Nije lako prepoznati da dete, naročito ako je malo, ima probleme sa vidom. Evo koje znake treba da prepoznate ...

Evo koje znake treba da prepoznate:

"Ukoliko važe dete žmirka, okreće glavu ili je naginje na stranu kada gleda nešto, zatvara jedno oko, menja položaj u kojem sedi, najverovatnije ima problem sa vidom," kaže specijalista Ejlin Gejbl.

Ona naglašava da deca koja ne vide dobro gube interesovanje za aktivnosti, pa i to može biti znak.

"Deca vam se neće žaliti na zamagljen vid, ali će brzo gubiti interesovanje za neke vizeulne aktivnosti jer će imati poteškoća", kaže Gejbls.

Kada je reč o bebama, evo kako kod njih da prepoznate problem.

Bebe starije od tri meseca trebalo bi da mogu da prate očima pomeranje objekata - igračke ili loptice. Ako vaše dete do ovog uzrasta ne može da uspostavi kontakt očima sa vama ili ne može da prati pomeranje objekata, obavezno je vodite na pregled.

Pre četvrog meseca života, bebama oči povremeno nisu u istom položaju, odnosno izgleda kao da su razroke. Međutim, ako se to dešava posle četvrtog meseca bebinog života, trebalo bi da obavestite lekara.

Izvor: www.mondo.rs

Bebina koža je tanka, osetljiva i sklona iritacijama, pa su ojedi veoma česti. A kako da do njih ne dođe i šta raditi kada se pojave, savetuje Anđelka Kotević, viša medicinska sestra. Retko koja beba se provuče bez ijednog ojeda ili zapaljenja kože u delu pokrivenom pelenama.

Glavni razlozi za učestalost ovog problema koji roditeljima zadaje glavobolju i unosi nemir u kuću leže u specifičnostima kože najmlađih.

Kako objašnjava Anđelka Kotević, viša medicinska sestra i koordinatorka telefonskog savetovališta „Halo beba“, površinski sloj kože je kod novorođenčadi mnogo tanji i nerazvijeniji, ima manje potkožnog masnog tkiva, zbog čega mu je smanjena zaštitna funkcija, a povećana propustljivost.

– Dodatni je problem što aktivnosti znojnih i lojnih žlezda još nisu razvijene – dodaje naša sagovornica.

Kako je hidrolipidni film posebno osetljiv, a bebina koža sklona isušivanju i iritaciji, u nju lakše prodiru štetni činioci i lakše se mehanički oštećuje.

– Ojed ili zapaljenje kože pelenske regije kod beba podrazumeva svaku iritaciju kože, bez obzira na uzrok, koja zahvata genitalije, pregibe i analni region. Ove promene mogu da variraju od laganog crvenila, preko svetlocrvenog tačkastog osipa na guzi, polnim organima i donjem delu stomačića, pa sve do zadebljale kože prepune gnojnih prištića – kaže naša sagovornica.

6 razloga za posetu lekaru

Sa pelenskim osipom roditelji uglavnom mogu da se izbore sami, ali ipak ima nekoliko situacija kada je neophodno obratiti se lekaru. To, savetuje naša sagovornica, treba uraditi ako:

• beba ima manje od 40 dana

• osip prete čirevi, gnojni prištevi ili kraste

• osip prati povišena temperatura i otečeni limfni čvorovi

• beba ne izgleda dobro ili gubi na težini

• osip zahvata regiju van pelena, uključujući kosu, lice ili ruke

• terapija ne pomogne ni nakon dva-tri dana

HIGIJENA JE NAJBOLJA PREVENCIJA I TERAPIJA

Pojavi pelenskog osipa pogoduju retko menjanje pelena i nepotpuna higijena tokom presvlačenja, antibiotska terapija, proliv, alergija na neke vrste hrane ili na gel iz pelena za jednokratnu upotrebu, te reakcija na deterdžent i omekšivač kod upotrebe pamučnih ili tetra pelena.

I neka stanja, poput nicanja prvih zubića, vakcinacije i uvođenja nemlečne hrane, pogoduju nastanku pelenskog osipa. Istu ulogu mogu da imaju i bakterijska i gljivična infekcija.

Da bi se pojava ojeda sprečila, Anđelka Kotević savetuje roditeljima da deci što češće menjaju pelene, a obavezno odmah posle stolice. Tada bebi deo ispod pelena treba oprati čistom vodom, dobro isprati genitalije, guzu i pregibe, posušiti kožu tapkanjem i pustiti je da se dobro osuši. Na kraju kožu valja namazati kremom, pa tek onda staviti pelenu.

Šta još može da pomogne?

Ako se koriste jednokratne pelene, treba voditi računa da njihova veličina bude u skladu sa težinom deteta, a ako se koriste pamučne ili tetra pelene, prati ih posebnim deterdžentima za bebeću odeću i dobro ih isprati. Pri pranju pelena ne treba koristiti omekšivač, a ako već morate, neka bude niskoalergogen.

Vlažne maramice, i to one bez mirisa, treba koristiti samo u izuzetnim prilikama.

OSLOBODITE BEBU OD PELENA, PRIJAĆE JOJ

Za predupređivanje pelenskog osipa koriste se kreme na bazi cinka, a ukoliko se ojed ipak pojavi, bebinu guzu i prevoje treba nežno oprati mlakom vodom.

– Bebu što češće ostavljajte razgolićenu, bez pelena, u prostoriji koja je dovoljno zagrejana. Beba će uživati, a koža će joj se lepo prosušiti – kaže naša sagovornica i dodaje da pre stavljanja pelene

kožu treba namazati tankim slojem kreme sa cink-oksidom.

Ponekad je, ukazuje, dovoljno samo da se promeni krema ili stavljaju pelene drugog proizvođača.

U pojedinim slučajevima pelenski osip je nešto više od iritacije mokraćom, stolicom ili trenjem. Tada pravilna nega nije dovoljna već je neophodna i određena terapija.

Izvor: Blic

Rešite svoje roditeljske dileme pomoću kalendara koji iz meseca u mesec prikazuje pravilan razvoj emocija kod dece i eventualna odstupanja.

Socio-emocionalni kalendar: Pravilan razvoj deteta od prve do treće godine Foto: Shutterstock
Kako se razvijaju emocije kod jednogodišnjaka i dvogodišnjaka i da li kod mog deteta postoje odstupanja od razvojnih normi? Odgovor na ovo pitanje potražite u socio-emocionalnom kalendaru koji je napravio tim Yumama stručnih saradnika.

13 – 18 meseci

- Strah od nepoznatih osoba dostiže vrhunac. Jak strah pri odvajanju od bliskih osoba.

- Reaguje na svoje ime.

- Ponavlja aktivnost kojoj se ukućani raduju.

- Skida cipele i čarape, otkopčava rajsfešlus, pridržava čašu dok pije, pokušava da jede kašikom.

- Igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece.

- Negoduje kada drugo dete privlači pažnju na sebe – znaci ljubomore.

Odstupanja od razvojnih normi:

Javljanje stereotipnih pokreta, nekontrolisanog balavljenja, bezrazložnih nastupa uznemirenosti ili smeha i intervala odsutnosti. Moguća depresivnost usled dužeg odvajanja od bliskih osoba.

19 – 24 meseca

- Skida gaćice, pantalone, jaknu, zatvara rajsfešlus, pije samo iz šolje, uglavnom je suvo noću.

- Uživa u igrama borbe premetanja sa vršnjacima.

- Početak paralelne igre: igra se pored vršnjaka, povremeno im daje ili pokazuje igračku.

- Početak interesovanja za grupne aktivnosti.

- Prkos, jogunstvo. Izražena ljubomora.

- Reaguje na emocionalni izraz odraslog (empatija).

Odstupanja od razvojnih normi:

Ima napade besa, vriske ili smeha bez vidnog razloga.

Izvor: yumama.com

Plač bebe ne aktivira uvek greška roditelja. Stručnjaci su pokušali da objasne zašto bebe plaču "bez razloga".

Doktorka iz nemačkog saveza pedijatrije Monika Nihaus ističe da roditelji ne treba da se osećaju odgovornim kada njihova beba plaće, jer vrlo često plač novorođenčeta nije povezan sa sposobnostima roditelja.

Iako naučnici nemaju baš jasno objašnjenje, neke bebe su napornije od drugih. Novorođene bebe najčešće plaču do osme sedmice, a onda sve manje, do trećeg meseca.

"Teškom" bebom smatra se ona koja bez očitog razloga plače preko tri sata dnevno, najmanje tri dana nedeljno i duže od tri nedelje.

Kao mogući razlog stručnjaci navode nedovoljno razvijen mozak.

Izvor: B92

Ako dete ima ružne snove roditelji treba da ga uzmu u krevet da ga smire. To nije pogrešno, jer spavajući sa roditeljima vaš mališan dobija poruku da su mama i tata uvek tu. To doprinosi osećaju sigurnosti.

"Bebe su od rođenja naučene na blizinu roditelja. Preporuka je da krevetac bude u spavaćoj sobi roditelja, jer se u prvim danima i mesecima života beba češće budi i plače. U tom slučaju zgodnije je da beba bude uz majku. Kad beba malo poraste i više se ne budi noću oko godinu dana može da spava sama", pojašnjava pedijatari dr Đovana Armano. Posle prvog rođendana dete je spremno da spava samo, a roditelji treba da ostave otvorena vrata da čuju kad dete zaplače ili se probudi. Deca u tom uzrastu vole da spavaju sa roditeljima u krevet, i to, smatra dr Armano, može da im se dopusti do neke mere. "Veće dete roditelji mogu da uspavaju, objasne na razumljiv način da ne treba da spava sa roditeljima i da mu ostave prigušeno svetlo", kaže dr Armano.

Izvor: B29

Uzroci proliva kod dece su brojni. Među najčešće spadaju infekcije crevnim virusima i bakterijama. Bez obzira da li se radi o infekciji ili drugom uzroku, proliv može da ugrozi zdravlje novorođenčeta, i to brže i ozbiljnije nego zdravlje starijeg deteta. Često se dešava da najpre starije dete ima proliv, pa se on posle izvesnog vremena javlja i kod mlađeg deteta (novorođenčeta).

Kada je reč o učešću roditelja u proceni proliva svoje bebe, treba znati sledeće činjenice:

1. Beba normalno ima različitu učestalost stolica u toku dana (moguće je posle svakog obroka, sve do jednom na nekoliko dana).

2. Stolica bebe je nešto tečnija nego stolica starijeg deteta. Problem u proceni imaju uglavnom roditelji sa prvim detetom, ali i oni posle kraćeg vremena stiču iskustvo da razlikuju «normalnu» od tečne stolice.

3. Promena boje stolice od zlatno žute u zelenu nije događaj koji treba da zabrinjava. Stolica može da bude zelena zbog promene bakterijske flore i bez proliva, ili se radi o takozvanim stolicama gladi – kada dete unosi manje mleka. Međutim, stolica ne bi smela da bude crna, ili sa primesama krvi – tada bebu treba odmah odneti na pregled.

4. Ako su roditelji procenili da beba ima proliv, najvažnije je ustanoviti da li su stolice obilne i vrlo česte. Ponekad ritam stolica ostaje isti kao i pre proliva, recimo posle svakog obroka, ali je količina izgubljene tečnosti tolika da prevazilazi unetu količinu u toku dana (pre svega mleko, a između obroka čaj).

5. Proliv novorođenčeta je apsolutni razlog da se beba odnese na pregled kod pedijatra. Samo pedijatar može da obavi kompletan pregled. Roditelji ne treba da obavljaju pregled, ali treba da primete sledeće: da li beba prihvata redovne obroke ili ih odbija, da li je dobro raspoložena ili je apatična i klonula, da li češće plače – što može da znači da ima bolne senzacije (osećaje), da li piški u manjim količinama nego pre proliva, da li možda ima povišenu temperaturu…

6. Pre nego što se stigne na pregled, najvažnije je održati – ako je moguće, normalan ritam dojenja i ponuditi čaj za bebe. Ne treba primenjivati nikakve druge terapijske mere pre odlaska kod pedijatra.

Pregled pedijatra

Pedijatar će pregledom ustanoviti opšte stanje bebe i stepen dehidriranosti. Pored kliničkih znakova, od značaja će biti i merenje telesne mase, koja je kod ozbiljnijeg proliva obično u znatnom padu. Potrebno je i nekoliko biohemijskih analiza (natrijum, kalijum, kiselost unutrašnje sredine) – kako bi se moglo proceniti da li će beba nadalje da se bolnički leči, ili će biti na kućnom tretmanu. Razlozi za prijem u bolnicu su: loše opšte stanje, umerena ili teška dehidracija sa znatno poremećenim biohemijskim analizama, kao i povišena telesna temperatura. Ako je beba lakše dehidrirana, a sprovedene analize su u granici normale, nastaviće se kućni tretman – koji podrazumeva, pre svega, redovne obroke (podoj ili veštačko mleko) i dodatni unos (po želji) posebnih rastvora koji sadrže minerale i šećer u odgovarajućoj količini. Mogu se dodati kapsule iz grupe probiotika, a u slučaju prisutnih naslaga kandide u ustima – primenjuje se odgovarajući sirup.

Za svaku bebu koja je upućena na kućni tretman nakon dijagnostikovanja proliva, obavezni su kontrolni pregledi, koji mogu da budu svakodnevni ili na dva, tri dana od prvog pregleda. Na taj način se proverava da li se proliv postepeno povlači ili se intenzivira, što može da bude razlog za naknadnu odluku o bolničkom lečenju. Ukoliko se stolice normalizuju, na jednom od kontrolnih pregleda se konstatuje potpun oporavak i zaključuje da je beba ozdravila.

Hronični proliv

Nekada može da se javi proliv kod koga stolice nisu jasno tečnije, a takvo stanje traje preko dve nedelje. Samo pregled pedijatra može da razreši sumnje da li beba zaista ima proliv. Bez obzira na izgled stolice, najvažniji pokazatelj kojim će se poslužiti pedijatar je napredovanje u telesnoj masi. Normalno napredovanje iznosi 150-250 grama nedeljno, odnosno 500 do 1000 grama u toku prvog meseca života. Slabije napredovanje jasno ukazuje da se radi o prolivu, za koji treba sprovesti dijagnostiku i odgovarajući tretman. Iako je alergija u novorođenačkom uzrastu ređa, ako postoji – u ishranu se uvode posebne vrste mleka. U takvoj situaciji je najvažnije da pedijatar odredi koje će se mleko davati bebi.

Prevencija infektivnog proliva kod novorođenčeta

Iako je moguć tokom cele godine, infektivni proliv se nešto češće javlja u letnjim mesecima. Ova najčešća vrsta proliva može na novorođenče da se prenese jedino sa druge osobe, a do toga dolazi ukoliko higijenske mere nisu adekvatne. U tom smislu, najvažnije je pridržavati se standardnog pranja ruku pre nego što se priđe bebi. Sva oprema (flašice, prekrivači, odeća, igračke, itd.) treba da bude čista, odnosno da se redovno pere. Ne preporučuje se prisustvo na velikim skupovima, kada je teško kontrolisati svaki kontakt sa bebom.

Posebno se naglašava važnost higijene starijeg brata ili sestre koji se druže sa bebom. Ako starije dete ima znake infekcije, potrebno je ograničiti njegov kontakt sa bebom dok ne ozdravi. Kada neko od roditelja ima proliv, treba da održava higijenu, i po mogućstvu negu bebe prepusti drugom roditelju. Ako majka ima proliv i doji, trebalo bi najpre da ode na pregled, da bi se nakon toga donela odluka da li će nastaviti da doji. Najčešća je situacija da majka nastavlja da doji, ali uz stroge higijenske mere (pranje ruku, češće kupanje, maska za usta i nos). Ukoliko se primenjuju ove mere, mogućnost da beba dobije infektivni proliv je minimalna.

Autor: Asist. dr sci med Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: Moj pedijatar

Mnogi roditelji insistiraju da njihovi mališani svako veče peru zubiće, a oni se tome uporno protive

Mnogi roditelji insistiraju da njihovi mališani svako veče peru zubiće, a oni se tome uporno protive. Međutim, od ove navike mame i tate ne smeju da odustaju, i to od druge godine, kada su deca sposobna da sama održavaju higijenu.

Savet stomatologa je da ih "smekšaju" tako što će im kupiti pastu prijatnog mirisa i ukusa, jer mališani na to "padaju". Još je bolje ako ih puste da sami izaberu onu koja im se svidi na oko. Ali, neretko se dešava da baš lep ukus paste "inspiriše" mališane da je progutaju, umesto da posle pranja isperu usta. I na to moraju da ih upozore roditelji, jer nije dobro da deca "jedu" pastu, pogotovo ako ima fluora, ali odrasli to često ne primete. Ispiranjem se odstranjuje pasta i izbacuju i zaostali komadići hrane, tako da su tek tada zubi zaista oprani. Važno je da klinci što pre usvoje naviku da pravilno održavaju higijenu usta, jer će je kasnije bez otpora ponavljati.

izvor: Novosti

Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje kroz prenagašen odgovor organizma na neke uobičajene stimuluse iz spoljašnje sredine (alergeni).

Manifestacije mogu da se ispolje na koži, kao što je to slučaj sa ekcemom i atopijskim dermatitisom, disajnim organima, kao što su astma ili alergijski rinitis, očima, kao što je to slučaj sa alergijskim konjuktivitisom i sl.

Ekcemi su preterane imunološke reakcije kože na uobičajene alergene.

Najčešći ekcem je atopijski dermatitis, koji predstavlja hronični ekcem udružen sa intenzivnim svrabom, manifestacijom grube kože koja pokazuje sklonost ka pucanju.
Osim navedenog, atopijski dermatitis karakteriše suva koža, iritacije na koži I prateća zapaljenja.

Po lokalizaciji, atopijski dermatitis može da bude po celom telu ili lokalizovan na pojedinim delovima tela, najčešće na licu, pregibima ruku, nogu 
Često se na zapaljenje nadoveže I bakterijska (streptokokna, stafilokokna) ili gljivična infekcija.

Iako je atopija nasledna sklonost, sve više se govori o uticaju sredine na nastanak atopijskog dermatitisa.

Statistički gledano, svako 4. Ili 5. dete oboli od atopijskog dermatitsa. Ukoliko jedan roditelj ima atopijski dermatitis, verovatnoća da I dete dobije je 30%, dok je verovatnoća 70% ukoliko su oba roditelja atopičari.

Iako je genetska predispozicija bitna za nastanak ove bolesti, ima dece koja su prva u porodici manifestovala ovu bolest, tako da možemo da kažemo da je kod atopijskog dermatitisa udružena aktivnost genetske predispozicije ispoljašnjih faktora.

U poslednjih 30 godina broj obolelih se povećao 3 puta.

Obzirom na ovako brz razvoj bolesti, jer genetska osnova se nije mogla izmeniti u tako kratkom vremenskom periodu, kao I obzirom na činjenicu da je atopijski dermatitis prisutniji u razvijenim zemljama, uticaj sredine je evidentno sve veći.

Kada smo kod statistike, možemo da kažemo da 60% dece sa težim oblikom atopijskog dermatitisa istovremeno ima I alergijski rinitis ili alergijsku astmu, 60% dece sa atopijskim dermatitisom ima problem sa snom, u 80% slučajeva se javlja do 5.godine života, češće kod dečaka, drugog deteta, dece rođenih u zimskim mesecima…
Ono što ohrabruje je činjenica da se od ukupnog broja slučajeva prisutnih u dečijem dobu, bolest zadrži samo kod manjeg broja odraslih, tako da se incidenca smanjuje na 1-2% odraslih.

Bitan statistički podatak ukazuje da su teži oblici prisutni kod dece koja su bila hranjena veštačkim mlekom.

Ovo ukazuje na bitnost dojenje, kako za opšte stanje deteta, tako I kao faktor prevencije nastanka atopijskog dermatitisa.

Kod lečenja, najbitnije je bolest prepoznati I uspostaviti pravilnu dijagnozu.

Odmah zatim je bitno uspostaviti pravilan režim ishrane I života, a kako bi se unošenje alergena svelo na najmanju moguću meru.

Potrebno je izbegavati faktore koji pogoršavaju stanje atopijskog dermatitisa, kao:
- Iritacije zbog korišćenja neodgovarajućih sapuna, deterdženata, omekšivača… kao I zbog odeće od vune I sintetičkih sredstava.
- Promene temperature zimi, kao I suv vazduh u zatvorenim prostorijama dovode do pogoršanja stanja
- Stres I anksioznost
- Određene namirnice (kravlje mleko, jaja, kikiriki, citrusi, riba…)
- Znojenje itd.

Znojenje je poseban problem, jer znojenje dodatno pojačava svrab, svrab izaziva dodatnu inflamaciju koja dodatno pojačava svrab… Iz tog razloga decu ne treba pretopljavati.

Kako je atopijski dermatitis uzrokovan disfunkcijom spoljnjeg dela kože (epidermis), zbog narušenog epidermisa lakše dolazi do prodora iritantnih faktora, alergena I mikroorganizama, ali I lakšeg gubitka vode, kako kroz transpiraciju, tako I znojenje.

Iz navedenog razloga, bitna je redovna hidratacija, kao I odabir pravilnih sredstava za higijenu I negu kože koja na pravi način mogu koži da dostave ono što joj je u datom trenutku najpotrebnije, a to je voda.

Sredstva koja sadrže ulje borovnice deluju na način da preveniraju transdermalni gubitak vode, ali sadrži I omega-3 I omega-6 masne kiseline koje deluju antinflamatorno I omogućavaju regeneraciju Stratum corneum-a, zaštine barijere kože.

Kako bi se izbegle iritacije, trebalo bi da sredstva za kupanje sadrže što blaža, po mogućnosti prirodna peneća sredstva.

Idealno je da kozmetička linije bude u opsegu pH od 5,0 do 5,5.

Bitno je da kozmetičko sredstvo ima emolijentni efekat (shea butter i sl).

Svi sastojci koji dovode do smirivanja crvenila, svraba, upale… takođe su vrlo korisni (pantenol, ekstrakt ovsa, avenantramid, ulje borovnice…)

Koliko god paradoksalno zvučalo, voda, odnosno često kupanje ne pogoduje atopijskom dermatitisu, jer kupanje isušuje kožu I na taj način pogoršava problem suve I osetljive kože.

Vreme u toplim kupkama treba da bude što kraće, a posle toga dete treba tapkanjem, ne trljanjem, obrisati mekim pamučnim peškirom I potom namazati mlekom za telo.

Na kraju, vrlo je bitan i pravilan odabir terapije koju prepisuje lekar.

Danas se najčešće primenjuju: kortikosteroidi, oralni antihistaminici, imunosupresivna terapija, fototerapija, takrolimus, pimekrolimus…

Pogledajte u kalendaru razvoja šta bi sve trebalo da može, kaže, oseti i uradi dete uzrasta od 12 do 24 meseca.

Socijalno-emotivni razvoj deteta

12-15 meseci

strah od nepoznatih osoba doseže vrhunac

15 meseci

reaguje na svoje ime
imitira jednostavne aktivnosti ukućana
ponavlja aktivnosti kojoj se ukućani raduju

18 meseci

skida cipele i čarape, otkopčava rajfešlus
pridržava času dok pije, pokušava da jede kašikom
jak strah pri odvajanju od bliskih osoba
igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece
javljaju se znaci ljubomore, negoduje kada drugo dete privlači paznju na sebe
nekontrolisano balavljenje
bezrazložni nastupi uznemirenosti i smeha
prisutni intervali odsutnosti
stereotipni pokreti
moguća depresivnost zbog dužeg odvajanja od bliskih osoba

Govorne sposobnosti

15 meseci

glasom izrazava želje
razume da poznate stvari i osobe imaju svoja imena

15-18 meseci

rečenica od jedne reči ili reč i gest

16 meseci

koristi 6 reči
imenuje jedan predmet na zahtev

17 meseci

fraza od dve reči tipa imenice ("mama lopta")

18 meseci

spaja imenicu i glagol ("mama daj")

19 meseci

zna više fraza od dve reči tipa imenica glagol

20 meseci

prepoznaje osam do dvanaest slika

21 mesec

traži rečima da jede i pije
izvršava nalog koji zahteva dve delatnosti (odnesi, zatvori)

22 meseci

koristi imenice, glagole i prideve

22-24 meseci

zna više jednostavnih fraza i rečenica do tri reči

Izvor: yumama.com

Učiteljica Gordana Ninkov ume pronicljivo da posmatra, majstor je svog zanata, poseduje visoke humanističke vrednosti i ono što retko srećemo u našoj usmenoj kulturi, nadahnuto, plastičano i uverljivo piše i prenesi svoje iskustvo.

Autorka: Gordana Ninkov, učiteljica, OŠ “Desanka Maksimović”, Bačka Palanka

U proteklom periodu mnogo toga pročitah na temu autizma. Nešto mi je pomoglo, a mnogo toga me je zbunjivalo. Pročitate tekst i tek tada shvatite da ništa ne znate! Tako sam odustala od čitanja različitih teorija o tome šta je uzrok autizmu. Okrenula sam se posmatranju ponašanja i shvatila da treba da razumem postupke koji su za autizam svojstveni. Ovo sam naučila obrazujući tokom četiri školske godine dečaka sa smetnjama iz spektra autizma:

Ne postoji univerzalan način rada. Svako dete je priča za sebe. Kao što smo i mi, takozvani normalni ljudi, svako, priča za sebe.
Priča se da je povećan broj dece sa autizmom. Možda. A možda smo počeli primećivati neke specifičnosti koje smo ranije pripisivali ko zna čemu. Jednom prilikom, kada sam gostovala na lokalnoj televiziji, voditeljka mi je kazala da sad, dok mene sluša, prepoznaje oblike ponašanja kod svog školskog druga, a to je bilo pre četrdeset godina?!
Primetila sam da, otkad se mnogo govori na ovu temu, raste broj “obavestenih” koji misle da su deca sa autizmom genijalci. Nisu svi ekstremno nadareni. Ovo morate znati kad u odeljenje dobijete dete sa smetnjama iz spektra autizma. I ono, kao sva druga deca, ima neki talenat, ali od vas zavisi da li će se ispoljiti.

Neka deca sa smetnjama iz spektra autizma govore, a neka ne. Neka od njih čitaju još od treće godine, a mnoga i ne. Ono što ja znam, jeste da ih možete naučiti da ponekad kratko kažu šta žele. Jedino tad pristaju da govore, kad im nešto treba. A zar nije tako sve i počelo? Ljudi su počeli da komuniciraju kad su želeli nešto od drugih ili kad su hteli iskazati neku svoju potrebu. Zato smatram da je dovoljno da te dete razume i da ume da kaže ili napiše ono što niste uspeli „pročitati“ iz njegove neverbalne komunikacije. Dovoljno za život. Mom učeniku su logopedi govorili da neće moći čitati. Mi, iz njegovog odeljenja, verovali smo da hoće. Sad čita i razume tekstove sastavljene od reči koje poznaje. Naravno. Kako bi drugačije? Da li neko od vas ume da čita reči na stranom jeziku koji ne zna ili slabo zna? U tome je stvar. Učila sam ga primenjujući metode koje se koriste kod učenja stranog jezika. I tako smo uspeli.

Deca sa autizmom ne vole mesta gde ima mnogo ljudi. Smeta im i boli ih velika buka. Vremenom, uz ljubav i podršku vršnjaka “pristaju” na to, ali samo zbog toga da vam učine kad već toliko želite da je tu. Lično, ne vidim zašto bi neko morao u pozorište ili na koncerte? Da li vam je to neophodno za normalan život? Mislim da nije. Mnoge stvari koje mi radimo njima su čudne. A zar nisu? Moda, razne manifestacije, maskenbali, slave, svadbe itd. Čemu sve to služi? Dobro, ako neko voli neka, ali može se sasvim lepo živeti i bez toga.

Kažu nisu društveni, ne vole da se druže? Nije tačno. Vole ako ste vi to zaslužili. Onoliko koliko im godi. Šta mi to radimo? Od njih očekujemo da brbljaju sa prijateljima satima a mi sami, sve češće komuniciramo samo preko interneta i mobilnih telefona. Retko se družimo. Izbegavamo gužve. Komšijama više ni dobar dan ne nazovemo, a decu sa autizmom, eto baš tako moramo da socijalizujemo. Izgleda da oni o zdravom životu znaju više nego mi.

Kažu nemaju empatiju. Nije tačno. Ako vas voli saoseća sa vama, a ako vas ne poznaje ili mu niste bitni onda ne. Isto kao mi, samo sto mi umemo da glumimo a oni ne. Gluma je još jedna pojava u našim životima koju osobe sa autizmom ne mogu shvatiti. Kad malo bolje razmislim u pravu su. Čemu to služi? Imitaciji života?!
Ne lažu.Tačno. Divno! Ko od vas nikad nije slagao? Zar nisu bolji od nas?

Ne kradu. Uzeće naravno ono što im se dopada ali otvoreno pred svima, a to nije krađa. Kad mu objasnite da mu to ne pripada odmah će vratiti (naravno pod uslovom da vam veruje i da umete da objasnite). Zamislite društvo u kom se ne krade, ne laže, ne čini zlo. Teško. Zašto onda imate potrebu da menjate decu sa autizmom?
Boje se kad grmi. Sva bića se isto plaše ove pojave. Sve što diše u prirodi. Znači, prirodno je. Ako se nalaze u okruženju u kome su sigurni vremenom će nauciti pa će se izboriti sa ovim strahom i manje će burno reagovati.

Deca sa autizmom vole rutinu. Volimo i mi zar ne? Obično sednemo na isto mesto gde smo prvi put seli u nečijem domu, zbornici, čekaonici … Kupujemo kod istog pekara, idemo kod našeg frizera, zubara, kozmetičara … Objasnite mu pre promene u njegovom rasporedu da će doći do promene, ali dovoljno pre, da se pripremi. Pokažite mu fotografiju mesta gde ide, na vrata prostorije u koju prvi put treba da uđe zalepite fotografiju sadržaja prostorije … Mnogo toga postoji, samo treba hteti ili smeti ili želeti.

Problem u toaletu. Da. Mnogi vole da se skinu. To može biti problem u školi ili na javnom mestu. Vremenom ih naučite da tako ne treba. Ako vas voli i ako vam veruje prihvata, mada neće razumeti zašto. U pravu je, to je prirodno ali nije socijalno prihvatljivo ponašanje.

Vole kompjutere i tehničke sprave. Tu se osećaju dobro i sigurno. Zašto da ne. Prilagodite učenje tako što koristite razne materijale sa interneta a neke i sami kreirate. Zar nije planirano da se svim učenicima približi ovakav vid edukacije?

I na kraju najvažnije. Napravite podsticajnu i pozitivnu atmosferu u učionici. Vaspitavajte decu svojim primerom kako se treba ophoditi sa svim živim bićima. Naučite ih da poštuju i sebe i druge. Da čuvaju i štite i sebe i druge. Da uče i sebe i druge. Sve ostalo će doći samo po sebi.

Ovaj visoko profesionalan i gotovo filozofski tekst, nastao je nakon četiri godine školovanja jedne generacije đaka među kojima je bio i dečak sa smetnjama iz spektra autizma. Učiteljica Gordana Ninkov ume pronicljivo da posmatra, majstor je svog zanata, poseduje visoke humanističke vrednosti i ono što retko srećemo u našoj usmenoj kulturi, nadahnuto, plastičano i uverljivo piše i prenesi svoje iskustvo. Tekst je dosegao savršenu jednostavnost i možda zbog toga mnogi neće prepoznati njegovu enormnu vrednost. Misliće kako su to već znali, a zapravo su čitajući iz njega odmah naučili. Ova strana i po kratkih opisa ključnih momenata u radu sa dečakom sa smetnjama iz spektra autizma informativnija je i instruktivnija od bezmalo svega što je o tome kod nas napisano.

Milena Jerotijević, psihološkinja
Članica Saveta Mreže podrške IO

Izvor: Mreža inkluzija