Broj dece koje pate od alergija se iz godine u godinu povećava. Prolećne alergije su počele pa smo rešili, da vam kroz odgovore na najčešća pitanja, približimo ove “kvaritelje” prolećnih radosti.

Pojedini delovi ili produkti biljaka i životinja takođe mogu biti antigeni, kao na primer polen, o kome će se najviše govoriti u ovom tekstu, ali i proteini kravljeg mleka ili jajeta.

Kako nastaje alergijska reakcija?
Reakcija antitela (posebni proteini koje proizvode imunološke – odbrambene ćelije) i antigena (koji stiže u organizam spolja) se naziva imunoloških reakcija. Cilj imunološke reakcije je da se organizam odbrani od nezvanih gostiju (mikroorganizama), ali se kod određenog broja dece razvija neželjena reakcija tokom koje se stvara posebna vrsta antitela koja dovode do alergijske reakcije. Alergijska reakcija je neželjena imunološka reakcija posebne vrste antitela (stručno se zovu IgE antitela) i antigena koje se sada naziva alergen. Prema tome alergen je antigen (ono što stiže iz naše okoline) koji kod predisponirane dece dovodi do alergijske reakcije.

Da li se alergije nasleđuju?
Predispozicija za alergije se nasleđuje, pa se često u porodici alergične dece nađe član koji pati od neke alergijske bolesti. Sklonost ka razvoju alergijskih reakcija je kontitucionalna karakteristika deteta, a stručni naziv je atopijska konstitucija.

Nasleđuje se sklonost, ali ne i alergijska bolest. To znači da dete može ali ne mora da ima isto alergijsko oboljenje kao, na primer roditelj.

Niko u porodici nema alergije, a dete ipak ima alergiju na polen, zašto se to dešava?
Nisu baš sve alergije nasledne! Ima dece čiji roditelji nemaju “gene za alergije” ali se kod njih ipak nalaze geni koji dovode do alergijskih bolesti. Veoma su komplikovani genetski mehanizmi alergija, ali su moguće mutacije (promene) na genima koji se prvi put javljaju kod dece (čiji roditelji nemaju sklonost ka alergijama).

Šta su alergijske bolesti i kako nastaju?
Kada se alergijska reakcija “lokalizuje” u nekom delu tela (organu ili organskom sistemu) dolazi do pojave simptoma i znakova oboljenja koje se nazivaju alergijskim bolestima. Kada se alergen veže za posebnu vrstu antitela pokreće se složen poces oslobađanja različitih supstanci, koji se zovu medijatori alregijske reakcije. Oni, među kojima je najpoznatiji histamin, dovode do manifestacija alergije – alergijskih bolesti, koje zapravo zavise od mesta gde se odigrava reakcija antitela i alergena. Ako je mesto “borbe” koža, razvija se, na primer, koprivnjača (urtikarija), na sluznicama se javlja otok (angioedem), u malim disajnim putevima spazam (suženje disajnih puteva), kod crevnih alergija se može javiti proliv, a najopasnija (ali srećom i najređa) alergijska reakcija je anafilaktički šok koji se obično javlja kada alergen prodire iz spoljne sredine direktno u krvotok (penicilinski šok).

Zašto je baš proleće “alergijsko godišnje doba”
Najveći broj ljudi i dece uživa u boravku u prirodi, ali ne i oni kojima proleće znači i početak problema sa alergijama. Jedna od najzastupljenijih alergija je alergija na polen. Polen je ključni faktor razmnožavanja biljaka, pa ga u proleće ima svuda oko nas. Nošen vetrom stiže i u delove grada koji ne obiluju rastinjem, pa se od polena, tokom proleća teško može pobeći.

Veliki broj alergijskih oboljenja nije vezan samo za proleće (polen ambrozije „hara na kraju leta i tokom rane jeseni), ali je ova priča tipično prolećna!

Koje su najčešće prolećne alergije?
Kod dece se alergija na polen najčešće manifestije kao polenska kijavica (alergijski rinitis) koja je naša tema ili alergijska (polenska) astma. Naša tema je upravo polenska kijavica.

POLENSKA KIJAVICA

Ova bolest nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta – na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela što se manifestuje otokom sluznice koja luči providan, “vodenast” sekret. Kako je nos prvi na udaru ne treba da čudi što večina dece sa alergijom na polen ima baš alergijski rinitis (stručni naziv za polensku kijavicu)

Kada počinje prolećna polenska kijavica?
Nije baš lako pogoditi tačno vreme cvetanja polena, a to uglavnom zavisi od trajanja zime. Kako su kraj februara i početak marta (kada obično počinju prolećne alergije) bili neobično hladni, „polenski udari“ se mogu očekivati u aprilu, ali i maju.

Kako izgleda dete koje ima polensku kijavicu?
Takva dečica se lako prepoznaju – stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić (koji svrbi), a često imaju i lako “zakrvavljene” oči zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis).

Kako se postavlja dijagnoza polenske kijavice?
Pedijatar veoma lako postavi kliničku dijagnozu alergjiske kijavice. Potvrda dijagnoze se dobija alergološkom obradom. Obave se takozvane “kožne probe” koje za petnaestak minuta otkriju koje travke smetaju detetu. One su veoma jednostavne i pouzdane (ovo baš i ne važi za male bebe), ali i dostupne imajući u vidu veoma prihvatljivu cenu. Uzroci alergije se veoma precizno mogu otkriti iz uzorka krvi, ali se kod ogromne većine dece PRVA epizoda polenske kijavice dijagnostikuje već na osnovu pregleda deteta!

Kada početi terapiju alergijski rinitis?
Ne treba čekati da se alergija “razbukta” pa početi terapiju. Idealno je par nedelja pre cvetanja trava započeti lečenje iako nema simptoma bolesti. To nije lako precizno utvrditi, ali sa prvim danima proleća treba početi antihistaminsku terapiju (preciznije bi bilo reći profilaksu – prevenciju)

Kako se leči polenska kijavica?
Kako je polen nemoguće izbeći (osim ako nećete da se selite u pustinjske krajeve), stub odbrane od polenske kijavice su antialergijski lekovi. Postoji nekoliko grupa lekova koji se koriste u terapiji alergijskog rinitisa, a najviše se koriste: antihistaminici i nazalmi kortikosteroidi. Za dugotrajnu prevenciju (profilaksu) se koriste i inhibitori lekotrienskih receptora, kao i imunoterapija.

 Antihistaminici

To su lekovi koji blokiraju dejstvo histamina – jednog od najvažnijih (ali ne i jedinog) medijatora alergijske reakcije. Postoje oralni preparati (sirupi i tablete), ali i LOKALNI antihistaminici – koji se aplikuju direktno u nos, u vidu spreja!

Da li se mogu davati antihistamini lokalno – u nos?
Odavno se se postavljalo jedno racionalno pitanje: zašto piti sirup ili tablete antihistaminika da bi se lečio nos koji curi?

Onda su i u Srbiju stigli LOKALNI antihstaminici u vidu spreja za nos, koji su u većini medicnski razvijenih zemalja upotrebi preko dve decenije! Takav je azelastin (Allergodil) sprej koji je upravo napravljen da se izbegne nepotrebno uzimanje antihistaminika „na usta“ kod onih pacijenata koji imaju simptome alergijske kijavice – curi im nos, kijaju, ponekad i kašlju i imaju onaj neprijatni osećaj slivanja sekreta u grlo!

Ovaj sprej je efikasan antihistaminik koji DIREKTNO deluje na sluznicu nosa i tako drastično smanjuje simptome i znake polenske kijavice. I kod dece je veoma efikasan, a pre više od 15 godina su Nemački stručnjaci obavili istraživanje na 489 dece mlađe od 13 godina kod kojih se azelastin (Allergodil) sprej pokazao kao efikasan i bezbedan lokalni antihistaminik!

Da li je mnogo slabiji od antihistaminskih sirupa i tableta?
Kada se koristi u terapiji alergijskog rinitisa, azelastin NIJE slabiji lek zbog svog lokalnog dejstva! Pokazao se efikasan čak i kod nekih pacijenata koji nisu dobro reagovali na oralnu terapiju. Postoji nagoveštaji da može da pomogne i kod dece koja imaju uvećan adenoid (“treći krajnik”)!

Može li se azelastin davati preventivno?
Azelastin može deluje i preventivno!

U sezoni “navale polena” se detetu možete dati i pre izlaska iz i tako sprečiti burnu reakciju na polen.

Može li se azelastin koristiti za terapiju alergijskog konjunktivitisa?
Može!

Azelastin (Allergodil) je dosptupan u formi kapi za oči, tako da se i alergijski konjuktivitis može lečiti lokalnim antihistaminicima.

Pokazalo se da se kod velikog broja dece ovako mogu izbeći kortikosteridne kapi, ali se one mogu bezbedno (u prepisanim dozama) koristiti kao lokalni antihistaminik (azelastin) ne pomogne.

Uvek je dobro je da se, pre početka lečenja, posavetujete sa Vašim pedijatrom ili farmaceutom u pogledu doza i trajanja terapije, ali je i uputstvo za korišćenje leka jasno napisano i treba ga pročitati PRE započinjanja terapije.

Nazalni kortikosteroidi

Veliki broj dece se uspešno kontroliše antihistaminicima, tako da mogu uživati u čarima proleća. Jedan broj dece uz antihistaminike zahteva i dodatnu terapiju “ozbiljnijim lekovima” kao što su kortikosteroidi za lokalnu primenu u nos. Kortikosteroidi za lokalnu primenu nisu “bauci”, ali prekomerna i produžena primena može dovesti do nepotrebnih komplikacija. Zato ih ne treba uzimati “na svoju ruku” već se treba posavetovati sa pedijatrom.

Postoje odličan i bezbedan preparat u vidu spreja koji sadrže i lokalni antihistaminik i nazalni kortikosteroid, a njegovu upotrebi isključivo preporučuje pedijatar ili ORL specijalista koji se bavi decom.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Jedna mama je rešila na svom profilu na Fejsbuku da pokaže kako je uspela da dâ tečni lek svojoj bebi. Njen trik je oduševio roditelje širom sveta.

Kada se njen sin razboleo i morao da pije paracetamol, mama Helan Li je imala problem kako da bebi da ovaj lek, a da ga ona ne ispljune.

Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, ona je pronašla način: stavila je špric leka u dečju flašicu, odnosno poklopac sa cuclom.

“Za sve mame…Poslednjih 24 sata mučila sam se kako bih naterala Alfija da uzme Calpol (paracetamol), a završilo bi se tako da što je bio prekriven polovinom doze po sebi koju bi onda pljunuo na mene…Zatim sam se setila da sam videla ovaj trik. Nijedan deo nije ostao potraćen, bez suza! Molim vas, slobodno ovo podelite s drugim mamama beba koje znate”, napisala je mama pored fotografije.

Nakon što je objavila fotografiju na kojoj daje bebici lek, njen trik je postao viralan, a roditelji širom sveta su joj uputili pohvale, ali i istakli zahvalnost na ovom korisnom triku.

Izvor: b92

Pervazivni razvojni poremećaji pripadaju poremećajima ranog dečijeg uzrasta, a karakterišu se poremećajima verbalne komunikacije, oštećenjem socijalne interakcije i stereoptipnog ponašanja.

Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u pervazivne poremećaje spadaju:

Dečiji autizam
Atipični autizam
Aspergerov sindrom
Rettov sindrom
Drugi dezintegrativni poremećaji u detinjstvu
Poremećaj hiperaktivnosti povezan sa intelektualnim teškoćama i stereotipnim pokretima
Nespecifični pervanzivn poremećaji
Dečiji autizam je složen razvojni poremećaj koji se karakteriše sa slabom ili nikakvom socijalnom interakcijom i ograničenim komunikacijskim obrascima ponašanja. Javlja se u tokom prve tri godine života.

U populaciji dečaka ovaj poremećaj je 4 puta češći nego kod devojčica.

Uzrok nastanka

Iako je područje autizma veoma razvijeno, tačan uzrok je još uvek nepoznat. Stanje autizma ima veze sa biohemijskim i neurološkim promenama na mozgu, ali se ne zna odakle te promene potiču.

Simptomi autizma

nedostatak želje za komunikacijom
teškoće u govoru ili sporiji razvoj govora
oskudna neverbalna komunikacija ,uključijući kontakt očima,gestove i govor tela
nekada se razvije govor ,deca su pričljiva,ali ne postoji istinska dvosmerna razmena između deteta i sagovornika
često su prisutne eholalije
ne odazivaju se na ime
u ponašanju je izraženo hodanje u krug i na prstima,klate se,igraju se sami sa sobom
igra je stereotipna
ne održava kontakt pogledom
imaju problem sa apstraktnim mišljenjem

Aspergerov sindrom se karakteriše poteškoćama u društvenoj interakciji i ograničenim,stereotipnim interesima i aktivnostima.Razlikuje se od autizma jer kod njega nema zastoja u komunikativnom i kognitivnom razvoju. Deca sa Aspergerovim sindromomo nisu povučena u društvu, prilaze drugima. Aspergerov sindrom se može javiti kasnije nego autizam te se dijagnoza postavlja između 5.i 9.godine

Atipični autizam se javlja nakon treće godine života .Nedostaje poremećaj u jednoj ili dve sfere koje su potrebne za dijagnostikovanje autizma. Najčešće se razvija kod osoba sa teškim specifičnim razvojnim poremećajima receptivnog govora.

Rettov sindrom se javlja se na uzrastu od 7-18 meseci života.Klinička slika obuhvata stečenu mikrocefaliju,gubitak komunikacije i voljne funkcije šake,pojavu stereotipnih pokreta,različita autistična obeležja.Česte su i epizode hiperventilacije.

Stadijum razvoja poremećaja

Rani stadijum stagnacije počinje između 6. i 18. meseca
Stadijum brze destrukcije počinje na uzrastu između 1. i 3. godine života
Pseudostacionarni stadijum počinje na uzrastu od ktraja 2. do kraja 10.godine
Stadijum kasne motorne deterioracije počinje posle 10 . godine i traje godinama.
Lečenje : terapija lekovima, defektološki tretman kao i psihološko savetovanje i podrška porodici.

Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu nastaje oko 3-4 godihne života.Događa se fizičko i psihičko nazadovanje.Uzrok je često nepoznat .

Poremećaj hiperaktivnosti povezan sa intelektualnim teškoćama i stereotipnim pokretima – u prvom planu je naglašeno hiperkinetsko ponašanje: motorni nemir,impulsivnost,slaba pažnja,stereotipije nisu toliko naglašene kao u autizmu,ponekad ga je teško diferencirati od autistične kliničke slike.

Radmila Čvorović, dipl.defekolog logoped-fonoped
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Dete od tri godine se probudi “u sred noći”, pipnete ga – “gori” – temperatura 39.7!

Ovo je veoma česta situacija tokom zimskih meseci (mada se može desiti bilo kad). Većina roditelja se odmah užurbano sprema, dete pravo iz kreveta se hitno nosi u dežurnu ambulantu. Ako to uradite ovih dana, videćete da još bar desetak dece čeka sa istim problemom ispred ordinacije dežurnog pedijatra, i svi su “hitni slučajevi”.

Da li je baš tako?
Srećom, većina ove dece NISU pacijenti koji imaju ozbiljan zdravstveni problem koji traži neodložnan pregled i lečenje! Zato smo odlučili da vam pokažemo kako da pomognete Vašem detetu kada iznenada dobije visoku temperaturu, šta treba uraditi pre nego otrčite kod lekara.

Šta je povišena temperatura?
Normalna telesna temperatura, merena ispod miške (aksilarno) je do 37stepeni. Kada se meri “u guzi” (rektalno), gornja granica telesne temperature je za pola stepena viša – 37,5.

U daljem tekstu će se govoriti u vrednostima aksilarne (merene ispod miške) temperature jer je to ipak lakši i prihvatljiviji način merenja za većinu dece.

Kad je telesna temperatura do 38 stepeni ona se ne smatra za visoku, pa se deca sa temperaturom od 37,5 – 38 nazivaju subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o “pravoj” povišenoj temperaturi (febrilna deca), a kada je preko 39 (neki kažu preko 39,5) možemo reći da se radi o veoma visokoj temperaturi. Temperatura preko 40 dovodi mame i tate na ivicu očaja, ali stvarno zahteva brzu akciju, jer bez obzira na uzrok, mora neodložno da se “obara”.

Zašto se javlja visoka temperatura?
Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije najčešći uzrok iznenadno povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura.

Kako je brzo “skinuti”?
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva obaranje. Ako je temperatura preko 38oC ne treba paničiti već pribrano preduzeti sledeće jednostavne mere. Cilj navedenih postupaka nije potpuna normalizacija telesne temperature, već njeno spuštanje u bezbedne vrednosti – ispod 38oC.

Prvo rashladite dete!
Kada ste u kući ili stanu skinite dete, a nemojte ga pokrivati! Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

Lekovi – antipiretici
Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC. Na našem farmaceutskom tržištu postoji nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol (Eferalgan Paracet, Febricet, Miralgin, Sanicet, …) i ibuprofen (Brufen, Ibuprofen).

Salicilate (Andol, Anbol, Midol, Aspirin, Novandol) ne davati deci za skidanje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se već mnogo godina ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su, ruku na srce, veoma retke, ali izuzetno opasne.

Paracetamol i ibuprofen ne izazivaju takve opasne reakcije, a imaju sličnu efikasnost kao i salicilati. Ako dete ne reaguje na paracetamol treba probati sa ibuprofenom, i obrnuto. Ne treba davati oba leka istovremeno (osim u retkim izuzecima). Postoje dobro definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra.

Kako se daju lekovi za obaranje temperature?
Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije). Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resorbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debelog creva.

A doziranje?
Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38oC, ali se mora poštovati doza leka i intervali davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta. Uputstvo za upotrebu sadrži bezbedno doziranje, pa ga pročitajte.

Kada počinje dejstvo leka?
Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije nije realno očekivati da lek vrati temperaturu na normalne vrednosti. Dobro je da ona bude ispod 38oC, pa i mama treba da zna da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.

Kada možemo mirno sačekati jutro?
* Ako se dete posle neprijatnog buđenja brzo rasani, zna gde je, uspostavlja dobar kontakt sa roditeljima.

* Kada posle davanja antipiretika aksilarna (merena pod miškom) temperatura “padne” ispod 38 stepeni.

* Kada se dete, posle pada temperature, oraspoloži, a potom nastavi mirno da spava (naravnom, bez nepotrebnog pokrivanja i utopljavanja).

* Ako pored povišene temperature nema drugih simptoma i znakova bolesti – ne treba žuriti, mirno sačekajte jutro.

Kada stvarno treba što pre stići do pedijatra?
* Kada beba u prvom mesecu života ima visoku temperaturu treba neizostavno posetiti pedijatra. Posle pregleda i brzih laboratorijskih analiza (krvna slika, pregled mokraće) pedijatar će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju. Infekcije u prvim nedeljama života se po pravili leče u bolnici, zato ne treba čekati. Ovo važi i za bebe u prvoj godini života kojima temperatura ne padne posle rashlađivanja i datog leka (antipiretika).

* Ako je dete pospano, totalno bezvoljno, ne može “na noge”, povremno “ječi” ili se ponaša neobično. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične bolesti mogu biti uzrok ovakvom stanju, ali dijagnozu treba prepustiti pedijatru.

* Kada dete i pored pada temperature bolno plače, uznemireno je, neraspoloženo, neće da spava. To znači da ga, pored temperature, još nešto “muči”. Povijte ga uz sebe, utešite, ali ako no to ne pomaže pođite kod pedijatra.

* Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra. Ipak, i tada bi valjalo rashladiti dete tuširanjem mlakom vodom, pre polaska kod pedijatra.

* Ako i pored ponavljanih tušriranja mlakom vodom i datog leka (u pravoj dozi) za obaranje temperature ona ne pada, nego i dalje raste pa prelazi 40 stepeni. Ovo se veoma retko dešava, ali tada dete treba odvesti lekaru.

* Kada dete počne da se “grči”, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije – “fras”. Tada treba što pre stići do lekara, ali pročitajte šta tada roditelji mogu sami da urade.

Šta ako se desi “fras”?
* Kada se jave febrilne konvulzije – fras, a roditelji nemaju adekvatne lekove i prvi put se dešava, panika je nezaobilazna. Fras izgleda veoma dramatično, ali kod skoro sve dece ima odličnu “prognozu”, pod uslovom da se sve obavi kako treba. Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, NE TREBA izvlačiti jezik, a valja znati da fras kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a neretko se može videti i pena na ustima. Ovo je čitava večnost, a većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda. Po dolasku kod pedijatra sve će brzo biti sređeno.

Orijentaciono i paracetamol i ibuprofen se daju četiri puta dnevno, maksimalno šest doza (to znači da treba da prođe bar četiri sata između dve doze leka) , a pojedinačna doza je oko 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola ili ibuprofena.

Obučeni roditelji (koji već imaju iskustva sa “frasom”) znaju šta da se radi, a to i nije naročito komplikovano:

* Dete staviti na bok

* Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu) i uvući je u guzu i istisnuti CEO sadržaj

* Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle STISNUTIH prstiju da se ne bi lek usisao u tubu

* Po vađenju tubice stisnuti guzu par minuta da lek ne iscuri napolje

* Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali se potom mora nastaviti obaranje visoke temperature

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Masažom refleksnih tačaka na stopalu ublažite detetu bolove u određenom delu tela.

Refleksologija je drevna veština ublažavanja bola pritiskom određenih tačaka na telu i odlična je za one koji žele na prirodan način da se oslobode tih bolova. Posebno je pogodna za male bebe koje se još uvek prilagođavaju novom svetu.

Kako biste svom malom detetu pomogli da se osolobodi bola, naveli smo šest tačaka za šest mesta na telu, koje biste trebali lagano da pritiskate kada je dete nervozno i u bolovima.

Refleksolozi napominju da je poželjno da dete bude opušteno i raspoloženo, a najbolje je masažu primeniti nakon tople kupke.

1) Glava i zubi
Bebe i malu decu često muče zubići, odnosno njihovo izbijanje. Ukoliko ste primetili da vaše dete ima ove bolove, masirajte vrhove prstiju na stopalima. To možete da radite i dok beba spava.

2) Sinusi
Bol u sinusima veoma je neprijatan i odraslima, a za bebe koje se po prvi put susreću sa takvim bolom može biti prava muka i stres. Za ublažavanje ovog bola masirajte detetu sredinu prstića. Pritisak prilagodite kako bebu ne bi bolelo.

3) Grudi
Ukoliko se vaše dete bori sa bolovima u grudima i bronhijama, pokušajte da otklonite bol masirajući detetu predeo stopala odmah ispod prstića. Masirajte taj deo stopala kružnim pokretima i pomozite detetu da se oslobodi bolova i kašlja.

4) Bolovi u stomaku (solarni pleksus)
Deci koja pate od nervoznih cerva i grčeva, masirajte centralni deo stopala, odmah ispod "jastučeta" (dela stopala kojim dete gazi). Tačka u sredini tog dela stopala povezana je i sa solarnim plekusom, mestom gde se nalaze živci između stomaka i pluća.

5) Abdominalni bolovi
Protiv konstipacije, gorušice, lošeg varenja, grčeva i nadimanja, masirajte deo između središnjeg dela stopala i pete.

6) Karlica
Bebe i deca često izrastu brzo i naglo, a tada su bolovi u karlici neizbežni. Ovi problemi javljaju se i kod starije dece koja su još uvek u fazi rasta. Kako bi im pomogli masirajte im petu!

Napomena: Ako primetite da su u pitanju neki ozbiljniji zdravstveni problemi, obavezno se konsultujte sa svojim pedijatrom. Ali bolove koji se javljaju povremeno i iz gore navedenih razloga, slobodno olakšajte mališanima uz pomoć reflekosologije.

Izvor: yumama.com

Mame savetuju kako da pomognete svom mališanu kada ga kašalj ’ne ostavlja na miru’.

Kašalj potresa čitav organizam i ne dozvoljava detetu da spava upravo kada mu je san najviše potreban. Kako bi obezbedile mirne noći i bar malo ublažile simptome respiratorne infekcije, mame pokušavaju na različite načine da pomognu svom mališanu. Tada često pribegavaju korišćenju prirodnih lekova.

Izdvajamo osam tretmana koji, kako tvrde mame, smiruju kašalj kod dece:

1. Voda

Dajte detetu što više vode jer tečnost razređuje sekret a i pomaže kod kašlja uzrokovanog suvim vazduhom u prostoriji, posebno za vreme zimskih meseci. I čajevi i sok mogu biti od pomoći, ali voda je ipak nezamenljiv lek.

2. Topao čaj

Vruć čaj umiruje nadraženo grlo.

Skuvajte detetu kamilicu ili nanu i dodajte med (ukoliko je dete starije od godinu dana) kako bi borba sa kašljem bila još uspešnija. Takođe, od pomoći će biti i čajne mešavine koje ublažavaju simptome respiratorne infekcije.

3. Đumbir

Napravite detetu čaj od đumbira jer on "razbija" sluz u grlu i ublažava kašalj.

4. Origano i majčina dušica

Ove biljke su, takođe, veoma delotvorne u borbi protiv kašlja. U zavisnosti od toga šta dete više voli da pije, skuvajte mu čaj od jedne ili druge biljke i zasladite medom.

5. Limun

Veliki broj dece voli da liže limun, što će olakšati primenu ovog prirodnog leka. Sok od limuna sa medom razređuje gust sekret i smiruje iziritirano grlo.

6. Slana voda

Slana voda pomaže kod svih simptoma prehlade i infekcije respiratornih organa, uključujući kašalj, zapušen nos i bol u grlu. Jedina mana je to što se ovaj prirodni lek sipa u nos, što deca baš i ne vole.

7. Para

Pustite vrelu vodu kako bi se kupatilo ispunilo parom i dodajte par kapljica eteričnog ulja eukaliptusa ili nekoliko listića žalfije u vodu.

Udisanje pare, pa čak i nad šoljom vrelog čaja, olakšaće disanje i umiriti kašalj.

8. Med

Med je najbolji prirodni lek protiv kašlja. Preporučene doze za decu su: od jedne do pet godina pola čajne kašičice, od šest do 11 godina - jedna kašičica meda. Deca starija od 12 godina mogu uzeti po dve kašičice u toku dana.

Napomena: deci mlađoj od godinu dana ne treba davati med!

Izvor: yumama.com

Kao i većina drugih infekcija koje izazivaju respiratorni virusi i male boginje se mogu prenositi kapljicama (kašljanje, kijanje, glasni govor) sa zaražene na zdravu osobu.

Dodatni problem predstavlja mogućnost prenošenja infekcije malih boginja još pre pojave karakterističnih simptoma oboljenja, kada ni obolela a ni izložena osoba nisu u mogućnosti da prepoznaju mogućnost prenošenja infekcije.

Nakon postavljanja sumnje na obolevanje od malih boginja, preporuka je da se obolela osoba iz kolektiva uputi na lekarski pregled, koji će doneti odluku o hospitalizaciji ili preporučiti kućno lečenje.

Kad je pojedinac oboleo od malih boginja zarazan po okolinu?
Zaraznost od malih boginja traje oko osam dana, a pacijent je zarazan četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Zarazanost virusom malih boginja je najveća u danu pre izbijanja ospe i tokom naredna tri dana osipnog stadijuma bolesti.

Ko može da oboli od malih boginja?
Osetljivi na infekciju virusom malih boginja su sve osobe koje nisu preležale bolest ili nisu kompletno vakcinisane protiv malih boginja, bez obzira na uzrast. Težina kliničke slike zavisi od uzrasta obolelih, a teže forme obolevanja se češće registruju kod mlađih od pet godina i starijih od 20 godina

Izvor: bebac.com

Obratite pažnju na ponašanje deteta i reagujte na vreme.

Autizam je teško prepoznati u ranim fazama jer još uvek ne postoji jedinstven obrazac koji bi bio adekvatan za svu decu.

Ipak, naučnici sa Ratgers univerziteta veruju da bi ovaj upitnik mogao da pomogne lekarima da detektuju poremećaj već kod male dece, u periodu kad bi intervencija bila vrlo značajna.

Pošto ne postoji medicinski test da bi se autizam dijagnostikovao, a kako je to poremećaj kog karakterišu teškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i sklonost repetitivnom ponašanju, lekari moraju da proučavaju ponašanje deteta kako bi postavili dijagnozu.

Studija iz 2012. ističe da je u više od 50 odsto slučaja autizam dijagnostikovan kod dece koja su bila starija od 5 godina, dok je samo u 20 odsto slučajeva poremećaj dijagnostikovan kod dvogodišnjaka.

Stručnjaci tvrde da upravo kašnjenje pri postavljanju dijagnoze sprečava dobijanje pomoći u ključnom trenutku. Takođe, mnogo je teže dijagnostikovati poremećaj kod devojčica nego kod dečaka, pošto su kriterijumi rađeni uglavnom na muškom uzorku.

Vođa studije doktor Volter Zahorodni ističe da je njegov tim prikupljao podatke od oko 2.000 dece stare od jedne do tri godine, a povod su bili roditelji koji su rekli kako žale što ranije nisu prepoznali poremećaj kod svoje dece.

Deca koja na takozvanom PDQ-1 testu (Psychological Development Questionnaire-1) imaju loše rezultate smatraju se rizičnom grupom, pa je preporučeno da se podvrgnu daljim pretragama.

Ovaj test navodno je 88 odsto tačan kada je reč o identifikovanju dece s autizmom, što znači da je većini dece koja su na testu imala "pozitivne" rezultate, otkriven autizam.

"Tačna dijagnoza može da bude potvrđena samo kroz sveobuhvatnu procenu stručnjaka", pojašnjava dr Zahorodni, ali dodaje da je ovaj test prvi korak u dijagnozi i da, ukoliko se želi povećati broj rano prepoznatog autizma kod dece, "ovaj jednostavan test mora da bude u širokoj upotrebi".

Test za rano otkrivanje autizma
Na test odgovorite sa "da", "ponekad" ili "ne". Ukoliko je većina odgovora "ne", obratite dalju pažnju na ponašanje vašeg deteta, a po potrebi potražite lekarsku pomoć.

Moje dete...

1. gestikulira kako bi pokazalo interes ili privuklo pažnju

2. normalno reaguje na zvukove (čini se da čuje normalno, nije preosetljivo ili da pak preterano reaguje)

3. smeje se i redovno uspostavlja kontakt očima s drugima

4. reaguje kada ga zovete imenom

5. pokazuje interes za igru

6. uživa u igrama, poput žmurke

7. povezuje se s drugima blebetanjem, gestikuliranjem, pričanjem ili menjanjem izraza lica

8. koristi više od tri reči često i ispravno

9. spaja reči (npr. "hoću sok", "ići pa-pa")

10. smeje se kad se i drugi smeju

*Test se odnosi na decu staru od 18 do 36 meseci.

izvor: yumama.com

Bolest se zove Trodnevna groznica, a stručni naziv je Exanthema subitum. Ponekad se naziva i Rozeola (Roseola infantum) Tipično je za ovo obolenja da veoma visoka temperatura traje tri (ređe četiri) dana, a onda je više nema, ali se tad javi osip po trupu koji se brzo širi. Zato se i naziva trodnevna groznica.

Pozvali su me iz vrtića da uzmem sina (3,5 godine) zbog visoke temperature. Nije imao drugih problema pa je pedijatar tražio da se uradi pregled urina i pokazalo se da je nalaz normalan. Osim crvenog grla sve drugo je bilo u redu i lekar je zaključio da se radi o virusnoj infekciji jer je dete živahno čim padne temperatura.

Međutim, temperatura je skakala i do 40,1 pa smo se trećeg dana bolesti odlučili da uradimo krvnu sliku i CRP. Leukociti su bili niski (3,9) kao i CRP, pa se naš pedijatar odlučio da ne daje antibiotik. Četvrtog dana bolesti se sin probudio bez temperature, raspoložen ali se u nekoliko sati sav osuo. Sitne crvene bubuljičice su se pojavile na stomaku, ispod je koža bila crvena, a ubrzo se osip proširio i na vrat i butine. Nije bilo svraba, a naš pedijatar je rekao da se radi o virusnom osipu koji ne treba lečiti i da će sve proći samo od sebe. Želim da znam nešto više o ovoj bolesti.

Koja je ovo bolest u stvari?

Bolest se zove Trodnevna groznica, a stručni naziv je Exanthema subitum. Ponekad se naziva i rozeola (Roseola infantum) Tipično je za ovo obolenja da veoma visoka temperatura traje tri (ređe četiri) dana, a onda je više nema, ali se tad javi osip po trupu koji se brzo širi. Zato se i naziva trodnevna groznica. Kod beba se može javiti i otok limfnih čvorića, curenje nosića i proliv. Ovo se retko sreće posle druge godine života. Osip NE svrbi, za razliku od alergijskih osipa (sa kojim se ponekad može pomešati).

Koji virus  izaziva osip posle temperature?

Izaziva je virus koji spada u familiju herpesvirusa (HV) – herpesvirus tip 6. Nema direktne veze sa onim hepesvirusom (HV 1 i 2) koji izaziva problem na usnama ili genitalijama. Veoma retko ovu bolest izaziva HV tip 7.

Kako se prenosi?

Lako – kontaktom sa bolesnim detetom, a kako su bebe do dve godine najčešće pogođene, nisu retke mini epidemije po jaslicama i vrtićima. Inkubacija (period od ulaska virusa u organizam deteta do pojave prvih simptoma i znakova bolesti) traje od 5 do 15 dana.

Koliko traje osip?

Par dana i nestane.

Da li je moje dete opasno po okolinu?

Dok je dete febrilno i osuto ono rasejava viruse i može zaraziti zdravu decu iz okoline.

Ima li komplikacija?

Izuzetno se retko dešavaju, i to kod beba ili dece sa oštećenim imunitetum – produžena visoka temperatura uz blago i prolazno oštećenje funkcije jetre.

Može li dete ponovo oboleti?

Ne može!

Ova bolest ostavlja trajan imunitet.

Zašto je pedijatar tražio da se uradi pregled mokraće?

Mudra odluka – dete NIJE imalo drugih jasnih simptoma koji su pratili veoma visoku tesmperaturu, pa je Vaš pedijatar želeo da isključi urinarnu infekciju kao mogući uzrok febrilnosti.

Zašto lekar nije dao antibiotik?

Zato što je ispravno procenio da je u pitanju virusna bolest, a tu antibiotici NEMAJU šta da traže. Antibiotici NE MOGU dotaći viruse!

Da jeste dat antibiotik, ovaj bi se osip verovatno (ali pogrešno) pripisao alergiji na lek.

Pedijatar je pitao da li u porodici ima frasa (febrilnih konvulzija) – zašto je to važno?

Exanthema subitum ide sa veoma visokom temperaturom, pa se febrilne konvulzije (“fras”) mogu očekivati kod ove bolesti. 5 do 35% beba sa ovom bolešću zaista dobije febrilne konvulzije. Ipak, to su skoro uvek deca koja u porodici imaju nekoga sa febrilnim konvulzijama.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Nakon što dete nauči da puzi i da stabilno sedi, nekada to bude i obrnuto, počinje da se polako uspravlja i da stoji. Najpre se pridržava obema rukama za nameštaj a onda jednom da bi na kraju počelo da stoji bez pridržavanja. Uskoro će biti spremno za prve samostalne korake.

To se najčešće dešava između 14 i 16 meseca, najveći broj dece prohoda u tom period, manji broj nešto ranije ili kasnije.

Zbog neznanja ili nestrpljenja neki roditelji stavljaju dete u dubak da bi što pre naučilo da hoda, što samo uspori I omete normalan motorni razvoj deteta. U dupku dete nepravilno hoda oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu i na taj način formira pogrešnu šemu hoda. Nekada se dešava da se pojave deformiteti stopala I kičme zbog boravka u dupku jer detetovi mišići nisu spremni za uspravan položaj. Uz to nema priliku da uvežbava ravnotežu kao I zaštitne reakcije pri padu što će se kasnije odraziti na nespretnost u hodu I padanje bez opružanja ruku kako bi se zaštitila glava.

Dete će prohodati kada bude dovoljno zrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda. Naučiće da se uspravljanje iz klečećeg položaja uz nameštaj, da hoda uz pridržavanje najpre obema rukama a onda jednom. Kretaće se bočno, noga do noge prebacujući težinu, pa tek onda noga ispred noge. A kad god u međuvremenu poželi da stigne do nečega uradiće to puzeći što mu daje potpunu samostalnost u kretanju.

Sve ovo traje po nekoliko meseci I svako dete ima svoj ritam sazrevanja. Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo hod ometate uspostavljanje stabilnosti. Još gore je ako ga držite za obe ruke visoko iznad glave kada mu dovodite ramena položaj u kome se preterano istežu ligament što destabilizuje zglobove. Zbog nedovoljne zrelosti kostiju pod detetovom težinom mogu da nastanu deformiteti kolena I stopala.

Prerano postavljanje na noge je beskorisno i štetno. Stavljanjem u dubak i slične sprave lišavamo dete neophodnih iskustava koja ga pripremaju za samostalan hod.

Snezana Milanović, viši strukovni fizioterapeut
Centar za korektivnu gimnastiku