Ovo je jedna od čestih dijagnoza u dečjoj kardiologiji, pa je tema interesantna.

Šta je mitralna valvula
Srce ima četiri šupljine koje su raspoređene u “dva sprata”. Dve komore: leva i desna (donji sprat) i dve pretkomore, opet leva i desna (gornji sprat). Iz pretkomora krv se uliva u komore, a odatle u dva velika krvna suda (aorta i plućna arterija). Između ova dva sprata se nalaze valvule: mitralni (koji ima dva zalistka) i trikuspidna (koja prema imenu, ima tri zalistka). Ovo su zapravo sofisticirani “ventili” koji ne dozvoljavaju da se krv iz komora vraća u pretkomore! To je važna funkcija, jer se tako srcu omogućuje da pumpa krv u sve delove tela, a to mi je glavni zadatak.
Mitralna valvula je “ventil” koji radi pod velikom pritiskom, jer je leva komora “glavna” pumpa organizma, koja ispumpava krv u celo telo (osim pluća, koje “snabdeva” desna komora, koja radi pod daleko manjim pritiskom) pa je veoma važna.

Šta znači PVM
PVM je skraćenica od dijagnoze koja na je na latinskom: Prolapsus Valvulae Mitralis, a to znači da jedan od zalistaka (delova “ventila”) malčice propušta! Zato se deo krvi vraća iz komore u pretkomoru, i to je suština prolapsa. Obično je zalistak (jedan ili oba) nešto duži, “gracilniji” pa zato prolabira (“posuvrati se”) i tako je nastalo ovo ime.

Mitralna regurgitacija – šta je to
To je stručni naziv za “povratak” dela krvi iz komore u pretkomoru. To se naziva i insuficijencija, a to je to isto! Obično se radi o “mlazu” krvi, a to se lako vidi na ultrazvučnom pregledu, a može se čuti auskultacijom (“slušanjem” stetoskopom).
Što je stepen ove regurgitacije (insuficijencije) manji to bolje za dete, i obrnuto – povratak velike količine krvi iz komore u pretkomoru može stvoriti probleme.

Kako se postavlja dijagnoza
Dijagnozu kod dece postavlja pedijatar – kardiolog!
Na PVM može posumnjati i pedijatar, posle pažljivog “preslušavanja” detetovog srca, ali se dete naprosto mora uputiti dečjem kardiologu.
Posle kardiološkog pregleda i EKG-a se obavi ultrazvučni (ehokardiografski) pregled kojim se postavi definitivna dijagnoza!

Da li se PVM uvek čuje slušalicama
NE MORA se uvek čuti!
Ima diskretnih prolapsa mitralne valvule koji se naprosto ne čuju! Nekada se desi situacija “malo se čuje, pa se ne čuje”, ali to je onda obično veoma blaga forma prolapsa mitralne valvule kod dece. Zato se ne treba čuditi kad pedijatar nije čuo prolaps mitralne valvule.

Koliko je ovo opasno
Srećom, kod VEĆINE dece NIJE opasno!
Naime, kada NEMA značajne (stručno se to zove hemodimamski BEZNAČAJNA) mitralne insuficijencije (regurgitacije) onda je to SAMO za praćenje i NIJE za brigu!
To su deca koja imaju “gracilnu” konstituciju, pa su nekako duguljasta i “fina”. E takvo im je i srce, pa su mitralni zalisci duguljasti i nežni. To se češće javlja kod devojčica i devojaka, ali prolapsa mitralne valvule naravno ima i među dečacima.

Može li se pogoršati
Može, i to kod onog manjeg broja dece kod kojih se (ultrazvučnim pregledom) nađe značajna mitralna insuficijencija. Kada je ovaj “povratak krvi” masivan, srce se opterećuje, počinje da se širi (dilatira) i to može biti opasno.
Ova deca se prate po posebnom protokolu i dobijaju odgovarajuću terapiju.
Da li dete koje ima prolaps mitralne valvule može da se bavi sportom
Može, ako NEMA tegoba (smetnji), ako ima hemodinamski beznačajnu mitralnu insuficijenciju (regurgitaciju) i ako se redovno prati kod sportskog lekara i dečjeg kardiologa.

Šta je to prevencija infektivnog (bakterijskog) endokarditisa
Endokarditis je opasna infekcija unutrašnjeg dela srca (endokarda). Ona se (istina veoma retko) može desti kada bakterije (iz usta, ili nekog drugog dela tela) prodru u krv, pa “za baksuz” odu na mestogde postoji prolaps mitralne valvule, pa da nastane infekcija endokarda (endokarditis). Srećom ovo se IZUZENO retko dešava, i to opet kod onog manjeg broja dece koja imaju značajnu (veliku) mitralnu regurgitaciju (insuficijenciju).
Zato se ovoj deci prepisuje prevencija (profilaksa) antibiotikom, koji se daje obično jedan sat PRE neke “krvave” intevencije (vađenje zuba, druge operacije…). Kardiolog detetu i roditeljima da detaljno uputstvo (sa detaljnim objašnjenjem) za ovu profilaksu, tako da nema nejasnoća.

Kakva je udaljena prognoza
Kod velike većine dece ODLIČNA!
Uz redovne kontrole, deca imaju uobičajen i kvalitetan život. Deca sa hemodinamski značajnom (velikom) mitralnom insuficijencijom (regurgitacijom) mogu imati komplikacije (proširenje srca, slabljenje srčane funkcije, ali i opasne poremećaje srčanog ritma). Srećom, oni su u manjini, a savremena terapija i kardiološko praćenje u velikoj meri mogu sprečiti najteže posledice.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Urinarni trakt (ponekad se skraćeno naziva i uro-trakt) čine bubrezi, mokraćni kanali (ureter i uretra) i mokraćna bešika. Bubreg, koji je jedan od najbitnijih organa u organizmu, filtrira krv, iz nje “izvlači” štetne materije u mokraći koja preko uretera stiže u mokraćnu bešiku, a odatle se, preko uretre izbacuje iz organizma

Izraz “mokraćni putevi” iako nije baš najprikladniji se odomaćio i uključuje sve navedene organe, pa ćemo ga koristiti u ovom tekstu.

U nomalnim okolnostima, dakle kod zdrave dece NEMA bakterija u mokraćnim putevima, pa bubreg i ostali delovi uro-trakta rade nesmetano!

• Koje su vrste infekcija mokraćnih puteva

Ako infekcija napadne samo mokraćnu bešiku naziva se cistitis, a ako je zahvaćen bubreg – pijelonefritis. On se ređe javlja, ali je ozbiljan, jer može da utiče na pojavu ožiljaka na bubregu i dovede do trajnih oštećenja njegovog tkiva. Kod dece se ređe sreće izolovani uretritis – infekcija završnog dela mokraćnih puteva (uretre).

• Kako nastaju infekcije uro-trakta kod dece

Jednostavno – bakterije prodru u mokraćne puteve, tamo se razmnožavaju i eto infekcije.

Postoje dva najčešća načina da bakterije stignu u mokraćne puteve i bubreg:

 Prvi je put bakterija SPOLJA preko uretre (kanal putem koga mokraća izlazi iz organizma), a najčešće vode poreklo iz debelog creva (Escherichia coli, Enterokoke…). Bakterije se zatim prenose do mokraćne bešike (organ u kome se mokraća skuplja pre mokrenja), a ponekad i do bubrega.

 Kada infekcije nastaju u prvim mesecima života u velikom broju slučajeva deca imaju neku anomaliju mokraćnog sistema. Tada infekcija nastaje “iznutra”. Najčešće su suženja (opstrukcije) mokraćnih puteva koje dovodi do blokiranja normalnog oticanja mokraće i vezikoureteralni refluks – stanje u kome se jedan deo mokraće vraća iz mokraćne bešike ka bubrezima, umesto da teče od bubrega ka bešici i van organizma. Čim postoji usporena eliminacija mokraće nastaje infekcija. Obe ove anomalije, ako se ne otkriju na vreme, mogu da dovedu do ozbiljnog oštećenja bubrega.

Daleko ređe se dešava da bakterije stigne iz nekog udaljenog dela tela (putem krvi) i naseli se u bubregu.

• Kada posumnjati na infekciju – koji su simptomi i znaci koji je prate

Na infekciju mokraćnog sistema kod beba uvek treba posumnjati ako dete ima povišenu temperaturu, a nema drugih tegoba kao što su: curenje nosića, kašalj, znaci upale grla… One su češće kod devojčica jer je izvodni mokraćni kanal (tzv. uretra) kod njih mnogo kraći nego kod dečaka. Bakterijama je mnogo lakše da kroz kratak kanal stignu u mokraćnu bešiku, nego ako je on duži (kao kod dečaka). Zato je pravilo da se svaka neobjašnjiva povišena temperatura kod beba MORA “ispratiti” pregledom urina!

Starija deca se uglavnom žale na pečenje prilikom mokrenja i bol u donjoj polovini abdomena i leđa, kao i učestao nagon na mokrenje. Međutim, manja deca ne mogu da kažu šta im smeta, pa je tada uloga roditelja u prepoznavanju ove infekcije veoma važna. Povišena temperatura, uznemirenost deteta, slab apetit, neprijatan miris urina, isprekidan mlaz mokraće, ili gnojav trag na peleni, su prvi znaci koji treba da izazovu sumnju roditelja.

• Kako se postavlja dijagnoza

Jednostavni laboratorijski testovi mogu da pokažu da li je u pitanju infekcija. Važan test je pregled mokraće. Uzorak urina mora da se uzme kako treba – prvo da se genitalije dobro operu (najbolje da se posle pranja isperu 3% rastvorom borne kiseline), i da se donese u sterilnoj bočici, unutar 60 minuta od mokrenja deteta. Ako je mališan loše pripremljen ili uzorak stoji duže vreme pre pregleda, rezultati mogu biti “lažno” pozitivni.

Kod beba se uzorak urina uzima u specijalnim samolepljivim kesicama. Kod beba je posebno važno da se dobro “odmasti” temeljnim pranjem, pre stavljanja kesice.

Lekar će prvo tražiti pregled sedimenta urina u kome se lako mogu videti brojni leukociti (leukociturija), ali i bakterije koje ukazuju na postojanje infekcije mokraćnih kanala. Ako se na osnovu sedimenta urina posumnja da postoji infekcija, lekar će tražiti da se iz urina uradi urinokultura. Njen zadatak je da se izoluje bakterija koja je uzrok infekcije, ali i da se odredi najefikasniji antibiotik za lečenje. Dakle, BEZ pregleda mokraće NEMA dijagnoze infekcije mokraćnih kanala.

Neretko je potrebno uraditi i krvnu sliku (sa CRP-om) koja pomaže u proceni težine infekcije.

• Da li se mora uzeti isključivo prvi jutarnji urin

NE MORA!

Dete može dobiti simptome i znake urinarne infekcije u bilo koje doba dana, pa je besmisleno (i opasno) čekati do sutrašnjeg jutra da bi se postavila dijagnoza!

• Kako se infekcija leči

Infekcije mokraćnih puteva se leče antibioticima čiji je zadatak da unište bakterije koje se nalaze u mokraćnim kanalima. Postoje brojni antibiotski sirupi, ali i injekcije antibiotika za lečenje infekcije mokraćnih kanala.

Laboratorijskim testovima se određuje osetljivost izolovane bakterije na razne antibiotike (antibiogram), na osnovu koga lekar zatim može da odredi najefiksniju terapiju. Dete će se osećati mnogo bolje već 12-24 sata posle početka odgovarajuće terapije.

• Mora li se čekati nalaz urinokulture i antibiogram da bi se započela terapija antibiotikom

NE ČEKA se nalaz urinokulture jer je obično potrebno dan – dva da stigne, a to je predugo! Na osnovu sedimenta urina (povećan broj leukocita – leukociturija) koji je gotov za par sati, se započinje terapija antibiotikom za koji se pretpostavlja da je najefikasniji. Kada antibiogram stigne onda se menja terapija samo ako već prepisani lek ne deluje na izolovanu bakteriju.

Dete (naročito manja deca) sa pijelonefritisom (zapaljenje bubrega) neretko povraća i odbija tečnost i hranu, pa tako nije u mogućnosti da popije lek, može, u manjem ili većem stepenu, i da dehidrira. U tom slučaju je neophodna primena lekova kroz venu (ređe intramuskularno), a u slučaju potrebe za intravenskom nadoknadom tečnosti i bolničko lečenje.

• Kako znamo da je antibiotik odradio posao

Brzo dete živne kad se da adekvatan antibiotik! Ipak, po završetku lečenja antibioticima potrebno je ponoviti analizu mokraće kako bi se proverilo da li je infekcija sanirana. U sedimentu urina ne bi trebalo da bude bakterija i drugih znakova infekcije, a urinokultura bi trebalo da bude sterilna. Obično se ovi nalazi urade dan posle prekida tretmana, a ponove tri dana po obustavljanju antibiotika.

• Kada treba uraditi dodatna ispitivanja

Infekcija urinarnog trakta može biti posledica nekog ozbiljnijeg problema – anomalije urotrakta. Zbog toga je nekada potrebno da se urade detaljnija ispitivanja mokraćnog sistema. Kod svakog deteta kod koga se prva infekcija javi po tipu pijelonefritisa (infekcija bubrega koju prati povišena temperatura) ili ako se javi više puta, neophodno je sprovesti dalja ispitivanja

Prvo ispitivanje koje lekar traži jeste ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog sistema. Normalan nalaz na ovom pregledu ipak ne isključuje postojanje anomalije mokraćnog sistema, pa ako se infekcije i dalje ponavljaju potrebna su i dodatna ispitivanja.

U slučaju da se na ultrazvučnom pregledu postavi sumnja da postoji neka anomalija mokraćnog sistema i/ili oštećenje bubrega, ili se infekcije javljaju i dalje, lekar će tražiti da se uradi neko od rendgenoloških snimanja, ili ispitivanje funkcije mokraćne bešike. Na ovaj način će se sa sigurnošću pronaći pravi uzrok nastanka infekcija mokraćnog sistema.

• Da li infekcije mokraćnih puteva mogu dovesti do oštećenja bubrega

Nažalost infekcija, naročito ako se NE otkrije na vreme, može ošteti bubreg i ostavi ožiljak. Što je više ovakvih infekcija, to je mogućnost za nastajanje više ožiljaka i slabljenje bubrežne funkcije veća. Ožiljak na bubregu može da bude uzrok problema (na primer povišenog krvnog pritiska) mesecima i godinama posle infekcije.

Ponavljane infekcije su naročito opasne, pogotovo kad je dete neispitano pa promakne neka od anomalija uro-trakta koja bi mogla da se izleči i tako spreči dodatno oštećenje bubrega,.

• Šta roditelji mogu da urade

Od malena je važno sprovoditi redovnu i temeljnu higijenu genitalija i kod dečaka i kod devojčica. Tekuća mlaka voda uz blagu baby kupku (ili sapun) je nezamenjiv način pranja genitalnog regiona (uključujući i analni deo). Vlažne maramice treba korisiti kad nema mogućnosti da se beba opere (put, boravak u prirodi…). To je najbolji način da se bakterije iz spoljašnjosti “popnu” kroz uretru do mokraćanih kanala.

Sa druge strane, važno je znati da se SVAKA povišena temperatura za koji nema vidljivih znakova infekcije mora shvatiti kao sumnjiva infekcija urinarnog trakta.

Kod dece koja su već imala urinarnu infekciju SVAKA febrilna epizoda (čak i kad ima simptoma i znakova respiratorne infekcije) mora biti ispraćena pregledom mokraće. Ovo je naročito važno kod beba i predškolaca.

Sprovođenje terapije je veoma važno, kao i kontrola uspešnosti lečenja antibioticima. Dobra saradnja roditelja i pedijatra je ključ uspešnog lečenja i prevencije urinarnih infekcija. Kod anomalija uro-trakta u dijagnostiku i lečenje se uključuje pedijatar – nefrolog i dečji hirurg – urolog u specijalizovanim dečjim bolnicama.

Ass.dr Goran Vukomanović

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Korona virus (COVID19) je RNK virus iz grupe korona virusa. Predstavlja sada aktuelnu bolest koja je zahvatila čovečanstvo i brzo se raširila svim kontinentima. Trenutno je u toku svetska pandemija proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Oboljevanje dece od korona virusa
Prema do sada dostupnim podacima, oboljevanje dece od korona virusa je prisutno u malom procentu. Pedijatrijski slučajevi su ređi nego kog odraslih.
Pedijatrijski slučajevi infekcije COVID-19 (Corona virus infective desease 2019, stručni naziv za Korona virus) obično su blagi, blaži nego kod odraslih.
Oboleli imaju blažu kliničku sliku,zbog čega je moguće da mnogi slučajevi kod dece nisu dijagnostikovani.
Razlikovanje virusa COVID19 od ostalih uobičajenih infektivnih uzoraka disajnih puteva kod pedijatrijskih pacijanata još uvek predstavlja problem.
Sveobubuhvatni simptomi su blaži kod dece i opšta prognoza je dobra.
Deca dobijaju blage simptome COVID19, ali imaju veliku mogućnost prenosa virusa.
Studije su pokazale da roditelji mogu da budu manje zabrinuti za oboljevanje dece od korona virusa
Dobro je smanjiti kontakte među decom jer su deca prenosioci virusa, čak iako nemaju simptome ili imaju blago izražene tegobe.
Najčešći simptomi do sada potvrđenih pedijatrijskih slučajeva su povišena temperature, groznica i kašalj.
Nekada moža da bude prisutna zapušenost nosa i bol u grlu kao i kod drugih respiratornih infekcija – Ne treba misliti da obolelo dete odmah ima korona virus, postoje i drugi uzroci
Kod težih slučajeva može da dođe do virusne upale pluća različitog intenziteta koje zahteva bolničko lečenje.
Važno je znati da deca sa teškim respiratornim oboljenjima mogu da imaju i druge uzroke upale pluća kao što su virus gripa ili drugi virusni i bakterijski uzročnici – pregled pedijatra i laboratorijske analize mogu da ukažu na uzročnika.
Ne oboljevaju sva deca koja budu u kontaktu sa odraslima obolelim od korona virusa i oni koji obole mogu da imaju minimalne simptome ili blažu kliničku sliku
Deca koja nemaju simptome ili imaju minimalne simptome a zaražena su mogu da prenesu infekciju starijima i osetljivijim kategorijama.
Deca mogu duže da prenose virus, čak i kada se dobro osećaju.
Prevencija korona virusa i sprečavanje širenja infekcije – saveti:

Na lep način objasnite novonastalu situaciju deci – objasnite im da nema razloga za brigu, da virus u najvećem broju slučajeva nije opasan za decu. Objasnite im zašto ne idu u školu, zašto nemaju trenige, zbog čega ne mogu u park….deca su zbunjena novonastalom situacijom, približite im objašnjenje na nivou koji oni mogu da razumeju kako ne bi sakupljali informacije koje čuju na televiziji i vide na internetu i projektovali ih na drugačiji način

Organizujte dane na lep način. Svaki dan provedite barem pola sata dnevno posvećeni deci: igrajte društvene igre, pevajte sa njima, plešite, radite vežbice, razgovarajte sa njima, smejte se…..Bilo da radite od kuće ili idete na posao odvojte deo dana koji provodite zajedno sa decom bez mobilnih telefona i kompjutera, samo posvećeni svojoj deci

Organizujte sa decom takmičenje u sređivanju kuće, najlepše zategnutom krevetu, najbolje obrisanoj prašini i drugim kućnim poslovima, svima će biti lakše a deca će bolje prihvatiti nove obaveze.
Naučite decu da pravilno peru ruke sapunom i toplom vodom što češće, pre i posle obroka, nekoliko puta tokom dana, uvek po ulasku u kuću, naučite decu da se ne rukuju i ne pozdravljaju poljupcima sa drugarima

Zabranite boravak u zatvorenom prostoru sa više ljudi osim boravak sa porodicom. Deca ne treba da idu sa vama ni u prodavnicu. Bolje je da ostanu kod kuće ukoliko ste u mogućnosti. Smanjite mogućnost zaraze na minimum.

Ukoliko deca izlaze napolje, savetujte da ne izlaze na mesta na kojima ima puno dece, da ne dodiruju rukama nos, oči, uši, da ne stavljaju ruke u usta.

Ukoliko deca kijaju i kašlju savetujte da prekriju usta nadlakticom ili papirnom maramicom

Ukoliko dete ima neke tegobe, posle konsultacije sa pedijatrom ukoliko su tegobe blage, i pregled nije neophodan savetuje se boravak u kući, odmor, dosta tečnosti, voća, povrća i vitamina.

Važno je da deca prihvate novonastalu situaciju kako se ne bi plašila

Održite vedar duh u novonastaloj situaciji sebi i svojoj deci, čuvajte se

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Oduvek smo slušali tu krilaticu, pa se pitali koliko je tačna. Može se reći da je potpuno tačna bila u vreme naših baka, pa čak i roditelja.
Zašto onda ne i u našem slučaju? Šta se promenilo? Creva jesu izuzetno veliki resorptivni organ i sve što prođe kroz njih u krv, stigne do svake ćelije.
Zato danas kažemo da rafinisana hrana sa gomilom emulgatora i stabilizatora utiče na imuni sistem loše. Zapravo, on se toliko bavi tim novim i novijim vrstama hemijskih molekula, trudi se da ih zapamti, pa nema dovoljno vremena i snage da savlada običan virus…
Vrtići i škole, kao i veliki kolektivi su izvor po vrstama različitog velikog broja virusa, pa su njegovi članovi i najugroženiji. U bakino vreme, rafinisana hrana je bila retkost, pa je domaća kuvana i presna zaista bila izvor zdravlja. U bakino vreme, ljudi i deca nisu različitim hemijskim sredstvima tretirali kožu.
Danas, gotovo svakodnevno, u širokoj upotrebi su sapun i gelovi za tuširanje, tonici i kreme za lice, telo i posebne regije, kreme za hladno vreme, repelenti protiv ujeda insekata ili kreme za sunčanje prepune titanijuma…
U bakino vreme,vazduh je bio čist, a voda nije bila upakovana u (BPA non free) plastiku. Pa, šta onda danas raditi? Čitati etikete. Birati. Nema toliko mnogo netaknute prirode, ali ima izbora. Birajte za svoju decu pastu za zube bez fluora, dok ne umeju da ispljunu. Birajte lake , besparabenske kupke i retko ih priređujte.
Birajte da izbegnete obojene hemijske proizvode i birajte ulja, pre neko komponovana kreme. Sve što može stajati dugo, a da ne promeni miris, ima sasvim sigurno hemikalija na pretek. (primer paste za zube bez fluora i prirodne kozmetike: Azeta Bio različitih voćnih ukusa, organski proizvodi bez parabena, sulfata i štetnih sastojaka)
Naučite decu da se osnovna higijena lica, usta , šaka , stopala, genitalija radi svakodnevno, a ostatak povremeno.
Da vitamini i probitici koji mogu biti korisni u suplementima, mogu pomoći povremeno.
I da je pravo zdravlje, zaista u onoj hrani koju je kuvala i spremala baka. Da zdravlje zaista na usta ulazi, ako sprečimo da koža i pluća (pasivno pušenje npr .) upiju ono što ne treba.

dr stomatologije Nikolina Jakovljević,

predavač Škole roditeljstva “Nada Lazić”

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Nana je zanosno mirišljava i osvežavajuća, pa se zbog toga veoma rado koristi u kulinarstvu, ali i u aromaterapiji. A da li ste znali da je odlična kada detetu treba da se otpuši nosić?
Osim što deluje kao dekongestiv (otpušava nos), nana je i ekspektorans, što znači da ubrzava i stimuliše izbacivanje nakupljenog mukusa (šlajma) iz disajnih puteva.
Tradicija korišćenja eteričnog ulja nane je veoma dugačaka, a najčešće se koristi za:

održavanje prohodnosti disajnih puteva
za pospešivanje izbacivanja bronhijalne sluzi
redukovanje simptoma alergije
snižavanje telesne temperature
smanjenje napetosti
ublažavanje kašlja i promuklosti
ublažavanje glavobolje
za opuštanje mišića
Lekovita nana

Zahvaljujući tome što sadrži ruzmarinsku kiselinu koja je antioksidans i antiupalni agens, nana ispoljava lekovita svojstva u terapiji alergijskih upalnih stanja.
Prema rezultatima jedne studije iz 2019. godine, ruzmarinska kiselina utiče na redukciju simptoma astme.
Zahvaljujući svom aromatičnom mirisu, nana ublažava i glavobolju. Kada se primeni putem inhalacije, osim što je efikasna za ublažavanje glavobolje, nana umanjuje i mučninu. Nana ispoljava svoja najbolja dejstva kada se primeni u formi ekstrakta u sadržaju eteričnog ulja.

Primena kod dece – delotvorna i jednostavna

Najlakši način primene aromaterapije kod dece je putem inovativnih flastera za inhalaciju, pod nazivom Spiranto. Osim nane, Spiranto flasteri sadrže još i etrična ulja eukaliptusa i lavande, koji imaju slična dejstva. Kada se primene zajedno, ova eterična ulja su kompatibilna, pa deluju ujedinjeno sa pojačanim terapeutskim svojstvima.

Inhalacija kod dece

Spiranto flasteri se veoma jednostavno primenjuju kod dece. Flaster se zalepi detetu na pidžamicu u toku noći, ili na garderobu u toku dana, a njegovo dejstvo traje 8 sati. Pošto se ne primenjuju direktno na kožu, već se lepe za pidžamicu ili garderobu, ne izazivaju iritacije niti alergijske reakcije.

Primena Spiranta se preporučuje:

kod virusnih i bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva
kod prehlade i gripa
kod otežanog disanja i zapušenog nosa
kod bola u grlu
kod upornog kašlja
kod alergijskog rinitisa i sinuzitisa
kod akutnog i hroničnog bronhitisa

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Iza ove rogobatne dijagnoze se krije jednostavan fenomen – uvećani su limfni čvorovi u trbuhu. Limfne žlezde (ovo je uobičajen naziv, pa ćemo ga i koristiti, mada nije pravilan) su prava bojišta gde se odbrambeni (imunološki) sistem deteta bori protiv uljeza.

BOLI KAO DA JE UPALA SLEPOG CREVA, A NIJE!

Kod 11-ogodišnje devojčice se posle virusne upale grla javio bol u trbuhu, koji je trajao dve nedelje. Bolovi oko pupka su se povremeno javljali, pa prestajali, stolica je bila normalna, a apetit nešto lošiji. Pošto je prva dva dana trajanja bolova imala i povišenu temperaturu, lekar je posumnjao na upalu slepog creva. Nakon nekoliko hirurških pregleda, urađene krvne slike i pada temperature, zaključeno je da nije u pitanju apendicitis. Pošto je dete i dalje imalo bolove, predložena je lagana dijeta, ali su se se bolovi iznova javljali. Analize krvi i mokraće su pokazivale da je sve u granicama normale. Bakteriološki i parazitološki pregled stolice su takođe bili uredni. Urađen je i pregled na Helikobakteriju (iz krvi, ali i izdisajni test), koji je bio negativan. Dete je prvo pregledao pedijar, potom hirurg, opet pedijatar, pa gastroenterolog. Na kraju je urađen drugi ultrazvučni pregled trbuha (prvi je bio uredan, na početku bolesti) – zaključeno je da se radi o mezenterijalnom limfadenitisu, to jest uvećanju limfnih žlezda u trbuhu. Detetu je posle tri nedelje sasvim dobro, a mene zanima kakva je to bolest..

Šta je mezenterijalni limfadenitis?
Iza ove rogobatne dijagnoze se krije jednostavan fenomen – uvećani su limfni čvorovi u trbuhu. Limfne žlezde (ovo je uobičajen naziv, pa ćemo ga i koristiti, mada nije pravilan) su prava bojišta gde se odbrambeni (imunološki) sistem deteta bori protiv uljeza. Creva su jedna velika barijera, koju često «probijaju» razni mikroorganizmi i tako ulaze u organizam. Zato se bitka vodi u velikom broju limfnih čvorova trbuha, koji se mogu uvećati, pa nastaje pomenuta bolest.

Ko su izazivači?
Virusi su ubedljivo prvi na listi prouzrokovača ovog oboljenja, a ređe su to crevne bakterije ili paraziti.

Zašto nastaje posle infekcije grla?
Dešava se da infekcija počinje u grlu, pa se proširi (siđe) u želudac i creva. To se, zapravo, veoma često dešava. Zato ne treba da čudi što je vaša devojčica imala prvo virusnu upalu grla. Radi se o virusima koji «vole» sve sluznice, pa nekad može da dođe i do proliva, koji vaša devojčica nije imala, ali su «odreagovali» limfni čvorovi trbuha.

Zašto je dete imalo bolove u trbuhu?
Bolovi nastaju zato što «otekli» limfni čvorovi pritiskaju crevo, koje se malo suzi, pa kroz njega teže prolazi crevni sadržaj (hrana koja se vari u crevima). Kada se crevo suzi, ono ubrzava kretanje (koje najbolje može da se shvati kao skupljanje i širenje creva), ne bi li «proguralo» crevni sadržaj kroz suženi deo (koji je pritisnut uvećanim limfnim čvorom). E, to boli, a bolovi su tipa kolika (grčeva): boli, boli, boli…. pa prođe, a detetu je satima sasvim dobro, sve do sledeće bolne epizode.

Kako se ovo nije videlo na ultrazvuku trbuha kada su bolovi počeli?
Teško je videti ove limfne čvorove ultrazvukom – jer su duboko u trbuhu, a sasvim je moguće da na početku bolesti nisu bili uvećani. Nije ni važno da se vide, jer se ova dijagnoza često postavlja kliničkim pregledom, posle isključivanja drugih oboljenja (što je veoma lepo urađeno na početku bolesti).

Ima li leka za ovu bolest?
Bolest se ne leči, jer prolazi sama. Moglo bi se reći da to i nije posebna bolest, već reakcija imunološkog sistema na infekciju. Tako se sa prolaskom infekcije polako povuku i otečeni limfni čvorovi. Kod neke dece prođe za nekoliko dana, a kod druge traje i par nedelja – baš kao kod vašeg deteta. U svakom slučaju, nema potrebe za terapijom!

Može li da se ponovi?
Može, baš kao što mogu da se ponove i različite virusne infekcije. Pošto se radi o bezazlenom fenomenu (istina, ponekad i neprijatnom), nije baš tako strašno i da se ponovi.

U sličnim situacijama, važno je pomisliti na ovu bolest, jer pravovremenim uvrđivanjem mogu da se spreče nepotrebni strahovi, ali i prekomerne laboratorijske analize. Naravno, to je posao lekara, baš kao i planiranje testova i ispitivanja koja pomažu u postavljanju dijagnoze.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada se dete bori sa virusnom respiratornom infekcijom porast telesne temperature je gotovo neizbežan.Povišena temperatura je ujedno i sjajan znak da telo, odnosno imuni sistem deteta reaguje adekvatno na infekciju. Povišena temperatura zapravo pomaže detetu da se prirodno izbori sa virusom. Kada se dete razboli od virusne infekcije, imune ćelije odmah reaguju kako bi bila uspostavljena odbrana. Posredstvom njihovog dejstva materije pod nazivom pirogeni putem krvotoka dospevaju do hipotalamusa, moždane regije koja kontroliše telesnu temperaturu. Oni tu aktiviraju receptore koji daju signal za podigzanje telesne temperature.

Šta je povišena, a šta visoka temperatura
Temperatura je povišena kada prelazi 37°C, ali se ne smatra visokom. Za decu koja imaju temperaturu 37,5°C – 38°C kažemo da su subfebrilna. Telesnu temperatura koja se kod deteta kreće u opsegu od 38°C do 39°C je povišena, a za dete kažemo da je febrilno. Temperatura koja prelazi 39°C je visoka temperatura.

Nije bolest, već simptom bolesti

Kada govorimo o deci predškolskog uzrasta i zimskom periodu, možemo reći da je virusna infekcija respiratornih organa jedan od najčešćih razloga za porast telesne temperature. Osim zbog virusne, dete može imati povišenu temperaturu i zbog bakterijske infekcije, kao i niza različitih drugih bolesti, poremećaja i ozbiljnih stanja. Ipak, kao što je već navedeno, najčešći uzrok kod dece su virusne infekcije disajnih organa. Treba naglasiti da sama temperatura nije bolest, već simptom bolesti. Kako bi se tačno utvrdilo šta je njen uzrok važno je da dete povedete pedijatru, naročito ako je temperatura visoka.

Kada je treba spuštati
Za vreme povišene temperature, detetov ceo organizam postaje aktivan i bori se, a temperatura je povišena upravo zbog te borbe sa virusom.

Obaranjem temperature zaustavlja se odbrambeni odgovor imunog sistema i ometa odbrana. Evropski vodiči savetuju da povišenu temperaturu ne treba je spuštati dok ne pređe bar 38.5 °C, dok se u Velikoj Britaniji savetuje da se sa davanjem paracetamola ili ibuprofena sačeka dok ona ne dođe do 39°C.

Kako se boriti sa temperaturom

Obavezno rashladite dete

Svucite detetu pretoplu garderobu i otkrijte ga. Suviše obučeno ili pokriveno dete je u riziku da mu temperatura još više poraste. Veoma efikasan način za spuštanje temperature je i tuširanje. Dete rashlađujte mlakom (ne hladnom) vodom.
Detetu možete pomoći da se bolje oseća i provetravanjem i rashlađivanjem prostorije u kojoj boravi. Najbolje je da temperatura u njoj ne prelazi 22°C.
Hidrirajte dete. Najbolje je da ono pije vodu, ali ako odbija, ponudite mu čaj ili nezaslađeni voćni sok.

Terapija antipiretikom

Ako temperatura prelazi 38.5°C, primenite lekove za spuštanje temperature – paracetamol i ibuprofen. Oni se mogu primeniti u obliku sirupa – oralno ili kao čepići – rektalno.

Lek protiv virusa

Sirup Bimunal je lek koji zahvaljujući svom sastavu ima jak antivirusni efekat. Svojim antivirusnim dejstvom on blokira replikaciju virusa čak i nakon ulaska virusa u ćeliju i to u različitim stadijumima virusne infekcije. Bimunal skraćuje dužinu trajanja virusne respiratorne infekcije i ublažava sve njene simptome, pa i povišenu temperaturu. Kako je studija pokazala, povišena temperatura se lakše snižava ukoliko dete koristi Bimunal u terapiji virusne infekcije. Uprkos tome što to roditelji već znaju, ipak treba naglasiti da povišenu temperaturu ne treba spuštati antibioticima. Antibiotik nije lek za spuštanje tamperature, niti za lečenje virusne infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Činjenica je da većina dece sa apendicitisom (to je medicinski naziv za zapaljenje “slepog creva”) ima više od pet godina kada stigne kod hirurga. Ipak, to nije medicinsko pravilo, a izuzeci su brojni. Dete pre polaska u školu ne može da dobije zapaljenje slepog creva, to je bolest starije dece
Nažalost to nije tačno! Činjenica je da većina dece sa apendicitisom (to je medicinski naziv za zapaljenje “slepog creva”) ima više od pet godina kada stigne kod hirurga. Ipak, to nije medicinsko pravilo, a izuzeci su brojni. Uopšte, statistika je od male koristi onima koji se u nju ne uklapaju. Svako dete je 100% za sebe i svoje rositelje, ali i za lekara koji ga leči. Potpuno je jasno da i predškolci “imaju pravo” da se razbole od ove bolesti, a apendicitis definitivno nije “privilegija” starije dece.
Bez visoke temperature nema upale slepog creva, ona je obavezan pratilac apendicitisa
Većina dece zaista ima povišenu temperaturu tokom zapaljenja “slepog creva”, ali ima dece kod koje to nije tako. Ovo uglavnom važi za stariju decu koja mogu da “lokalizuju” infekciju. To se dešava kada fina trbušna maramica “opkoli” zapaljeni crvuljak (to je “slepo crevo” – apendiks) i tako ne dozboli da se infekcija proširi putem krvi. To lokalizovano zapaljenje može da prođe bez visoke temperature, ali je bol veoma jak pa deca ipak brzo stignu do hirurga. Dovoljno je da hirurg “ispipa” trbuh da se postavi dijagnoza, to je bar lako
Nije lako postaviti dijagnozu apendicitisa!
To je relativno jednostavnije kod takozvanih tipičnih slučajeva, ali se ni tada hirirg ne oslanja samo na “pipanje” trbuha. Rade se najmanje dve dodatne analize – krvna slika i pregled mokraće. One mogu pomoći lekaru da postavi dijagnozu.
Kod netipičnih (“sumnjivih”) formi ove bolesti dijagnozu je veoma teško postaviti. Tada se “u pomoć” pozove ultrazvulni pregled trbuha koji može pomoći da se vidi da li je crvuljak (“slepo crevo”) otečen – upaljen. Ipak, ni to nije “apsolutna sigurnost”. Kada se pregled upotpuni odgovarajućim analizama i praćenjem deteta donosi se važna odluka – da li pristupiti hirurškom intervenciji ili ne.
Slepo crevo nikada ne boli sa leve strane – to je sigurno nešto drugo
Nažalost, ovo nije baš tako!
Nekada se dešava da je crvuljak (apendiks) veoma dugačak i tako postavljen da ide “ulevo”. Kada se takvo slepo crevo upali, bol se može lokalizovati i sa leve strane.
Dešava se i da neka deca imaju jak bol u donjem levom delu trbuha, iako im je apendiks na desnoj strani (gde mu je i mesto). Tada se radi o takozvanom refleksnom bolu, koji se nalazi dalje od mesta uzroka bola. Ipak, najveći broj dece sa refleksnim bolom, pre ili kasnije pokaže prstom i na donji deo desne strane trbuha, kao mesto koje veoma boli.
Najređi razlog “levostranog” bola kod dece sa zapaljenjem slepog creva je anatomski postavljen apendiks u levoj polovini trbuha. To su deca koja imanju “ispreturane” organe u telu, pa je sve što se normalno nalazi desno “prešlo” na levu stranu. Dakle svi organi su, kao slika u ogledalu, postavljeni suprotno od normalnog položaja. Ovaj fenomen je prilično redak, radi se o razvojnom (embriološkom) poremećaju ali i na njega mora da se misli.Proliv nikada ne ide sa zapaljenjem slepog creva – to je sigurni znak neke druge bolesti. Ovo nije baš tako.
Ogromna većina dece sa prolivom ima enterolkolitis kao uzrok bola u trbuhu. Eneterokolitis je “obično” zapaljenje sluzokože tankog i debelog creva, dakle nija upala slepog creva (apendicitis). Infekcije creva (virusne ili bakterijske) najčešće idu sa prolivom, skoro po pravilu su praćene bolom u trbuhu. Kada dete ima zapaljenje slepog creva, obično ima zatvor, nekada normalnu stolicu, ali veoma retko proliv može biti pratilac apendicitisa.
Dakle, dete sa upaljenim slepim crevom može da ima i proliv, obično se radi o duguljastom i neobično postavljenom crvuljku (apendiksu). On se nalazi sa desne strane, ali je postavljen pozadi i “naslanja” se na završni deo debelog creva (koji se stručno zove rektum). Kada se ovako postavljn apendiks upali on otekne i pritika ovaj deo creva pa se ono se brže prazni i nastane proliv. Ovaj scenario se ne odvija često, ali se ipak može desiti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Evo nekoliko odabranih pitanja koja su vezana za bavljenje sportom kod dece koja su došla u kontakt sa koksaki virusima. Pitanja su zanimljiva, a verujemo da će vam odgovori biti od koristi.Dete je bez ikakvih tegoba, a nađen mu je blago povišen titar antitela na Koksaki virus grupe B (1/64 – urađeno na Torlaku). Analize su obavljene jer je moj 12-ogodišnji sin imao dve nedelje povišenu temperaturu (37,5 do 38,2). No, nije imao nikakvih drugih tegoba, osim blagog kašljucanja i kratkih perioda kada se osećao umorno. Kardiolog je isključio oboljenje srca, a sve je prošlo bez ikakvih lekova (osim antipiretika). Sada mu je sasvim dobro, prošlo je mesec dana od poslednjeg dana povišene temperature. Šta znači ovaj rezultat, i da li ga treba ponavljati? Kada dete može da se vrati rukometnim treninzima? Ukratko, ovaj nalaz antitela na koksaki virus ne znači da je vaše dete obolelo od koksaki infekcije! Zapravo, on pokazuje da vaše dete nema ovu infekciju. Titar 1/64 pokazuje da je vaš sin nekada (ko zna kada) bio u kontaktu sa koksakijem, a to je sasvim normalno i očekivano. Koksaki je jedan od virusa koji je široko zastupljen, naročito tokom toplih meseci i lako se prenosi prljavim rukama. Sasvim je jasno da je ovo bilo davno, a ova antitela pokazuju da se vaše dete borilo i izborilo sa virusom, koji nije ostavio nikakve posledice. Zato je ovaj «trag u snegu» potpuno beznačajan nalaz. Jasno je da ni ona dvonedeljna temperatura nema veze sa koksakijem, mada je skoro sigurno neki od virusa napravio problem. Ovo možemo reći, imajući u vidu da je bolest sama prošla, a odlično je što detetu niste davali antibiotike na svoju ruku. Nalaz koksaki titra ne treba ponavljati, jer se radi o bezazlenom titru! Dečak može na treninge odmah, s obzirom da nije u pitanju koksaki miokarditis – dečji kardiolog je isključio zapaljenje srčanog mišića. Takođe je prošlo i više nego dosta vremena od ozdravljenja – dovoljno je dve nedelje, a vaš sin je na poštedi mesec dana. Naravno, fizički napor treba postepeno povećavati, što ćete se dogovoriti sa trenerom.
Devetogodišnja devojčica je imala proliv i povišenu temperaturu sedam dana. Nije bilo problema sa srcem, a stolice su se normalizovale, pa se ona oseća kao da nije ni bila bolesna. Prošlo je dve nedelje od poslednje prolivaste stolice. Stigao je nalaz IGM antitela na koksaki virus grupe B, koji je na gornjoj granici, a IGG antitela su negativna. Da li je potrebna pošteda od treninga, jer dete trenira odbojku?
Odmah da pojasnimo šta su to IGM antitela – to je pokazatelj aktuelne, dakle trenutne infekcije nekim mikroorganizmom. Antitela su borci protiv mikronapadača, a u slučaju vašeg deteta se ispitivao koksaki virus.
IGM antitela su pokazatelj «stare» infekcije, jer su za njihovu pojavu potrebne nedelje od početnog prodora virusa u organizam.
Gornja granica zato i postoji – da bi bila gornja granica! Sasvim je u redu da su antitela na gornjoj granici. Da se radi o pravoj koksaki infekciji – nalaz bi, svakako, bio ubedljiviji. To što su negativna IGG antitela, znači da vaša devojčica tokom prethodnih godina nije došla u kontakt sa koksaki virusom.
Imajući u vidu da je dete ozdravilo i da nije bilo problema sa srcem, nema potrebe za dodatnim ispitivanjima. Povratak odbojkaškim treninzima je sasvim u redu, jer je prošlo dve nedelje od proliva. A, kako rekoste, dete se potpuno oporavilo od infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs