka istraživanja pokazala su da je izloženost dece mikrobima i bakterijama dobro za jačanje njihovog imunog sistema, kao i da roditelji danas previše drže decu izolovanom.

Naučnici su godinama izučavali mikrobe i bakterije koje kod dece izazivaju bolesti i otkrili da je izloženost bakterijama dobra prevencija infekcija u detinjstvu i kasnije tokom života.

Upravo je izolovanost ono što može da šteti zdravlju mališana. Kako stručnjaci tvrde postoji direktna povezanost između nedostatka otpornosti na mikrobe i povećanja rizika od dobijanja hroničnih bolesti kao što su astma, alergije, gojaznost, dijabetes, pa čak i rizika za zdrav razvoj mozga.

Istraživači navode da razumeju roditelje koji se boje da puste dete da se isprlja i dođe u dodir sa raznim mikrobima, ali da je to ipak deo odrastanja, pa zato roditeljima preporučuju da dopuste detetu da se isprlja i na taj način ojača imuni sistem.

Neka se igraju u blatu

Pustite decu da se isprljaju, i dok se nalaze napolju dozvolite im da pipnu blato, drveće, biljke, insekte. Dopustite im da naprave pitu od blata i vode, pa i ako slučajno delić stave u usta, ne treba paničiti, jer kad jednom osete gorak ukus, neće više poželeti da to pokušaju.

Druženje sa životinjama

Neka se beba ili nešto starije dete igraju sa psom, i nemojte ih stalno sklanjati od životinje. Ukoliko ste psa redovno vodili kod veterinara, nema potrebe za brigu, a bojazni nema ni ako pas poliže dete. Istraživanja su pokazala da se na ovaj način smanjuje rizik od astme i alergija kod deteta, a i deca tako uče da vole životinje.

Ne perite im ruke odmah

Izbegavajte antibakterijske sapune, i nemojte prati ruke detetu čim uđe u kuću. Ostavite ga tako sve dok traje vreme igre.

Fermentisana hrana

Dajte deci fermentisanu hranu, kao što su jogurt, kefir, turšija, jer ove namirnice čuvaju dobre bakterije u organizmu deteta. Hrana bogata vlaknima i povrćem je savršena za "obaranje" mikroba u debelom crevu.

Izbegavajte antibiotike

Izbegavajte antibiotike kada je to moguće, jer oni ubijaju loše, ali i one dobre, potrebne bakterije. Prekomerna upotreba antibiotika može da dovede do pojave astme, alergija, gojaznosti, dijabetesa i ostalih bolesti. Ovo takođe, može da stvori otpornost loših bakterija na antibiotik, i da negativno utiče na imuni sistem.

Izvor: Novosti

I pored preporuka fizijatara, ortopeda i pedijatra da decu nikako ne treba stavljati u dubak, mnogi roditelji ga i dalje koriste, a ono moraju da znaju to je da je ovakva hodalica u svetu proglašena za najopasnji proizvod za decu, a negde čak i zabranjena njena prodaja.
U Kanadi je zabranjena prodaja dubaka

Kako se ne radi o pukim pričama da dubak nije dobar, imamo i primer Kanade, kao prve zemlje u svetu koja je zabranila prodaju, reklamiranje i uvoz ovakvih dečjih hodalica. Za nepoštovanje ove zabrane propisana je kazna do čak 100.000 kanadskih dolara (oko 68.000 evra).

Ova odluka doneta je nakon objavljivanja podataka iz 16 bolnica, sakupljanih od 1990. do 2002. godine, koji su pokazali da je više od 1.900 dece starosti od 5 do 14 meseci povređeno zbog korišćenja dupka.

Apelu za zabranu pridružili su se i ortopedi, koji se protive forsiranom prohodavanju, usvajanju pogrešnih šema kretanja, opterećivanju nerazvijenih ekstremiteta i kičme, kao i pedijatri koji smatraju da dubak ometa normalan psihomotorni razvoj.

Pitali smo naše stručnjake šta oni misle o dupku i da li je pametno koristiti ga kao pomoć da deca što pre prohodaju.

Beskorisno i opasno

Mišljenje pedijatra, dr Dejana Joneva iz Doma zdravlja "Dr Simo Milošević", jeste da je dubak prevaziđen i da roditelji nikako ne stavljaju decu u njih.

Brojna istraživanja pokazala koliko je dubak štetan za razvoj dece, a veoma česte su i povrede

- Smatram da bi trebalo dete samo pustiti da prohoda onda kada se ono pusti. Ne treba taj proces požurivati. Roditelj treba samo da mu malo pomaže, držanjem za ruku. To je i mnogo aktivnija vežba za dete. Sa druge strane, dete koje je u dubku samo sedi. Nema tu aktivne vežbe - tvrdi dr Jonev.

Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno i može biti opasno. Korišćenjem sprava kao što su hodalice ili skakalice, dete se lišava neophodnih iskustava kroz koja treba da prođe u procesu prohodavanja.

Kako smatra Snežana Milovanović, diplomirani fizioterapeut iz Centra za korektivnu gimnastiku, dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu savlada održavanje ravnoteže.

Ona kaže da je prva godina života period najintezivnijeg motornog razvoja deteta i odvija se po određenim prirodnim zakonitostima. Za svaku novu motornu aktivnost postoje određeni senzitivni periodi kada se ona usvaja. Ako se propusti pravi trenutak, dete nikada to više neće moći na taj način da nauči.

Koje deformitete izaziva

- Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju, mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formitaju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive, što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može doći do deformiteta stopala, kolena i kičmenog stuba - objašnjava Milovanović.

Pojašnjava da ako se u dubak stavi beba od šest meseci, ona će stajati oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu opruženih kolena, što će imati negativne posledice po motorni razvoj, jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.

- Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju jer nisu ovladali ravnotežom pošto su izostale situacije u kojima se dete uči da balansira telom. Takođe, imaju poteškoće pri ustajanju, jer su uskraćeni za ovo iskustvo. Ako posmatrate bebu kako se iz četvoronožnog položaja podiže u uspravan, videćete sa koliko napora ona to čini i koliko pokušaja joj je potrebno da bi se uspravila. Deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake, pragove i najčešće padaju na glavu, jer nisu naučili da se dočekaju na ruke - ojbašnjava fizioterapeut.

Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju, ali njihova štetnost je daleko veća jer suzbijaju kod dece prirodan nagon za kretanjem što ometa pravilan psiho-motorni razvoj.

Neka istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su koristila dubak sa velikim "poslužavnikom" na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da pričaju, sede, hodaju i bila su trapavija od dece koja ga nisu koristila.

Svako treće se povredi

Većina roditelja kaže da koriste dubak jer je to bezbednije nego da dete stave na pod gde može da otpuzi gde ono hoće. Da dubak nije bezopasan govore istraživanja u mnogim zemljama, nastavlja Snežana Milovanović.

- Podaci prikupljeni iz bolnica zemalja Evropske unije i SAD za poslednjih 20 godina pokazuju da svake godine hiljade dece završi u bolnici zbog raznih nesreća izazvanih korišćenjem dupka. Studija u Australiji govori da se svako treće dete u hodalici povredi. Britanska organizacija za sprečavanje dečijih nesreća procenila je da je dubak najopasniji od svih proizvoda za decu. Pri padu niz stepenice sa dupkom najčešće dolazi do povreda glave - kaže ona.

Kako bi se povećala bezbednost pri korišćenju uvodi se novi sigurnosni standard Evropske unije koji predviđa testove stabilnosti u toku proizvodnje dupka. Takođe postoji zahtev proizvođačima da projektuju nove hodalice koje bi bile sigurnije.

Izvor: Blic

Kod većine beba nicanje mlečnih zuba prolazi bez bilo kakvih problema, ali se ponekada javljaju propratne pojave koje mogu značajno da uznemire roditelje.

Pod simptome koji prate nicanja zubića mogu da se uvrste pojačano lučenje pljuvačke (salivacija), uznemirenost i druge promene raspoloženja, osip oko usta.

Iako se ponekad usled uznemirenosti i plača može da pojavi temperatura (nikada viša od 38 0C) i češće i ređe stolice (nikako prolivi), kod ovih simptoma potrebno je biti oprezan. Bolje je da se ne povezuju sa nicanjem zuba i da pedijatar bude taj koji će isključiti ozbiljnija oboljenja, pošto kašnjenje u dijagnozi može ponekada da bude kobno. Isto važi i kod izražene uznemirenosti deteta. Svi ostali simptomi poput grčeva, sekrta iz nosa, osipa po telu i sl. ne treba povezivati sa nicanjem zuba i tako odlagati pregled kod pedijatra, jer je kod mnogih bolesti vreme presudno za uspešno i brzo izlečenje.

Pojačano lučenje pljuvačke može da izazove osip oko usana i to može da bude pogodno mesto za infekcije. Preporučuje se nanošenje, neutralnih, prirodnih krema ili ulja (bez veštačkih dodataka i konzervansa) koje se i najčešće koriste za kožu guze. Tokom spavanja, stavite pamučnu ili frotirnu tkaninu ispod bebine glave, i menjajte je redovno, kako bi bebina glavica uvijek bila na suvom.

Osetljivost sluznice na mestu nicanja zubća bebica pokazuje čestim dodirivanjem ili grickanjem svega što joj dođe pod ruku. Za neutralizaciju bola (ili pre za skretanje pažnje) preporučuju se različite igračkice za grickanje, keksi za nicanje zuba ili jednostavna masaža. Metoda kao što su smrznuto pecivo ili banane, bočica hladne vode zahtevaju neprekidno prisustvo pored bebe. Različiti gelovi za nicanje zuba su u osnovi lokalni anestetici (dakle hemija) i ne treba preterivati sa njima a i njihovo dejstvo je kratkotrajno. Ni jedna od metoda nema dokaznaog trajnog efekta niti pokazuje prednost.

Preporučujemo oprez sa različitim egzotičnim alternativnim razmišljanjima, koja se povezuju sa vekovnim tradicijama (često sumnjivog porekla) a u osnovi predstavljaju atraktivnu “mamiparu iz ionako siromašnih džepova brižnih roditelja”. Jedna od njih je i primena ćilibarske ogrlice za bebe. Tvrdi se da ćilibar iz Baltičkih zemalja (Litvanije) ima posebna svojstva da deluje na tireoidni žlezdu i imuni sistem i smanjuje otok u sluznici koji se optužuje za osetljivost. Do sada ne postoji ni jedan naučni dokaz za ovakve tvrdnje niti merodavnih potvrda da se nošenjem ćilibarne ogrlice bolje sprečava ili smanjuje osetljivost sluznice u odnosu na ostale pristupe (što ne znači da ih možda u budućnosti neće i biti). Eventualno dejstvo može da bude placebo efekat koji bi se postigao i nekom drugom igračkicom. Ćilibarna ogrlica za bebe s druge strane nosi u sebi i veliku opasnost od kidanja i gutanja i još gore udisanja perlica. Proizvođači to negiraju smatrajući da su dovoljno čvrsto spojeni. Ovo zadovoljstvo inače košta dodatnu sumu novca od nekoliko eura.

Nicanje zuba je dakle sasvim prirodan proces koji može da nosi u sebi izvesne neugodnosti tek da i bebicu nauče da u spoljašnjem svetu nije sve bas tako idealno. Ne treba podlegati savremenim trendovima da se izmisljaju nove bolesti i poremećaji kako bi se i za njih proizvodila i prepisivala hemija ili rekviziti koji treba samo da uvećavaju profite farmaceutske industrije.

Prof dr Jovan Vojinovic

Fb Dečja stomatologija

Beba ima 31 dan, svaki put kad se zaplače “iskoči joj pupak”. Čini se da joj to smeta, najbolje je da se hitno ode kod dečjeg hirurga!

Nije tačno!

Ne trčite kod hirurga kad beba ima pupčanu kilicu, to nije za brigu.

Pupčana kilica (medicinski naziv je umbilikalna hernija) nastaje kada se u predelu pupka vidi i pipa mekana «izbočina», koja se lako prstima vraća. Obično se radi o prolasku malog dela creva koroz pupčani otvor. E, to je kila.

Pupčana kila je bezazlen fenomen, a neverovatno je koliko zabluda i dalje kruži među mamama, pa smo odlučili da razbijemo neke od njih.

Kila je nastala zbog lošeg podvezivanja u porodilištu

To nije tačno!

Podvezivanje pupka je rutinska procedura, koja omogućava novorođenoj bebi da nastavi da živi bez pomoći majčine posteljice (placente). Pupak se podvezuje IZNAD nivoa trbušnog zida, a posle otpadanja pupčanog “patrljka”, definitivno se formira onaj pupak koji ćemo da gledamo celog života. Zato nema veze između pupčane kile i podvezivanja pupčane vrpce!

Grčevi su najčešći uzrok pupčane kilice

Nisu!

Hernija (kila) znači da postoji defekt – slaba tačka u trbušnom zidu, kroz koju može da prođe sadržaj trbušne duplje (obično je to deo tankog creva). To je urođena slabost trbušnog zida, a grčevi NISU uzrok, već samo pomažu da se kila lakše uoči. Tokom grčeva se povećava pritisak u trbušnoj duplji, pa se pupčana kila «izboči» i potom jednostavno, lako dijagnostikuje.

Svaka beba mora da ima pupčanu kilu, makar prvih par meseci života

Iako veliki broj beba ima ovaj problemčić, nije tačno da svaka beba mora da ima pupčanu kilu. To se dešava samo onim bebama koje imaju (bezazlenu) slabost prednjeg trušnog zida u predelu pupka.

“Dugmence za pupak” je odlična terapija

Još jedna zabluda!

Pre više od dve decenije se jasno pokazalo da nema potrebe da se pupčana kila pokriva dugmetom, paricom, niti bilo kojim drugim “pokrivačem”. Posle višedecenijskog praćenja beba, pokazalo se da će pupčana kila sama da se zatvori, bez obzira na ove “sprave” za pokrivanje. Zato ih odavno nema na tržištu, pa je potpuno neprimereno pravljenje “priručnih terapijskih sredstava” za ovu namenu!

Lepljenje flaster trake preko pupčane kilice je totalno nepotrebno, a može da dovede do iritacije nežne bebine kože.

Čim beba ima pupčanu kilu, mora da će se pojaviti još neka kila.

Nije tačno!

Pupčana kilica je potpuno bezazlena i nema veze sa eventualnom pojavom preponske kile, koja treba da se operiše. Mogućnost da dete sa pupčanom kilom “zaradi” još neku kilu, ista je kao i za bebu koja nema umbilikalnu herniju.

Plakanje može da proširi pupčanu kilu pa je treba što pre operisati

Totalna zabluda!

Kilni otvor ne zavisi od plakanja, već od defekta trbušnog zida, koji je i uzrok kile. Plakanje, baš kao i grčevi, povećava “izbočenje”, ali nema veze sa kilnim otvorom! Zato plakanje ne može da poveća veličinu kilnog otvora, a to što se kilica bolje vidi kada beba plače, potpuno je nevažno i bezazleno!

Pupčana kila se ne operiše! Radi se o bezazlenoj kilici, koja se spontano zatvara! Kod ogromne većine dece pupčana kilica nestane do treće godine, a kod malog broja mališana može da se vidi i duže.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Zbog nespecifičnih simptoma ovo oboljenje često kod dece lako može da se pomeša sa drugim bolestima. Prvo se javlja malaksalost, pa povišena temperatura, mališan trpi jak bol u ždrelu

VIRUSNO oboljenje - herpangina, relativno je česta bolest u dečjem uzrastu u letnjem periodu, a često ostaje neprepoznata ili "proglašena" za neku drugu bolest.

Ovo oboljenje izazivaju brojni sojevi koksaki virusa grupe A, a ređe i koksaki B virusi, kao i ehovirusi i enterovirusi.

Doktorka Svetlana Valjarević iz Služba ORL sa maksilofacijalnom hirurgijom Kliničko-bolničkog centra "Zemun" kaže da se bolest najčešće javlja od avgusta do oktobra. Prenosi se prljavim rukama (feko-oralni put), ili direktno kapljičnim putem.

- Bolest počinje malaksalošću deteta, koje gubi apetit. Temperatura je izrazito povišena, čak i iznad 39 Celzijusovih stepeni. Javlja se jak bol u ždrelu, a dete odbija i tečnost i hranu. Visoka temperatura traje dva do tri dana, a i kad prestane dete je veoma razdražljivo, plače, budi se iz sna, nosić curi. Zbog otežanog gutanja, pljuvačka curi niz usnice, pa to roditelji često tumače kao posledicu rasta zubića. Nekada dete i povraća - objašnjava doktorka Valjarević.

Dijagnoza herpangine postavlja se nakon pregleda ždrela. Na nepcu, krajnicima i sluzokoži obraza postoje "ranice", odnosno ulcerozne promene, belo-sive boje, oivičene crvenim rubom, prečnika do 5 mm. Najčešće ih ima manje od 10, nekad samo dve, pa je pažljiv pregled neophodan. Te promene su veoma bolne. Ostala sluzokoža ne izgleda promenjeno ni upaljeno.

Kod ove bolesti, kaže dr Valjarević, krvna slika je nespecifična, najčešće je ukupan broj leukocita u granicama referentnih vrednosti, uz povišen broj limfocita, što ukazuje na virusnu infekciju. C-reaktivni protein je povišen i u prvih 48 do 72 sata najčešće ima vrednost od 30 do 40, a potom opada. Bris nosa i grla su uredni.

MOŽE I DA SE PONOVI
Bolest prolazi za sedam do 10 dana, bez posledica. Veoma retko infekcije izazvane enterovirusom 71 mogu da dovedu i do infekcija nervnog sistema. Imunitet koji se stekne je trajan, ali pošto tridesetak sojeva virusa može da izazove herpanginu, jasno je da je moguće imati je nekoliko puta u životu.

- U lečenju herpangine važni su strpljenje i odgovarajuća terapija bola - kaže dr Valjarević. - Detetu je neophodno dati lekove protiv temperature i bolova (paracetamol ili brufen sirup), jer su promene u ždrelu izrazito bolne. Mogu se dati i gelovi sa anestetikom koji se koriste kod nicanja zubića. Ukoliko su promene na sluznici obraza ili unutrašnje strane usana, namažite detetu direktno gel na njih. U lečenju herpangine antibiotici nemaju ulogu, jer se radi o virusnom oboljenju.

Izbegavajte da detetu nudite voće i voćne sokove jer njihova kiselost provocira bol. Dete će najradije piti hladno mleko, pojesti sladoled, ohlađen griz ili puding. Vodite računa da dete ne dehidrira, nudite mu tečnost što češće u toku dana. Ukoliko dete plače bez suzica, nema uobičajen broj mokrih pelena, urin je taman, a sluzokoža usta je suva, javite se lekaru jer se radi o dehidrataciji, pa je nekada neophodno lečenje u bolničkim uslovima zbog nadoknade tečnosti.

Izvor: novosti.rs