Neizlečiva bolest AIDS, koju izaziva virus HIV, ne često, ali se može javiti i kod dece. Pogledajte na koji način se manifestuje i kako uopšte dolazi do zaražavanja najmlađih ovim opasnim virusom.
HIV (virus humane imunodeficijencije) je virus koji je odgovoran za razvoj side (AIDS). Virus uništava ili oslabljuje ćelije imunog sistema i progresivno uništava sposobnost organizma da se izbori sa infekcijama i nekim vrstama raka. Kod odraslih i adolescenata, HIV se najčešće prenosi seksualnim kontaktom.
Kod dece mlađe od 13 godina, prisustvo virusa u organizmu se javlja najčešće prenosom sa majke, u materici, porođajnom kanalu ili dojenjem. Neće svako dete rođeno od zaražene majke biti zaraženo ovim virusom.

Kako se prenosi HIV?
- Vertikalni prenos. Dete se može zaraziti preko majke u trudnoći ili tokom dojenja.

- Seksualni kontakt. Kod odraslih i adolescenata ovaj virus se najčešće prenosi seksualnim odnosom sa zaraženom osobom.

- Putem krvi. Ovaj virus može se preneti ukoliko osoba dođe u kontakt sa krvlju zaraženog. Ipak, ovaj način prenosa je izuzetno redak.

- Putem igle. Korišćenjem iste igle, virus se može preneti sa zaražene na zdravu osobu. Najčešće je to slučaj prilikom konzumiranja droge, dok je ovakav slučaj u medicini izuzetno redak.

Nisu poznati slučajevi prenosa putem znoja, klasičnog kontakta, upotrebe iste odeće, telefona, bazena, toaleta...

Koji su simptomi side?
Simptomi variraju u zavisnosti od uzrasta deteta. Do prve godine, ipak, neki od najčešćih su:

- problemi sa psihičkim i fizičkim razvojem (nerazvijene kosti i manjak kilograma)

- oticanje stomaka, usled oticanja jetre ili slezine

- oticanje limfnih čvorova

- dijareja

- promene u ustima, poput pečata na obrazima i jeziku.

Kod dece starije od godinu dana mogu se javiti još i oticanja i infekcije pluća, oticanje parotidne žlezde, gljivične infekcije u digestivnom traktu, konstantne sinusne infekcije i infekcije uha, zapaljenje mozga, uporna i dugotrajna temperatura, dermatitis, hepatitis, problemi sa bubrezima.
Kod adolescenata simptomi mogu biti isti, ali se više podudaraju sa simptomima odraslih. Na početku, često mnogi i nemaju nikakve simptome. Ipak, i u tom asimptomatskom periodu, ovaj virus uništava ćelije imunog sistema.
Kada dođe do ozbiljnog oštećenja ili neke dodatne infekcije usled oslabljenog imunog sistema, kod deteta se može prepoznati infekcija HIV-om.

Kako se dijagnostikuje sida?
Kako sva deca od inficiranih majki po samom rođenju imaju pozitivan test, usled pasivnog transfera antitela na HIV putem placente, važni su virološki testovi, koji treba da potvrde dijagnozu. Ovaj test se vrši tokom prva dva dana života, u periodu između prvog i drugog meseca, a potom između četvrtoh i šestog.

Kod odraslih i adolescenata dijagnoza se postavlja testom na antitela.

Da li je za decu sa HIV-om sigurno da prime vakcinu?
- MMR je sigurna, osim ukoliko im nije jako oštećen imunitet.

- Vakcina protiv 5 dečjih bolesti (difterije, tetanusa, pertusisa, dečje paralize i hemofilus influence tip B) je takođe sigurna.

- Vakcina protiv hepatitisa A i B je sigurna.

- Vakcina protiv ovčijih boginja zavisi od imuniteta zaraženog deteta.

- Godišnja vakcina protiv gripa je takođe sigurna, ali na način kako to odredi vaš lekar.

Kako se leči sida?
Važno je da zaražena osoba ima svog lekara. Kao i sa drugim stanjima, rano otkrivanje nudi bolje lečenje. Danas postoje tretmani koji usporavaju virus u uništavanju ćelija imuniteta. Postoje, takođe, tretmani koji sprečavaju ili leče probleme koji su povezani sa HIV-om.
Antiretroviralna terapija može biti preporučena i trudnicama, kako bi se sprečio prenos na bebu u stomaku. Carski rez se takođe ne preporučuje, jer beba tako ne dolazi u kontakt sa porođajnim kanalom.
Dojenje nije preporučljivo, ako postoji drugi način ishrane bebe.

Izvor: www.yumama.com

Respiratorni virusi su najčešći uzročnici akutnog virusnog bronhitisa. Iako se respiratorne virusne infekcije mogu javiti tokom cele godine, hladni dani pogoduju širenju virusa, se i virusni bronhitis češće dijagnostikuje.
Akutni bronhitis je akutna upala dušnika i bronhija, malih cevčica koje iz dušnika vode u pluća. Često se javlja nakon prehlade ili druge virusne upale gornjih disajnih puteva. Za bolest kažemo da je akutna ako je ona kratkotrajne prirode.
Simptomi koji se javljaju su: kašalj, bol u grlu, malaksalost, povišena temperatura, bol u mišićima, osećaj težine u grudnom košu.Kašalj je na samom početku bolesti suv, a potom on postaje “zreliji” i sadrži sve veće količine šlajma. Šlajm vremenom postaje obilniji.
Akutni bronhitis najčešće traje 7-10 dana, a kašalj može biti prisutan i duže od tri nedelje.

Kako se leči akutni bronhitis

Akutni bronhitis u zavisnost od tegoba ako nema povišene temperature se leči , inhalacijma mirovanjem, unosom povećane količine tečnosti i vitamina.
Zahvaljujući kliničkim dokazima, sada je dostupan i prirodni lek. Pelargonium (ekstrakt korena ove biljke) ima naučnim studijama potvrđen antivirusni i antibakterijski efekat! Zato je Pelargonijum kao prirodni lek registrovan u zemljama zapadne Evrope, gde je i deo preporuka za terapiju akutnog bronhitisa.
Dostupni podaci i kliničke studije potvrdile su da rana primena ekstrakta
Pelargoniuma koji se nalazi u sastavu sirupa Viranto Forte:
redukuje simptome i skraćuje vreme trajanja respiratorne infekcije
sprečava nastajanje bakterijske superinfekcije
smanjuje upotrebu lekova – paracetamola, ibuprofena, antibiotika.
Jako antibakterijsko delovanje Viranta Forte, sa pelargoniumom kao prirodnim antibiotikom u svom sastavu, sprečava nastajanje bakterijske superinfekcije koja je veoma česta komplikacija akutnog bronhitisa usled oštećenog epitela bronhija i pojačanog lučenja sluzi.
Primena Virante Forte u prva dva sata od pojave prvih simptoma, omogućava sprovođenje “wait and see” pristupa – „čekaj i vidi“ u naredna dva do tri dana. Dete je potpuno zaštićeno dva do tri dana, i nema bojazni od komplikacija, čak iako je u pitanju bakterijska infekcija

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Hladnije vreme pogoduje učestaloj pojavi virusnih respiratornih infekcija. Deca koja provode vreme u kolektivima, odnosno u školi i u vrtiću, veoma lako obole.
Roditelji su dobro upoznati sa bolestima koje izazivaju na stotine različitih virusa kod dece – prehlada, grip, bronhitis, infekcija uha, upala krajnika, upala sinusa, upale grla…
Kako statistika pokazuje, deca predškolskog uzrasta se razboljevaju od virusnih respiratornih infekcija i do 6 puta godišnje, pretežno tokom hladnijeg dela godine, odnosno tokom jeseni i zime.

Lečenje virusne infekcije

Osnovna i prva preporuka za lečenje virusne infekcije jeste mirovanje, odmor i ostajanje kod kuće. To sve omogućava imunom sistemu da se izbori sa virusom.
Virusne infekcije nikako ne bi trebalo lečiti antibioticima jer, za razliku od dejstva na bakterije, antibiotici nemaju uticaj na viruse. Zapravo, kako praksa pokazuje, primena antibiotika za lečenje virusnih infekcija je najčešći vid nepravilne upotrebe antibiotika.
Nepravilna upotreba antibiotika, osim na rastuću otpornost bakterija na antibiotike, utiče i na slabljenje imunološke sposobnosti.

Ima li leka za virus?

Postoje prirodni lekovi čija su dejstva klinički dokazana za terapiju virusnih respiratornih infekcija. Jedan od njih je i sirup Viranto forte sa lekovitim pelargoniumom (Pelargonium sidoides, afričkom muškatlom) u sastavu.
Pelargonium u sastavu Viranta forte, osim antivirusnog, ima i antibakterijsko svojstvo, što ga čini prirodnim antibiotikom. Svojim jedinstvenim i prirodnim sastavom, Viranto forte ispoljava jako antivirusno dejstvo, istovremeno delujući kao prirodni antibiotik. Na taj način on sprečava potencijalne komplikacije bolesti.
U zemljama zapadne Evrope pelargonium je registrovan kao prirodni lek i odobrena je zvanična indikacija za terapiju akutnog bronhitisa. Veoma je efikasan za lečenje prehlade i gripa, odnosno virusnih infekcija – upale grla, krajnika, uha, sinusa.
Kako su mnogobrojna klinička ispitivanja pokazala, pelargonium kao glavni sastojak sirupa Viranto forte ispoljava jako antivirusno delovanje tako što blokira vezivanje virusa za receptore ćelija i sprečavajući replikaciju virusa u ćeliji, ukoliko virus uđe u nju.
Viranto forte je najefikasniji i najdelotvorniji ukoliko se primeni u prva dva sata od pojave simptoma. Zbog toga savetujemo da ga uvek imate u svojoj kućnoj apoteci, kako biste mogli pravovremeno da ga primenite.

Virusi i povišena temperatura

Povišena temperatura je sasvim uobičajena za virusnu infekciju. Ona je ujedno i veoma dobar znak da se telo bori protiv infekcije. Ne bi trebalo da je spuštate dok ne pređe bar 38.5 °C, jer se obaranjem temperature zaustavlja odbrambeni odogovor imunog sistema i ometa odbrana.
Evropski vodiči savetuju da povišenu temperaturu ne treba je spuštati dok ne pređe bar 38.5 °C, dok se u Velikoj Britaniji čak savetuje da se sa davanjem paracetamola ili ibuprofena sačeka dok ona ne dođe do 39°C.
Važno je da dete tokom mirovanja unosi veće količine tečnosti. Ukoliko dete odbija hranu, nemojte ga prisiljavati. Detetovo telo koristi sve svoje potencijale kako bi se borilo sa virusom i zbog toga ono nema apetit.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Jedan od najčešćih simptoma u svim uzrastim grupma je bol u grlu. Gušobolja je pratilac brojnih infekcija, a hladni dani u koje ulazimo pogoduju upravo respiratornim infekcijama gornjih disajnih puteva. pored neprijatnog bola, deca slabije jedu, lošije unose tečnosti, što jeste dodatni ozbiljan problem.
Kod dece, pored curenja nosa (rinitisa) bol u grlu je vodeći simptom upala gornjih respiratornih puteva. Gušobolja praćena povišenom temperaturom je jedan od vodećih uzroka nepotrebne primene antibiotika! Srećom, polako raste svest kod roditelja da antibiotici nisu uvek korisni za dete, a ne mali broj roditelja ima svest galopirajućoj rezistenciji bakterija na antibiotike.

Slede najčešća i ilustrativna pitanja roditelja vezana za gušobolju:

Koji su uzroci bola u grlu kod dece?

Grlo je, pored nosa prvo “na udaru” različitih mikroorganizama, pre svih virusa i bakterija. Zato ne treba da čudi što mnogo dece “boluje” od grla. Tokom grejne sezone je suv vazduh u spavaćim sobama, pa ako se ne stave “ovlaživači” na radijatore (ili druga grejna tela) jutarnja suvoća usta i grla je neprijatna i bez infekcije.
Ipak, respiratorne infekcije drže ubedljivo prvo mesto na listi uzroka gušobolje kod dece, a aktuelni virusi su daleko češći prouzrokovač upala grla od bakterija.

Da li što pre treba tražiti od pedijatra da prepiše antibiotik?

NE TREBA! Nije svaki bol u grlu angina (kako se to obično pogrešno misli), a naročito ako nema visoke temperature. Ima mnogo virusa (naročito u periodu jesen – zima) koji napadaju grlo i prave veoma bolno zapaljenje, a prenose se prljavim rukama, ali i direktnim kontaktom (poljupcem, na primer). Imajući u vidu da su virusi PRVI na listi uzroka, BESMISLENO je žuriti sa antibiotskom terapijom, pošto antibiotici NE MOGU pobediti viruse!
Šta raditi ako dete uz gušobolju ima i povišenu temperaturu, zar to nije znak bakterijske infekcije?
U aktuelnom periodu (hladnih dana i promenljivog vremena) su opet virusi najčešći uzrok pojave febrilnosti – visoke temperature! Ako dete koje ima visoku temperaturu (i gušobolju) živne kad padne temperatura, dobro je tada raspoloženo i aktivno – skoro sigurno NIJE u pitanju bakterijska upala grla.

Da li antibiotik može da smeta detetu?

Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici. Digestivne tegobe su najčešće, ali se mogu javiti i alergije. Ono što danas pouzdano znamo je da antibiotici slabe imunski odgovor! Takođe značajno remete ravnotežu mikroflore i dovode do gubitka raznolikosti crvenih bakterija, koja je dugotročno veoma važna za zdrav imunitet deteta.

Da li je dobro uraditi bris grla?

Bris grla je najbolji način da se utvrdi ima li bakterija u grlu koje treba lečiti. Bris je jednostavna i jeftina dijagnostička metoda koja se može uraditi u velikom broju laboratorija, čak i bez odlaska u zdravstvenu ustanovu. Postoji „brz bris na streptokok“ koji za 15-tak minuta pokaže da li je u pitanju streptokokna upala grla! Dva sata PRE ovog brisa dete ne treba da jede i pije!

Može li se bez brisa?

Može! Kao što smo već napomenuli, ako dete nema visoku temperaturu, dobrog je raspoloženja i ne žali se na druge tegobe, nema potrebe da se žuri sa brisom grla. Ako se radi o “standardnim” virusnim upalama grla dete će već za dan – dva biti bolje, bol će se smanjivati i proći, pa bris nije neophodan!

Kako pomoći detetu koje ima bol u grlu?

Što pre treba započeti LOKALNU terapiju, a Tantum Verde sprej je odličan izbor!

TANTUM VERDE sprej sadrži lek benzidamin (BEZ dodatnih medikamenata) koji ima trostruko korisno dejstvo, pa je TANTUM VERDE sprej:

✔ Lokalni antiseptik – ima antimikrobni efekat koji se ispoljava u grlu, BEZ resorpcije u krvotok. To znači da NEMA sistemsko delovanje kao antibiotici, pa NEMA ni neželjena dejstva na imunitet (koje nažalost imaju oralni antibiotici)!

✔ Analgetik – smanjuje bol, a zapravo se ponaša kao lokalni anestetik pošto blokira sprovođenje bolnih impulsa kroz nervna vlakna. Dakle, TANTUM VERDE ne sadrži dodatni anestetik, pošto NIJE ni potreban!

✔ Protivzapaljenski (antiinflamatorni) lek pošto inhibira stvaranje produkata infekcije koji izazivaju upalu (stručno se zovu citokini). Tako smanjuje otok sluzokože grla i krajnika.

Ovaj trostruki lokalni efakat se očituje u brzom ublažavanju simptoma zapaljenja grla, pa deca u prvih 24 sata primene terapije lakše da gutaju i počinju ponovo lepo da jedu i unose tečnost!
Kod dece koja imaju takozvane kriptozne krajnike, lokalni antiseptik smanjuje rizik o sekundarne bakterijske infekcije. Radi se “mini-kanalima” u krajnicima u kojima se nagomilava sekret, a to pospešuje širenje infekcije, a ponekad i “nadovezivanje” bakterijske infekcije na primarno virusnu bolest!
Jedna od racionalnih upotreba TANTUM VERDE sprej je terapija upaljenog grla kod dece kod kojih je uzet bris grla, u periodu dok se čeka rezultat, ali i posle toga – kada se dokaže da nije u pitanju bakterijska infekcija. Isti je efekat kod dece koje pedijatar prati pošto (zbog jasnih znakova virusne upale grla) nije bilo potrebe da se radi bris!
Lokalna terapija TANTUM VERDE sprejem tako sprečava nepotrebnu upotrebu oralnih antibiotika i zaista daje doprinos borbi sa rastućom rezistencijom bakterja na antibiotike!
Može li se TANTUM VERDE sprej kombinovati sa lekovima koji služe za obaranje temperature?
MOŽE! Pošto deluje LOKALNO, nema prepreka da se koristi zajedno sa ibuprofenom ili paracetamolom.

Kako se koristi?

TANTUM VERDE sprej se veoma jednostavno i bezbedno koristi raspršivanjem u grlo:

Deca od 3 do 6 godina: po 1 raspršivanje na svakih 4 kg telesne mase, 2 do 6 puta na dan. Pri tome voditi računa da maksimalna doza ne pređe po 4 raspršivanja, 2-6 puta na dan
Deca od 6 do 12 godina: po 4 raspršivanja na obolelo mesto, 2 do 6 puta na dan.
● Adolescenti uzrasta preko 12 godina i odrasli: po 4-8 raspršivanja na obolelo mesto, 2 do 6 puta na dan.

Izvor:www.mojpedijatar.co.rs

Bolesti štitne žlezde najčešće su prisutne kod odraslih, ali ih mogu imati i deca, čak i novorođenčad. Postoje dva glavna tipa poromećaja rada štitne žlezde – hipotireodizam (usporen rad štitne žlezde) i hipertireodizam (ubrzan rad štitne žlezde).
Hipofiza u mozgu kontroliše rad štitne žlezde. Ona proizvodi hormon koji stimuliše štitnu žlizdu (TSH).
Pedijatrijski endokrinolog sa Northwell Health-a u Njujorku, doktor Graeme R. Frank, kaže da ako hipofiza oseti da nivo hormona štitne žlezde nije dovoljan onda ona stvara više TSH kako bi stimulisala štitnu žlezdu da ga proizvodi.
“Visoki nivoi TSH mogu značiti da štitna ne proizvodi dovoljno hormona štitne i to je stanje koje se zove hipotireodizam. Niski nivoi TSH mogu značiti da štitna proizvodi previse hormona i to stanje se zove hipertireodizam”, pojašnjava on.
Kod dece je prisutniji usporen rad štitne žlezde nego ubrzan. Netretirano stanje štitne žlezde može dovesti do mnogobrojnih simptoma. Ako hipotireodizam kod dece ostane neotkriven može izazvati nepovratano slab rast – zato je važno uspostaviti dijagnozu na vreme.

Bolesti štitne žlezde kod odojčadi

Kada se beba rodi u toku 48 sati od rođenja joj se uzima uzorak krvi iz pete kako bi se uradile pretrage za različite bolesti, između ostalog i za urođeni hipotireodizam.
Urođeni hipotireodizam se mora lečiti već od prve dve nedelje života.
“To je razorno stanje ako se ne prepozna jer mozak koji se razvija u prve dve do tri godine života kritično zavisi od hormona štitne žlezde”, objašnjava dr Frank.
Pedijatrijski endokrinolog i pomoćnik kliničkog direktora pedijatrijske endokrinologije na Johns Hopkins-u dr Kristin Marie Arcara kaže da ukoliko se urođeni hipotireodizam ne otkrije i ne tretira to može imati ozbiljne posledice kao što su slab rast i kašnjenja u razvoju.
Deca sa urođenim hipotireodizam uglavnom piju terapiju tokom celog života.

Simptomi hipotireodizma

Tokom razvoja u kasnijim godinama, bolesti štitne žlezde mogu se manifestovati brojnim simptomima. Kod mlađe dece, najznačajniji simptom hipotireodizma je nedovoljan rast. Drugi simptomi mogu biti zatvor, stalan osećaj hladnoće čak i kada je toplo vreme, dobijanje na kilaži, suva koža, gruba kosa i letargija.
Dr Frank kaže da u ekstremnim slučajevnima deca mogu imati povišen holesterol, koji je kako, kaže moguće potpuno vratiti u normalu nakon što se počne lečiti štitna želzda.
Devojčice koje su prošle kroz pubertet mogu imati neredovne cikluse ukoliko ne leče usporen rad štitne žlezde.
“Takođe, može izazvati kašnjenje puberteta”, kaže klinički saradnik na pedijatrijskom odelenju endokrinologije u Johns Hopkins University School of Medicine, doktorka Yasmin Akhtar.

Simptomi hipertireodizma kod dece

Doktorka Arcara kaže da su simptomi hipertireodizma mnogo uočljiviji kod dece.
“Volim da ih upoređujem sa simptomima pijenja previše kafe”, kaže ona. Šta to znači? Deca mogu imati drhtavicu, da se tresu, brze otkucaje srca, dijareju, gubitak na kilaži, imaju poteškoće u koncentraciji, teško zaspivaju i imaju slabu koncentraciju u školi. Nekada dete može biti pogrešno dijagnostikovano ADHD sindromom”, dodaje dr Arcara.

Kako se bolesti štitne žlezde detektuju kod dece

Da bi se proverila funkcija štitne žlezde radi se test iz krvi, ali to nije deo rutinske krvne slike.
Zato deca treba da idu na redovne kontrole od detinjstva pa sve kroz tinejdžerski period.
“Vaš pedijatar radi veoma važne stvari poput praćenja rasta i dobijanja na kilaži i mogu da primete kada se dese suptilne promene u kilaži ili rastu koje bi mogle biti signal da se nešto događa”, kaže dr Arcara. Dodaje da oni takođe rade preglede i mogu da primete neke stvari poput uvećane štitne žlezde zbog čega mogu tražiti dodatne pretrage.
Roditelji mogu da iznesu svoje brige pedijatru ako primete neke simptome ili ako i oni sami imaju istoriju bolesti štitne žlezde.
“Ako imate srodnika prvog stepena koji ima usporen rad štitne žlezde imate veće šanse da i vi razvijete takvo stanje u nekom periodu vašeg života”, kaže dr Frank.
Ako rezultati testa štitne žlezde nisu dobri onda pedijatar šalje dete kod pedijatrijskog endokrinologa.

Lečenje bolesti štitne žlezde

Iako bolesti štitne žlezde zvuče strašno, dobra vest je da se one leče.
Hipotireodizam se tretira levotiroksinom, sintetičkim oblikom hormona štitne žlezde koji se pije jednom dnevno i generalno nema nikakvih neželjenih efekata.
“Veoma dobro se toleriše i deca nastavljaju da žive normalno svoje živote dokle god redovno piju terapiju”, kaže dr Arcara.

Ključ je utvrditi adekvatnu dozu.

“To je jedna od retkih stvari u endokrinolokijii koju možemo precizno dozirati”, kaže dr Frank. Doktori prate nivoe hormona štitne žlijezde nakon nekoliko nedelja uzimanja leka kako bi utvrdili da li su u okvirima referentnih vrednosti – ukoliko nisu, koriguju dozu u skladu sa tim.
Često se dešava da kada im se uspostavi dijagnoza deca imaju hipotireodizam celog života. Dr Arcara kaže da neka deca mogu imati prolazni tip bolesti koji se može vremenom rešiti.
“To je nešto što će doktor procijeniti, da li da ukidaju pacijentu terapiju kako bi vidjeli ima li trajnu ili prolaznu bolest štitne žlijezde”, kaže ona.
Lečenje hipertireodizma je malo komplikovanije i postoje tri opcije. Postoji tretman radioaktivnim jodom, a druga opcija je antitiroidni lek koji usporava rad štitne žlezde. U oko 25 odsto slučajeva, pacijenti će prestati sa terapijom posle oko dve godine, objašnjava dr Frank. Ovaj tretman može imati neželjene efekte – osipe po koži, bol, bolove u zglobovima, disfunkciju jetre i nizak nivo belih krvnih zrnaca.

Treća opcija je operacija i vađenja štitne žlezde.

Zašto je važno lečiti bolesti štitne žlezde
Neophodno je lečiti novorođenčad kako bi se izbegli nepovratni razvojni problemi. Osim neprijatnih simptoma za veću decu, najveću zabrinutost predstavlja efekat hipotireoze na rast deteta. „Svakako hipotireoza nije jedini uzrok slabog rasta dece, ali je jedan od najčešćih“, kaže dr Arcara. Zbog toga je presudno proceniti na vreme i lečiti. „Ako se hipotiroidizam dugo ne leči, dugoročno možda nećete imati potpuno adekvatan rast“, ​​dodaje dr Arcara. „Ali za većinu dece, ako se terapija započne odmah, imaće normalizaciju u rastu, tako da će imati normalnu odraslu visinu za svoju porodicu.“

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Dečaci se nekada mogu roditi sa urođenom anomalijom polnog organa, koja ometa mokrenje i normalnu funkciju urinarnog trakta. Pogledajte šta je to HIPOSPADIJA, kako se otkriva i leči.
Kod dečaka se vrlo često javlja problem sa nepravilnim mokrenjem, o čemu se retko govori usled stida i nelagnosti.
Ovo stanje se naziva hipospadija (hypospadia). To je urođena anomalija polnog uda, a uočava se na samom rođenju. U devedeset odsto slučajeva, dečaci imaju lake oblike ove dijagnoze, koji se mogu izlečiti.
Kod hipospadije uretra (mokraćna cev) je na neuobčajenom mestu. Oblici hipospadije razlikuju se po tome gde je pozicioniran otvor mokraćne cevi. Kod lakših slušajeva, otvor mokraćne cevi je blizu ili ispod polnog uda.
Kod najtežih oblika postoji zakrivljenost penisa prema napred, a otvor mokraćne cevi je u korenu penisa ili pak u predelu mošnica.

Kako se otkriva hipospadija?
Ovo oboljenje se otkriva odmah na rođenju, u samom porodilištu. Tada se dete vodi na ultrazvučne i laboratorijske pretrage, kako bi se ustanovile eventualne druge anomalije koje mogu ispratiti hipospadiju.
Najčešće su to neke anomalije na samoj mokraćnoj cevi, a dešava se i da testisi nisu spušteni.
Kako se leči hipospadija?
Kada se otkrije anomalija, vrlo je važno da razgovarate sa pedijatrom i da nastavite ispitivanje i lečenje po njegovim uputima. Dete se šalje dečjem hirurgu, odnosno urologu.
Hirurške intervencije su obavezne i komplikovane, te se izvode sa opštom anestezijom. Lekari vrše rekonstrukciju mokraćnog kanala i svih struktura penisa. Važno je da se uz to reši i iskrivljenje penisa, koje vrlo često prati ovaj problem. Pored funkcionalnosti, važno je rešiti i estetski problem, kako seksualnost mladića ne bi bila ugrožena ožiljcima nastalim nakon operacije.
Korigovanje ove anomalije je najbolje raditi do druge godine, jer se svest o polu kod genetski normalno determinisanih dečaka stvara u periodu od druge do treće godine. Zato je važno da se do tada uspostavi normalno mokrenje.
Hipospadija se ne može javiti ponovo, jer hirurški zahvat rešava problem. Ipak, važno je pratiti ishode lečenja, jer se ožiljak vrlo lako formira, pa onda može doći do suženja mokraćnog kanala.
Vrlo je važno pratiti na koji način dečak mokri i da li postoje komplikacije sa bešikom, ali i bubrezima.

Da li posle operacije organi mogu normalno da se razvijaju?
Hormoni u testisima su odgovorni za rast dečakovog penisa. To što je došlo do anomalije penisa (hipospadije) ne znači da postoji anomalije testisa. Zato, ova anomalija ne utiče na njegov rast, osim ukoliko ne postoji neki drugi problem u vezi sa testisima.

Kada treba da se obratim lekaru?
Ukoliko dečak piški ukrivo, to je signal da se javite lekaru. Vrlo je važno da roditelji prate genitalije i primete ukoliko postoji neki problem kod deteta.

Kako se neguju dečakove genitalije?
Pored uobičajenih sraslina, važno je da mokraćni kanal bude slobodan. Dete se tih sraslina oslobađa do četvrte godine u većini slučajeva, ili pak do polaska u školu.

Nemojte ih sami odlepljivati niti koristiti različite masti. Ovakve procedure odlepljivanja sraslina se rade tek kod starijih dečaka i u bolničkim uslovima.
Higijena genitalija je od ključne važnosti i predstavlja svakodnevnu rutinu. Važno je dete od malih nogu učiti kako da neguje svoje organe. Uloga roditelja je od ključne važnosti u ovoj priči, jer se higijenske navike uče kod kuće. O svim nedoumicama i problemima važno je da pričate sa svojim detetom.

Izvor: www.yumama.com

Kako razlikovati virus COVID-19 od običnog sezonskog gripa i prehlade kod deteta? U ovom trenutku kada su deca uveliko krenula u školu i vrtić ovo je prava muka, jer se i pedijatri ponekad nađu u problemu kada im roditelji dovedu bolesno dete.
Simptomi kod mališana, kada govorimo o koroni najčešće su curenje nosa, povišena telesna temperatura, suv kašalj, dijareja, povraćanje, bol u stomaku, a kod adolescenata klinička slika može da liči na onu kod odraslih: malaksalost, povišena temperatura, suv kašalj, bol u grudima, kratak dah, gubitak čula ukusa i mirisa.
Pedijatar će posumnjati da je reč o COVID-19 na osnovu pozitivne epidemiološke ankete ili će se u krvnoj slici pokazati neki poremećaji, a to su najčešće niski leukociti. Svakako, kako oni kažu – pravila nema.
Prema rečima pedijatra dr Biljane Lučić, specijaliste pedijatrije, iz domova zdravlja MediGroup, postoje indikacije kada roditelji treba da se obrate pedijatru.
“Uporna povišena temperatura koja traje duže od dva dana, loše opšte stanje deteta bez obzira da li ima ili ne povišenu temperaturu, razdražljivost i neraspoloženje, kada dete odbija da unosi tečnost ili obrok, uporan kašalj”, ističe dr Lučić.
Dolazak deteta u kolektiv je glavni uzročnik prehlada i infekcija. Međutim, stručnjaci ukazuju da izlaganjem deteta infekcijama, ono razvija stečeni imunitet koji se ni na koji drugi način ne može dobiti. Sve dok je to na nivou lakših respiratornih ili gastrointestinalnih infekcija, koje ne zahtevaju bolničko lečenje (pneumonije, česti bronhitisi, česti otitisi i još teže infekcije, poput, sepse meningitisa), roditelji dete mogu da ga vrate u kolektiv, odmah po njegovom oporavku.
“Možemo reći da je imunitet slab ukoliko ono ima dve ili više sistemskih ili težih bakterijskih infekcija kao što su sepsa, osteomyelitis odnosno infekcija kostiju, meningitis. Zatim, ako u toku jedne godine dete ima tri ili više ozbiljne respiratorne infekcije (npr. pneumonia) ili gnojnu upalu uha, bakterijsku infekciju kože, ili zapaljenje limfnih čvorova. Ako se infekcije jave na neobičnim mestima (abscesus jetre ili mozga) ili su to infekcije neobičnim patogenima (Nocardia, Seratia, Aspergilus) ili druge infekcije uobičajene za detinjstvo, ali se ispoljavaju teškom kliničkom slikom”, objašnjava dr Biljana Lučić.
Kada govorimo o tome koji je najbolji način da se poboljša imunitet kod mališana lekari savetuju da je u normalnim okolnostima dovoljno da dete boravi na otvorenom, izloženo sunčevim zracima.
“Važno je i da je fizički aktivno, da ima dovoljno sna i pet obroka dnevno ( tri glavna i dve užine) sa dovoljno povrća i voća. Poželjno je da unos vitamina što više bude u svežem obliku, jer se oni termičkom obradom u velikoj meri izgube”, ističe pedijatar i dodaje da treba izbegavati slatkiše, jer zauzimaju mesto zdravom obroku i smanjuju mogućnost unosa potrebnih vitamina i minerala. Takođe, roditelji treba da izbace iz dečije ishrane i previše začinjenu hranu, jer dodatno iritiraju već oštećenu sluzokožu oralne sluznice.

Da li je adekvatniji način ishrana ili upotreba medikamenata?

Svakako ishrana, ali je ponekad potrebno, naročito kad dete tek kreće u kolektiv i prvi put se susreće sa mikroorganizmima koji su deo mikrosredine kolektiva, da se uvede i potpora imuniteta, poput sirupa za imunitet koji sadrže alfa i beta glukane u kombinaciji sa cinkom i vitaminom C

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Alergijski rinitis predstavlja zapaljenje sluzokože nosa koje nastupa usled dejstva različitih alergena. Karakteriše se sa najmanje dva simptoma: pojačano curenje nosa, zapušenost nosa, kijanje i svrab nosa.

Alergijski rinitis predstavlja zapaljenje sluzokože nosa koje nastupa usled dejstva različitih alergena. Karakteriše se sa najmanje dva simptoma: pojačano curenje nosa, zapušenost nosa, kijanje i svrab nosa.

SIMPTOMI ALERGIJSKOG RINITISA
Pojačano curenje nosa
Zapušenost nosa
Kijanje
Svrab nosa

Po vremenu javljanja tokom godine, može da bude sezonski ili prisutan tokom cele godine, povremen ili stalan. Česta je pojava alergije na polene trava, drveća i korova, kućnu prašinu i grinje, dlaku mačke ili psa, budj i perje. U odnosu na kvalitet života kakav dete ima može da bude blag, umeren ili težak oblik. Obično se javlja u periodu predškolskog i ranoškolskog uzrasta a povećava se godinama.

Učestalost alergijskog rinitisa

U poslednjih nekoliko godina došlo je do velikog porasta učestalosti javljanja alergijskog rinitisa. Alergijski rinitis je najčešća hronična respiratorna bolest, od koje boluje 10–20% svetske populacije. Kod 80% osoba se prve tegobe alergijskog rinitisa javljaju pre 20.godine.

Klinička slika

Klasični simptomi i znaci alergijskog rinitisa su postojanje povremene ili stalne zapušenosti nosa, sekrecija iz nosa, kijanje i svrab. Simptomi se javljaju odmah posle izlaganja alergenu i mogu da budu prisutni danima posle izlaganja alergenu. Često se jačina simptoma smanjuje po ulasku u kuću i umivanju. Alergija može da se javi tokom života i ne mora da znači da je neko ko nema alergiju neće dobiti kako raste. Simptomi alergijskog rinitisa se javljaju tokom cele godine u zavisnosti od alergena na koje je dete osetljivo. Prvi simptomi obično počinju početkom aprila kada počinju da cvetaju trave, zatim se nastavlja alergija na polene drveća a do novembra se nastavlja reakcija na polene korova.

Kako razlikovati alergiju i prehladu?

Alergijski rinitis i prehlada po simptomima podsećaju jedan na drugog ali postoje pokazatelji koji mogu da upute na jednu od ove dve dijagnoze
Kod prehlade se pored kijanja, zapušenog nosa i curenja nosa koji su simptomi alergije obično javlja i povišena telesna temperatura, što se ne javlja kod alergije.
Simptomi prehlade spontano nestanu posle nekoliko dana, dok simptomi alergijskog rinitisa traju duže i po nekoliko nedelja i meseci
Veća je mogućnost da se alergija javi u porodicama u kojima neko u porodici ima alergiju.
Važno je proveriti da li se simptomi javljaju svake godine u približno isto vreme jer se onda verovatno radi o nekom obliku alergije.
Kod prehlade obično nije prisutan svrab očiju i nosa dok je prisutan kod alergijskog rinitisa.
Udruženi simptomi
Udruženo sa simptomima rinitisa javlja se i sekrecija iz očiju, kašalj i govor kroz nos. Deca sa alergijskim rinitisom često imaju udruženu glavobolju zbog zapušenosti nosnih hodnika. Sve ove tegobe znatno pogoršavaju kvalitet života kod dece sa alergijskim rinitisom.
Kod dece koja imaju alergijski rinitis često se viđaju i druga udružena stanja astma i atopijski dermatitis: Zbog prisustva bistre sekrecije često se vidja i kašalj.

Dijagnoza alergijskog rinitisa

Dijagnozu alergijskog rintisa postavlja pedijatar na osnovu kliničke slike, pregleda i po potrebi alergološkog testiranja.

Lečenje alergijskog rinitisa

Pedijatar posle pregleda razmišlja o preventivnim merama kojima može da smanji simptome alergijskog rinitisa kao i o upotrebi lekova koji poboljšavaju stanje deteta i kvalitet života.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Cerebralna paraliza (dečija cerebralna oduzetost, CP, DCO) predstavlja grupu poremećaja pokreta i položaja tela uzrokovanih defektom ili oštećenjem struktura mozga (lat. cerebrum pa otuda naziv cerebralna).

Oštećenja u ovoj bolesti ne potiču od oštećenja i poremećaja kičmene moždine, perifernih nerava niti mišića. Ubraja se u razvojne poremećaje. Javlja se nešto češće kod prevremeno rodjene dece.

Uzroci cerebralne paralize dele se na

1. prenatalne (od momenta oplodnje pa sve do radjanja deteta) – ovi uzroci su najčešći

2. perinatalne (porodjaj i neposoredno vreme po radjanju deteta)

3. postnatalne ( uzroci koji se javljaju nekoliko meseci ili godina po rodjenju)

Kao neki od prenatalnih uzroka navode se: familijarne forme cerebralne paralize, različiti sindromi otkriveni u toku trudnoće, aberacije hromozoma, dokazane kongenitalne infekcije ( toksoplazmoza, rubela, citomegalovirusna infekcija i herpes), neke anomalije mozga, smanjen dotok kiseonika, alkohol ili odredjenje grupe lekova koje se ne smeju koristiti u toku trudnoće.

U toku porodjaja, najčešći uzroci cereralne paralize su: produženi porodjaj (beba duži period bez kiseonika), povrede u toku porodjaja, moždano krvarenje, potreba za oživljavanjem, niska ocena na rodjenju, mehanička ventilacija duže od 7 dana, neonatalne konvulzije i meningitis, kao i neki metabolički poremećaji (teski oblici žutice..). Kao jedan od najčešćih uzroka postnatalne cerebralne paralize navode se traume, infekcije CNSa, smanjen dotok kiseonika i maligniteti.

Ono sto kod roditelja prvo, a potom i kod pedijatra može pobuditi sumnju na cerebralnu paralizu je zaostatak u psihomotornom razvoju koji je vidan i jasno izražen u odnosu na vršnjake (nemogućnost samostalnog držanja glavice i posle petog meseca života, napetost ili preterana slabost mišića, nemogućnost samostalnog sedenja sa deset meseci i nemogućnog samostalnog hodanja posle druge godine, nevoljni pokreti i trzaji). Često su ovi poremećaji udruženi sa intelektualnom zaostalošću za vršnjacima, deformitetima kostiju i kičmenog stuba kao i oštećenjem vida i/ili sluha. Nekada su vezani sa težim formama epilepsije.

Veoma je važno da roditelji imaju evidenciju kada je dete šta počelo da radi jer je anamneza najvažnija za postavljanje dijagnoze. Dijagnozu postavlja neuropedijatar, koji već u uzrastu 6-12 meseci može da uoči usporene miljokaze razvoja, a nekad i očuvane primitivne reflekse koji se kod zdrave dece normalno gube.

Sam poremećaj se ispoljava u nekoliko različitih varijanti kao spastična hemipareza (kada je zahvaćena jedna polovina tela, više ruka nego noga), spastična kvadripareza (zahvaćena su sva 4 ekstremiteta) ili mogu da budu zahvaćene samo obe noge, dok su ruke i lice neznatno oštećeni. Mogu de se jave pojačani refleksi i izraženi nevoljni pokreti u zavisnosti od forme bolesti, pa problemi sa ravnotežom ukoliko su zahvaćeni delovi malog mozga.

Neophodno je dijagnozu postaviti u što ranijem periodu zbog pravovremene terapije, pre svega fizikalne, koja će poboljsati detetov tonus mišića i pokrete. U zavisnosti od toga kojeg je stepena oštećenje mozga i do kakvih je promena došlo, zavisi i uspesnost fizikalnog tretmana. Najvažniji terapeuti u poboljšanju stanja deteta su roditelji , od njihove istrajnosti u redovnom vežbanju zavisi i kakav ce biti tok i prognoza bolesti . Vežbice i igrice za razvoj pokreta, govora i mentalnih sposobnosti roditeljima pokazuju fizijatar i fizioterapeut, logoped i psiholog.

Kada se rodi dete koje ima cerebralnu paralizu za mnoge roditelje to moze biti preveliki šok, na koji ce različito reagovati: može da se javi agresija ili depresija i zatvaranje u sebe, nezadovoljstvo. Veoma je važno roditeljima objasniti načine na koje najviše mogu da pomognu svom detetu, a sve u cilju kako bi se detetu i porodici pomoglo da što bezbolnije i realnije prihvate bolest.

Potrebno je prepoznati detetove razvojne potencijale i usredsrediti se na njih, a postojeće razvojne smetnje i deficite ublaziti. Najvažnije su razvojne vežbice za postizanje samostalnosti, unapredjenja govora, jačanje motorike, motivacije i koncentracije deteta. Psihološka testiranja zbog razvoja mentalnog stanja deteta je potrebno sprovoditi jednom godišnje. U težim formama neophodno je davanje odredjenih lekova ili ortopedske intervencije kako bi se pospešila nezavisnost i samostalnost ove dece.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Radi se o bezazlenim virusima koji su neizbežni deo odrastanja mališana, ali su i način da se dete u prvim godima života “imunizuje” – stekne otpornost na ove viruse. Osim “servisa” nosića ne traže terapiju, ali ni poštedu od kolektiva.

Prehlada nije virus, to je od promaje

Prehlada jeste virusna bolest!
Radi se o velikoj grupi virusa koji napadaju gornje disajne puteve, pre svih nos. Ima ih mnogo, ali su manifestacije infekcije iste ili slične: dete ima zapušen nosić iz koga se “i napred i nazad” sliva providan sekret. Deca kijaju, ponekad kašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, dobrog su raspoloženja i apetita. Lako se šire sa deteta na dete kapljičnim putem (kijanjem i kašljanjem), ali i prljavim rukama.
Iako će mnogi sumnjičavo vrteti glavom, promaja nije uzrok prehlade, to je medicinska istina! Izlaganje veoma hladnom vazduhu, nedovoljno obučenog deteta slabi “lokalni” imunitet disajnih organa i tako povećava šansu da se virusi “uvale” u dete. Činjenica je da je strah od promaje pri vrhu liste svih strahova kod naših ljudi!
Kašlje u napadima već tri nedelje, nema veze, čim nema visoke tempeature, sigurno nije ništa.

Nije baš uvek ovako!
Ako dete kašlje u napadima, pa još ako to traje duže od sedam dana potreban je pregled pedijatra. Nije temperatura jedini znak oboljenja disajnih organa. Astma, bronhitis, (pa i bronhiolitis) može “pogoditi” dete, a da nema povišene temperature. To su bolesti koje se pregledom lako dijagnostikuju, a terapija brzo dovede do poboljšanja i “smanjenja” kašlja.
Istini za volju, ima dece (naročito ovih nedelja) koja dugo kašlju, ponekad i u napadima, a da nemaju ni jednu ozbiljnu bolest, ali to ipak pedijatar treba da proceni i objasni roditeljima pravu prirodu kašlja.

Čim ima visoku temperaturu sigurno je grip.

Grip po pravilu ide sa visokom temperaturom, ali nije svaka visoka temperatura siguran pokazatelj gripa! Ima virusa i bakterija koje “daju” veoma visoku temperaturu, a hladni dani im pogoduju, baš kao i gripu.
Ako je dete “potonulo”, žali se na lomnost i bolove u kostima i mišićima, lošeg je apetita i ima visoku temperaturu onda stvarno može da se radi o gripu. Naravno, dete treba da pregleda pedijatar koji će postaviti pravu dijagnozu.
Jako je visoka temperatura, mora da je neka bakterija u pitanju – “udri” neki antibiotik dok ne bude kasno.

Nije dobra ideja!
Visoka temperatura nije “kriterijum” za davanje antibiotika, a antibiotici nisu lekovi za obaranje temperature već za lečenje bakterijskih infekcija! Potpuno je besmisleno davati antibiotike “na svoju ruku” jer oni ne mogu da izleče virusne infekcije koje često idu sa visokom telesnom temperaturom.
Antibiotici imaju i neželjena dejstva, tako da nisu bezazleni lekovi. Njih prepisuje lekar, posle pregleda i pronalaženja uzroka povišene temperature. Uzimanje antibiotika bez konsultacije i pregleda pedijatra je pogrešno i opasno.
e male temperature (do 37.5) su najgore, sigurno će biti neka upala pluća.

Ovo je jedna od najčešćih zabluda!
Kod dece se temperatura do 37.5 nije “bauk”. Ako je dete bez drugih tegoba, lepo jede i raspoloženo je, onda se ove temperature ne računaju, a daleko od toga da su znak zapaljenja pluća. Takvo dete ne treba voditi kod pedijatra jer tamo može stvarno da se razboli u kontaktu sa bolesnom decom.
Ako dete ima tegobe (kašlje, lošeg je apetita, žali se na bolove…) onda ga treba pregledati, ali bez neutemeljnih strahova da ima pneumoniju.

Najbolje je da dete sedi kući, tako se sigurno neće razboleti.

Teško da je to dobro za dete!
Prvo, sedenje kući nije zdravo za dete, ono traži “akciju”, društvo, igranje. Zatvoriti ga kući nije “garancija protiv bolesti”. I mi donosimo viruse, a da nemamo tegoba, pa i ne znamo da smo “zdravi prenosioci”.
Sa druge strane dete mora doći u kontakt sa uobičajenim virusima – to je jedini način da se stvori otpornost (da se dete imunizuje). Vakcine jesu najbolji način imunizacije, ali za ogromnu većinu respiratornih virusa nema vakcine.
Ima dece koja stvarno često oboljevaju u kolektivima, a samo neka od njih imaju i ozbiljnije komplikacije respiratornih infekcija. Ta deca traže pedijatrijski nadzor i terapiju koja će im omogućiti zdrav život. Samo mali broj ovih mališana traži potpunu poštedu od kolektiva. Većina dobro “gura” u vrtićima bez većih problema.

Dete je vakcinisano protiv gripa, nema šanse da zakači neki jesenji virus.

Bilo bi dobro da je tako.
Vakcina protiv gripa štiti samo od gripa, ali ne i od ostalih brojnih respiratornih virusa. Grip jeste najozbiljnija “zimska” infekcija disajnih organa (mada je grip zapravo bolest celog tela), ali dete “ima pravo” da zakači i druge jesenje i zimske viruse.
Zato, ako se dete razboli, a vakcinisano je protiv gripa, ne krivite vakcinu protiv gripa, to je ipak neki drugi virus.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs