Priznati stručnjak, dermatolog Predrag Majcan objašnjava kada se i kako pravilno nanosi krema za sunčanje, koji faktori se preporučuju za decu, ali i koje oznake na pakovanju treba da gledate kako bi krema koju ste kupili bila što efikasnija u odbrani od različitih štetnih zračenja.

Dermatolog dr Majcan savetuje: Kako se pravilno nanosi krema za sunčanje i koji se zaštitni faktor preporučuje deci Foto: Shutterstock
Izlaganje UV zračenju je glavni "krivac" za prerano starenje kože, ali i za karcinoma omotača tela, pa efikasan preparat za zaštitu treba da bude najvažniji deo opreme u vašoj torbi za plažu. Stručnjaci, međutim, preporučuju da se kreme sa zaštitnim faktorom koriste i pre svakodnevnog izlaska iz kuće za lice i one delove tela koji nisu pokriveni odećom.

Na rafovima sa kozmetikom može se naći bezbroj proizvoda namenjenih zaštiti od sunca. Preporuka je da birate preparate renomiranih proizvođača koji su nastali nakon dugogodišnjeg ispitivanja. Dermatolog Predrag Majcan savetuje kupovinu kvalitetnih sredstava koja su efikasana protiv UVA i UVB zraka, foto-stabilna i otporana na vodu i znojenje. Važno je, takođe, da ne prodiru u kožu, da ne izazivaju foto-alergijske i foto-toksične reakcije.

"Koristite preparate koji imaju oznake 1. SPF i UVA PF. To znači da preparat istovremeno stvara zaštitu od UVB i UVA zraka", naglašava doktor Majcan i nastavlja: "Prava količina je otprilike dva miligrama preparata na dva centimetra kože. To je oko 30 ml za celo telo. Nanošenjem manje količine preparata, stepen zaštite će biti manji."

Široki izbor sredstava za sunčanje podrazumeva losione, kreme, ulja, gelove, stikove, sprejeve i pene. Najbolje je odaberati onaj proizvod koji najviše odgovara tipu kože. Važno je da zaštitni faktor ne bude manji od 30, dok se deci i osobama svetlije puti preporučuje zaštitni faktor 50.

"Važno je da preparat nanesete 30 minuta pre izlaska napolje", kaže dr Majcan pošto preparat vremenom spada, novi sloj nanosite na svaka dva-tri sata, obavezno posle boravka u vodi i intenzivnog znojenja.

Alergije na UV zračenja

Alergije na UV zračenje se mogu pojaviti kod osoba oba pola u bilo kom uzrastu. Postoje preparati na tržištu koji pored zaštitnog faktora imaju i komponente za "alergiju" na sunce, što je naznačeno na pakovanju. Kako tvrdi dermatolog Predrag Majcan, kod pojedinih pacijenta su se ovi preparati pokazali kao vrlo delotvorni.

Iako su sredstva za zaštitu od Sunčevih zraka veoma važana, na visokim temperaturama to nije dovoljno. Osim nanošenja zaštitne kreme, potrebno je korišćenje suncobrana, boravak u prirodnom hladu i izbegavanje boravka na suncu između 10 i 16 časova. Oni koji su osetljivi na Sunčeve zrake trebalo bi da nose duge rukave i nogavice, pokriju glavu i koriste naočare sa UV zaštitom.

Ultracrveno zračenje

Stručnjaci upozoravaju da bi trebalo obratiti pažnju na to da krema za sunčanje koju kupujete obavezno sadrži zaštitu od štetnog ultracrvenog zračenja (IR-A).

Infracrveno zračenje je značajan faktor spoljne sredine, ima sve veći uticaj na zdravlje ljudi, a posebno na kožu. Postoje različite vrste infracrvenog zračenja, a štetni i opasni su infracrveni A zraci (IR-A).

Infracrveno A zračenje (IR-A) predstavlja gotovo trećinu ukupnog sunčevog zračenja, dok UVA i UVB zračenje čini samo sedam odsto ukupnog sunčevog spektra.

Dermatolozi poručuju da je IR-A četiri puta jače i štetnije od UVA i UVB zračenja zajedno i da dovodi do mnogobrojnih i dugotrajnih oštećenja kože. To štetno infracrveno zračenje prodire najdublje u kožu, izazivajući brojna oštećenja DNK, zbog čega se direktno povećava rizik od pojave raka kože.

Izvor: novosti.rs

Nije lako prepoznati da dete, naročito ako je malo, ima probleme sa vidom. Evo koje znake treba da prepoznate ...

Evo koje znake treba da prepoznate:

"Ukoliko važe dete žmirka, okreće glavu ili je naginje na stranu kada gleda nešto, zatvara jedno oko, menja položaj u kojem sedi, najverovatnije ima problem sa vidom," kaže specijalista Ejlin Gejbl.

Ona naglašava da deca koja ne vide dobro gube interesovanje za aktivnosti, pa i to može biti znak.

"Deca vam se neće žaliti na zamagljen vid, ali će brzo gubiti interesovanje za neke vizeulne aktivnosti jer će imati poteškoća", kaže Gejbls.

Kada je reč o bebama, evo kako kod njih da prepoznate problem.

Bebe starije od tri meseca trebalo bi da mogu da prate očima pomeranje objekata - igračke ili loptice. Ako vaše dete do ovog uzrasta ne može da uspostavi kontakt očima sa vama ili ne može da prati pomeranje objekata, obavezno je vodite na pregled.

Pre četvrog meseca života, bebama oči povremeno nisu u istom položaju, odnosno izgleda kao da su razroke. Međutim, ako se to dešava posle četvrtog meseca bebinog života, trebalo bi da obavestite lekara.

Izvor: www.mondo.rs

Bebina koža je tanka, osetljiva i sklona iritacijama, pa su ojedi veoma česti. A kako da do njih ne dođe i šta raditi kada se pojave, savetuje Anđelka Kotević, viša medicinska sestra. Retko koja beba se provuče bez ijednog ojeda ili zapaljenja kože u delu pokrivenom pelenama.

Glavni razlozi za učestalost ovog problema koji roditeljima zadaje glavobolju i unosi nemir u kuću leže u specifičnostima kože najmlađih.

Kako objašnjava Anđelka Kotević, viša medicinska sestra i koordinatorka telefonskog savetovališta „Halo beba“, površinski sloj kože je kod novorođenčadi mnogo tanji i nerazvijeniji, ima manje potkožnog masnog tkiva, zbog čega mu je smanjena zaštitna funkcija, a povećana propustljivost.

– Dodatni je problem što aktivnosti znojnih i lojnih žlezda još nisu razvijene – dodaje naša sagovornica.

Kako je hidrolipidni film posebno osetljiv, a bebina koža sklona isušivanju i iritaciji, u nju lakše prodiru štetni činioci i lakše se mehanički oštećuje.

– Ojed ili zapaljenje kože pelenske regije kod beba podrazumeva svaku iritaciju kože, bez obzira na uzrok, koja zahvata genitalije, pregibe i analni region. Ove promene mogu da variraju od laganog crvenila, preko svetlocrvenog tačkastog osipa na guzi, polnim organima i donjem delu stomačića, pa sve do zadebljale kože prepune gnojnih prištića – kaže naša sagovornica.

6 razloga za posetu lekaru

Sa pelenskim osipom roditelji uglavnom mogu da se izbore sami, ali ipak ima nekoliko situacija kada je neophodno obratiti se lekaru. To, savetuje naša sagovornica, treba uraditi ako:

• beba ima manje od 40 dana

• osip prete čirevi, gnojni prištevi ili kraste

• osip prati povišena temperatura i otečeni limfni čvorovi

• beba ne izgleda dobro ili gubi na težini

• osip zahvata regiju van pelena, uključujući kosu, lice ili ruke

• terapija ne pomogne ni nakon dva-tri dana

HIGIJENA JE NAJBOLJA PREVENCIJA I TERAPIJA

Pojavi pelenskog osipa pogoduju retko menjanje pelena i nepotpuna higijena tokom presvlačenja, antibiotska terapija, proliv, alergija na neke vrste hrane ili na gel iz pelena za jednokratnu upotrebu, te reakcija na deterdžent i omekšivač kod upotrebe pamučnih ili tetra pelena.

I neka stanja, poput nicanja prvih zubića, vakcinacije i uvođenja nemlečne hrane, pogoduju nastanku pelenskog osipa. Istu ulogu mogu da imaju i bakterijska i gljivična infekcija.

Da bi se pojava ojeda sprečila, Anđelka Kotević savetuje roditeljima da deci što češće menjaju pelene, a obavezno odmah posle stolice. Tada bebi deo ispod pelena treba oprati čistom vodom, dobro isprati genitalije, guzu i pregibe, posušiti kožu tapkanjem i pustiti je da se dobro osuši. Na kraju kožu valja namazati kremom, pa tek onda staviti pelenu.

Šta još može da pomogne?

Ako se koriste jednokratne pelene, treba voditi računa da njihova veličina bude u skladu sa težinom deteta, a ako se koriste pamučne ili tetra pelene, prati ih posebnim deterdžentima za bebeću odeću i dobro ih isprati. Pri pranju pelena ne treba koristiti omekšivač, a ako već morate, neka bude niskoalergogen.

Vlažne maramice, i to one bez mirisa, treba koristiti samo u izuzetnim prilikama.

OSLOBODITE BEBU OD PELENA, PRIJAĆE JOJ

Za predupređivanje pelenskog osipa koriste se kreme na bazi cinka, a ukoliko se ojed ipak pojavi, bebinu guzu i prevoje treba nežno oprati mlakom vodom.

– Bebu što češće ostavljajte razgolićenu, bez pelena, u prostoriji koja je dovoljno zagrejana. Beba će uživati, a koža će joj se lepo prosušiti – kaže naša sagovornica i dodaje da pre stavljanja pelene

kožu treba namazati tankim slojem kreme sa cink-oksidom.

Ponekad je, ukazuje, dovoljno samo da se promeni krema ili stavljaju pelene drugog proizvođača.

U pojedinim slučajevima pelenski osip je nešto više od iritacije mokraćom, stolicom ili trenjem. Tada pravilna nega nije dovoljna već je neophodna i određena terapija.

Izvor: Blic

Rešite svoje roditeljske dileme pomoću kalendara koji iz meseca u mesec prikazuje pravilan razvoj emocija kod dece i eventualna odstupanja.

Socio-emocionalni kalendar: Pravilan razvoj deteta od prve do treće godine Foto: Shutterstock
Kako se razvijaju emocije kod jednogodišnjaka i dvogodišnjaka i da li kod mog deteta postoje odstupanja od razvojnih normi? Odgovor na ovo pitanje potražite u socio-emocionalnom kalendaru koji je napravio tim Yumama stručnih saradnika.

13 – 18 meseci

- Strah od nepoznatih osoba dostiže vrhunac. Jak strah pri odvajanju od bliskih osoba.

- Reaguje na svoje ime.

- Ponavlja aktivnost kojoj se ukućani raduju.

- Skida cipele i čarape, otkopčava rajsfešlus, pridržava čašu dok pije, pokušava da jede kašikom.

- Igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece.

- Negoduje kada drugo dete privlači pažnju na sebe – znaci ljubomore.

Odstupanja od razvojnih normi:

Javljanje stereotipnih pokreta, nekontrolisanog balavljenja, bezrazložnih nastupa uznemirenosti ili smeha i intervala odsutnosti. Moguća depresivnost usled dužeg odvajanja od bliskih osoba.

19 – 24 meseca

- Skida gaćice, pantalone, jaknu, zatvara rajsfešlus, pije samo iz šolje, uglavnom je suvo noću.

- Uživa u igrama borbe premetanja sa vršnjacima.

- Početak paralelne igre: igra se pored vršnjaka, povremeno im daje ili pokazuje igračku.

- Početak interesovanja za grupne aktivnosti.

- Prkos, jogunstvo. Izražena ljubomora.

- Reaguje na emocionalni izraz odraslog (empatija).

Odstupanja od razvojnih normi:

Ima napade besa, vriske ili smeha bez vidnog razloga.

Izvor: yumama.com

Plač bebe ne aktivira uvek greška roditelja. Stručnjaci su pokušali da objasne zašto bebe plaču "bez razloga".

Doktorka iz nemačkog saveza pedijatrije Monika Nihaus ističe da roditelji ne treba da se osećaju odgovornim kada njihova beba plaće, jer vrlo često plač novorođenčeta nije povezan sa sposobnostima roditelja.

Iako naučnici nemaju baš jasno objašnjenje, neke bebe su napornije od drugih. Novorođene bebe najčešće plaču do osme sedmice, a onda sve manje, do trećeg meseca.

"Teškom" bebom smatra se ona koja bez očitog razloga plače preko tri sata dnevno, najmanje tri dana nedeljno i duže od tri nedelje.

Kao mogući razlog stručnjaci navode nedovoljno razvijen mozak.

Izvor: B92

Ako dete ima ružne snove roditelji treba da ga uzmu u krevet da ga smire. To nije pogrešno, jer spavajući sa roditeljima vaš mališan dobija poruku da su mama i tata uvek tu. To doprinosi osećaju sigurnosti.

"Bebe su od rođenja naučene na blizinu roditelja. Preporuka je da krevetac bude u spavaćoj sobi roditelja, jer se u prvim danima i mesecima života beba češće budi i plače. U tom slučaju zgodnije je da beba bude uz majku. Kad beba malo poraste i više se ne budi noću oko godinu dana može da spava sama", pojašnjava pedijatari dr Đovana Armano. Posle prvog rođendana dete je spremno da spava samo, a roditelji treba da ostave otvorena vrata da čuju kad dete zaplače ili se probudi. Deca u tom uzrastu vole da spavaju sa roditeljima u krevet, i to, smatra dr Armano, može da im se dopusti do neke mere. "Veće dete roditelji mogu da uspavaju, objasne na razumljiv način da ne treba da spava sa roditeljima i da mu ostave prigušeno svetlo", kaže dr Armano.

Izvor: B29

Uzroci proliva kod dece su brojni. Među najčešće spadaju infekcije crevnim virusima i bakterijama. Bez obzira da li se radi o infekciji ili drugom uzroku, proliv može da ugrozi zdravlje novorođenčeta, i to brže i ozbiljnije nego zdravlje starijeg deteta. Često se dešava da najpre starije dete ima proliv, pa se on posle izvesnog vremena javlja i kod mlađeg deteta (novorođenčeta).

Kada je reč o učešću roditelja u proceni proliva svoje bebe, treba znati sledeće činjenice:

1. Beba normalno ima različitu učestalost stolica u toku dana (moguće je posle svakog obroka, sve do jednom na nekoliko dana).

2. Stolica bebe je nešto tečnija nego stolica starijeg deteta. Problem u proceni imaju uglavnom roditelji sa prvim detetom, ali i oni posle kraćeg vremena stiču iskustvo da razlikuju «normalnu» od tečne stolice.

3. Promena boje stolice od zlatno žute u zelenu nije događaj koji treba da zabrinjava. Stolica može da bude zelena zbog promene bakterijske flore i bez proliva, ili se radi o takozvanim stolicama gladi – kada dete unosi manje mleka. Međutim, stolica ne bi smela da bude crna, ili sa primesama krvi – tada bebu treba odmah odneti na pregled.

4. Ako su roditelji procenili da beba ima proliv, najvažnije je ustanoviti da li su stolice obilne i vrlo česte. Ponekad ritam stolica ostaje isti kao i pre proliva, recimo posle svakog obroka, ali je količina izgubljene tečnosti tolika da prevazilazi unetu količinu u toku dana (pre svega mleko, a između obroka čaj).

5. Proliv novorođenčeta je apsolutni razlog da se beba odnese na pregled kod pedijatra. Samo pedijatar može da obavi kompletan pregled. Roditelji ne treba da obavljaju pregled, ali treba da primete sledeće: da li beba prihvata redovne obroke ili ih odbija, da li je dobro raspoložena ili je apatična i klonula, da li češće plače – što može da znači da ima bolne senzacije (osećaje), da li piški u manjim količinama nego pre proliva, da li možda ima povišenu temperaturu…

6. Pre nego što se stigne na pregled, najvažnije je održati – ako je moguće, normalan ritam dojenja i ponuditi čaj za bebe. Ne treba primenjivati nikakve druge terapijske mere pre odlaska kod pedijatra.

Pregled pedijatra

Pedijatar će pregledom ustanoviti opšte stanje bebe i stepen dehidriranosti. Pored kliničkih znakova, od značaja će biti i merenje telesne mase, koja je kod ozbiljnijeg proliva obično u znatnom padu. Potrebno je i nekoliko biohemijskih analiza (natrijum, kalijum, kiselost unutrašnje sredine) – kako bi se moglo proceniti da li će beba nadalje da se bolnički leči, ili će biti na kućnom tretmanu. Razlozi za prijem u bolnicu su: loše opšte stanje, umerena ili teška dehidracija sa znatno poremećenim biohemijskim analizama, kao i povišena telesna temperatura. Ako je beba lakše dehidrirana, a sprovedene analize su u granici normale, nastaviće se kućni tretman – koji podrazumeva, pre svega, redovne obroke (podoj ili veštačko mleko) i dodatni unos (po želji) posebnih rastvora koji sadrže minerale i šećer u odgovarajućoj količini. Mogu se dodati kapsule iz grupe probiotika, a u slučaju prisutnih naslaga kandide u ustima – primenjuje se odgovarajući sirup.

Za svaku bebu koja je upućena na kućni tretman nakon dijagnostikovanja proliva, obavezni su kontrolni pregledi, koji mogu da budu svakodnevni ili na dva, tri dana od prvog pregleda. Na taj način se proverava da li se proliv postepeno povlači ili se intenzivira, što može da bude razlog za naknadnu odluku o bolničkom lečenju. Ukoliko se stolice normalizuju, na jednom od kontrolnih pregleda se konstatuje potpun oporavak i zaključuje da je beba ozdravila.

Hronični proliv

Nekada može da se javi proliv kod koga stolice nisu jasno tečnije, a takvo stanje traje preko dve nedelje. Samo pregled pedijatra može da razreši sumnje da li beba zaista ima proliv. Bez obzira na izgled stolice, najvažniji pokazatelj kojim će se poslužiti pedijatar je napredovanje u telesnoj masi. Normalno napredovanje iznosi 150-250 grama nedeljno, odnosno 500 do 1000 grama u toku prvog meseca života. Slabije napredovanje jasno ukazuje da se radi o prolivu, za koji treba sprovesti dijagnostiku i odgovarajući tretman. Iako je alergija u novorođenačkom uzrastu ređa, ako postoji – u ishranu se uvode posebne vrste mleka. U takvoj situaciji je najvažnije da pedijatar odredi koje će se mleko davati bebi.

Prevencija infektivnog proliva kod novorođenčeta

Iako je moguć tokom cele godine, infektivni proliv se nešto češće javlja u letnjim mesecima. Ova najčešća vrsta proliva može na novorođenče da se prenese jedino sa druge osobe, a do toga dolazi ukoliko higijenske mere nisu adekvatne. U tom smislu, najvažnije je pridržavati se standardnog pranja ruku pre nego što se priđe bebi. Sva oprema (flašice, prekrivači, odeća, igračke, itd.) treba da bude čista, odnosno da se redovno pere. Ne preporučuje se prisustvo na velikim skupovima, kada je teško kontrolisati svaki kontakt sa bebom.

Posebno se naglašava važnost higijene starijeg brata ili sestre koji se druže sa bebom. Ako starije dete ima znake infekcije, potrebno je ograničiti njegov kontakt sa bebom dok ne ozdravi. Kada neko od roditelja ima proliv, treba da održava higijenu, i po mogućstvu negu bebe prepusti drugom roditelju. Ako majka ima proliv i doji, trebalo bi najpre da ode na pregled, da bi se nakon toga donela odluka da li će nastaviti da doji. Najčešća je situacija da majka nastavlja da doji, ali uz stroge higijenske mere (pranje ruku, češće kupanje, maska za usta i nos). Ukoliko se primenjuju ove mere, mogućnost da beba dobije infektivni proliv je minimalna.

Autor: Asist. dr sci med Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: Moj pedijatar

Mnogi roditelji insistiraju da njihovi mališani svako veče peru zubiće, a oni se tome uporno protive

Mnogi roditelji insistiraju da njihovi mališani svako veče peru zubiće, a oni se tome uporno protive. Međutim, od ove navike mame i tate ne smeju da odustaju, i to od druge godine, kada su deca sposobna da sama održavaju higijenu.

Savet stomatologa je da ih "smekšaju" tako što će im kupiti pastu prijatnog mirisa i ukusa, jer mališani na to "padaju". Još je bolje ako ih puste da sami izaberu onu koja im se svidi na oko. Ali, neretko se dešava da baš lep ukus paste "inspiriše" mališane da je progutaju, umesto da posle pranja isperu usta. I na to moraju da ih upozore roditelji, jer nije dobro da deca "jedu" pastu, pogotovo ako ima fluora, ali odrasli to često ne primete. Ispiranjem se odstranjuje pasta i izbacuju i zaostali komadići hrane, tako da su tek tada zubi zaista oprani. Važno je da klinci što pre usvoje naviku da pravilno održavaju higijenu usta, jer će je kasnije bez otpora ponavljati.

izvor: Novosti

Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje kroz prenagašen odgovor organizma na neke uobičajene stimuluse iz spoljašnje sredine (alergeni).

Manifestacije mogu da se ispolje na koži, kao što je to slučaj sa ekcemom i atopijskim dermatitisom, disajnim organima, kao što su astma ili alergijski rinitis, očima, kao što je to slučaj sa alergijskim konjuktivitisom i sl.

Ekcemi su preterane imunološke reakcije kože na uobičajene alergene.

Najčešći ekcem je atopijski dermatitis, koji predstavlja hronični ekcem udružen sa intenzivnim svrabom, manifestacijom grube kože koja pokazuje sklonost ka pucanju.
Osim navedenog, atopijski dermatitis karakteriše suva koža, iritacije na koži I prateća zapaljenja.

Po lokalizaciji, atopijski dermatitis može da bude po celom telu ili lokalizovan na pojedinim delovima tela, najčešće na licu, pregibima ruku, nogu 
Često se na zapaljenje nadoveže I bakterijska (streptokokna, stafilokokna) ili gljivična infekcija.

Iako je atopija nasledna sklonost, sve više se govori o uticaju sredine na nastanak atopijskog dermatitisa.

Statistički gledano, svako 4. Ili 5. dete oboli od atopijskog dermatitsa. Ukoliko jedan roditelj ima atopijski dermatitis, verovatnoća da I dete dobije je 30%, dok je verovatnoća 70% ukoliko su oba roditelja atopičari.

Iako je genetska predispozicija bitna za nastanak ove bolesti, ima dece koja su prva u porodici manifestovala ovu bolest, tako da možemo da kažemo da je kod atopijskog dermatitisa udružena aktivnost genetske predispozicije ispoljašnjih faktora.

U poslednjih 30 godina broj obolelih se povećao 3 puta.

Obzirom na ovako brz razvoj bolesti, jer genetska osnova se nije mogla izmeniti u tako kratkom vremenskom periodu, kao I obzirom na činjenicu da je atopijski dermatitis prisutniji u razvijenim zemljama, uticaj sredine je evidentno sve veći.

Kada smo kod statistike, možemo da kažemo da 60% dece sa težim oblikom atopijskog dermatitisa istovremeno ima I alergijski rinitis ili alergijsku astmu, 60% dece sa atopijskim dermatitisom ima problem sa snom, u 80% slučajeva se javlja do 5.godine života, češće kod dečaka, drugog deteta, dece rođenih u zimskim mesecima…
Ono što ohrabruje je činjenica da se od ukupnog broja slučajeva prisutnih u dečijem dobu, bolest zadrži samo kod manjeg broja odraslih, tako da se incidenca smanjuje na 1-2% odraslih.

Bitan statistički podatak ukazuje da su teži oblici prisutni kod dece koja su bila hranjena veštačkim mlekom.

Ovo ukazuje na bitnost dojenje, kako za opšte stanje deteta, tako I kao faktor prevencije nastanka atopijskog dermatitisa.

Kod lečenja, najbitnije je bolest prepoznati I uspostaviti pravilnu dijagnozu.

Odmah zatim je bitno uspostaviti pravilan režim ishrane I života, a kako bi se unošenje alergena svelo na najmanju moguću meru.

Potrebno je izbegavati faktore koji pogoršavaju stanje atopijskog dermatitisa, kao:
- Iritacije zbog korišćenja neodgovarajućih sapuna, deterdženata, omekšivača… kao I zbog odeće od vune I sintetičkih sredstava.
- Promene temperature zimi, kao I suv vazduh u zatvorenim prostorijama dovode do pogoršanja stanja
- Stres I anksioznost
- Određene namirnice (kravlje mleko, jaja, kikiriki, citrusi, riba…)
- Znojenje itd.

Znojenje je poseban problem, jer znojenje dodatno pojačava svrab, svrab izaziva dodatnu inflamaciju koja dodatno pojačava svrab… Iz tog razloga decu ne treba pretopljavati.

Kako je atopijski dermatitis uzrokovan disfunkcijom spoljnjeg dela kože (epidermis), zbog narušenog epidermisa lakše dolazi do prodora iritantnih faktora, alergena I mikroorganizama, ali I lakšeg gubitka vode, kako kroz transpiraciju, tako I znojenje.

Iz navedenog razloga, bitna je redovna hidratacija, kao I odabir pravilnih sredstava za higijenu I negu kože koja na pravi način mogu koži da dostave ono što joj je u datom trenutku najpotrebnije, a to je voda.

Sredstva koja sadrže ulje borovnice deluju na način da preveniraju transdermalni gubitak vode, ali sadrži I omega-3 I omega-6 masne kiseline koje deluju antinflamatorno I omogućavaju regeneraciju Stratum corneum-a, zaštine barijere kože.

Kako bi se izbegle iritacije, trebalo bi da sredstva za kupanje sadrže što blaža, po mogućnosti prirodna peneća sredstva.

Idealno je da kozmetička linije bude u opsegu pH od 5,0 do 5,5.

Bitno je da kozmetičko sredstvo ima emolijentni efekat (shea butter i sl).

Svi sastojci koji dovode do smirivanja crvenila, svraba, upale… takođe su vrlo korisni (pantenol, ekstrakt ovsa, avenantramid, ulje borovnice…)

Koliko god paradoksalno zvučalo, voda, odnosno često kupanje ne pogoduje atopijskom dermatitisu, jer kupanje isušuje kožu I na taj način pogoršava problem suve I osetljive kože.

Vreme u toplim kupkama treba da bude što kraće, a posle toga dete treba tapkanjem, ne trljanjem, obrisati mekim pamučnim peškirom I potom namazati mlekom za telo.

Na kraju, vrlo je bitan i pravilan odabir terapije koju prepisuje lekar.

Danas se najčešće primenjuju: kortikosteroidi, oralni antihistaminici, imunosupresivna terapija, fototerapija, takrolimus, pimekrolimus…

Pogledajte u kalendaru razvoja šta bi sve trebalo da može, kaže, oseti i uradi dete uzrasta od 12 do 24 meseca.

Socijalno-emotivni razvoj deteta

12-15 meseci

strah od nepoznatih osoba doseže vrhunac

15 meseci

reaguje na svoje ime
imitira jednostavne aktivnosti ukućana
ponavlja aktivnosti kojoj se ukućani raduju

18 meseci

skida cipele i čarape, otkopčava rajfešlus
pridržava času dok pije, pokušava da jede kašikom
jak strah pri odvajanju od bliskih osoba
igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece
javljaju se znaci ljubomore, negoduje kada drugo dete privlači paznju na sebe
nekontrolisano balavljenje
bezrazložni nastupi uznemirenosti i smeha
prisutni intervali odsutnosti
stereotipni pokreti
moguća depresivnost zbog dužeg odvajanja od bliskih osoba

Govorne sposobnosti

15 meseci

glasom izrazava želje
razume da poznate stvari i osobe imaju svoja imena

15-18 meseci

rečenica od jedne reči ili reč i gest

16 meseci

koristi 6 reči
imenuje jedan predmet na zahtev

17 meseci

fraza od dve reči tipa imenice ("mama lopta")

18 meseci

spaja imenicu i glagol ("mama daj")

19 meseci

zna više fraza od dve reči tipa imenica glagol

20 meseci

prepoznaje osam do dvanaest slika

21 mesec

traži rečima da jede i pije
izvršava nalog koji zahteva dve delatnosti (odnesi, zatvori)

22 meseci

koristi imenice, glagole i prideve

22-24 meseci

zna više jednostavnih fraza i rečenica do tri reči

Izvor: yumama.com