Da li ste se ikada zapitali kako da mališanima koji su bolesni, prehlađeni i treba da miruju ponudite malo zabave i pomognete da im vreme brže prođe? Evo nekoliko jednostavnih aktivnosti koji će pomoći da lakše pregurate “virusne” dane!

Ležati ceo dan u krevetu zna biti jako, jako dosadno i teško ,a posebno deci koja su navikla da stalno budu u pokretu. Ima onih trenutaka kada njih obori temperatura i kada čak i oni vide da nemaju mnogo energije ni volje da se igraju. A ima i onih drugih trenutaka, kada bolest još nije sasvim prošla i kada je poželjno da dete miruje, ali ono jednostavno želi da se igra. E, o tim trenucima ćemo pričati ovom prilikom!

Često grešimo gurajući decu u krevet i ne dozvoljavajući im baš nikakvu aktivnost. Istini za volju, mirovanje kod kuće ne znači samo ležanje. Ukoliko dete nije bezvoljno, letargično i pospano, sedenje i normalno kretanje su dozvoljene aktivnosti koje uključuje mirovanje u kući.

A to već daje malo više prostora za zabavu i igru sa mališanima, zar ne?

Ali, pitate se, šta raditi? Može li se dete ikako igrati, a da se protom ne zamara? Kako i čime?

Predlozi koje donosimo upravo su takve i to su igre koje možete igrati sa njima čak i kada su bolesni!

Igre koje ne zahtevaju mnogo fizičke aktivnosti!

Gledajte stare fotografije

Na telefonu, albumu ili sa diska – svejedno je. Važno je da pritom, iskopate neke slike iz arhive, malo starije. Ispričajte detetu priču o ljudima na tim fotografijama, događajima i uspomenama koji su zabeleženi na njima, anegdote vezane za nastanak neke scene na fotografiji. Imajte na umu da im neće biti toliko zanimljive slika na kojima ste vi, koliko one na kojima su oni sami. Dakle, potražite obavezno one gde je vaše dete kao beba i oživite pričom trenutke kojih se ne seća! Prvi susret sa babom i dedom, prvi susret sa Deda Mrazom, prvi odlazak na putovanje.

Predstava sa senkama

Ukoliko imate bujnu maštu, ali ne i dovoljno lutaka za predstavu, imamo dobar predlog za vas – napravite pozorište senki. To je ono kada svojim rukama na zidu pravite razne oblike od senki i tako ispričate priču. Ako imate volje i vremena, improvizujte pozornicu na svom zidu, napravite neku malu zavesu kao pozorišnu scenu. Ako nemate, ništa zato – i običan beli zid će poslužiti. Važno je da imate izvor svetla usmeren ka zidu. Izvor senki su vaše ruke, premda možete koristiti i neke manje igračke i druge stvarčice da dočarate priču.

Sumnjate u svoje sposobnosti za ovako nešto?

Otkrićemo vam i ovo:

Nije važno ako ne umete da napravite rukama baš sve što ste zamislili – biće vam zabavno da to proučavate i pokušavate da naučite zajedno sa detetom.
Nije važno ako ne znate ni jednu novu priču koju biste senkama ispričali. Možete je zajedno sa detetom izmisliti!
Što nas dovodi do sledeće zanimljive igre koju možete igrati sa detetom koje boluje od virusa gripa ili prehlada.

Izmišljajte priče

U ovo može da se uključi cela porodica. Smislite glavnog junaka i dajte mu ime i osnovne karakteristike. Neka prvi član porodice započne priču i objasni ko je junak i šta radi. Sledeći član neka u skladu sa prethodnom rečenicom nastavi izmišljenu priču. Verujte nam, ovo može da dovede do vrlo neobičnih zapleta i raspleta!

Napravite šator

Možda već i imate neki šator za decu, ali ako nemate, ne očajavajte – može se jednostavno napraviti. Razapnite neko ćebe ili čaršav preko stolica, ivica nameštaja ili neke druge osnove i pokušajte da ga nekako fiksirate. Ispod stavite ćebe, poređajte plišane igračke, jastuke, slikovnice i eto – dobili ste sjajno mesto za odmor i izležavanje bolesnog i prehlađenog deteta, a koje nije krevet. Drugim rečima, razbili ste monotoniju!

Što nas dovodi do sledeće aktivnosti koju dete može raditi ispod šatora.

Igrajte se bolnice

Nije li bolest odlična motivacija za igru lekara? U zavisnosti od virusa sa kojim se dete bori, ovo može biti i dobar način da objasnite detetu šta ne sme da radi i zbog čega. Recimo, ako ima boginje, kroz igru praktično objasnite zašto ne treba da se češe i slično.

Napravljen šator je zdravstvena ustanova, a dete je lekar. Pacijent možete biti vi, ali i plišane igračke i lutke. Nabavite neko blokče za recepte, hemijsku, napravite pečat od pampura, stetoskop od starog rajfa koji će glumiti slušalice… U svakoj apoteci nabavićete špric po jeftinoj ceni. Igra može da počne i nema potrebe za jurcanjem po kući! (Hitni slučajevi su zabranjeni).

A ovo ima i svoju dobru stranu. Onda kada dođe vreme za lek, čaj, oblogu, merenje temperature i slično – zamenite uloge. Sada vi budite doktor, a dete pacijent!

Uposlite prste plastelinom ili glinom

Vreme prosto leti kada se zabavite kreativnim aktivnostima, a plastelin i glina su super zabava za bolesnu decu. Mogu ih oblikovati čak i ležeći u krevetu. Pravite životinjice, kućice, stvari koje vidite ispred sebe i trudite se da ih napravite što verodostojnije. Napravite perle za ogrlicu, saksijicu za cveće, ukras za policu. Oblikujte, ofarbajte ukrasite.

Nemate plastelin?

Napravite ga od namirnica koje imate kod kuće! Treba vam samo brašno i voda (2 šoljice) i jedna šoljica soli. Tome dodati i dve kašičice limuntusa i 1 kašiku ulja. Umesite sve ove sastojke u testo. Dodajte prehrambene boje po želji.Otkidnite komad belog testa i sipajte boju u prahu u sredinu. Mesite dok se boja ne ujednači. Možete je i prvo rastvoriti u par kapi vode. Imaćete plastelin koji je zdrav i neškodljiv za decu i odličnu zabavu!

Napravite kozmetički salon

Dobro, ovo se možda neće svideti dečacima, ali devojčice bi mogle zaista uživati.

Šta raditi?

Pa, recimo, počnite od manikira. Namažite nokte na rukama nekim lakom. Ako detetu ne prija miris laka, preskočite taj deo. Odmah se bacite na ukrašavanje noktiju. Nađite na internetu ideje kako možete dekorisati i iscrtati nokte na rukama na zanimljiv, a detetu lak način. Dovoljan će vam biti i tanak crni flomaster, a u igru po želji možete dodati nalepnice, cirkone, šljokice. Na primer, nacrtajte različite izraze lica na svakom noktu. Kasnije im dodelite imena, podelite uloge i eto za tili čas cele predstave!

Nakon noktiju pređite na kosu. Sednite ispred deteta i naučite ga kako da plete kiku ili veže gumicu uopšte. Vežbajte na lutkama. Pusitite neka vam samo namesti frizuru. A zatim zamenite uloge.

Rukotvorine

Rukotovorine su, kao i igra plastelinom ili glinom,odlična stvar za zabavu koja ne zahteva mnogo energije i fizičke aktivnosti, a odlično okupira pažnju i razvija motoričke sposobnosti vaših mališana. Ovde vam je samo nebo granica. Recimo, možete papirom ili školjkama ukrašavati neki ram za slike ili ram ogledala, napraviti od obične kutije za kremu ukrasnu kutijicu za nakit, od obične tegle napraviti ukrasnu činiju za bojice i slično. A možete praviti i nakit, zašto da ne. Zabavite se perlama,cirkonima, šljokicama. Možete se igrati i poklopcima, dugmićama, a evo kako se možete zabaviti i sa kamenčićima!

Zavrtite globus
Jedan od načina da se igrate zanimljive geografije jeste i da proučavate globus. Objasnite detetu gde smo mi i gde smo u odnosu na ostatak sveta. Pitajte ga gde bi htelo da putuje ili pričajte o tome gde biste vi voleli da putujete. Nađite tu zemlju, proučite klimu, običaje, kulturu, dečije igre, nađite neke zanimljivosti.

Ukoliko i nemate globus, poslužiće vam Google Earth.

Slažite puzzle
Ukoliko je vaše dete ljubitelj slagalica, onda je vreme kada je zakačilo virus ili prehladu idealno za slaganje jedne takve. Da bi stvar bila zanimljivija, nabavite neku novu, a ako je dete starije, nabavite neku malo složeniju i krenite u avanturu zajedno!

A treba li da pominjemo društvene igre kao odličan vid zabave sa celom porodicom?

Nađite neku u kojoj je vaše dete dobro ili ima podjednako dobre šanse da pobedi. Slažite kocke ili crtajte.

Par dodatnih saveta koji će vam biti od koristi
● Napravite nekoliko mesta za odmor i ležanje. Ležanje na jednom mestu zaista zna da bude dosadno. Zato, spremite jedno u dnevnoj sobi, jedno u kuhinji ili dečijoj sobi, a jedno u šatoru kao što smo rekli.Ako dete već mora da leži, neka barem menja krevete i okruženje!
● Pripremite unapred neke svoje trikove. Drugim rečima, imajte specijalnu igru, slagalicu, nalepnice ili bilo šta slično unapred spremno za ovakve trenutke. I izvadite ih kao posebno iznenađenje! Dobro raspoloženje koje izazovete sigurno neće odmoći u procesu oporavka!
● Držite se igara i aktivnosti u kojima je vaše dete dobro! Nemojte ga terati da uči tablicu množenja, ukoliko se sa tim ne snalazi ili ga terati da igra igru kojoj još nije doraslo. Umesto toga, ponudite nešto u čemu znate da će da briljira. Kao što rekosmo, dobro raspoloženje i malo samopouzdanja biće korisnije od lošeg.
A ako je već dete voljno da uči nove stvari, zašto da ne! Iskoristite tu dobru volju i naučite ga nešto korisno! Recimo da veže pertle!
Naposletku i sami ćete se više zabaviti i vreme ća vam brže proći nego da sve vreme provedete u brizi i sekiraciji.A možda ponešto i naučite!

Ovo su samo neke osnovne ideje, a vi ih razradite! Pokušajte da izađete izvan okvira kada je mirovanje u kući u pitanju i potrudite se da ovaj period bude koliko-toliko zabavan!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kada beba počne da plače na javnom mestu roditelji, umesto da je smire, često počinju da histerišu, uznemire se zbog pogleda i reakcije ljudi i samo otežavaju situaciju

Kada beba počne da plače na javnom mestu, roditelji se odmah uspaniče, detetu dodatno prenose negativnu energiju i ono postaje još razdraženije - tvrdi pedijatar dr Majkl Kon. On je analizirao ponašanje mama u gradskom prevozu i u restoranima, koje su na plač mališana reagovale histerijom.

- Umesto da roditelji smire svoju bebu, oni počinju da histerišu, uznemire se zbog pogleda i reakcije ljudi u okruženju i samo otežaju situaciju - kaže Kon. - To se dešava zato što ih je sramota, što je potpuno pogrešno. Savetujem majkama da se usredsrede na svoju decu, a ne na okolinu, tako će bebe osetiti mir i pozitivnu energiju, pa će se brzo smiriti.

Izvor. novosti.rs

Prvo, budite uzor svojoj deci. Bitno je i da roditelji prenesu deci vrednosti koje će im omogućiti da ostanu stabilni i na zemlji šta god da se desi

ŽELjA svakog roditelja je da mu deca budu uspešna. Milijarder Edgar Sija (40), jedan od najbogatijih žitelja Filipina, svoje iskustvo opisao je u knjizi “Životni principi”, savetuje roditelje kako da odgaje uspešne potomke. Kada je imao 26 godina, Sija je postao vlasnik lanca fast fud restorana, a prošle godine magazin Forbs ga je uvrstio na listu najmlađih milijardera iz Azije.

Prvo, budite uzor svojoj deci. Sija kaže da su ga roditelji naučili da se naporan rad isplati. Ne može se odmah očekivati uspeh, pa se tako Sija seća kako su njegovi roditelji ni iz čega napravili prodavnicu, a plodove mukotrpnog rada su počeli da osećaju mnogo kasnije. U porodičnom marketu, naslednik je radio od detinjstva, i to od osme godine, pa sada savetuje roditelje da mališanima daju razne zadatke, jer se tako razvija odgovornost.

Bitno je i da roditelji prenesu deci vrednosti koje će im omogućiti da ostanu stabilni i na zemlji šta god da se desi, bilo da su u pitanju godine čekanja da se neka investicija isplati, bilo da postanu milioneri, jer tada će im, tvrdi Sija, biti najpotrebnija smirenost kako ne bi “poleteli”.

Izvor: Novosti

Čini li vam se da je napad histerije nešto što sasvim sigurno nećete doživeti od vaše umilne bebe?

Gledate, s vremena na vrijeme, dijete koje se bacaka u ili ispred prodavnice i oznojene roditelje koji ne znaju šta bi prije? Još ako je trgovina obavljena i odrasla osoba stoji sa punim rukama kesa a ono se bacaka, te roditelj nije fizički u stanju da savlada dijete a da mu sve ne poispada. Pitate li se što ih nisu bolje vaspitali? Ako dijete dobije po turu okolina obavezno osuđuje onoga koji mu je batine priuštio. Ako, pak, ne dobije, pita se kad će. Okolina svakako ima svoj kritički stav. A mene, pravo da vam kažem, baš boli uvo za taj stav.

Elem, inspiraciju za naredne redove dobih prije dva dana. Imam jednog dvoipogodišnjaka koji obožava autiće. Fanatično. I ja bih mu kupovala autiće kad mogu, a zadnji put je dobio autić kad je upro prstom u njega u supermarketu. Lomila sam se da li da mu ga kupim. Međutim, sam pogled na uplakano i molećivo lice te ono tužno: ,,Mamaaaaa, kupi mi autć! Mamaaaaa, moji’ te!” riješio je dilemu. Odšetamo do polica sa igračkama, šef odabere onaj koji mu se dopada i sav zadovoljan izađe iz prodavnice. E, tu je nastala greška. Par večeri nakon te odemo nas dvoje u šetnju. Svratimo po neke namirnice i, po đavolu, hljeb baš bješe do police sa autićima. Navalio šef da mu kupim auto. Znala sam šta me čeka. Objasnila sam mu, lijepo, da ima autića toliko da ih može prodavati kao polovna, ili u dijelovima, a on pojača intonaciju i dade se u dreku. Okreće se onaj narod, a ja drekavca vozim u onim kolicima iz supermarketa. Usput, zahvaljujem Bogu što mu guza još uvijek može stati u onaj dio za male ljude koje u prodavnici ne možeš baš lako iskontrolisati.

Nastavimo do kase, a on ne prestaje. Izlazimo iz prodavnice. Ja sa dvije ruke pune kesa koje prebacujem u jednu ruku, ruksakom na leđima sa toliko presvlake za njega da bismo pretekli i da ostanemo negdje zarobljeni na par dana. Kako ostadoh bez spasonosnih kolica koja su mi omogućavala kretanje bez obzira na stanje u kojem se nalazi moj voljeni zvekan, čovjek se dade u bacakanje ispred marketa. Najvećeg u gradu. Najprometnijeg. Sa ljudima na čijim licima sam očitavala čuđenje, sažajenje, želju za pljuskom po guzi, osudu kako sam loš roditelj i opet saosjećanje. Vjerovatno majke koja ima isto čudo kući. Pokušam da ga uz sav tovar ponesem, ali je u onoj zimskoj jakni bio kao dobro istrenirano meče koje mi je klizalo pod rukama. Koje ne bi savladao ni nindža.

Policajac koji se našao tu priđe, ponudi mu da mu pozajmi pendrek ako se smiri, ali ništa nije pomagalo. A on je lud od ljubavi za policijom i policajcima. Arlauče kao sirena dok se igra. Arlaučem i ja, često. Moram. Ni dedin ,,Mrakan” kojeg se on plaši nije pomogao. Ni to što ima gomilu autića kući. A ni činjenica da ćemo zakasniti po seku sa treninga. Nisam dobila želju da ga isprašim po turu. Znam da je dovoljno mali a nedovoljno veliki da bi uspješno kontrolisao svoje emocije. Takođe, znam da je ovo još jedna granica koju nastoji da poruši. Da raste i razvija se baš na taj način.

Jedva krenusmo, sa suzama u očima. Kuka na sav glas, ali barem hoda. U prolazu ugleda izlog sa igračkama: ,,Mama, ‘oćemo da kupimo auto?!” ozari se lijepo lice koje mi osmjeh smješta svako jutro. ,,Nećemo”. Plač. Do auta. Do kuće. Knap smo stigli po njegovu sestru. ,,Kad primim platu možeš da dobiješ autić. Ne možemo da kupujemo autiće kao hljeb, svaki dan”, pokušah da mu objasnim.

Tantrumi, iliti napadi histerije, su sasvim normalna pojava kod male djece. Bila sam pametnija sa prvim djetetom pa smo se u startu dogovarali da li i šta može da dobije iz prodavnice. I nikada nisam doživjela od nje bacanje po patosu. Valjda me ovaj mališa smekšao. Milo mi je da ga obradujem novom igračkom. Samo, mogla sam da preskočim kupovinu baš onaj put kada je autić dobio zahvaljujući plaču u sred prodavnice i tužnom izrazu njegovi lijepih očiju. Da nisam poklekla tada, možda bismo ovu ekskurziju i preskočili.

Tako, kad vaša medena beba poraste i počne da se bacaka na sred prodavnice, nemojte joj dati to što traži. Shvatiće da je to najlakši način da dobije ono što želi i onda ste nadrapali. Neka ljudi gledaju, vi ih ne morate gledati. Baš vas briga o čemu razmišljaju i da li vas osuđuju, kako god da se postavite. Pljuska po guzi ne rješava problem. Riješiće ga to što djetetu nećete pružiti to za čim histeriše. Naučićete ga da to nije način.

Izvor: Gracija

Časopis „Razvoj deteta“ objavio je rezultate dvogodišnjeg istraživanja Univerziteta Pitsburg u Pensilvaniji i Univerziteta Mičigen, koji govore da stalno vikanje na dete može biti isto toliko loše kao i fizičko nasilje i može da izazove probleme u ponašanju i emotivnom razvoju doprinoseći da nešto kasnije, u tinejdžerskom i adolescentskom dobu ova deca češće ispoljavaju sklonost ka nasilnom ponašanju.

Ova tema bila je predmet istraživanja od strane dečjih psihologa pa su rezultati studije ponovo objavljeni 2003. godine u časopisu o porodici (Journal of Marriage nad Familly). Istraživanje je pokazalo da je u porodici u kojoj je postojalo oko 25 ili više rasprava u toku 12 meseci, ovakva sredina uticala na smanjenje samopouzdanja kod dece i dovela do povećanja agresije prema drugima i visok stepen sklonosti ka depresiji i anksioznosti.

Evo nekih korisnih saveta koji će vam pomoći da ovu naviku, ukoliko postoji iskorenite iz vaše svakodnevice i komunikacije sa vašim detetom ili tinejdžerom.

1. Budite pažljiv slušalac

Izbegavajte da suviše osuđujete dete i njegove postupke i da ga kritikujete jer će ga to dovesti u položaj da se brani. Umesto da krenete u „napad“ na dete, možete ga na smireniji način zamoliti da vam objasni zbog čega je uznemireno ili nervozno. Možda nećete odmah dobiti odgovor, ali na taj način ostavljate otvorena vrata deci da u trenutku kada osete da im to odgovara, podele sa vama svoja osećanja i misli, a vi nećete ostaviti utisak „lošeg policajca“ koji je rešio da deli lekcije.

2. Budite puni razumevanja i na taj način „usporite sebe“ u kritikovanju

Potrudite se da shvatite šta biste želeli da vaše dete promeni kod sebe i onda mu to objasnite na racionalan i miran način. Bilo bi dobro da razumete na pravi način postupke i ponašanje vašeg deteta. Recimo, ukoliko stalno kasni u školu, možda na taj način nesvesno pokušava da odloži i izbegene susret sa drugarima iz škole sa kojima nije u najboljim odnosima. Razmišljajući na taj nači, smirićete i svoje emocije i nećete dovesti sebe u situaciju da sve to rešavate vikom.

3. Ne shvatajte stvari suviše lično

Roditelji često viču na decu jer njihovo ponašanje shvataju suviše lično. Morate shvatiti da se vaše dete ponaša na određeni način zbog nekih ličnih stvari koje pokušava da reši u sebi a ne zbog vas samih.

Izvor: Psychologytoday

Fizička kazna u vidu udaranja deteta po guzi može da proizvede neprijatne posledice

Fizička kazna u vidu udaranja deteta po guzi može da proizvede neprijatne posledice. Ova "vaspitna mera" povećava agresivnost mališana, jer oni od malih nogu uče od starijih da je ovakvo ponašanje prihvatljiv način rešavanja konflikata, pokazala su istraživanja. Udaranje po zadnjici može dovesti i do ozleđivanja ili zlostavljanja deteta, posebno kada je takav čin izveden u momentima ljutnje.

Da bi disciplina bila na željenom nivou a kazna izostala, prema mališanima se treba ponašati sa poštovanjem i krajnjim uvažavanjem. Samo u takvim okolnostima može se očekivati da se i dete tako ponaša. Dečju neiscrpnu energiju treba usmeriti u pozitivnom smeru i omogućiti mu da trči, skače, peva, pleše, bacaka se u vodi... Samo apsolutnom aktivnošću može se umiriti njegova divlja i neobuzdana priroda, ističu stručnjaci.

Izvor: Novosti

Kada se mališani zacene od plača i vrište, roditeljima je neprijatno i ne znaju kako da reaguju

Koliko puta ste videli da se dete na javnom mestu zaceni od plača, a njegovi roditelji ne reaguju i nastavljaju da razgovaraju sa prijateljima, piju kafu ili telefoniraju. Stručnjaci kažu da je to, za početak, veoma nekulturno, a potom i loš gest u vaspitanju.

Ne samo da iritira prolaznike, nervira goste u kafiću ili na bilo kom drugom mestu, već i pokazuje da mame i tate nisu mnogo zainteresovane za svog mališana. Psiholozi savetuju da je umesto ignorisanja plača i cike, potrebno da se dete prvo upita da li ga nešto boli, da li je gladno, žedno...

Ako je problem u tome što mu nije ispunjena neka želja, onda bi roditelj morao da mu objasni da nije lepo da vrišti na javnom mestu, dok ga svi gledaju. Ukoliko suze i dalje teku, i to bez razloga, kulturno je da ga odvedete i osamite se, pa ozbiljno popričate sa detetom bez "publike" i stavite mu do znanja da takvo nepristojno ponašanje nećete da tolerišete.

Izvor: Večernje novosti

Roditeljima je dobro poznato koliko je teško naterati decu da idu da spavaju. To nije lak posao, ali je jako važno da navikavate svoju decu da idu da spavaju na vreme kako bi bila puna elana, zdrava, nerazdražljiva.

Mi vam dajemo neke od saveta kako možete na lakši način decu da naučite spavanju.

1. Neka spavanje bude prioritet

Dete stavljajte uvek u isto vreme u krevet i u uvek u isto vreme ga budite, pa čak i vikendima. Dete ujutru budite polako, i ne dozvoljavajte mu da drema preko dana.

2. Suočite se sa problemima oko spavanja

Neki od problema sa spavanjem su problemi uspavljivanja deteta, hrkanje, buđenje tokom noći, odugovlačenje i opiranje da se ode u krevet, otežano disanje tokom sna. Ovi problemi se odražavaju u toku dana na ponašanje deteta. Ukoliko je vaše dete umorno, pospano i razdražljivo, ne bi bilo loše da posetite lekara.

3. Rutina

Deca vole rutinu. Poželjno je detetu pred spavanje čitati priče, tako će dete krevet vezivati za dobra osećanja i davati mu simboliku sigurnosti.

4. Sobni uslovi

Sobna temperature mora biti adekvatna, soba u kojoj dete spava bi trebalo da bude topla. Poželjno je da kada dete legne bude tamna i da se ne čuje nekakva buka.

Poželjno je da dete spava sa nekom igračkom koja mu je draga, jer ona za njega simbolizuje sigurnost.

Ukoliko vaše dete ustane nakon što ste ga smestali u krevet, nemojte da reagujete, samo ga dohvatite za ruku i vodite nazad u krevet. Ukoliko krenete da prekoravate dete što je ustalo, vi mu samo odlažete vreme za krevet - a to je ono što ono želi. I nikako nemojte da popuštate, jer setite se, rutina je jako važna.

izvor: Super žena

Jedna od najčešćih rečenica koju roditelji izgovaraju je “ništa me ne sluša” i to još od malena. Kada se u stvari može reći da dete ne sluša? Saznajte kada da počnete sa edukacijom koja će imati smisla koliko za vas toliko i za dete.

Do 2. godine dete nije svesno svoje neposlušnosti tj. krši pravila iz neznanja. Upravo iz ovog razloga ne vrede ukori i prekori roditelja čiji je najvažniji zadatak da u ovom periodu spreče fizičko povređivanje deteta.

Oko 3.-4. godine dete može da shvati odnos između uzroka i posledice (ako uradim ovo, dogodiće se …) i to mu pomaže da razume zašto mu je dozvoljeno da radi neke stvari a neke ne. Ovo shvatanje uzroka i posledice predstavlja prvi korak ka progresivnom usvajanju porodičnih standarda i formiranje onoga što bi se moglo nazvati “svešću” o sopstvenim dužnostima i ograničenjima. Iz tog razloga se tek od ovog trenutka može pričati o neposlušnosti kao svesnom prestupu postavljenih pravila.

Koji edukativni model izabrati?

Nakon 2. godine vreme je za saopštavanje prvih, jednostavnih pravila koja će detetu omogućiti da nauči šta je dobro a šta loše za njegove roditelje. Nakon toga ono će, uz pomoć maminih i tatinih objašnjenja i sopstvenim iskustvom, shvatati zašto se neko ponašanje ocenjuje pozitivno a drugo ne. Međutim, ovo puko izgovaranje pravila nije dovoljno da bi ona bila poštovana i često će biti potreban “sukob” sa mališanom koji, upravo kršenjem pravila, želi da iskaže sopstvenu nezavisnost.

Mame i tate često sumnjaju u sopstvene sposobnosti i ispravnost vaspitnih mera koje zastupaju. Najčešće se primećuje da roditelji primenjuju model iz svog detinjstva čak iako se sukobljavaju sa validnosću šema naučenih u porodici iz koje potiču.

Međutim, osnovna i najvažnija stvar je poštovanje sopstvene prirode i sopstvenog instinkta izbegavajući metode u kojima se ne prepoznajemo. Na taj način roditelju je lakše da bude uvek koerentan u svojim postupcima a detetu da mu veruje kad nešto kaže.

Koje je pravo ponašanje?

Evo nekoliko pravila koja vam mogu pomoći da uspostavite i održite autoritet kod deteta:

Nemojte postavljati previše pravila: nerealno je očekivati da se dete od 3-4 godine ponaša kao odrasla osoba. Bolje je držati se nekoliko jasnih pravila koja su laka za poštovanje.

Nemojte konstantno menjati ili improvizovati pravila: dete ima odlično pamćenje i ako mu se danas dozvoli ono što je juče bilo zabranjeno ono može da misli da pravila i nisu previše važna.

Izbegavajte zahteve koji treba da se ispune istog momenta (“idi operi ruke”, “dolazi odmah za sto”) ako je dete zauzeto igrom. Ovakva naredba će sigurno izazvati neku vrstu okršaja i izazova koji dovode u pitanje autoritet roditelja. Mudrije je detetu dati vremena – “još jedan krug i idemo kući”.
Kada detetu naređujete da nešto uradi ton mora da bude odlučan i čvrst. Gubljenje kontrole i dranje može da uplaši dete i natera ga da tog puta posluša iz straha, ali ne doprinosi autoritetu.

Hvalite dete kada nešto dobro uradi. Ukoliko se dete samo grdi i za najmanju sitnicu biće mu teže da shvati razliku između dobrog i lošeg.
Kazne: da ili ne?

Do 2. godine dete još uvek nije u stanju da poveže svoje ponašanje sa kaznom. Iz ovog razloga pretnja da će biti kažnjeno ili primenjivanje kazne neće postići da dete postane poslušno.

Od 3 - 4. godine ovaj mehanizam daje prve rezultate. Važno je međutim držati se određenih pravila.

Izbegavati previše teške kazne koje bi mogle da izazovu negativno ponašanje kod deteta.

Ne pretiti detetu kaznom a zatim je nikad ne primeniti. Ovakvo postupanje može da izazove nevericu i sumnju kod deteta.

Pokazati sigurnost u sopstvene postupke: kada ste se odlučili za kaznu, sprovedite je do kraja. Nikako nemojte odjednom promeniti mišljenje i reakciju.

Ne upotrebljavajte telesno kažnjavanje deteta.

Očevi obično vole razdragane igre sa decom, što se i deci dopada. Ali, mališani se lako uzbude od takvih igara, što često uzrokuje noćne košmare. Obično je bilo teško objasniti skoro svakom ocu da ne počinje igre sa jastucima pre spavanja. Pogotovo što se vreme za spavanje poklapalo sa vremenom kada je otac uspevao da se odmori posle večere i kada je bio raspoložen za aktivne igre. Treba izbegavati takve igre s decom pre spavanja.

Ako dete nemirno spava, treba ga, pa makar i usred noći, smestiti u očev sigurni zagrljaj radi smirenja. Očevi treba obavezno da pamte da u uzrastu od 2. do 4. godine, deca lako gube kontrolu nad osećanjima, takvim kao što su ljubav, mržnja i strah. Mala deca ne razlikuju baš jasno javu i san. Ako otac glumi medveda, dete ga u tom momentu stvarno smatra medvedom. To je previše jak utisak za tako malo dete. Iz tog razloga, burne igre treba da budu lagane i kratke, čak i kada dete hoće još. Vrlo je važno da burne igre ne budu u formi praćenja ili “ko je jači” i, jednostavno, akrobatika koju treba odmah prekinuti ako se dete previše uzbudi.

Otac ne treba da se podsmeva djetetu. Ponekad kada se otac naljuti na sina, izražava svoju ljutnju u formi podsmeha. To je način uticaja na oponenta u svetu odraslih. Dete se u takvom slučaju oseća poniženim. Podsmeh je previše jako sredstvo za malu decu. Nemojte lomiti psihu deteta, osim ako ne želite da postane čovek sa viškom kompleksa!

Realno, ovi navedeni primeri nisu jedinstveni. Postoji još toliko nijansi, onih, reklo bi se, bezopasnih sitnica koje s očeve lake ruke postaju ili tople uspomene iz detinjstva ili one najteže uvrede koje pamte i nose celog života.

Logoped-defektolog, spec.psiholog Ina Faljko, “Dr Semjonova “ Budva