Mnogi vrhunski sportisti imaju ovaj problem od malena, a nižu dobre rezultate i medalje.

ASTMA kod dece može da se pojavi u svakom uzrastu. Većina mališana ima laku formu i oko 50 posto ne prima posebnu terapiju. Ipak, primarijus dr Lidija Sagić, iz beogradskog Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, kaže da je važno da se na vreme prepozna da bi dete moglo da vodi normalan život.

- Osim tipičnih simptoma astme, poput kašlja, otežanog disanja, sviranja u grudima, noćnog bućenja i netolerancije na fizički napor, moguća je i alergija na grinje, gljivice, životinjsku dlaku, hranu. Teško je postaviti dijagnozu kod male dece, posebno do treće godine jer ne možemo objektivno da izmerimo plućne funkcije. U ovom uzrastu mogu da postoja i druge bolesti sa sličnim simptomima, pa ih je potrebno isključiti pre nego što počne lečenje.

Međi vrhunskim sportistima je oduvek bilo ili ima asmatičara. Poznato je da se na toj "listi" nalaze Fudbaleri Dejvid Bekam, Pol Skols, košarkaš Denis Rodman, plivačica Ejni van Dirken...

* Koji je sledeći korak kada se postavi dijagnoza?

- Odlučuje se o preventivnoj terpiji, cilj je da se minimalnom dozom lekova za kontrolu astme postigne najbolji rezultat uz minimalne neželjene efekte. Lekovi se najčešće daju inhalatornim putem, preko pumpica i komora, a kod manje dece preko inhalatora, sa maskom za lice i nos.

* Kako dete može da vodi normalan život?

- Deca sa astmom mogu da vode potpuno normalan život kao vršnjaci. Kada se uspostavi dobra kontrola, smanjuju se izostanci iz škole. Preporučuje se bavljenje sportom, jer popravlja plućne funkcije. Brojni vrhunski sportisti imaju astmu i uspešno se takmiče. U okruženju dece sa astmom trebalo bi zabraniti pušenje i držanje kućnih ljubimaca ako imaju alergiju na dlaku. Promena klime može da koristi, ali ne i da izleči bolest, pogoduje im suva i topla klima.

EDUKACIJA RODITELjA

- ZA uspešno lečenje astme je ključna edukacija roditelja, koji uz adekvatnu obuku za primenu terapije, uče da rano prepoznaju pogoršanje bolesti i daju deci lekove za olakšanje disanja. Moraju da znaju da virusne infekcije uzrokuju pogoršanje u gotovo 90 posto slučajeva, ali i loši atmosferski uslovi poput magle, vlažnog i vetrovitog vremena, visoke koncentracije zagađenja, psihičkog stresa i fizičkog napora. Takođe, roditelji mora da vode računa o dozi propisanih inhalacionih kortikosteroida.

Kod hiperaktivne dece izražen je preterani nemir, impulsivnost u mišljenju i ponašanju i nemogućnost održavanja pažnje. Ipak, ne radi se o neposlušnosti, već o nemoći deteta da se smiri

Kod hiperaktivne dece izražen je preterani nemir, impulsivnost u mišljenju i ponašanju i nemogućnost održavanja pažnje. Ipak, ne radi se o neposlušnosti, već o nemoći deteta da se smiri. Ovo bi po, rečima Milene Kostić, psihologa, psihoterapeuta i instruktora obuke u psihološkom savetovalištu "Jazz" u Beogradu bila "lošija strana" opisa njihove ličnosti. Oni su, zapravo, veseli, pametni, iskreni, naivni, spontani, puni ljubavi, vrlo osetljivi, izrazito humani, ili umetničke duše.

Ovu problematiku u savetovalištu tretiraju kao deo detetove prirode, a ne kao bolest ili poremećaj. Isto kao što neko dete može da bude stidljivo, jogunasto, tvrdoglavo ili sanjar, tako neko drugo može biti impulsivno i vrlo aktivno po prirodi.

Deca koju opisujemo kao hiperaktivnu su rođena sa velikom količinom vitalne energije i mogu biti vrlo brzi, efikasni i aktivni. Kao što postoje "bodibilderi" koji su nabijeni mišićnom masom, tako postoje oni koji su nabijeni energijom, dakle "enerdžibilderi", E-bilderi.

- Vremenom se samo menjao naziv od hiperkinetskog poremećaja (ADHD - Attention deficit and hyperactivity disorder), minimalne moždane insuficijencije, zatim sindrom hiperaktivnosti i problema sa pažnjom. Učestalost je, inače, 4 - 5 puta veća kod dečaka.

U dugodišnjem radu i komunikaciji sa velikim brojem takve dece uvidela je naša sagovornica da je to njihova posebna priroda, da su oni samo drugačiji, a nikako poremećeni. Praksa je pokazala da su ovakva deca brza, brzo misle, brzo odlučuju, brzo shvataju, brzo sa misli krenu na dela! Brzina kojom misle i delaju je ono što ih čini drugačijim.

PAŽNjA PO SVAKU CENU

Problem nastaje što žive, školuju se i rade u okruženju vršnjaka i drugih osoba koji nisu tako brzi. Iz tog sudara njihovih moći i okruženja u kome žive proizilazi niz problema i za njih i za okruženje, porodicu, braću, sestre, nastavnike, drugare...

Velika većina hiperaktivne dece imaju doživljaj da su drugačija, da nigde ne pripadaju. Ustvari, to je za njih najveći izvor patnje, taj doživljaj neprihvaćenosti ili odbačenosti. U isto vreme potuno su svesni da nemaju nikakve loše namere. Njihova poruka je:"JA SAM OK!" Zato će uraditi sve da na sebe skrenu pažnju, želeći da se dopadnu po svaku cenu i da nas oraspolože i odobrovolje. Pažnju na sebe skreću najčešće tako što rade ono što drugi ne smeju ili ne vole. Postanu "kraljica ili kralj zabave" na času ili u grupi, krevelje se, ludiraju, prave grimase da zasmeju druge, da ih oraspolože ili učine srećnima, nesposobni da predvide posledice takvog ponašanja. Tipična posledica takvog ponašanja je da postanu "dežurni krivci".

Velika količina energije zahteva dobro razvijene sposobnosti njenog korištenja: sposobnost samokontrole, sposobnost da namerno usmere i zadrže pažnju koliko je potrebno, da budu strpljivi, da čekaju druge na koje su upućeni (roditelja, učitelja, prijatelja) koji imaju manje energije od njih.

PODRŠKA PRIRODNIM IZAZOVIMA

- Pored svih terapija, u našem savetovalištu koristimo Bahove cvetne esencije. Cilj je da umanjimo i eliminišemo ovaj nedostatak ravnoteže. Pomažemo deci i odraslima da upostave i neguju sopstvenu ravnotežu, da razviju potencijale u kapacitete ili da obnove sposobnosti koje su blokirane neravnotežom. Korišćenje Bahovih cvetova je jednostavno i bezbedno za uzimanje čak i kod male dece. Potreba za razvojem i negovanjem sposobnosti je dugoročna. Tretman ne sme da ostavi fizičke, emotivne niti mentalne posledice nakon dugotrajne upotrebe. Hiperaktivnoj deci, kao i njihovim vršnjacima, potrebna je podrška s vremena na vreme tokom njihovog prirodnog rasta i razvoja, punog prirodnih izazova - polazak u obdanište, u prvi razred, rođenje mlađeg deteta u porodici, prelazak u peti razred, pubertet, odnosi sa vršnjacima i pozicioniranje u grupi nakon upisa u srednju školu, odnosi sa suprotnim polom, autoritetima - objašnjava Milena Kostić.

LEK U LjUBAVI

Na pitanje da li je potrebno lečenje, psiholog Kostić kaže da se ne radi o lečenju, nego o pedagoškom i psihološkom tretmanu. Do nedavno se smatralo da je ADHD problem detinjstva, ali problem traje, i prepoznaje se i kod odraslih ljudi - dakle, ne prerasta se. Primarni problem (pažnje i hiperaktivnosti) može da se komplikuje u pubertetu, razvojem anksioznosti, depresije, maloletničke delikvencije, zloupotrebe supstanci, promiskuiteta... Zapuštanje ADHD deteta ugrožava i kvalitet života svakog člana porodice. Hiperaktivna deca se leče najviše ljubavlju. Tu je još i niz vaspitnih, pedagoških i psiholoških mera, koje služe da se sačuva sve ono što je pozitivno kod te dece, ali i da se ublaži trpljenje drugih u njihovom neposrednom okruženju.

NASLEDNO POSEBNI

Roditelji treba da razumeju da njihovo dete nije bezobrazno, nego nemoćno, jer ima naglašene emotivne potrebe. Pri tom, hiperaktivnost je u oko 80 odsto dece nasledna. Najčešće od jednog roditelja, ali linija može da se prati i dalje, pa znake ADHD možemo naći kod njihovih baka ili deka, stričeva, ujaka, tetaka i sl. Pošto se ADHD manifestuje još u predškolskom dobu, onda već tada možemo početi da pomažemo porodici ADHD deteta. U budućnosti, posle burnih godina vaspitavanja, srešćemo mladu, zdravu, veselu osobu, a hiperaktivnost i pažnja biće pod njihovom kontrolom. Odrasli, mladi ADHD ljudi umeju iskreno da se raduju i da vole. To je naprosto, posebna vrsta ljudi - objašnjava Milena Kostić.

Deca koju roditelji fizički kažnjavaju sklonija su problemima s mentalnim zdravljem i asocijalnom ponašanju u odraslom dobu, pokazalo je novo istraživanje.

Kognitivne teškoće i pojačana agresija, kao i druge neželjene posledice zabeležene su u analizi rezultata raznih istraživanja u poslednjih 50 godina. Ta studija objavljena je u “Journal of Family Psychology” i sproveli su je istraživači Univerziteta u Teksasu i Univerziteta u Mičigenu.

Oni su koristili termin “šljepkanje” kako bi označili “udaranje deteta po zadnjici ili ekstremitetima otvorenom šakom”.

Otkrili su 13 negativnih ishoda koji se povezuju s takvim vidom kažnjavanja, a među njima i agresivnost, asocijalno ponašanje, mentalne probleme, negativan odnos prema roditeljima, niže kognitivne sposobnosti i slabije samopouzdanje u odraslom dobu.

“Povremeno šljepkanje deteta je vrlo rasprostranjen oblik kažnjavanja, ali ga već neko vreme okružuje debata o njegovoj efikasnosti i primerenosti. Meta analize predstavljene u ovom radu pokazuju da nema dokaza da se takav vid kažnjavanja povezuje sa poboljšanjem ponašanja deteta. Naprotiv, povezuje se s povećanim rizikom od 13 negativnih razvojnih ishoda”, stoji u radu.

Istraživanje koje je sproveo UNICEF pokazalo je da je 80 odsto dece u svetu podvrgnuto nekom obliku udaranja kao disciplinskoj metodi.

Noćno umokravanje predstavlja simptom nekoliko poremećaja a posebno je značajno odvojiti monosimptomatsko noćno umokravanje (Monosiptomatsko Enuresu NocturnA)-tj. spontano umokravanje u krevet u toku spavanja kod dece straije od 5 godina, kod kojih je to jedini simptom poremećaja.

Umokravanje u toku spavanja se takođe može javiti se u okviru nekih neuroloških, urološki i psihijatriskih bolesti ali o njima nećemo govoriti jer bi to značajno proširilo i iskoplikovalo ovu našu priču.

Koliko je to čest problem?
Ovaj problem je veoma čest. Kod dece sa 7 godina 10 % dece ima ovaj problem. Bitno je da godišnje 15 % spontano prolazi bez ikakvog lečenja. To koriste nadrilekari kojima često pokušavaju da leče ove pacijenet. Sa 19 godina 0,1 % ljudi i dalje može imati noćno umokravanje, tj. kod njih nije došlo do izlečenja problema od rođenja, i običnio je ovim pacijentima i najteže pomoći.

Zašto se javlja noćno umokravanje

Tri faktora su bitna za nastanak ovog problema.:

- velika produkcija mokraće u toku noći,

- smanjen funkcionalni kapacitet mokraćne bešike u toku noći kao

- otežano buđenje u toku spavanja.

Smatra se da ova tri faktora kod svakog pacijenta utiču u različitom stepenu. U ovom trenutku se veruje da je najčešće zastupljen kao glavni faktor velika produkcija urina u toku noći.

Kako reaguju roditelji?
Najmanje jedna trećina roditelja ove dece nije tolerantna prema deci sa ovim problemom. Prvo i najvažnije je da roditelji znaju da deca nisu kriva za ovaj problem i da ona to ne rade namerno.

Važno je da roditeljima objasnimo o čemu se radi i da oni to razumeju. Veoma je važna saradnja roditelja u lečenju ove dece. Lečenje zahteva pozitivan stav roditelja prema ovoj deci, psihičku podporu i pozitivna stimulacija i nagrađivanje u slučaju pozitivnih rezultata.

Kako reaguju deca?
Deca koja se noću umokravaju su veoma često stidljiva, uzdrmanog samopouzdanja, nesigurna. Veoma je važno pomoći imu u ovom periodu kada je njihov psihički razvoj u krizi ali i motivisati ih da se uključe u rešavanje ovog problema. Svesna i nesvesno preuzimanje kontrole funkcije bešike od strane deteta u toku dana, pred spavanje i u toku spavanja je ključni momenat terapije. Svi ostali modaliteti lečenja samo pomažu u postizanju ovog cilja.

Šta je zadatak lekara?
Lekar mora da razjasni da li se radi monosimptomatskom noćnom umokravanju, jer ono zahteva poseban način lečenja. Ukoliko su prisutni dnevni simptomi poremećene funkcije bešike to govori da se radi o drugoj vrsti problema, koji opet zahteva drugačiji tretman.Lekar je dužan da objasni problem roditeljima i detetu , da ih motiviše i uključi u lečenje na pravi način.

Pre medikamentoznog lečenja neophodno je naglasiti da je važno da dete u toku dana pije dovoljne količine tečnosti kao i da redovno prazni bešiku. Često deca sa ovim problemom ne piju dovoljno tečnosti u toku dana i ne prazne bešiku, tako da izmokravanje tek pred spavanje dovodi do preterane produkcije urina u toku noći (jer postoji suptilna kontrola produkcije urina u zavisnosti od toga da li je bešika puna ili prazna).

Ukoliko problem i dalje postoji a dete ima 6,5- 7 godina tj. dovoljnog je uzrasta da može da sarađuje savetuje se terapija dezmopresinom. Dezmopresin je lek koji smanjuje produkciju urina u toku noći, a smanjena produkcija hormona koji ima tu funkciju smatra se glavnim razlogom monosimptomatske enurese nocturne. Ovaj način lečenja dovodi do uspešnosti kod ¾ pacijenata ali kod velikog procenta se javlja recidiv po prestanku lečenja. Bez obzira na uspehe koji su postignuti u ovoj oblasti još ima puno nerešenih problema i različitih modaliteta lečenja. Primena terapija alarm gaćicama je takođe veoma popularana u nekim centrima.

U slučaju neuspeha ovim načinima lečenja neophodno je detaljno urološko ispitivanje kao i kombinovani načini lečenja.

Već smo pisali o problemu zatvora kod beba. Nažalost, ovo se često dešava i kod starije dece, pa smo odabrali pitanja koja su vezana za ovaj, veoma čest, problem.

Među roditeljima se nekako “odomaćio” termin opstipacija, iako se izuzetno retko radi o bolesti koja se ovako naziva.

NIJE svako otežano izbacivanje stolice opstipacija!
Kod dece se retko sreće prava opstipacija (zatvor) koja je praćena izuzetno bolnom defekacijom (izbacivanje stolice), a pražnjenje creva se dešava retko – sa razmacima dužim od deset dana.

Daleko češće se radi o funkcionalnom poremećaju pražnjenja debelog creva koje je uzrokovano lošim “prehrambenim” navikama.

Koji su glavni uzroci
Jednolična ishrana “osiromašena” svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama i jelima koje se jedu kašikom, ali je zato “bogata” fast food konceptom, grickalicama, slatikišima i belim hlebom!

Takođe, manjak tečnosti koja se unosi tokom dana je jedan od važnih faktora koji doprinose zatvoru!

Šta dete treba da jede
Kada se poštuju osnovni principi raznolike i zdrave ishrane – NEMA zatvora! A kad se desi, to znači da dete mesecima ne jede kako treba. Prvi korak je da se dete opet uobroči – tri glavna obroka uz dve voćne užine je pravi ritam obroka. Doručak je temelj dana i treba da je obilan – “jak” (mladi sir ili jaja), ali uz integralne žitarice i jogurt. Ručak je “standardni” zdravi obrok, po mogućtsvu da bude kuvano jelo uz salatu od svežeg povrća “začinjenu” maslinovim uljem. Večera je “lagana”, ali opet bogata integralnim žitaricama. Između glavnih obroka sveže ili ceđeno voće (NE preterivati sa bananom)! Ovo su samo osnovni principi, a kreativnost u izboru zdravih namirnica je poželjna.

U početnoj fazi korekcije ishrane detetu treba ponuditi i kompot od suvih šljiva kao alternativnu užinu. Ako zavoli, biće rezultata relativno brzo, mada je strpljenje neophodno kod dece koja se dugo muče za zatvorom.

A šta treba izbegavati
Treba izbegavati nalivanje običnim kravljim mlekom (jogurt je daleko bolji izbor), belo brašno i proizvode od njega, čokoladu i čokoladne slatkiše (crna čokolada sa bar 70% kakaoa može da se da ponekad), klasične grickalice (integralne se mogu ponuditi detetu), a fast food treba maksimalno prorediti!

Bez konsultacije sa pedijatrom treba izbegavati brojne “lekove ” i preparate za “izlečenje” opstipacije. Oni imaju svoje mesto ali je to isključiva nadležnost pedijatra!

A tečnost
OGROMAN je značaj unos dovoljne količine tečnosti!

Dete treba nuditi da pije, i to NE samo kad je napolju toplo. Stižu jesenji dani, ali je značaj vode ogroman i kod potpuno zdrave dece, a naročito mališana koji pate od zatvora.

Glavni mehanizam zatvora je upravo “izvlačenje” vode iz crevnog sadržaja (to uglavnom radi debelo crevo), pa se stolica zgusne i postane tvrda! Kad se detetu da dovoljno vode, onda će više vode ostati u stolici, pa će ona biti mekša, i lakša za izbacivanje! Jednostavno, ali se često ne primenjuje.

Može li dete da pretetra sa vodom
Zdravo dete ne može!

Dete višak vode izbaci putem bubrega, pa je nemoguće “predoziranje” vodom. Ako se desi da dete povrati nemojte ga odmah terati da pije veću količinu vode. Prvo mu dajte samo par gutljaja, pa kada se lepo smiri, nastavite po pravilu “često po malo”.

Da li su čajevi u prednosti u odnosu na vodu
NISU, ali nemamo ništa protiv proverenih biljnih čajeva, ali neka dete odluči šta mu se sviđa. Ipak, oni NE MOGU da budu zamena za vodu! Čajevi su “za ponekad” a voda za uvek!

A sokići
Sokovi su u redu, ali kada su prirodni – ceđeno sveže voće! Oni mogu pomoći detetu da se reši zatvora, pa ih predlažemo kao jednu od užina (najbolje između doručka i ručka).

Može li bela kafa pomoći
Ona je tradicionalni “lek” za zatvor koji se primenjivao decenijama kod starije dece. Može se probati, ali nije za bebe! Kofein stimuliše rad creva, ali sve što je prethodno navedeno (za korekciju ishrane) je najvažniji korak. Bela kafa kod starije dece zaista može da “upali”.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Današnja deca su, može se reći, žrtve loše ishrane sa mnogo masti, gaziranih pića, slanih grickalica i slatkiša. Sve to dovodi do slabljenja imunog sistema.

Imuni sistem štiti telo od mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji izazivaju razne bolesti. Sva deca su stalno izložena ovim patogenima, ali izloženost ne znači da će dete i da se razboli.

Dobar imuni sistem obezbeđuje detetu snažnu prirodnu odbranu od bolesti. Ako je imuni sistem loš, organizam postaje podložan umoru i bolesti, pa ne može da se zaštiti od infekcija – bilo da su uobičajene, kao prehlade i alergije, ili ozbiljne, uzrokovane produženom imunom neravnotežom.

Ukoliko je vaše dete podložno bolestima, morate da mu postepeno pojačavate imunitet, dok ne postane jak koliko je to moguće.

Kako «radi» imuni sistem?

Imuni sistem prepoznaje i razgrađuje sve što je telu strano, uključujući ćelije mikroba, bakterije, strane supstance i toksične komponente.

Timus (grudna žlezda koja utiče na rast), slezina, i drugi unutrašnji organi stvaraju imune ćelije koje bivaju nošene kroz telo limfnim putevima do limfnih čvorova, a oni skladište te ćelije i pomažu da se stvori limfna barijera protiv infekcije.

Matične ćelije se stvaraju prve, a onda se pretvaraju u više vrsta ćelija koje se otpuštaju u cirkulaciju i nose u sve delove organizma. Ćelije memorije prepoznaju strane ćelije i hemikalije, a efektorne ih eliminišu.

Imune ćelije mogu da oštete nestabilni molekuli kiseonika, tzv. slobodni radikali, koji se u velikom broju nalaze u štetnoj hrani, a prisutni su prilikom zračenja i tokom izloženosti duvanskom dimu.

Čime ojačati imunitet?

Minerali i vitamini pomažu jačanje imunog sistema – neutrališući čestice koje oštećuju ćelije.

Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Nutritivni deficit može da dovede do hroničnih imunoloških problema, pošto je bakterijama i virusima lakše da se razviju ako nedostaju neki nutrijenti koji stimulišu jak imuni sistem, uključujući vitamine A, C, E i esencijalne masne kiseline. Najvažniji minerali su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum. Ove nutrijente treba uzeti iz hrane (sveže voće i povrće, orašasto voće, semenje, integralne žitarice). Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala.

Cink

Ovaj dragoceni mineral povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija. Takođe pomaže stvaranje antitela. Povećava broj T ćelija koje se bore protiv mikroorganizama. Kod beba i dece, cink redukuje pojavu akutnih respiratornih infekcija. Izvori cinka su: obogaćene žitarice, junetina, ćuretina, pasulj.

Vitamini B grupe

Ovi vitamini čine grupu od osam međusobno povezanih vitamina koji se prirodno nalaze u biljnim i životinjskim izvorima. Kako su hidrosolubilni, tj. rastvorljivi u vodi, ne mogu da se akumuliraju u organizmu, pa moraju da se unose svakog dana. Gube se prilikom procesiranja – ljuštenja i kuvanja voća i povrća. Bogati izvori B vitamina su zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso.

Vitamin C

Ovaj vitamin se iz brojnih razloga nalazi na vrhu liste imunogenih nutrijenata. Pomaže da imuni sistem ostane zdrav i da se organizam brže oporavi. Povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, ali i nivo interferona, antitela koje oblaže površinu ćelija, prevenirajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižavajući nivo lošeg – LDL holesterola.

Pošto se ne akumulira u organizmu, mora da se svakodnevno unosi. Ima značajnu ulogu za otpornost organizma. Štiti od opasnih slobodnih radikala i moćni je antioksidans. Nalazi se u svežem voću, sokovima, povrću. Dnevna doza vitamina C za decu do šest godina iznosi 250 miligrama, a za stariju od šest godina 500 miligrama.

Vitamin E

Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema. On stimuliše produkciju B limfocita, imunih ćelija koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prirodni izvori su zrnevlje i biljna ulja.

Karotenoidi

Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćni je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat. Međutim, suviše vitamina A je toksično, pa je bolje da se beta karoten uzima preko hrane i pusti organizam da sam reguliše njegovo pretvaranje u vitamin A.

Bioflavonoidi

Bioflavonoidi su grupa fitonutrijenata koja pojačava imuni odgovor i štiti ćelije od spoljašnjih uticaja. Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje njihov adekvatan unos.

Magnezijum

Neobično je važan mineral, neophodan za većinu reakcija u organizmu, između ostalog transport glukoze i jačanje imunog sistema.

Faktori jačanja imunog sistema:

Dojenje

Ključno je za razvoj imunog sistema (onoliko dugo koliko je moguće). Dojenje obezbeđuje faktore neophodne da zaštite bebu od bolesti. Dokazano je da se kod dojenih beba javlja manje infekcija nego kod onih koje nisu sisale.

Masti ili jačaju, ili slabe imune funkcije – u zavisnosti od vrste.

Loše masti (dehidrogenizovane – u prženoj hrani i margarinu predisponiraju decu za ponovljene infekcije.

Esencijalne masne kiseline (dobre masti) su ključne za normalnu funkciju imunog sistema. Nalaze se u maslinovom, lanenom ulju i uljastim ribama (losos, tuna). One povećavaju aktivnost fagocita, belih krvnih ćelija koje razgrađuju bakterije. Takođe unapređuju zdravlje svakog organa u telu.

Probiotici su kulture acidofilnih bakterija koje se nalaze u intestinalnom traktu zdravih ljudi. Probiotici se bore sa štetnim kulturama i preveniraju transport patogena u telu. Takođe omogućavaju gastrointestinalnom traktu da poveća unos minerala, jer njihov manji unos snižava imunitet. Laktobakterija je jedina prirodna odbrana od kandide i ostalih gljivičnih infekcija koje veoma snižavaju imunitet. Aktivne acidofilne kulture ubrzavaju eliminaciju toksičnih produkata varenja i omogućavaju usvajanje neophodnih nutrijenata iz hrane. Te bakterije su esencijalne za dobar imunitet.

Probiotici se preporučuju kod uzimanja antibiotika, upale srednjeg uha, aftoznih promena na sluznici usta, dijareje(proliva) i konstipacije (zatvora), kolika (grčeva), alergije na hranu, intestinalnih virusnih infekcija, kandidijaze.

Probiotici i imunitet dece

Fizička aktivnost takođe pomaže izgradnju dobrog zdravlja – podstičući cirkulaciju i pomažući snabdevanje čitavog tela kiseonikom. Duboko disanje, svež vazduh i sunčanje dopunjuju telesni kiseonik. Bilo bi dobro da deca neko vreme tokom dana provedu napolju, kako bi sunčeva svetlost ubrzala apsorpciju vitamina D, značajnog za kosti i dobar imunitet.

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Alergijska astma je bolest koja se može javiti bilo kada tokom godine.

Nekada je proleće bilo “ekskluzivno” godišnje doba za alergije, ali je ambrozija poremetila ovu priču i pošto cveta od jula do prvih hladnih zimskih dana, prva je na listi “promotera” alergijske astme i u jesenjem periodu.

Šta je u stvari astma?

Astma nastaje zbog suženja (koje se naziva spazam ili opstrukcija) disajnih puteva. Na sluzokoži koja oblaže bronhije i bronhiole (to su mali i srednji disajni putevi) se dešava složena reakcija alergena (sada je to polen) sa ćelijama koje stvaraju supstance odgovorne za alergijsku reakciju. To su medijatori (“posrednici”) alergijske reakcije, a dovode do suženja bronhijalnih puteva.

Bronhoopstrukcija nastaje delom zbog skupljanja (spazma) kružnog mišića u zidu bronhiola, ali i zbog prekomernog lučenja bronhijalnog sekreta. Rezultat je otežan prolazak vazduha pri udahu i izdahu.

Da li je astma nasledna bolest?

Jeste, ali može da se javi i kod dece čiji roditelji nemaju astmu!

Alergijska astma se dešava kod dece koja imaju sklonost ka alergijskim bolestima, što se stručno naziva atopijska konstitucija. Dakle, ne nasleđuje se astma, već sklonost ka alergijskim bolestima, a astma je samo jedna od njih. Obično se nađu članovi uže familije koji imaju neku alergijsku bolest (mada je danas teško naći porodicu bez alergije).

Dete ima pun nos sekreta zbog ambrozije, može li se ovo “spustiti” na bronhije?

Iako je mehanizam nastanka veoma sličan, radi se o dve bolesti. Alergijska kijavica (alergijski rinitis) je bolest gornjih disajnih puteva, a astma je oboljenje koje zahvata male i srednje – dakle donje disajne puteve.

Alergijska kijavica se ne spušta na bronhije, kako se to ponekad pogrešno misli! To, naravno, ne znači da dete ne može da ima obe bolesti – može, ali se tada radi o alergijskoj reakciji, koja se desila na različitim delovima disajnih puteva.

Može li neka infekcija da doprinese nastanku napada astme astmu?

Može!

Ovo se dešava često i kod dece sa alergijskom astmom, a gotovo uvek kod dece koja pate od nealergijske astme. Zna se da brojni virusi, koji napadaju disajne organe (respiratorni virusi), pokreću lanac stvaranja i lučenja medijatora – supstanci koje dovode do bronhoopstrukcije. Nažalost, jesenji virusi već “haraju”, pa je i to jedan od razloga povećane učestalosti astme u jesenjem periodu

Kako prepoznati alergijsku astmu kod deteta?

Kada dete ima pravi (tipični) napad astme, onda lako može da se posumnja na to oboljenje. Dete ubrzano i otežano diše, šišti (svira) i kašlje, neretko dugotrajno i uporno. Napad obično počinje naglo, pa dete brzo stigne kod pedijatra.

Blaži oblici alergijske astme se nekada “provuku”, pa se dijagnoza postavi tek posle ispitvanja dugotrajnog i dosadnog kašlja. Obično se prvo isključe infektivni uzroci, pa se pokaže da dete ima neotkrivenu alergiju sa povremenim napadima bronhoopstrukcije.

Kako se postavlja dijagnoza?

Kada se radi o tipičnim slučajevima, svaki dobro edukovan pedijatar može da postavi dijagnozu dečje astme.

Ali, to ne znači da je astma alergijska. Zato se dete upućuje na alergološko ispitivanje, koje će pokazati da li postoji alergija. Postoje i testovi koji ispituju funkciju pluća (spirometrija) kod dece, pa se i prikrivena asma može otkriti. Svi ovi testovi su rutinski, mogu se brzo obaviti, pa kad se posumnja na astmu, put do dijagnoze obično nije dug.

Kako se leči napad astme?

Dva su osnovna terapijska cilja: prvi je da se akutni napad astme suzbije, a drugi je da se spreče novi napadi. Lečenje sprovodi pedijatar, a ponekad dete asmatičar mora biti pod kontrolom subspecijaliste pulmologa ili alergologa. Samoinicijativno korišćenje lekova koji se koriste za lečenje astme može biti veoma opasno!

Lečenje akutnog napada astme počiva na lekovima koji šire disajne puteve – bronhodilatatorima, koji su najefikasniji ako se primene putem inhalacije. Prototip ovog leka je salbutamol (Ventolin, Spalmotil, Aloprol…) i on se najčešće primenjuje kod dece.

Da li su opasni “hormonski” preparati

Većini dece bude znatno bolje posle inhalacije bronhodilatatora. Ako je inhalaciona terapija bez efekta (čak i ako je više puta ponovljena), onda se radi o težoj formi napada astme. Tada dete mora da dobije “jače” lekove – kortikosteroidne (hormonske) preparate, koji se obično daju oralno (kada stanje deteta to dozvoljava) ili pomoću injekcija. Kod velikog broja roditelja je prisutan neopravdan strah od ovih lekova. Međutim, kada se koriste za lečenje astmatskog napada – imaju veoma blage i prolazne neželjene efekte, pa su zato “terapijski stub” lečenja ozbiljnijih napada astme.

Pored omraženih injekcija, može se dati (naročito kod veće dece) kombinacija bronhodilatatora i kortikosteroida inhalacijom. Sve više se i mlađim pacijentima daju inhalatorni kortikosteroidi za suzbijanje napada astme, naravno uz bronhodilatatore. Podrazumeva se da ovu terapiju vodi pedijatar koji prati dete.

Kako sprečiti da se napad astme ponovo desi?

Profilaktička terapija prvenstveno ima za cilj da smanji broj napada astme, ili da “oslabi” jačinu napada ako se, ipak, dogodi. Indikacije za profilaksu postavlja pedijatar (nekada uz pomoć pulmologa) koji prati dete sa astmom!

Najbolja profilaksa je da se eliminiše uzrok (alergen) koji je uzrok astme. Kod ogromne većine dece sa alergijom na ambroziju je to skoro nemoguće, jer se ova napast neverovatno raširila! Zato je važno omogućiti detetu da vodi normalan život.

Zato ćemo ukratko opisati dve grupe lekova koji se najčešće koriste za prevenciju (profilaksu) ove bolesti.

- Inhalatorni kortikosteroidi

Ovi lekovi su napravili revolucionarni pomak u terapiji dečje astme. Oni su bezbedni i korisni preparati, farmakološki dizajnirani da ispolje efekat na sluzokožu bronhijalnog stabla, sa što manjim prodorom leka u krv i organizam.

Profilaksa traje dugo, prvi efekti se javljaju tek posle nekoliko nedelja terapije, a roditelji moraju da budu strpljivi i spremni na višemesečno (često i duže) lečenje.

- Inhibitori leukotriena

Leukotrieni su, takođe, medijatori alergijske reakcije, a veoma su jaki “sužavači” disajnih organa. Ovi lekovi (Montelukast i ostali) se daju oralno, a veliki broj studija potvrđuje njihovu efikasnost. Naročito su se dobro pokazali kod dece koja imaju astmu izazvanu fizičkim naporom, mada se sve više daju i kod drugih formi ove bolesti.

Može li dete na neki sport?

Može!

Kada se alergijska astma otkrije i leči blagovremeno – dete, uz redovno praćenje, može da ima zdrav i kvalitetan život. Čim se stabilizuje funkcija pluća, dete se uključuje u sve uobičajene aktivnosti, a moguće je i bavljenje takmičarskim sportom.

Idealan sport je plivanje (i “vodeni” sportovi), ali uz dobru kontrolu bolesti ogromna većina dece se može baviti onim sportom koji najviše voli. Podrazumeva se redovno praćenje kod sportskog lekara, ali i pedijatra koji leči dete.

Veliki je broj astmatičara koji su olimpijski i svetski šampioni u svim sportskim disciplinama.

Ass.dr Goran Vukomanović

Ovčje boginje su čest “nezvani gost” dečjih kolektiva gde se veoma lako šire među decom koja nisu preležala ovu zaraznu bolest. Retka je bolest sa toliko zabluda kao varičela pa hajde da ih razbijemo.

Dete koje ima ovčje boginje (varičelu) ne treba kupati bar 2 nedelje
Nije tačno!
Dete koje ima varičelu mora da se kupa! Razlog je lako razumljiv – boginje su pravi mali “krateri” u koži i pretstavljaju otvorena vrata za prljavštinu i bakterije. Ako se dete ne kupa, ogromna je verovatnoća da se u virusne kožne promene “uvali” bakterija i nepotrebno iskomplikuje varičele. Bakterije koje normalno žive na koži mogu da naprave problem, ali to daleko lakše rade “mikrodosade” pomešane za neopranim znojem u kombinaciji sa ustajaim puderom ili losionom (kojima se pokrivaju kožne promene)
Prljavština ometa “zarastanje” kožnih promena, a ako se sekundarna bakterijska infekcija desi, ožiljak na koži će biti veći i ružniji!
Zato, kupajte decu, bolje rečeno, tuširajte ih – i to svaki dan. Potom ih osušite mekim peškirom, nežno, bez trljanja da se sveže krastice prerano ne “oljušte”. Kupanje ne ometa “zaceljenje” varičele, to radi prljavština.

Kosu nikako ne smemo da peremo detetu koje ima varičelu sve dok bolest ne prođe
Opet neverovatna zabluda!
Koža glave je često “napadnuta” virusom varičele, a u kosi inače ima više bakterija nego na “goloj” koži. Zamislite masnu i prljavu kosu – to su milioni bakterija koje jedva čekaju da “zagade” varičele na glavi.
Nema dileme – kosa mora da se redovno pere, čak i češće nego pre izbijanja boginja!

Dete je već imalo varičelu, a sada je ponovo leži – nije neobično, to ponekad može da se desi
To ne može da se desi, osim u jednom posebnom slučaju!
Varičela ostavlja trajan imunitet, tako da će pre biti da je jedna druga kožna bolest pogrešno dijagnostikovana kao varičela, pa je dete sada dobilo “prave” ovčje boginje. Impetigo (lokalizovana infekcija kože) ponekad može da zavara, ali ne iskusnog pedijatra koji prati dete nekoliko dana od pojave kožnih promena.
“Poseban slučaj” koji smo pomenuli je primena aciklovira – leka koji može da “ubije” virus varičele. Ako se lek da na početku bolestim detetov imuni sistem nije stigao da razvije adekvatan imunitet, pa se bolest može “vratiti” ako dete ponovo dođe u kontakt sa obolelim detetom. Ovo se stvarno izuzetno retko dešava!
Virus varičele “čuči” negde u telu, i kod jednog broja ljudi može da se probudi više decenija posle ovčjih boginja. Tada se javlja bolest koja se zove Herpes zoster i izuzetno retko se javlja kod adolescenata.

Posle tri nedelje od početka bolesti dete je spremno za nastavak treniranja “punom parom”
To nije dobra ideja!
Ako je varičelu dobilo dete koje sa aktivno bavi sportom treba pustiti da se dete potpuno oporavi i ojača. To znači da treba da prođu najmanje dve nedelje od potpunog ozdravljenja deteta do početka ponovnog treninaranja. To praktično znači da najmanje četiri nedelje od početka bolesti nema teških napora za dete!
I kada se vrati na teren, potrebno je postepeno povećavati nivo opterećenja, tako da trenera treba obavestiti na vreme (ako već nema klupskog lekara da to proceni i obavi).

Trudnica koja je sigurno preležala varičelu ne sme da bude u kontaktu sa obolelim detetom – da se ne zarazi nerođena beba
Nije tako!
Trudnice koje su preležale varičelu su zaštićene, a tako i njihove nerođene bebe. Ako buduća mama nije sigurna da li je imala ovčje boginje, to se lako proveri jednostavnom analizome krvi. Posle dobijanja rezultata dileme više nema.

Već posle nekoliko dana od početka bolesti dete nije opasno za drugu decu

Nije tačno!
Dete je kontagiozno (zarazno) dva dana pre pojave kožnih promena i sve dok se sve ne osuše i pretvore u krastice (a nove ne izbijaju). Zato smatarmo da je dete opasno po drugu decu bar 10 dana od početka bolesti (mada je to individualno)

Ako dete nije ležalo varičele, bolje ga je odvesti kod bolesnog deteta da pregrmi varičelu pre škole
Ovo baš i nije dobra ideja.
Varičela nije obična virusna bolest. Iako su komplikacije relativno retke one se mogu desiti kada im se najmanje nadamo.
Zato ne treba ići “mečki na rupu” ima našina da se varičela spreči pre odlaska u školu.

Kada dete ima varičelu, ne treba mu davati lekove za obaranje temperature
Još jedna zabluda!
Paracetamol je bezbedan i preporučuje se za “obaranje” povišene temperature. Dobar broj dece nema visoku temperaturu (mnoga je uopšte nemaju), pa i ne zahtevaju terapiju antipireticima. Ali, ako temperatura skoči tu je paracetamol.
Aspirin je zabranjen lek za decu i decenijama se ne koristi kao antipiretik kod dece. Kod varičele je posebno opasan, ali da ne trošimo reči – temperatura se ne obara acetilsalicilnom kiselinom (aspirinom) ni u jednoj bolesti kod dece, pa ni tokom ovčjih boginja.

Dojenje sprečava da se beba zarazi virusom varičele
Nažalost, to nije tako!
Ako je trudnica preležala varičelu mamina antitela prelaze kroz posteljicu u krv bebe. Zato novorođena beba ima izvestan stepen zaštite, ali to nije ni sigurna ni trajna zaštita.
Dojenje ne može da zaštiti bebu (iako pomaže detetov imunološki sistem) jer su antitela proteini, a proteini se razlažu (vare) u crevima bebe. Zato, nema šanse da majčino mleko spreči oboljevanje, ako je beba bila u kontaktu sa varičeloznim detetom. Naravno, dojenje treba nastaviti i ako dete oboli – nema bolje hrane za bebu!

Ass.dr Goran Vukomanović

Ćerka od 15 godina je prvi put dobila upalu sinusa. Prvo je desetak dana imala zapušen nos sa mnogo providnog sekreta, pa se onda iznenada, rano ujutro javila glavobolja u predelu čela.

Nije bilo temperature, ali je glavobolja bila sve jača, pa smo posetili našeg pedijatra. Pedijatar je prepisao SNUP sprej za nos i Ibuprofen tablete.

 Imam nekoliko pitanja u vezi sinuzitisa:

Kako nastaje upala sinusa kod dece?

 Jednostavno – mikrorganizam stigne u sluzokožu koja oblaže sinuse “iznutra”, tamo se razmnožava, oštećuje je i nastaje zapaljenje. Kod dece, to su uglavnom virusi, ali se nažalost i bakterije ponekad „nadovežu“ na virusnu infekciju, ali se to retko dešava kod prvog sinuzitisa.

Koji je uzrok sinuzitisa kod mog deteta?

Kod Vašeg deteta je sasvim jasno da se radi o virusnoj infekciji koja je oštetila sinuse!

U prilog ide bistar – providan sekret, ali i odsustvo temperature koja obično (mada ne uvek) prati bakterijsko zapaljenje sinusa. Kod većine dece koja imaju prvu upalu sinusa je mala šansa da će se bakterija odmah „uvaliti“ u sinuse i napraviti problem – bakterijsku infekciju.

Da li zapušen nos ima uticaja na pojavu sinuzitisa?

Ima, bez ikakve sumnje!

Zapušen nos je “promoter” sinuzitisa! Razlog je jednostavan: blokiran nos onemogućava oticanje sekreta, pa se sluzavi sekret nakuplja i u sinusnim šupljinama. Provereno medicinsko pravilo glasi “gde je zastoj, tu je infekcija” pa se zapaljenje sinusa lako dešava kad je nos duže zapušen.

Zašto se glavobolja javila ujutro?

Iako se može desiti bilo kada, jutarnja glavobolja je opet posledica zapušenog nosa! U ležećem položaju se dodatno otežava eliminacija sekreta, a i nos je u tom položaju dodatno „otečen“, što doprinosi pojavi glavobolje usled nagomilanog sekreta, ali i otoka sinusa.

Da li treba odmah uključiti antibiotik?

Ne treba!

Na početku zapaljena sinusa se sprovodi takozvana simptomatska terapija – to je otpušavanje nosa i lekovi protiv zapaljenja i bolova. Ibuprofen se ubedljivo najčešće koristi, pa je logčno da Vam je pedijatar prepisao ovu terapiju.

Zašto se Ibuprofen prepisan da se daje tri puta dnevno, čak iako bol nije stalno prisutan?

Odgovor je veoma jednostavan – nije bol glavni cilj terapije ibuprofenom već zapaljenje sluzokože sinusnih šupljina. Naravno, ne umanjujemo značaj terapije bola – to ibuprofen lepo “radi”, ali da bi se ispoljio antizapaljenski efekat Ibuprofena, potrebno ga je davati redovno – tri puta (najbolje posle obroka) dnevno, i to bar sedam dana (nekada i duže).

Ibuprofen dakle smanjuje otok sluznice sinusa (to je antizapaljenski efekat) i tako pomaže izlečenju, ali i bol je manji što je otok sluznice “tanji”. Zato je potrebno redovno davanje ovog leka!

Devojčica je krupna – ima 58 kg, pedijatar je prepisao tri puta po 400 mg ibuprofena, da li je previše?

Nije previše!

Za puni antizapaljenski (protivupalni) efekat ibuprofena je ova doza sasvim dobra.

Da li se može dodati paracetamol (Febricet)?

Paracetamol je odličan analgetik (“umirivač” bola), ali NEMA antizapaljenski (protivupalni) efekat! Zato paracetamol NIJE zamena za Ibuprofen, ali može biti odlična “dopuna” u terapiji sinuzitisa.

Kad su bolovi veoma jaki, i dete ih ima i pored davanja ibuprofena (ovo se ipak ne dešava često, ali ima dece sa zaista jakim i upornim glavoboljama tokom zapaljenja sinusa), paracetamol se može dati između doza ibuprofena. Radi se o dva različita leka koja se dobro upotpunjavaju, pa je ova kombinacija bezbedna. Naravno, paracetamol se daje po potrebi, a ne redovno kao Ibuprofen.

Kad je zaista potrebno dati antibiotik?

Odluka o započinjanju antibiotske terapije nije jednostavna! Pucanje u prazno “jakim” antibioticima je veoma opasno jer dovodi do rezistencije (otpornosti) bakterija. Sa druge strane, kada je sinuzitis virusni nema potrebe da se daju antibiotici jer one ne mogu da “ubiju” viruse. Najmanje dve trećine dece koja imaju sinuzitis uz pomoć otpušavanja nosa i antizapaljenskih lekova pobede bolest – bez antibiotika.

Antibiotik se daje onda kada postoji “osnovana sumnja” da su se bakterije ipak namnožile u sinusima. Kada se to desi, pedijatar će videti gnojni sekret koji se sliva iz sinusa niz grlo, ali je i izgled deteta drugačiji – dete je bledo, neretko se pojavi povišena temperatura, a umesto smirivanja glavobolja je sve jača. Kada se uradi krvna slika (koje nije uvek potrebna – samo ako pedijatar to proceni) onda se obično vidi povećan broj belih krvnih ćelija (leukocita).

Dakle, lekar (pedijatar ili ORL specijalista) je jedini nadaležan da prepiše antibiotik, ako posle kontrolnog pregleda proceni da je bakterijska infekcija prisutna kod deteta.

Zašto je pedijatar preporučio baš SNUP sprej za nos?

SNUP je zaista mudra preporuka, a evo samo nekoliko razloga zašto je SNUP pravi izbor:

Iako se radi o novom leku, SNUP je sjajna kombinacija dve proverene komponente: prva je ksilometazolin – supstanca koja „skuplja“ proširene krvne sudove u nosu, i tako smanjuje otok sluznice nosa i snusa! To je lek koji je „Prva linija“ napada na rinitis (upalu sluznice nosa), ali je aposlutno neophodan deo lečenja sinuzitisa.
SNUP sadrži prečišćenu morsku vodu, a ona ima blagotovorne efekte na „ranjenu“ sluzokožu nosa:
ubrzava njeno zaceljivanje – regeneriše jePrint
pojačava eliminaciju sekreta iz nosa i sinusa tako što stimuliše „trepljaste“ ćelije sluznice da guraju sekret napolje
smanjuje zapaljenje sluznice
pomaže eliminaciji bakterija sa nosne sluznice
smanjuje osećaj suvoće nosa i sprečava nastanak ranica u nosu
deluje umirujuće na sluzokožu nosa
Ne sadrži konzervanse koji mogu imati opasne neželjene efekte na sluznicu nosa! Umesto konzervansa je tu prečišćena morska voda sa svojim brojnim prednostima.
Efekat nastupa brzo, već 5 – 10 minuta od primene spreja, a traje 6 do 8 sati.
Lako se dozira: dva do tri puta na dan se, u svaku nozdrvu, „sprejne“ po jednom.
Može se koristiti i posle otvaranja bočice, sve do isteka roka koji je naveden na pakovanju i najduži je u poređenju sa drugim sličnim lekovima!
Koliko dugo SNUP može da se koristi? snup

Najbolje je da to ne bude duže od pet, a maksimalno 7 dana. Kod dece od 6-12 godina se koristi 3 do 5 dana

Ima li neželjenih dejstava?

Kada se poštuje doza i trajanje terapije neželjeni efekti SNUPA su retki i blagi – takoreći zanemarljivi.

Najvažnije je ne upasti u „zamku“ i koristiti lek duže od preciziranog perioda korišćenja!

Sve više dece ima problem s vidom, što je posledica genetike, boravka u zatvorenom prostoru, nedostatka vitamina u ishrani, kao i predugog sedenja za računarom.

Ne kaže se uzalud da, kada je nešto vredno, treba da se čuva „kao oči u glavi“. Vid je jedno od pet čula kojima spoznajemo svet oko nas. Smatra se da beba još u majčinoj utrobi oseća promene svetla, a kad se rodi, primećuje svetlost i senku i pokrete. Čak i ako je s vašom bebom sve u redu, odvedite je oftalmologu na pregled kad napuni godinu dana, a sledeći put oko drugog rođendana. Važno je znati da se kod dece vid postepeno razvija. Smatra se da je u većini slučajeva formiran između četvrte i pete godine, a razvijen na oba oka u vreme polaska u školu. O ovoj temi razgovarali smo sa dr Gordanom Perić, specijalistom oftalmologije u DZ Voždovac.

Inkubator kao opasnost
“Posebnu pažnju treba obratiti na prevremeno rođene bebe, jer se u inkubatoru koristi veća koncentracija kiseonika, koja može da ošteti mrežnjaču, tj. unutrašnju opnu oka, odgovornu za vid. Usled velike koncentracije kiseonika dolazi do proliferacije krvnih sudova, na pojedinim mestima odiže se retinalna membrana i zato se kod beba koje su duže vreme provele u inkubatoru kao posledica javlja slabovidost. Naravno, uvek ima izuzetaka. Nakon izlaska iz bolnice, pedijatar prati njihovo stanje i redovno ih šalje kod oftalmologa u sklopu redovnih sistematskih pregleda. Takođe, pod velikim rizikom su bebe čije su majke imale komplikovan porođaj, jer često dolazi do pucanja kapilara i hematoma (modrica) na kapcima. Tada se bebe odmah upućuju oftalmologu”, ističe dr Perić.

Obratite pažnju
Do četvrte-pete godine manje nepravilnosti se tolerišu jer je vid u fazi formiranja, osim kod upadljivog strabizma (razrokost) i tada treba reagovati što pre. Najčešće se zatvara jedno oko, zdravo, da bi se ono drugo ispravilo. Deci se često daju korekciona stakla, a ponekad kontaktna sočiva. U ovom uzrastu je vreme i za prvi sistematski pregled. Kod dece školskog uzrasta javljaju se kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Deca to primete kad ne mogu da čitaju s table iz treće ili četvrte klupe, boli ih glava, slova su im iskrivljena ili umanjena i previše približavaju knjigu kada čitaju, što samo pogoršava stanje.

Čuvajte se povreda
Deca često ne znaju koliko pojedine igre mogu biti opasne. “Imali smo slučaj dečaka koji je uperio laser sebi u oko i izgubio vid; opasno je i gađanje olovkama, otvaranje flaša pod pritiskom i igranje kućnim ljubimcima, jer mogu slučajno da ogrebu dete po oku”, ističe dr Perić

“Miopija ili kratkovidost obično se javlja između desete i dvanaeste godine. Najčešće se koriguje naočarima i kontaktnim sočivima. Posebno su joj sklona deca čiji roditelji takođe imaju visoku miopiju, preko minus 5. Ako oba roditelja imaju veliki minus, velika je verovatnoća da će ga i dete naslediti, a ako je samo jedan roditelj kratkovid, verovatnoća je manja. Rano otkrivanje i lečenje kratkovidosti je veoma važno da detetu jedno od nekorigovanih očiju ne bi ostalo slabodivido”, objašnjava dr Perić.

Što kraće ispred računara
Poslednjih godina sve više dece ima potrebu za korekcijom vida, što je posledica genetike, zatim boravka u zatvorenom prostoru, nedostatka vitamina u ishrani i predugog sedenja za računarom.

Noć nije za učenje
Noćni rad je posebno poguban za oči jer je veštačko osvetljenje zahteva da se zenica jače otvara a zraci se prelamaju drugačije. To prouzrokuje još veće naprezanje i zamor očiju. Najbolje vreme za rad je prepodne, kada prirodna svetlost pada s leve strane na radnu površinu.

“Od ranog uzrasta deca se virtuelno zabavljaju, što je veoma opasno. Usled predugog sedenja za računarom manje se trepće, suše se oči, što smanjuje ishranu prednjeg segmenta oka, pa nema dovoljno suza. Očne jabučice i kapci su stalno u istom, prinudnom položaju, a ne prirodnom, što podrazumeva pogled u daljinu. Zbog toga se izdužuje očna jabučica, nastaju astigmatizam, zamor i poremećaj koncentracije, pa mnoga deca koja inače ne bi nosila naočare u tom uzrastu, moraju da ih nose. Zato kompjuter treba koristiti samo onoliko koliko se mora”, ističe dr Perić.

Naočare nisu bauk
Iako više nije neuobičajeno nositi naočare, neka deca ipak ne žele da ih nose da ih drugari ne bi zadirkivali. Ipak, to je neophodno jer se manja dioptrija koriguje naočarima, a veća kontaktnim sočivima.

“Važno je da naočari budu udobne, lagane, da daju dobro vidno polje i da budu plastične, da se deca ne bi povredila pri padu ili udarcu. Mada, preporučujem da dete skine naočare dok se igra loptom ili trči. Kontaktna sočiva mogu da se nose tek kada oko zauzme svoj oblik, što je oko 15-16. godine. Sočiva, koliko god da su korisna, imaju i štetne efekte. Naime, sočivo se ponaša kao strano telo u oku, ponekad ne može potpuno da koriguje vid, zatim rožnjača nema dovoljno kiseonika, a zahtevaju i posebno održavanje i higijenu. Novije generacije sočiva, međutim, imaju neznatne štetne efekte, a u nekim situacijama najbolji efekti postižu se upravo sočivima. Preporučuju se kod velike kratkovidosti ili dalekovidosti, kod astigmatizma koji ne može da se koriguje dovoljno dobro naočarima i kod urođenih anomalija i bolesti rožnjače”, ističe dr Perić.

Najčešći problemi
Kod beba se najčešće javljaju intrahospitalne infekcije. Beba se preko porođajnog kanala inficira od majke, što se manifestuje slepljenim kapcima i krmeljivim očima.

Ambliopija ili lenjo oko

Kada jedno oko slabo vidi, dete se koristi praktično jednim okom, što rezultira vidljivim strabizmom. Ako se problem ne otkrije i ne leči na vreme, mozak izabere da ignoriše oko koje slabije vidi, a to može da prouzrokuje trajni gubitak vida.

Katarakta

Često se javlja kod dece. Do druge-treće godine obično je urođena, pa očni hirurg donosi odluku o intervenciji. U kasnijem uzrastu javlja se najčešće kao posledica povrede, udružena s drugim problemima.

Glaukom

To je stanje relativno retko kod dece, a karakteriše ga visok očni pritisak. Uzrok može biti preterano ili preslabo lučenje suza, a upozoravajući znaci su povećanje oka, pojačano suzenje, preosetljivost na svetlost, glavobolja, mučnina, povraćanje, pojava aure oko izvora svetlosti. I kod dece i kod odraslih glaukom obavezuje na redovnu kontrolu.

Pojačano suzenje

Javlja se kod novorođenčadi kad je sistem za normalno lučenje suza blokiran i sprečava prirodan tok suza. Suze se nakupljaju i slivaju niz obraze čak i kada dete ne plače. Može se javiti i nakupljanje krmelja u uglu oka, kao i oticanje i crvenilo očnih kapaka.

Zaustavite porast miopije

Ako roditelji imaju malu dioptriju i dete to nasledi, njen porast može da se spreči ako dete redovno nosi naočari, vodi računa, kreće se, ne čita noću i dobro se hrani. Međutim, uprkos tome nekad se kratkovidost ipak poveća, što je nasledni faktor i posledica preterane upotrebe kompjutera. To znači da, ako roditelj ima minus 3, dete može da dobije minus 4

Tekst: Vanja Ostojić