Crveno grlo i bol u grlu su jedan od najčešćih razloga za posetu pedijatru. U najvećem broju slučajeva u pitanju je virusna upala grla ali je važno da se dete pregleda i postavi prava dijagnoza.

Postoji veliki broj virusa koji dovodi do crvenila grla, otežanog gutanja i povišene telesne temperature. Zbog toga što upalu grla mogu da izazovu različiti virusi dešava se da dete ima slične tegobe nekoliko puta tokom jeseni i zime, naročito kod dece koja su tek pošla u kolektiv. Virus ostavlja imunitet za svoju vrstu, ali zbog postojanja različitih vrsta virusa, infekcije se često dešavaju. Virusi se lako prenose medju decom zbog bliskog kontakta.

Bol u grlu može da bude praćen i drugim simptomima

Pored bola u grlu, deca mogu da se žale i na druge simptome. Često je prisutan kašalj, curenje nosa, suzenje okica, promuklost i dijareja. Može da se javi i povišena temperatura koja, iako je visoka, takodje može da bude znak virusne infekcije. Za virusne upale grla je manje karakteristično loše opšte stanje deteta, povraćanje i malaksalost i oni često mogu da ukažu na bakterijski uzrok upale grla.

Kako se postavlja dijagnoza bakterijske upale grla?

Kod dece jaslenog i mlađeg vrtićkog uzrasta, iako su često bolesni, retko se javljaju bakterijske upale grla. Ukoliko dete boli grlo, i dete ima povišenu temperaturu, ili dete boli grlo bez temperature duže od jednog dana, dete treba da pregleda pedijatar. Posle pregleda i nalaza na grlu pedijatar, savetuje da se uradi brzi test na Streptokok ili bris grla ukoliko je potrebno. Brzi test na Strepotokok je veoma korisna dijagnostička metoda koja za samo nekoliko sati od uzimanja uzorka može da nam pomogne da li se u grlu nalazi bakterija. Rezultat mnogo pomaže pedijatru za brzo postavljanje dijagnoze i započinjanje adekvatne terapije.

Šta roditelji NE treba da rade?

Veoma je važno da roditelji ne treba samoinicijativno da dete vode u laboratoriju i rade bris grla i brzi test na Streptokok, odmah čim dete zaboli grlo, što je u poslednje vreme čest slučaj. Sa pozitivnim rezultatom i nalazom onda ne znaju šta da rade i neretko započnu antibiotsku terapiju samoinicijativno, što ne bi smelo da se dešava bez pregleda pedijatra i sagledavanja celokupne kliničke slike deteta.

Šta roditelj TREBA da uradi ukoliko dete boli grlo?

Ukoliko dete boli grlo ili dete otežano guta svaki roditelj može da primeni lokalnu terapiju, neki od prirodnih sprejeva za grlo koji može da se kupi u apoteci bez recepta. Sprej pomaže da se smanje tegobe, dezinfekuje sluznicu ždrela i smanjuje broj uzročnika infekcije. Ukoliko bol ne prodje, vreme je za posetu pedijatru. Posle pregleda pedijatar će preporučiti da se, u najvećem broju slučajeva i nastavi započeta terapija, a ukoliko bude potrebno još nešto od lekova to će reći posle pregleda.
Za malu decu, uzrasta godinu dana i starije, kao i odrasle odličan izbor je APIS GOLA sprej, potpuno prirodan sprej koji sadrži kombinaciju žalfije, timijana i acerole. U njega je dodat vitamin C kao i prečišćen propolis (zbog čega je siguran i za decu mladjeg uzrasta). Ovaj sprej deluje antiinflamatorno, antiseptički i regenerativno. Smanjuje upalu grla i grebanje u grlu, ublažava bol i otežano gutanje i ubrzava zarastanje ukoliko je grlo nadraženo. Pomaže kod pojave afti i povreda usne duplje i sprečava razmnožavanje bakterija, gljivica i virusa u usnoj duplji. Može da se koristi nekoliko puta na dan i potpuno je bezbedan za korišćenje. Predstavlja jedan od lekova koji uvek treba da imate kod kuće

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada bebe stare nekoliko meseci prime prvu vakcinu dešava se da dođe do neželjenih reakcija. Pogledajte šta sve možete primetiti.
Od samog rođenja bebe moraju da prime nekoliko vakcina – BCG vakcinu, Hepatitis B vakcinu, kombinovanu petovalentnu vakcinu (IPV DTaP Hib), MMR vakcinu.
Odmah nakon primanja vakcine deca osećaju neke posledice, kao što su temperatura, gubitak apetita, nenormalno plakanje, povraćanje, bol i otok oko mesta uboda. Pedijatri naglašavaju da te reakcije nisu retkost i nisu nužno znak da nešto nije u redu, kao ni da roditelji ne bi trebalo da imaju osećaj griže savesti, jer vakcinacijom ipak štitite dete od potencijalno fatalnih bolesti.

Zašto se javljaju neželjeni efekti?

Vakcine mogu da imaju neželjene efekte, a ako vaše dete nema nijedan od njih, ne brinite, to je sve u redu. Zašto se nekada javljaju neželjeni efekti na vakcine? Ti efekti ukazuju da vakcina "radi", stimuliše imunološki sistem tako da on može da prepozna bakterije ili viruse u budućnosti i zaštititi dete od bolesti. Bez obzira na druge simptome koje deca imaju, ukoliko ne primaju tečnost i ne reaguju, treba zatražiti hitnu medicinsku pomoć.

1. Temperatura

Temperatura je vrlo čest neželjeni efekat vakcinacije. Generalno se javlja kao odgovor na infekciju. I dok vakcine ne zaraze vašu bebu, imuni sistem tela stimuliše se na isti način, odnosno pokušava da izazove imunitet i tako može da se razvije temperatura.

2. Gubitak apetita

Gubitak apetita često se javlja kada dete ima temperaturu. Zato, nemojte previše da se iznenadite ako vaše dete na neko vreme odbija hranu. Međutim, morate biti oprezni da beba ne dehidrira. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se svom lekaru:

- upala fontanela (meka tačka) na glavi

- nekoliko ili nimalo suza kad zaplaču

- suva usta

- pelene su manje mokre

- pospanost

- ubrzano disanje
3. Nenormalno plakanje

Ako otkrijete da beba plače više nego obično nakon vakcinacije, znajte da niste usamljeni. Istina je da biste mogli da imate nekoliko prilično neprospavanih noći nakon što je beba dobila vakcinu.

4. Bol i otok oko mesta uboda igle

Nije ništa iznenađujuće ako se vašoj bebi zacrvenela koža oko mesta uboda igle i ukoliko se pojavio otok - koji je bolan na dodir. Pedijatri kažu da je lokalna reakcija poput ove vrlo česta. Ako vaša beba pokazuje da je boli zbog bilo kakvog otoka na mestu gde je dobila vakcinu (obično na rukama ili na nogama), možete da joj date neki lek na bazi paracetamola, kako biste joj olakšali bol. I ne paničite – ovo je uobičajeni neželjeni efekat vakcine. U slučaju da se otok pogorša ili ne nestane, obratite se svom pedijatru.

5. Dijareja

Ako primetite da vašoj bebi posle vakcine nije dobro i da su pelene prljavije nego obično, to može da ima veze sa vakcinisanjem. Ukoliko se simptomi pogoršavaju ili ako postoje znaci da je beba dehidrirala, javite se lekaru.

6. Mini ospice

MMR vakcina, na primer, može da ima neke specifične neželjene efekte – mini ospice i mini zauške. Mini ospice mogu se javiti od 6. do 10. dana nakon što vakcina izazove temperaturu, gubitak apetita i osip. Mini zauške javljaju se od 14. do 21. dana nakon vakcinacije i izazivaju temperaturu i otečene žlezde. Ako vaše dete dobije bilo šta od ovoga, pedijatru kažu, ne brinite, nije ništa zarazno.

Izvor: www.yumama.com

Akutni bronhitis i upala pluća su respiratorne bolesti donjih disajnih puteva. Njihovi simptomi su ponekad veoma slični, pa ih nije uvek lako razlikovati.
Iako ponekad imaju slične simptome, akutni bronhitis i upala pluća se NE leče na isti način, pa je veoma važno pravovremeno postavljanje dijagnoze.
Lekar postavlja dijagnozu na osnovu fizikalnog pregleda i krvne slike, a ponekad treba uraditi i biohemijske analize.
Bronhitis je upala bronhija, malih i srednjih disajnih puteva, a najčešći uzrok akutnog bronhitisa su respiratorni virusi. Zato bolest neretko počinje kao prehlada (curenje nosa), a potim se javlja kašalj, ponekad i bol u grlu. Kašalj je na početku obično nadražajni (suvi kašalj), a potom on postaje “zreliji” sa iskašljavanjem.
Akutni bronhitis najčešće traje 7-10 dana, a kašalj može biti prisutan tri nedelje, pa i duže.
Retko se kod akutnog bronhitisa javljaju malaksalost, visoka temperatura, bolovi u mišićima, sa lošim opštim stanjem deteta. U tim situacijama treba obaviti kontrolni pregled, pošto je moguće da se rad i o pneumoniji – upali pluća. Iako je primarni uzrok virus, tada se obično razvija sekundarna bakterijska infekcija (superinfekcija), pa pedijatar (posle pregleda deteta) prepiše odgovarajući antibiotik.
Ukoliko se pojavi ubrzano i otežano disanje, praćeno “sviranjem” u grudima, skoro sigurno se radi od bronhoopstrukciji – suženju malih i srednih disajnih puteva. I tada treba obaviti pregled pedijatra, pošto se što pre treba primeniti inhalatorna terapija bronhodilatatorima (lekovima koji šire sužene disajne puteve)

Lečenje akutnog bronhitisa

Zahvaljujući brojnim naučnim (kliničkim) istraživnjima u zemljama zapadne Evrope pelargonium je registrovan kao lek i odobrena je zvanična indikacija za terapiju akutnog bronhitisa.
Dostupni podaci i kliničke studije potvrdile su da rana primena ekstrakta pelargoniuma koji se nalazi u sastavu sirupa Viranto Forte:

redukuje simptome i skraćuje vreme trajanja respiratorne virusne infekcije
smanjuje verovatnoću nastanka bakterijske superinfekcije
smanjuje upotrebu drugih lekova – paracetamola, ibuprofena i antibiotika
Zahvaljujući antibakterijskom pelargonijuma (prirodni antibiotik) koji se nalazi u sastavu Viranta Forte, kada se blagovremeno primeni, smanjuje verovatnoću nastanka bakterijske superinfekcije, koja je najčešće uvod u pneumoniju – upalu pluća.

Rana primena Viranto Forte (najbolje u prva dva sata od pojave prvih simptoma), omogućava primenu “wait and see” (“sačekaj i isprati”) pristupa: dva do tri dana od pojave prvih simptoma virusne infekcije NE treba žuriti sa primenom antibiotika!

Pravovremena primena Viranto Forte sirupa značajno smanjuje nastanak bakterijskih komplikacija (superinfekcije) bronhitisa i tako pomaže detetu da se lakše izbori sa virusom i skrati trajanje infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Neizlečiva bolest AIDS, koju izaziva virus HIV, ne često, ali se može javiti i kod dece. Pogledajte na koji način se manifestuje i kako uopšte dolazi do zaražavanja najmlađih ovim opasnim virusom.
HIV (virus humane imunodeficijencije) je virus koji je odgovoran za razvoj side (AIDS). Virus uništava ili oslabljuje ćelije imunog sistema i progresivno uništava sposobnost organizma da se izbori sa infekcijama i nekim vrstama raka. Kod odraslih i adolescenata, HIV se najčešće prenosi seksualnim kontaktom.
Kod dece mlađe od 13 godina, prisustvo virusa u organizmu se javlja najčešće prenosom sa majke, u materici, porođajnom kanalu ili dojenjem. Neće svako dete rođeno od zaražene majke biti zaraženo ovim virusom.

Kako se prenosi HIV?
- Vertikalni prenos. Dete se može zaraziti preko majke u trudnoći ili tokom dojenja.

- Seksualni kontakt. Kod odraslih i adolescenata ovaj virus se najčešće prenosi seksualnim odnosom sa zaraženom osobom.

- Putem krvi. Ovaj virus može se preneti ukoliko osoba dođe u kontakt sa krvlju zaraženog. Ipak, ovaj način prenosa je izuzetno redak.

- Putem igle. Korišćenjem iste igle, virus se može preneti sa zaražene na zdravu osobu. Najčešće je to slučaj prilikom konzumiranja droge, dok je ovakav slučaj u medicini izuzetno redak.

Nisu poznati slučajevi prenosa putem znoja, klasičnog kontakta, upotrebe iste odeće, telefona, bazena, toaleta...

Koji su simptomi side?
Simptomi variraju u zavisnosti od uzrasta deteta. Do prve godine, ipak, neki od najčešćih su:

- problemi sa psihičkim i fizičkim razvojem (nerazvijene kosti i manjak kilograma)

- oticanje stomaka, usled oticanja jetre ili slezine

- oticanje limfnih čvorova

- dijareja

- promene u ustima, poput pečata na obrazima i jeziku.

Kod dece starije od godinu dana mogu se javiti još i oticanja i infekcije pluća, oticanje parotidne žlezde, gljivične infekcije u digestivnom traktu, konstantne sinusne infekcije i infekcije uha, zapaljenje mozga, uporna i dugotrajna temperatura, dermatitis, hepatitis, problemi sa bubrezima.
Kod adolescenata simptomi mogu biti isti, ali se više podudaraju sa simptomima odraslih. Na početku, često mnogi i nemaju nikakve simptome. Ipak, i u tom asimptomatskom periodu, ovaj virus uništava ćelije imunog sistema.
Kada dođe do ozbiljnog oštećenja ili neke dodatne infekcije usled oslabljenog imunog sistema, kod deteta se može prepoznati infekcija HIV-om.

Kako se dijagnostikuje sida?
Kako sva deca od inficiranih majki po samom rođenju imaju pozitivan test, usled pasivnog transfera antitela na HIV putem placente, važni su virološki testovi, koji treba da potvrde dijagnozu. Ovaj test se vrši tokom prva dva dana života, u periodu između prvog i drugog meseca, a potom između četvrtoh i šestog.

Kod odraslih i adolescenata dijagnoza se postavlja testom na antitela.

Da li je za decu sa HIV-om sigurno da prime vakcinu?
- MMR je sigurna, osim ukoliko im nije jako oštećen imunitet.

- Vakcina protiv 5 dečjih bolesti (difterije, tetanusa, pertusisa, dečje paralize i hemofilus influence tip B) je takođe sigurna.

- Vakcina protiv hepatitisa A i B je sigurna.

- Vakcina protiv ovčijih boginja zavisi od imuniteta zaraženog deteta.

- Godišnja vakcina protiv gripa je takođe sigurna, ali na način kako to odredi vaš lekar.

Kako se leči sida?
Važno je da zaražena osoba ima svog lekara. Kao i sa drugim stanjima, rano otkrivanje nudi bolje lečenje. Danas postoje tretmani koji usporavaju virus u uništavanju ćelija imuniteta. Postoje, takođe, tretmani koji sprečavaju ili leče probleme koji su povezani sa HIV-om.
Antiretroviralna terapija može biti preporučena i trudnicama, kako bi se sprečio prenos na bebu u stomaku. Carski rez se takođe ne preporučuje, jer beba tako ne dolazi u kontakt sa porođajnim kanalom.
Dojenje nije preporučljivo, ako postoji drugi način ishrane bebe.

Izvor: www.yumama.com

Respiratorni virusi su najčešći uzročnici akutnog virusnog bronhitisa. Iako se respiratorne virusne infekcije mogu javiti tokom cele godine, hladni dani pogoduju širenju virusa, se i virusni bronhitis češće dijagnostikuje.
Akutni bronhitis je akutna upala dušnika i bronhija, malih cevčica koje iz dušnika vode u pluća. Često se javlja nakon prehlade ili druge virusne upale gornjih disajnih puteva. Za bolest kažemo da je akutna ako je ona kratkotrajne prirode.
Simptomi koji se javljaju su: kašalj, bol u grlu, malaksalost, povišena temperatura, bol u mišićima, osećaj težine u grudnom košu.Kašalj je na samom početku bolesti suv, a potom on postaje “zreliji” i sadrži sve veće količine šlajma. Šlajm vremenom postaje obilniji.
Akutni bronhitis najčešće traje 7-10 dana, a kašalj može biti prisutan i duže od tri nedelje.

Kako se leči akutni bronhitis

Akutni bronhitis u zavisnost od tegoba ako nema povišene temperature se leči , inhalacijma mirovanjem, unosom povećane količine tečnosti i vitamina.
Zahvaljujući kliničkim dokazima, sada je dostupan i prirodni lek. Pelargonium (ekstrakt korena ove biljke) ima naučnim studijama potvrđen antivirusni i antibakterijski efekat! Zato je Pelargonijum kao prirodni lek registrovan u zemljama zapadne Evrope, gde je i deo preporuka za terapiju akutnog bronhitisa.
Dostupni podaci i kliničke studije potvrdile su da rana primena ekstrakta
Pelargoniuma koji se nalazi u sastavu sirupa Viranto Forte:
redukuje simptome i skraćuje vreme trajanja respiratorne infekcije
sprečava nastajanje bakterijske superinfekcije
smanjuje upotrebu lekova – paracetamola, ibuprofena, antibiotika.
Jako antibakterijsko delovanje Viranta Forte, sa pelargoniumom kao prirodnim antibiotikom u svom sastavu, sprečava nastajanje bakterijske superinfekcije koja je veoma česta komplikacija akutnog bronhitisa usled oštećenog epitela bronhija i pojačanog lučenja sluzi.
Primena Virante Forte u prva dva sata od pojave prvih simptoma, omogućava sprovođenje “wait and see” pristupa – „čekaj i vidi“ u naredna dva do tri dana. Dete je potpuno zaštićeno dva do tri dana, i nema bojazni od komplikacija, čak iako je u pitanju bakterijska infekcija

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Hladnije vreme pogoduje učestaloj pojavi virusnih respiratornih infekcija. Deca koja provode vreme u kolektivima, odnosno u školi i u vrtiću, veoma lako obole.
Roditelji su dobro upoznati sa bolestima koje izazivaju na stotine različitih virusa kod dece – prehlada, grip, bronhitis, infekcija uha, upala krajnika, upala sinusa, upale grla…
Kako statistika pokazuje, deca predškolskog uzrasta se razboljevaju od virusnih respiratornih infekcija i do 6 puta godišnje, pretežno tokom hladnijeg dela godine, odnosno tokom jeseni i zime.

Lečenje virusne infekcije

Osnovna i prva preporuka za lečenje virusne infekcije jeste mirovanje, odmor i ostajanje kod kuće. To sve omogućava imunom sistemu da se izbori sa virusom.
Virusne infekcije nikako ne bi trebalo lečiti antibioticima jer, za razliku od dejstva na bakterije, antibiotici nemaju uticaj na viruse. Zapravo, kako praksa pokazuje, primena antibiotika za lečenje virusnih infekcija je najčešći vid nepravilne upotrebe antibiotika.
Nepravilna upotreba antibiotika, osim na rastuću otpornost bakterija na antibiotike, utiče i na slabljenje imunološke sposobnosti.

Ima li leka za virus?

Postoje prirodni lekovi čija su dejstva klinički dokazana za terapiju virusnih respiratornih infekcija. Jedan od njih je i sirup Viranto forte sa lekovitim pelargoniumom (Pelargonium sidoides, afričkom muškatlom) u sastavu.
Pelargonium u sastavu Viranta forte, osim antivirusnog, ima i antibakterijsko svojstvo, što ga čini prirodnim antibiotikom. Svojim jedinstvenim i prirodnim sastavom, Viranto forte ispoljava jako antivirusno dejstvo, istovremeno delujući kao prirodni antibiotik. Na taj način on sprečava potencijalne komplikacije bolesti.
U zemljama zapadne Evrope pelargonium je registrovan kao prirodni lek i odobrena je zvanična indikacija za terapiju akutnog bronhitisa. Veoma je efikasan za lečenje prehlade i gripa, odnosno virusnih infekcija – upale grla, krajnika, uha, sinusa.
Kako su mnogobrojna klinička ispitivanja pokazala, pelargonium kao glavni sastojak sirupa Viranto forte ispoljava jako antivirusno delovanje tako što blokira vezivanje virusa za receptore ćelija i sprečavajući replikaciju virusa u ćeliji, ukoliko virus uđe u nju.
Viranto forte je najefikasniji i najdelotvorniji ukoliko se primeni u prva dva sata od pojave simptoma. Zbog toga savetujemo da ga uvek imate u svojoj kućnoj apoteci, kako biste mogli pravovremeno da ga primenite.

Virusi i povišena temperatura

Povišena temperatura je sasvim uobičajena za virusnu infekciju. Ona je ujedno i veoma dobar znak da se telo bori protiv infekcije. Ne bi trebalo da je spuštate dok ne pređe bar 38.5 °C, jer se obaranjem temperature zaustavlja odbrambeni odogovor imunog sistema i ometa odbrana.
Evropski vodiči savetuju da povišenu temperaturu ne treba je spuštati dok ne pređe bar 38.5 °C, dok se u Velikoj Britaniji čak savetuje da se sa davanjem paracetamola ili ibuprofena sačeka dok ona ne dođe do 39°C.
Važno je da dete tokom mirovanja unosi veće količine tečnosti. Ukoliko dete odbija hranu, nemojte ga prisiljavati. Detetovo telo koristi sve svoje potencijale kako bi se borilo sa virusom i zbog toga ono nema apetit.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Jedan od najčešćih simptoma u svim uzrastim grupma je bol u grlu. Gušobolja je pratilac brojnih infekcija, a hladni dani u koje ulazimo pogoduju upravo respiratornim infekcijama gornjih disajnih puteva. pored neprijatnog bola, deca slabije jedu, lošije unose tečnosti, što jeste dodatni ozbiljan problem.
Kod dece, pored curenja nosa (rinitisa) bol u grlu je vodeći simptom upala gornjih respiratornih puteva. Gušobolja praćena povišenom temperaturom je jedan od vodećih uzroka nepotrebne primene antibiotika! Srećom, polako raste svest kod roditelja da antibiotici nisu uvek korisni za dete, a ne mali broj roditelja ima svest galopirajućoj rezistenciji bakterija na antibiotike.

Slede najčešća i ilustrativna pitanja roditelja vezana za gušobolju:

Koji su uzroci bola u grlu kod dece?

Grlo je, pored nosa prvo “na udaru” različitih mikroorganizama, pre svih virusa i bakterija. Zato ne treba da čudi što mnogo dece “boluje” od grla. Tokom grejne sezone je suv vazduh u spavaćim sobama, pa ako se ne stave “ovlaživači” na radijatore (ili druga grejna tela) jutarnja suvoća usta i grla je neprijatna i bez infekcije.
Ipak, respiratorne infekcije drže ubedljivo prvo mesto na listi uzroka gušobolje kod dece, a aktuelni virusi su daleko češći prouzrokovač upala grla od bakterija.

Da li što pre treba tražiti od pedijatra da prepiše antibiotik?

NE TREBA! Nije svaki bol u grlu angina (kako se to obično pogrešno misli), a naročito ako nema visoke temperature. Ima mnogo virusa (naročito u periodu jesen – zima) koji napadaju grlo i prave veoma bolno zapaljenje, a prenose se prljavim rukama, ali i direktnim kontaktom (poljupcem, na primer). Imajući u vidu da su virusi PRVI na listi uzroka, BESMISLENO je žuriti sa antibiotskom terapijom, pošto antibiotici NE MOGU pobediti viruse!
Šta raditi ako dete uz gušobolju ima i povišenu temperaturu, zar to nije znak bakterijske infekcije?
U aktuelnom periodu (hladnih dana i promenljivog vremena) su opet virusi najčešći uzrok pojave febrilnosti – visoke temperature! Ako dete koje ima visoku temperaturu (i gušobolju) živne kad padne temperatura, dobro je tada raspoloženo i aktivno – skoro sigurno NIJE u pitanju bakterijska upala grla.

Da li antibiotik može da smeta detetu?

Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici. Digestivne tegobe su najčešće, ali se mogu javiti i alergije. Ono što danas pouzdano znamo je da antibiotici slabe imunski odgovor! Takođe značajno remete ravnotežu mikroflore i dovode do gubitka raznolikosti crvenih bakterija, koja je dugotročno veoma važna za zdrav imunitet deteta.

Da li je dobro uraditi bris grla?

Bris grla je najbolji način da se utvrdi ima li bakterija u grlu koje treba lečiti. Bris je jednostavna i jeftina dijagnostička metoda koja se može uraditi u velikom broju laboratorija, čak i bez odlaska u zdravstvenu ustanovu. Postoji „brz bris na streptokok“ koji za 15-tak minuta pokaže da li je u pitanju streptokokna upala grla! Dva sata PRE ovog brisa dete ne treba da jede i pije!

Može li se bez brisa?

Može! Kao što smo već napomenuli, ako dete nema visoku temperaturu, dobrog je raspoloženja i ne žali se na druge tegobe, nema potrebe da se žuri sa brisom grla. Ako se radi o “standardnim” virusnim upalama grla dete će već za dan – dva biti bolje, bol će se smanjivati i proći, pa bris nije neophodan!

Kako pomoći detetu koje ima bol u grlu?

Što pre treba započeti LOKALNU terapiju, a Tantum Verde sprej je odličan izbor!

TANTUM VERDE sprej sadrži lek benzidamin (BEZ dodatnih medikamenata) koji ima trostruko korisno dejstvo, pa je TANTUM VERDE sprej:

✔ Lokalni antiseptik – ima antimikrobni efekat koji se ispoljava u grlu, BEZ resorpcije u krvotok. To znači da NEMA sistemsko delovanje kao antibiotici, pa NEMA ni neželjena dejstva na imunitet (koje nažalost imaju oralni antibiotici)!

✔ Analgetik – smanjuje bol, a zapravo se ponaša kao lokalni anestetik pošto blokira sprovođenje bolnih impulsa kroz nervna vlakna. Dakle, TANTUM VERDE ne sadrži dodatni anestetik, pošto NIJE ni potreban!

✔ Protivzapaljenski (antiinflamatorni) lek pošto inhibira stvaranje produkata infekcije koji izazivaju upalu (stručno se zovu citokini). Tako smanjuje otok sluzokože grla i krajnika.

Ovaj trostruki lokalni efakat se očituje u brzom ublažavanju simptoma zapaljenja grla, pa deca u prvih 24 sata primene terapije lakše da gutaju i počinju ponovo lepo da jedu i unose tečnost!
Kod dece koja imaju takozvane kriptozne krajnike, lokalni antiseptik smanjuje rizik o sekundarne bakterijske infekcije. Radi se “mini-kanalima” u krajnicima u kojima se nagomilava sekret, a to pospešuje širenje infekcije, a ponekad i “nadovezivanje” bakterijske infekcije na primarno virusnu bolest!
Jedna od racionalnih upotreba TANTUM VERDE sprej je terapija upaljenog grla kod dece kod kojih je uzet bris grla, u periodu dok se čeka rezultat, ali i posle toga – kada se dokaže da nije u pitanju bakterijska infekcija. Isti je efekat kod dece koje pedijatar prati pošto (zbog jasnih znakova virusne upale grla) nije bilo potrebe da se radi bris!
Lokalna terapija TANTUM VERDE sprejem tako sprečava nepotrebnu upotrebu oralnih antibiotika i zaista daje doprinos borbi sa rastućom rezistencijom bakterja na antibiotike!
Može li se TANTUM VERDE sprej kombinovati sa lekovima koji služe za obaranje temperature?
MOŽE! Pošto deluje LOKALNO, nema prepreka da se koristi zajedno sa ibuprofenom ili paracetamolom.

Kako se koristi?

TANTUM VERDE sprej se veoma jednostavno i bezbedno koristi raspršivanjem u grlo:

Deca od 3 do 6 godina: po 1 raspršivanje na svakih 4 kg telesne mase, 2 do 6 puta na dan. Pri tome voditi računa da maksimalna doza ne pređe po 4 raspršivanja, 2-6 puta na dan
Deca od 6 do 12 godina: po 4 raspršivanja na obolelo mesto, 2 do 6 puta na dan.
● Adolescenti uzrasta preko 12 godina i odrasli: po 4-8 raspršivanja na obolelo mesto, 2 do 6 puta na dan.

Izvor:www.mojpedijatar.co.rs

Bolesti štitne žlezde najčešće su prisutne kod odraslih, ali ih mogu imati i deca, čak i novorođenčad. Postoje dva glavna tipa poromećaja rada štitne žlezde – hipotireodizam (usporen rad štitne žlezde) i hipertireodizam (ubrzan rad štitne žlezde).
Hipofiza u mozgu kontroliše rad štitne žlezde. Ona proizvodi hormon koji stimuliše štitnu žlizdu (TSH).
Pedijatrijski endokrinolog sa Northwell Health-a u Njujorku, doktor Graeme R. Frank, kaže da ako hipofiza oseti da nivo hormona štitne žlezde nije dovoljan onda ona stvara više TSH kako bi stimulisala štitnu žlezdu da ga proizvodi.
“Visoki nivoi TSH mogu značiti da štitna ne proizvodi dovoljno hormona štitne i to je stanje koje se zove hipotireodizam. Niski nivoi TSH mogu značiti da štitna proizvodi previse hormona i to stanje se zove hipertireodizam”, pojašnjava on.
Kod dece je prisutniji usporen rad štitne žlezde nego ubrzan. Netretirano stanje štitne žlezde može dovesti do mnogobrojnih simptoma. Ako hipotireodizam kod dece ostane neotkriven može izazvati nepovratano slab rast – zato je važno uspostaviti dijagnozu na vreme.

Bolesti štitne žlezde kod odojčadi

Kada se beba rodi u toku 48 sati od rođenja joj se uzima uzorak krvi iz pete kako bi se uradile pretrage za različite bolesti, između ostalog i za urođeni hipotireodizam.
Urođeni hipotireodizam se mora lečiti već od prve dve nedelje života.
“To je razorno stanje ako se ne prepozna jer mozak koji se razvija u prve dve do tri godine života kritično zavisi od hormona štitne žlezde”, objašnjava dr Frank.
Pedijatrijski endokrinolog i pomoćnik kliničkog direktora pedijatrijske endokrinologije na Johns Hopkins-u dr Kristin Marie Arcara kaže da ukoliko se urođeni hipotireodizam ne otkrije i ne tretira to može imati ozbiljne posledice kao što su slab rast i kašnjenja u razvoju.
Deca sa urođenim hipotireodizam uglavnom piju terapiju tokom celog života.

Simptomi hipotireodizma

Tokom razvoja u kasnijim godinama, bolesti štitne žlezde mogu se manifestovati brojnim simptomima. Kod mlađe dece, najznačajniji simptom hipotireodizma je nedovoljan rast. Drugi simptomi mogu biti zatvor, stalan osećaj hladnoće čak i kada je toplo vreme, dobijanje na kilaži, suva koža, gruba kosa i letargija.
Dr Frank kaže da u ekstremnim slučajevnima deca mogu imati povišen holesterol, koji je kako, kaže moguće potpuno vratiti u normalu nakon što se počne lečiti štitna želzda.
Devojčice koje su prošle kroz pubertet mogu imati neredovne cikluse ukoliko ne leče usporen rad štitne žlezde.
“Takođe, može izazvati kašnjenje puberteta”, kaže klinički saradnik na pedijatrijskom odelenju endokrinologije u Johns Hopkins University School of Medicine, doktorka Yasmin Akhtar.

Simptomi hipertireodizma kod dece

Doktorka Arcara kaže da su simptomi hipertireodizma mnogo uočljiviji kod dece.
“Volim da ih upoređujem sa simptomima pijenja previše kafe”, kaže ona. Šta to znači? Deca mogu imati drhtavicu, da se tresu, brze otkucaje srca, dijareju, gubitak na kilaži, imaju poteškoće u koncentraciji, teško zaspivaju i imaju slabu koncentraciju u školi. Nekada dete može biti pogrešno dijagnostikovano ADHD sindromom”, dodaje dr Arcara.

Kako se bolesti štitne žlezde detektuju kod dece

Da bi se proverila funkcija štitne žlezde radi se test iz krvi, ali to nije deo rutinske krvne slike.
Zato deca treba da idu na redovne kontrole od detinjstva pa sve kroz tinejdžerski period.
“Vaš pedijatar radi veoma važne stvari poput praćenja rasta i dobijanja na kilaži i mogu da primete kada se dese suptilne promene u kilaži ili rastu koje bi mogle biti signal da se nešto događa”, kaže dr Arcara. Dodaje da oni takođe rade preglede i mogu da primete neke stvari poput uvećane štitne žlezde zbog čega mogu tražiti dodatne pretrage.
Roditelji mogu da iznesu svoje brige pedijatru ako primete neke simptome ili ako i oni sami imaju istoriju bolesti štitne žlezde.
“Ako imate srodnika prvog stepena koji ima usporen rad štitne žlezde imate veće šanse da i vi razvijete takvo stanje u nekom periodu vašeg života”, kaže dr Frank.
Ako rezultati testa štitne žlezde nisu dobri onda pedijatar šalje dete kod pedijatrijskog endokrinologa.

Lečenje bolesti štitne žlezde

Iako bolesti štitne žlezde zvuče strašno, dobra vest je da se one leče.
Hipotireodizam se tretira levotiroksinom, sintetičkim oblikom hormona štitne žlezde koji se pije jednom dnevno i generalno nema nikakvih neželjenih efekata.
“Veoma dobro se toleriše i deca nastavljaju da žive normalno svoje živote dokle god redovno piju terapiju”, kaže dr Arcara.

Ključ je utvrditi adekvatnu dozu.

“To je jedna od retkih stvari u endokrinolokijii koju možemo precizno dozirati”, kaže dr Frank. Doktori prate nivoe hormona štitne žlijezde nakon nekoliko nedelja uzimanja leka kako bi utvrdili da li su u okvirima referentnih vrednosti – ukoliko nisu, koriguju dozu u skladu sa tim.
Često se dešava da kada im se uspostavi dijagnoza deca imaju hipotireodizam celog života. Dr Arcara kaže da neka deca mogu imati prolazni tip bolesti koji se može vremenom rešiti.
“To je nešto što će doktor procijeniti, da li da ukidaju pacijentu terapiju kako bi vidjeli ima li trajnu ili prolaznu bolest štitne žlijezde”, kaže ona.
Lečenje hipertireodizma je malo komplikovanije i postoje tri opcije. Postoji tretman radioaktivnim jodom, a druga opcija je antitiroidni lek koji usporava rad štitne žlezde. U oko 25 odsto slučajeva, pacijenti će prestati sa terapijom posle oko dve godine, objašnjava dr Frank. Ovaj tretman može imati neželjene efekte – osipe po koži, bol, bolove u zglobovima, disfunkciju jetre i nizak nivo belih krvnih zrnaca.

Treća opcija je operacija i vađenja štitne žlezde.

Zašto je važno lečiti bolesti štitne žlezde
Neophodno je lečiti novorođenčad kako bi se izbegli nepovratni razvojni problemi. Osim neprijatnih simptoma za veću decu, najveću zabrinutost predstavlja efekat hipotireoze na rast deteta. „Svakako hipotireoza nije jedini uzrok slabog rasta dece, ali je jedan od najčešćih“, kaže dr Arcara. Zbog toga je presudno proceniti na vreme i lečiti. „Ako se hipotiroidizam dugo ne leči, dugoročno možda nećete imati potpuno adekvatan rast“, ​​dodaje dr Arcara. „Ali za većinu dece, ako se terapija započne odmah, imaće normalizaciju u rastu, tako da će imati normalnu odraslu visinu za svoju porodicu.“

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Dečaci se nekada mogu roditi sa urođenom anomalijom polnog organa, koja ometa mokrenje i normalnu funkciju urinarnog trakta. Pogledajte šta je to HIPOSPADIJA, kako se otkriva i leči.
Kod dečaka se vrlo često javlja problem sa nepravilnim mokrenjem, o čemu se retko govori usled stida i nelagnosti.
Ovo stanje se naziva hipospadija (hypospadia). To je urođena anomalija polnog uda, a uočava se na samom rođenju. U devedeset odsto slučajeva, dečaci imaju lake oblike ove dijagnoze, koji se mogu izlečiti.
Kod hipospadije uretra (mokraćna cev) je na neuobčajenom mestu. Oblici hipospadije razlikuju se po tome gde je pozicioniran otvor mokraćne cevi. Kod lakših slušajeva, otvor mokraćne cevi je blizu ili ispod polnog uda.
Kod najtežih oblika postoji zakrivljenost penisa prema napred, a otvor mokraćne cevi je u korenu penisa ili pak u predelu mošnica.

Kako se otkriva hipospadija?
Ovo oboljenje se otkriva odmah na rođenju, u samom porodilištu. Tada se dete vodi na ultrazvučne i laboratorijske pretrage, kako bi se ustanovile eventualne druge anomalije koje mogu ispratiti hipospadiju.
Najčešće su to neke anomalije na samoj mokraćnoj cevi, a dešava se i da testisi nisu spušteni.
Kako se leči hipospadija?
Kada se otkrije anomalija, vrlo je važno da razgovarate sa pedijatrom i da nastavite ispitivanje i lečenje po njegovim uputima. Dete se šalje dečjem hirurgu, odnosno urologu.
Hirurške intervencije su obavezne i komplikovane, te se izvode sa opštom anestezijom. Lekari vrše rekonstrukciju mokraćnog kanala i svih struktura penisa. Važno je da se uz to reši i iskrivljenje penisa, koje vrlo često prati ovaj problem. Pored funkcionalnosti, važno je rešiti i estetski problem, kako seksualnost mladića ne bi bila ugrožena ožiljcima nastalim nakon operacije.
Korigovanje ove anomalije je najbolje raditi do druge godine, jer se svest o polu kod genetski normalno determinisanih dečaka stvara u periodu od druge do treće godine. Zato je važno da se do tada uspostavi normalno mokrenje.
Hipospadija se ne može javiti ponovo, jer hirurški zahvat rešava problem. Ipak, važno je pratiti ishode lečenja, jer se ožiljak vrlo lako formira, pa onda može doći do suženja mokraćnog kanala.
Vrlo je važno pratiti na koji način dečak mokri i da li postoje komplikacije sa bešikom, ali i bubrezima.

Da li posle operacije organi mogu normalno da se razvijaju?
Hormoni u testisima su odgovorni za rast dečakovog penisa. To što je došlo do anomalije penisa (hipospadije) ne znači da postoji anomalije testisa. Zato, ova anomalija ne utiče na njegov rast, osim ukoliko ne postoji neki drugi problem u vezi sa testisima.

Kada treba da se obratim lekaru?
Ukoliko dečak piški ukrivo, to je signal da se javite lekaru. Vrlo je važno da roditelji prate genitalije i primete ukoliko postoji neki problem kod deteta.

Kako se neguju dečakove genitalije?
Pored uobičajenih sraslina, važno je da mokraćni kanal bude slobodan. Dete se tih sraslina oslobađa do četvrte godine u većini slučajeva, ili pak do polaska u školu.

Nemojte ih sami odlepljivati niti koristiti različite masti. Ovakve procedure odlepljivanja sraslina se rade tek kod starijih dečaka i u bolničkim uslovima.
Higijena genitalija je od ključne važnosti i predstavlja svakodnevnu rutinu. Važno je dete od malih nogu učiti kako da neguje svoje organe. Uloga roditelja je od ključne važnosti u ovoj priči, jer se higijenske navike uče kod kuće. O svim nedoumicama i problemima važno je da pričate sa svojim detetom.

Izvor: www.yumama.com

Kako razlikovati virus COVID-19 od običnog sezonskog gripa i prehlade kod deteta? U ovom trenutku kada su deca uveliko krenula u školu i vrtić ovo je prava muka, jer se i pedijatri ponekad nađu u problemu kada im roditelji dovedu bolesno dete.
Simptomi kod mališana, kada govorimo o koroni najčešće su curenje nosa, povišena telesna temperatura, suv kašalj, dijareja, povraćanje, bol u stomaku, a kod adolescenata klinička slika može da liči na onu kod odraslih: malaksalost, povišena temperatura, suv kašalj, bol u grudima, kratak dah, gubitak čula ukusa i mirisa.
Pedijatar će posumnjati da je reč o COVID-19 na osnovu pozitivne epidemiološke ankete ili će se u krvnoj slici pokazati neki poremećaji, a to su najčešće niski leukociti. Svakako, kako oni kažu – pravila nema.
Prema rečima pedijatra dr Biljane Lučić, specijaliste pedijatrije, iz domova zdravlja MediGroup, postoje indikacije kada roditelji treba da se obrate pedijatru.
“Uporna povišena temperatura koja traje duže od dva dana, loše opšte stanje deteta bez obzira da li ima ili ne povišenu temperaturu, razdražljivost i neraspoloženje, kada dete odbija da unosi tečnost ili obrok, uporan kašalj”, ističe dr Lučić.
Dolazak deteta u kolektiv je glavni uzročnik prehlada i infekcija. Međutim, stručnjaci ukazuju da izlaganjem deteta infekcijama, ono razvija stečeni imunitet koji se ni na koji drugi način ne može dobiti. Sve dok je to na nivou lakših respiratornih ili gastrointestinalnih infekcija, koje ne zahtevaju bolničko lečenje (pneumonije, česti bronhitisi, česti otitisi i još teže infekcije, poput, sepse meningitisa), roditelji dete mogu da ga vrate u kolektiv, odmah po njegovom oporavku.
“Možemo reći da je imunitet slab ukoliko ono ima dve ili više sistemskih ili težih bakterijskih infekcija kao što su sepsa, osteomyelitis odnosno infekcija kostiju, meningitis. Zatim, ako u toku jedne godine dete ima tri ili više ozbiljne respiratorne infekcije (npr. pneumonia) ili gnojnu upalu uha, bakterijsku infekciju kože, ili zapaljenje limfnih čvorova. Ako se infekcije jave na neobičnim mestima (abscesus jetre ili mozga) ili su to infekcije neobičnim patogenima (Nocardia, Seratia, Aspergilus) ili druge infekcije uobičajene za detinjstvo, ali se ispoljavaju teškom kliničkom slikom”, objašnjava dr Biljana Lučić.
Kada govorimo o tome koji je najbolji način da se poboljša imunitet kod mališana lekari savetuju da je u normalnim okolnostima dovoljno da dete boravi na otvorenom, izloženo sunčevim zracima.
“Važno je i da je fizički aktivno, da ima dovoljno sna i pet obroka dnevno ( tri glavna i dve užine) sa dovoljno povrća i voća. Poželjno je da unos vitamina što više bude u svežem obliku, jer se oni termičkom obradom u velikoj meri izgube”, ističe pedijatar i dodaje da treba izbegavati slatkiše, jer zauzimaju mesto zdravom obroku i smanjuju mogućnost unosa potrebnih vitamina i minerala. Takođe, roditelji treba da izbace iz dečije ishrane i previše začinjenu hranu, jer dodatno iritiraju već oštećenu sluzokožu oralne sluznice.

Da li je adekvatniji način ishrana ili upotreba medikamenata?

Svakako ishrana, ali je ponekad potrebno, naročito kad dete tek kreće u kolektiv i prvi put se susreće sa mikroorganizmima koji su deo mikrosredine kolektiva, da se uvede i potpora imuniteta, poput sirupa za imunitet koji sadrže alfa i beta glukane u kombinaciji sa cinkom i vitaminom C

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs