Ekcem je stari naziv koji se odomaćio među roditeljima, a atopijski dermatitis je ime koje više vole doktori jer odražava suštinu ove dugotrajne i dosadne bolesti. Ovo su zapravo sinonimi i ne utiču na našu dalju priču.

Kako nastaje ekcem

Atopijska konstitucija znači da je dete predisponirano (ima skolonost) za alergijske bolesti. Ovo je zapisano u genetskom kodu, najčešće se nasleđuje, ali ima dece koja su prva u porodici započela “liniju” ekcema. Ekcem je zapravo kombinacija ove genetrske predispozicije i spoljašnjih faktora koji “provociraju” nastanak bolesti. Suština ekcema, na nivou same kože, je zapravo suva i osetlljiva koža. Ova koža je sklona svrabu i osipu. Alergolozi vole da kažu da je ekcem u stvari “svrab koji se osipa” što je u velikoj meri tačno .

Zašto je BabyMed kozmetika najbolja u
otklanjanju uzroka i posledica atopisjkog dermatitisa?

Zašto nastaje crvenilo kože kod bebe

Kada se pojavi crvenilo, jasno je da je nastalo zapaljenje – ono je primarno (u početku) alergijsko (uz faktore sredine koji doprinosi reakciji), ali se kasnije može nadovezati sekundarna infekcija – bakterijska, ali nažalost i gljivice se mogu “uvaliti” u ranjenu kožu. Ovo prilično komplikuje lečenje, ali se često dešava u prvom “ataku” dermatitisa, dok se još ne zna od čega dete zapravo boluje.

Da li deca sa ovom bolešću mogu dobiti i druge alergijske bolesti?

Nažalost da!

Ne nasleđuje se bolest nego sklonost ka oboljenju. Sklonost ka alergijskim bolestima znači da dete, pored ekcema može oboleti i od astme, polenkse kijavice, alergija na hranu…Sve se ovo može destiti, ali i NE MORA! Treba biti oprezni optimista.

Kada se otkriva i kako izgleda atopijski dermatitis

Obično već u prvoj godini života kada se prvo uočavaju “ostrva” suve i hrapave kože koja postaje crvena (eritematozna), a ako se dete drapa, mogu se videti i znaci infekcije (žućkaste “ogebotine”, ljuspice, kao i brzo širenje promena). Može se pojaviti bilo gde, ali se obično vidi na obrazima, pregibima, ali i na spoljašnjoj strani ruku i nogu. Ima i “podmuklih” formi atopijskog dermatitisa koje mogu da zavedu roditelje, ponekad i lekare, pa da se zakasni sa postavljanjem dijagnoze.

Neretko su bebe sa ekcemom sklona i čestim ojedima.

Može se javiti i kod starije dece, ali se kod većine mališana javi relativno rano.

Da li često kupanje bebe pogoršava ekcem

Voda je “neprijatelj” za bebe koje imaju sklonost ka atopijskom dermatitisu! Paradoksalno, ali istinito – voda, koje nema u koži (koja je suva) smeta! Smeta jer kupanje ISUŠUJE kožu i tako pogoršava problem suve i osetljive kože. Zato bebe ne treba kupati više od dva do tri puta nedeljno, naravno uz detaljni negu i pranje genitalnog regiona.

ODMAH posle kupanja bebu treba nežno osušiti mekim pamučnim peškirom, pa namazati hidrantnom kremom.

Kako se leči atopijski dermatitis

Najvažnije je da se dijagnoza atopijskog dermatitisa postavi što pre! Kada se zna sa čime se borimo, navažnija je adekvatna nega suve i osetljive kože. Osnov nege su hidrantne kreme kojima se koži “dotura” ono što joj nedostaje – voda! Hidrantne kreme “hrane” suvu kožu i tako joj pomažu da bude jača i zdravija. Uz izbegavanje onog što detetu “pojačava” ekcem (alergeni) ovo je osnov prevencije!

Kada se pojave svi znaci dermatitisa (crvenilo koje se širi, ljuspice – deskvamacija kože…) onda kreme za negu NISU dovoljne. Tada lekar prepisuje lekovite kreme. Pošto je atopijski dermatitis zapaljensko stanje kože preporučuju se anti-inflamatorni preparati (lekovi koji smiruju zapaljenje).

Postoje dve vrste antiinflamatornih lekova koje se koriste u terapiji atopijskog dermatitis.

Posebno kod jakih upala primenjuju se kreme koje sadrže kortikosterode. Ove masti i kreme prodiru u kožu, sprečavaju inflamaciju i umanjuju svrab. Međutim, dugotrajna upotreba preparata koji sadrže kortikosterode povećava rizik od pojave neželjenih efekata. Atrofija (“istanjenje”) kože je jedna od vrlo poznatih neželjenih efekata koja se javlja pri korišćenju preparata koji sadrže kortikosteroid.

Preparati koji ne sadrže kortikosterode (inhibitori topičnog kalcineurina) su dragocena alternativa i mogu se koristiti od druge godine života. Posebno su pogodne za korišćenje na osetljivim delovima tela kao što je lice kao i za korošćenje kod dece i osoba koji nisu tolerantni na preparate koji sadrže kortikosterode. Inhibitori topičnog kalcineurina (pimekrolimus) imaju vrlo specifičan način delovanja. Inhibiraju upravo one ćelije koje su većinom odgovorne za inflamaciju kože kod atopijskog dermatitisa. Oni su posebno efektivni ako se nanesu na kožu pri prvim znacima razbuktavanja bolesti i mogu sprečiti njegovo širenje.

Ove, kao i druge lekove za lečenje ekcema svakako treba davati detetu samo po savetu lekara – terapija “na svoju ruku” dugoročno predstavlja opasnost za dete.

Da li je dete sa ekcemom opasno po drugu decu?

NIJE!

Ovo nije zarazna bolest, ma kako ponekad grozno izgledala! Zato decu sa atpijskim dermatitisom treba uključiti u igru sa drugom decom i omogućiti im pravilnu socijalizaciju bez bremena “različitog” deteta!

Može li se atopijski dermatitis potpuno izlečiti?

Dok se genska terapija (zamena “loših” gena zdravim) ne ustanovi kao rutinska metoda lečenja ekcem se ne može potpuno izlečiti! Zato je nega kože uz izbegavanje faktora koji pogoršavaju atopijski dermatitis suština dobre kontrole ove dosadne bolesti.

Ass dr Goran Vukomanović
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Popodnevna dremka, jedna tako omiljena stvar u životu mlađe dece a posebno roditelja i vaspitača koji ih čuvaju. Predstavlja priliku da dete skupi snagu za nove aktivnosti. Ako ste roditelj predškolskog deteta pročitajte ipak šta kažu naučnici u vezi dnevnog spavanja.

Studija sa Tehnološkog univerziteta Kvinslend je potvrdila da dnevno kratkotrajno spavanje može imati loš uticaj na spavanje tokom noći. Istraživači imaju velike dokaze o nepotrebnom dremkanju nakon pregleda više od 25 australijskih i međunarodnih studija sprovedenih kod dece mlađe od 5 godina.

Vođa istraživanja profesor Karen Thorpe kaže da je široko rasprostranjeno mišljenje da je san dobar za rast dece ali popodnevni san pomera večernje vreme odlaska na spavanje kod dece starije od tri godine. Dokazano je da posle druge godine, dnevno spavanje ima uticaj na kraće noćno spavanje sa prekidima u toku spavanja i češćim buđenjem u toku noći. On takođe navodi da je potreba za dnevnim snom posledica neprespavane noći u celosti, čime se stvara začaran krug. Uticaj popodnevne dremke na ponašanje, zdravlje i razvoj dece još uvek nije dovoljno ispitan.

Stručnjak za san dr Rafael Pelavo takodje navodi da ukoliko roditelji žele da imaju neko kvalitetnije vreme za sebe u večernjim satima i žele da im deca idu ranije u krevet, svakako treba da se potrude da iz dnevnog rasporeda izbace spavanje za decu preko treće godine. Ukoliko rade do kasno, ako žele da im deca budu budna i provedu malo vremena zajedno – onda decu treba da stave da spavaju popodne, ali to može pokvariti njihov noćni san. Roditelji često stavljaju decu da odmore samo zato što je njima samima potreban odmor ili planiraju da urade nešto za to vreme. Ipak, najvažnije je da dete ima u toku noći neisprekidan i kvalitetan san. Deca se među sobom razlikuju po vremenu koje im je potrebno dnevno za spavanje ali svakako treba da se teži da idu ranije u krevet i da prespavaju celu noć bez buđenja, da noćni san traje dovoljno dugo, što se može postići izbacivanjem dnevnog spavanja.

Priredila: dr Milena Nikolić, pedijatar