Iako se obično misli da su upale grla “ekskluziva” letnjeg perioda – to naprosto nije tako!

Jesen je uveliko tu, idu i hladni zimski dani, a usred smo “mini epidemije” upala grla kod dece. Najčešće su pogođena deca predškolskog uzrasta, a pored zapušenog nosa i kašljucanja (prehlada), bol u grlu (gušobolja) je jedan od najčešćih razloga za pregled pedijatra.

Prikupili smo pitanja roditelja vezana za ovu temu, pa da ih prođemo:

Koji su najčešći uzročnici upale grla kod predškolske dece?

Ubedljivo prvo mesto drže virusi. Ima ih mnogo vrsta, a među njima NEMA unakrsnog imuniteta, pa se neretko dešava da ISTO dete ima nekoliko infekcija u par meseci! Virusi daju slične tegobe, ali su RAZLIČITI, pa eto problema!

A bakterijske upale grla?

Kod predškoske dece šansa da je bakterija uzrok zapaljenja grla je ispod 5 odsto! Dakle, manje od 5 mališana od 100 onih koje imaju crveno (upaljeno) grlo ima bakterijsku infekciju.

Da li beličaste tačkice ili skrame u grlu znače da se radi o angini koja traži hitnu antibiotsku terapiju?

NE – naprotiv!

Beličaste skame ili tačkice u grlu SNAŽNO govore u prilog upravo VIRUSNIM infekcijama, a ne bakterijskoj angini. Kod streptokokne angine su žućkaste (gnojave) promene u grlu, a NE beličaste!

Ovde treba da napravimo malu ogradu – radi se o deci koja nemaju imunodeficijenciju – izuzetno retku grupu bolesti kod koje dolazi do drastičnog smanjenja otpornosti organizma prema infekcijama usled poremećaja u imunološkom sistemu deteta.

Da li je visoka temperatura pouzdan znak bakterijske upale grla?

NIJE!

Ako dete živne kad visoka temperatura padne, aktivno je i veselo – i to govori u prilog VIRUSNOG zapaljenja grla.

Da li treba da se uradi bris ?

Bris treba uraditi ako se sumnja na bakterijsku infekciju grla. Bris grla je jednostavna analiza koja daje dobru informaciju o uzročniku crvenog grla, BRZI bris na streptokoke je odličan način da se za 15 do 20 minuta vidi da li ima bakterija u grlu!

Bris grla se radi PRE eventualnog započinjanja antibiotske terapije!

Zašto se ipak javlja povišena telesna temperatura, iako se radi o virusnoj upali?

Zato što virusi prouzrokuju infekciju koja ide sa povišenom telesnom temperaturom. Nije bakterija “privilegovana” da uzrokuje povećanje temperature kod dece – to virusi daleko češće rade kod dece nego bakterije!

Zašto se ponekad javlja i bol u uhu?

Postoje dve situacije koje uzrokuju otalgiju (bol u uhu): prva je zapušenje nosa, koje dovodi do zarobljavanja sekreta u srednjem uhu, a to JAKO boli (pošto je nadražena bubna opna “iznutra”). Druga situacija je ređa, ali je moguća – da se bol iz grla “refleksno” prenese na uhu.

Da li bol u uhu znači da je to počela upala srednjeg uha?

NE – to ne mora da znači da je dete dobilo bakterijsko zapaljenje srednjeg uha, ali ako se nos ne pročisti i sekret u srednjem uhu ne eliminiše – može se i to desiti!

A da se ipak preventivno kod upale grla da antibiotik – da li može da smeta ?

Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici: proliv, povraćanje, a ponekad i kandidijaza usta (nagomilavanje gljivice – kandide) koje može da bude baš neprijatno i da potraje.

Antibiotici narušavaju izuetno važnu ravnotežu među dobrim bakterijama u crevima (mikrobiota) koje su IZUZETNO važne za imunitet deteta! Da, antibiotici SMANJUJU imunitet dece, i to NE samo u crevima, pa ih NE treba davati bez dobrog razloga!

Dokaže se da je virusna infekcija (bris je negativan), ali dete ima visoku temperaturu i gušobolju – kako mu pomoći, koji lek prvo da damo – ibuprofen ili paracetamol?

Paracetamol je dobar analgetik i antipiretik, ali je ovde Ibuprofen „prva borbena linija“ i preporuka većine pedijatara, ali i brojnih pedijatrijskih udruženja, a evo zašto:

Ibuprofen je odličan analgetik i antipiretik – dakle, brzo ublažava bol i obara visoku temperaturu. Zapaljenje (upala) sluzokože grla (i nosa kad je zapušen) je glavni uzrok svih tegoba, a ibuprofen ima i antizapaljenski (antiinflamatorni, protivupalni) efekat, pa tako smanjuje otok sluzokože nosa i grla i pomaže detetu da „kupi vreme“ i pobedi virus! Paracetamol je dobar analgetik i antipiretik, ali NEMA antiinflamatorno (antizapaljesnko) dejstvo. Dakle, ibuprofen „jednim udarcem ubija TRI muve“ i bol i povišenu temperatutu i upalu!

Efekat nastupa ranije i traje duže u poređenju sa paracetamolom.

Ibuprofen ima isti bezbednosni profil kao i paracetamol!

Predoziranje paracetamolom (intoksikacija) može dovesti do smrtnog ishoda, a to nije zabeleženo kod predoziranja ibuprofenom! Ovo naravno ne znači da treba preterivati sa dozama ibuprofena – nikako ne treba prekoračivati preporučenu dozu, kao ni skraćivati intervale davanja bez konsultacije sa lekarom
Kada se daje prvi put, većina dece na njega odlično reaguje – manje je dece koja nemaju poboljšanja tegoba, kada se poredi sa paracetamolom.

Ibuprofen je odličan izbor (uz otpušavanje nosa – dekongestiju) za lečenje bola u uhu – otalgije, pošto je ovde važan (pored analgetskog) i protivupalni (antizapaljenski) efekat, koji pomaže u eliminisanju sekreta iz srednjeh uha!

Kad kod upale grla postoje znaci prehlade ili gripa, ibuprofen je takođe lek izbora, a ovo važi i za onu decu koja imaju glavobolje.
Mogu li se ibuprofen i paracetamol davati istovremeno?

Ne treba davati oba leka istovremeno!

Odnedavno postoje preporuke za naizmenično davanje ibuprofena i paracetamola (u preporučenim intervalima kad istekne dejstvo jednog leka, a ponovo se javi veoma visoka temperatura), ali to treba raditi isključivo uz konsultaciju sa pedijatrom.

Kako se ibuprofen daje deci?

Najbolje je da doziranje, intervale davanje i dužinu trajanja terapije odredi (prepiše) lekar, a kada ga roditelji sami kupuju, OBAVEZNO treba pažljivo pročitati putstvo za upotrebu leka ili se konsultovati sa farmaceutom.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Nova studija je dokazala još jednu od brojnih štetnih posledica telesnog kažnjavanja.

Deca koju su roditelji tukli imaju niži IQ, pokazuje novo istraživanje. I što više batina dobijaju, to je niži i koeficijent inteligencije.

Najverovatniji je razlog je stres koji izaziva fizičko kažnjavanje.

Čak i sam strah od batina kod dece čiji su roditelji skloni nasilnim metodama vaspitanja drastično smanjuje njihovu inteligenciju. A ako se takve mere nastave i u tinejdžerskim godinama, posledice na razvoj mozga još su veće.

"Vreme je da psiholozi prepoznaju potrebu da pomognu roditeljima da prestanu da koriste telesno kažnjavanje", kaže autor studije Meri Štraus.

IQ dece koja nisu bila fizički kažnjavana od druge do četvrte godine bio je za pet bodova viši nego kod dece koja su dobijala batine, piše Psy Blog.

Izvor: yumama.com

Istraživanja su pokazala da je izloženost bakterijama i mikrobima dobra za imuni sistem. Pustite mališane da se igraju u blatu, maze životinje, jedu turšiju, a izbegavajte davanje antibiotika

NEDAVNO sprovedena američka istraživanja pokazala su da je izloženost dece mikrobima i bakterijama dobro za jačanje njihovog imunog sistema, kao i da roditelji danas previše drže decu izolovanom.

Naučnici su godinama izučavali mikrobe i bakterije koje kod dece izazivaju bolesti i otkrili da je izloženost bakterijama dobra prevencija infekcija u detinjstvu i kasnije tokom života.

Upravo je izolovanost ono što može da šteti zdravlju mališana. Kako stručnjaci tvrde postoji direktna povezanost između nedostatka otpornosti na mikrobe i povećanja rizika od dobijanja hroničnih bolesti kao što su astma, alergije, gojaznost, dijabetes, pa čak i rizika za zdrav razvoj mozga.

Istraživači navode da razumeju roditelje koji se boje da puste dete da se isprlja i dođe u dodir sa raznim mikrobima, ali da je to ipak deo odrastanja, pa zato roditeljima preporučuju da dopuste detetu da se isprlja i na taj način ojača imuni sistem.

Neka se igraju u blatu

Pustite decu da se isprljaju, i dok se nalaze napolju dozvolite im da pipnu blato, drveće, biljke, insekte. Dopustite im da naprave pitu od blata i vode, pa i ako slučajno delić stave u usta, ne treba paničiti, jer kad jednom osete gorak ukus, neće više poželeti da to pokušaju.

Druženje sa životinjama

Neka se beba ili nešto starije dete igraju sa psom, i nemojte ih stalno sklanjati od životinje. Ukoliko ste psa redovno vodili kod veterinara, nema potrebe za brigu, a bojazni nema ni ako pas poliže dete. Istraživanja su pokazala da se na ovaj način smanjuje rizik od astme i alergija kod deteta, a i deca tako uče da vole životinje.

Ne perite im ruke odmah

Izbegavajte antibakterijske sapune, i nemojte prati ruke detetu čim uđe u kuću. Ostavite ga tako sve dok traje vreme igre.

Fermentisana hrana

Dajte deci fermentisanu hranu, kao što su jogurt, kefir, turšija, jer ove namirnice čuvaju dobre bakterije u organizmu deteta. Hrana bogata vlaknima i povrćem je savršena za "obaranje" mikroba u debelom crevu.

Izbegavajte antibiotike

Izbegavajte antibiotike kada je to moguće, jer oni ubijaju loše, ali i one dobre, potrebne bakterije. Prekomerna upotreba antibiotika može da dovede do pojave astme, alergija, gojaznosti, dijabetesa i ostalih bolesti. Ovo takođe, može da stvori otpornost loših bakterija na antibiotik, i da negativno utiče na imuni sistem.

Izvor: Novosti

I pored preporuka fizijatara, ortopeda i pedijatra da decu nikako ne treba stavljati u dubak, mnogi roditelji ga i dalje koriste, a ono moraju da znaju to je da je ovakva hodalica u svetu proglašena za najopasnji proizvod za decu, a negde čak i zabranjena njena prodaja.
U Kanadi je zabranjena prodaja dubaka

Kako se ne radi o pukim pričama da dubak nije dobar, imamo i primer Kanade, kao prve zemlje u svetu koja je zabranila prodaju, reklamiranje i uvoz ovakvih dečjih hodalica. Za nepoštovanje ove zabrane propisana je kazna do čak 100.000 kanadskih dolara (oko 68.000 evra).

Ova odluka doneta je nakon objavljivanja podataka iz 16 bolnica, sakupljanih od 1990. do 2002. godine, koji su pokazali da je više od 1.900 dece starosti od 5 do 14 meseci povređeno zbog korišćenja dupka.

Apelu za zabranu pridružili su se i ortopedi, koji se protive forsiranom prohodavanju, usvajanju pogrešnih šema kretanja, opterećivanju nerazvijenih ekstremiteta i kičme, kao i pedijatri koji smatraju da dubak ometa normalan psihomotorni razvoj.

Pitali smo naše stručnjake šta oni misle o dupku i da li je pametno koristiti ga kao pomoć da deca što pre prohodaju.

Beskorisno i opasno

Mišljenje pedijatra, dr Dejana Joneva iz Doma zdravlja "Dr Simo Milošević", jeste da je dubak prevaziđen i da roditelji nikako ne stavljaju decu u njih.

Brojna istraživanja pokazala koliko je dubak štetan za razvoj dece, a veoma česte su i povrede

- Smatram da bi trebalo dete samo pustiti da prohoda onda kada se ono pusti. Ne treba taj proces požurivati. Roditelj treba samo da mu malo pomaže, držanjem za ruku. To je i mnogo aktivnija vežba za dete. Sa druge strane, dete koje je u dubku samo sedi. Nema tu aktivne vežbe - tvrdi dr Jonev.

Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno i može biti opasno. Korišćenjem sprava kao što su hodalice ili skakalice, dete se lišava neophodnih iskustava kroz koja treba da prođe u procesu prohodavanja.

Kako smatra Snežana Milovanović, diplomirani fizioterapeut iz Centra za korektivnu gimnastiku, dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu savlada održavanje ravnoteže.

Ona kaže da je prva godina života period najintezivnijeg motornog razvoja deteta i odvija se po određenim prirodnim zakonitostima. Za svaku novu motornu aktivnost postoje određeni senzitivni periodi kada se ona usvaja. Ako se propusti pravi trenutak, dete nikada to više neće moći na taj način da nauči.

Koje deformitete izaziva

- Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju, mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formitaju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive, što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može doći do deformiteta stopala, kolena i kičmenog stuba - objašnjava Milovanović.

Pojašnjava da ako se u dubak stavi beba od šest meseci, ona će stajati oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu opruženih kolena, što će imati negativne posledice po motorni razvoj, jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.

- Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju jer nisu ovladali ravnotežom pošto su izostale situacije u kojima se dete uči da balansira telom. Takođe, imaju poteškoće pri ustajanju, jer su uskraćeni za ovo iskustvo. Ako posmatrate bebu kako se iz četvoronožnog položaja podiže u uspravan, videćete sa koliko napora ona to čini i koliko pokušaja joj je potrebno da bi se uspravila. Deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake, pragove i najčešće padaju na glavu, jer nisu naučili da se dočekaju na ruke - ojbašnjava fizioterapeut.

Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju, ali njihova štetnost je daleko veća jer suzbijaju kod dece prirodan nagon za kretanjem što ometa pravilan psiho-motorni razvoj.

Neka istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su koristila dubak sa velikim "poslužavnikom" na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da pričaju, sede, hodaju i bila su trapavija od dece koja ga nisu koristila.

Svako treće se povredi

Većina roditelja kaže da koriste dubak jer je to bezbednije nego da dete stave na pod gde može da otpuzi gde ono hoće. Da dubak nije bezopasan govore istraživanja u mnogim zemljama, nastavlja Snežana Milovanović.

- Podaci prikupljeni iz bolnica zemalja Evropske unije i SAD za poslednjih 20 godina pokazuju da svake godine hiljade dece završi u bolnici zbog raznih nesreća izazvanih korišćenjem dupka. Studija u Australiji govori da se svako treće dete u hodalici povredi. Britanska organizacija za sprečavanje dečijih nesreća procenila je da je dubak najopasniji od svih proizvoda za decu. Pri padu niz stepenice sa dupkom najčešće dolazi do povreda glave - kaže ona.

Kako bi se povećala bezbednost pri korišćenju uvodi se novi sigurnosni standard Evropske unije koji predviđa testove stabilnosti u toku proizvodnje dupka. Takođe postoji zahtev proizvođačima da projektuju nove hodalice koje bi bile sigurnije.

Izvor: Blic

Kod većine beba nicanje mlečnih zuba prolazi bez bilo kakvih problema, ali se ponekada javljaju propratne pojave koje mogu značajno da uznemire roditelje.

Pod simptome koji prate nicanja zubića mogu da se uvrste pojačano lučenje pljuvačke (salivacija), uznemirenost i druge promene raspoloženja, osip oko usta.

Iako se ponekad usled uznemirenosti i plača može da pojavi temperatura (nikada viša od 38 0C) i češće i ređe stolice (nikako prolivi), kod ovih simptoma potrebno je biti oprezan. Bolje je da se ne povezuju sa nicanjem zuba i da pedijatar bude taj koji će isključiti ozbiljnija oboljenja, pošto kašnjenje u dijagnozi može ponekada da bude kobno. Isto važi i kod izražene uznemirenosti deteta. Svi ostali simptomi poput grčeva, sekrta iz nosa, osipa po telu i sl. ne treba povezivati sa nicanjem zuba i tako odlagati pregled kod pedijatra, jer je kod mnogih bolesti vreme presudno za uspešno i brzo izlečenje.

Pojačano lučenje pljuvačke može da izazove osip oko usana i to može da bude pogodno mesto za infekcije. Preporučuje se nanošenje, neutralnih, prirodnih krema ili ulja (bez veštačkih dodataka i konzervansa) koje se i najčešće koriste za kožu guze. Tokom spavanja, stavite pamučnu ili frotirnu tkaninu ispod bebine glave, i menjajte je redovno, kako bi bebina glavica uvijek bila na suvom.

Osetljivost sluznice na mestu nicanja zubća bebica pokazuje čestim dodirivanjem ili grickanjem svega što joj dođe pod ruku. Za neutralizaciju bola (ili pre za skretanje pažnje) preporučuju se različite igračkice za grickanje, keksi za nicanje zuba ili jednostavna masaža. Metoda kao što su smrznuto pecivo ili banane, bočica hladne vode zahtevaju neprekidno prisustvo pored bebe. Različiti gelovi za nicanje zuba su u osnovi lokalni anestetici (dakle hemija) i ne treba preterivati sa njima a i njihovo dejstvo je kratkotrajno. Ni jedna od metoda nema dokaznaog trajnog efekta niti pokazuje prednost.

Preporučujemo oprez sa različitim egzotičnim alternativnim razmišljanjima, koja se povezuju sa vekovnim tradicijama (često sumnjivog porekla) a u osnovi predstavljaju atraktivnu “mamiparu iz ionako siromašnih džepova brižnih roditelja”. Jedna od njih je i primena ćilibarske ogrlice za bebe. Tvrdi se da ćilibar iz Baltičkih zemalja (Litvanije) ima posebna svojstva da deluje na tireoidni žlezdu i imuni sistem i smanjuje otok u sluznici koji se optužuje za osetljivost. Do sada ne postoji ni jedan naučni dokaz za ovakve tvrdnje niti merodavnih potvrda da se nošenjem ćilibarne ogrlice bolje sprečava ili smanjuje osetljivost sluznice u odnosu na ostale pristupe (što ne znači da ih možda u budućnosti neće i biti). Eventualno dejstvo može da bude placebo efekat koji bi se postigao i nekom drugom igračkicom. Ćilibarna ogrlica za bebe s druge strane nosi u sebi i veliku opasnost od kidanja i gutanja i još gore udisanja perlica. Proizvođači to negiraju smatrajući da su dovoljno čvrsto spojeni. Ovo zadovoljstvo inače košta dodatnu sumu novca od nekoliko eura.

Nicanje zuba je dakle sasvim prirodan proces koji može da nosi u sebi izvesne neugodnosti tek da i bebicu nauče da u spoljašnjem svetu nije sve bas tako idealno. Ne treba podlegati savremenim trendovima da se izmisljaju nove bolesti i poremećaji kako bi se i za njih proizvodila i prepisivala hemija ili rekviziti koji treba samo da uvećavaju profite farmaceutske industrije.

Prof dr Jovan Vojinovic

Fb Dečja stomatologija

Beba ima 31 dan, svaki put kad se zaplače “iskoči joj pupak”. Čini se da joj to smeta, najbolje je da se hitno ode kod dečjeg hirurga!

Nije tačno!

Ne trčite kod hirurga kad beba ima pupčanu kilicu, to nije za brigu.

Pupčana kilica (medicinski naziv je umbilikalna hernija) nastaje kada se u predelu pupka vidi i pipa mekana «izbočina», koja se lako prstima vraća. Obično se radi o prolasku malog dela creva koroz pupčani otvor. E, to je kila.

Pupčana kila je bezazlen fenomen, a neverovatno je koliko zabluda i dalje kruži među mamama, pa smo odlučili da razbijemo neke od njih.

Kila je nastala zbog lošeg podvezivanja u porodilištu

To nije tačno!

Podvezivanje pupka je rutinska procedura, koja omogućava novorođenoj bebi da nastavi da živi bez pomoći majčine posteljice (placente). Pupak se podvezuje IZNAD nivoa trbušnog zida, a posle otpadanja pupčanog “patrljka”, definitivno se formira onaj pupak koji ćemo da gledamo celog života. Zato nema veze između pupčane kile i podvezivanja pupčane vrpce!

Grčevi su najčešći uzrok pupčane kilice

Nisu!

Hernija (kila) znači da postoji defekt – slaba tačka u trbušnom zidu, kroz koju može da prođe sadržaj trbušne duplje (obično je to deo tankog creva). To je urođena slabost trbušnog zida, a grčevi NISU uzrok, već samo pomažu da se kila lakše uoči. Tokom grčeva se povećava pritisak u trbušnoj duplji, pa se pupčana kila «izboči» i potom jednostavno, lako dijagnostikuje.

Svaka beba mora da ima pupčanu kilu, makar prvih par meseci života

Iako veliki broj beba ima ovaj problemčić, nije tačno da svaka beba mora da ima pupčanu kilu. To se dešava samo onim bebama koje imaju (bezazlenu) slabost prednjeg trušnog zida u predelu pupka.

“Dugmence za pupak” je odlična terapija

Još jedna zabluda!

Pre više od dve decenije se jasno pokazalo da nema potrebe da se pupčana kila pokriva dugmetom, paricom, niti bilo kojim drugim “pokrivačem”. Posle višedecenijskog praćenja beba, pokazalo se da će pupčana kila sama da se zatvori, bez obzira na ove “sprave” za pokrivanje. Zato ih odavno nema na tržištu, pa je potpuno neprimereno pravljenje “priručnih terapijskih sredstava” za ovu namenu!

Lepljenje flaster trake preko pupčane kilice je totalno nepotrebno, a može da dovede do iritacije nežne bebine kože.

Čim beba ima pupčanu kilu, mora da će se pojaviti još neka kila.

Nije tačno!

Pupčana kilica je potpuno bezazlena i nema veze sa eventualnom pojavom preponske kile, koja treba da se operiše. Mogućnost da dete sa pupčanom kilom “zaradi” još neku kilu, ista je kao i za bebu koja nema umbilikalnu herniju.

Plakanje može da proširi pupčanu kilu pa je treba što pre operisati

Totalna zabluda!

Kilni otvor ne zavisi od plakanja, već od defekta trbušnog zida, koji je i uzrok kile. Plakanje, baš kao i grčevi, povećava “izbočenje”, ali nema veze sa kilnim otvorom! Zato plakanje ne može da poveća veličinu kilnog otvora, a to što se kilica bolje vidi kada beba plače, potpuno je nevažno i bezazleno!

Pupčana kila se ne operiše! Radi se o bezazlenoj kilici, koja se spontano zatvara! Kod ogromne većine dece pupčana kilica nestane do treće godine, a kod malog broja mališana može da se vidi i duže.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Zbog nespecifičnih simptoma ovo oboljenje često kod dece lako može da se pomeša sa drugim bolestima. Prvo se javlja malaksalost, pa povišena temperatura, mališan trpi jak bol u ždrelu

VIRUSNO oboljenje - herpangina, relativno je česta bolest u dečjem uzrastu u letnjem periodu, a često ostaje neprepoznata ili "proglašena" za neku drugu bolest.

Ovo oboljenje izazivaju brojni sojevi koksaki virusa grupe A, a ređe i koksaki B virusi, kao i ehovirusi i enterovirusi.

Doktorka Svetlana Valjarević iz Služba ORL sa maksilofacijalnom hirurgijom Kliničko-bolničkog centra "Zemun" kaže da se bolest najčešće javlja od avgusta do oktobra. Prenosi se prljavim rukama (feko-oralni put), ili direktno kapljičnim putem.

- Bolest počinje malaksalošću deteta, koje gubi apetit. Temperatura je izrazito povišena, čak i iznad 39 Celzijusovih stepeni. Javlja se jak bol u ždrelu, a dete odbija i tečnost i hranu. Visoka temperatura traje dva do tri dana, a i kad prestane dete je veoma razdražljivo, plače, budi se iz sna, nosić curi. Zbog otežanog gutanja, pljuvačka curi niz usnice, pa to roditelji često tumače kao posledicu rasta zubića. Nekada dete i povraća - objašnjava doktorka Valjarević.

Dijagnoza herpangine postavlja se nakon pregleda ždrela. Na nepcu, krajnicima i sluzokoži obraza postoje "ranice", odnosno ulcerozne promene, belo-sive boje, oivičene crvenim rubom, prečnika do 5 mm. Najčešće ih ima manje od 10, nekad samo dve, pa je pažljiv pregled neophodan. Te promene su veoma bolne. Ostala sluzokoža ne izgleda promenjeno ni upaljeno.

Kod ove bolesti, kaže dr Valjarević, krvna slika je nespecifična, najčešće je ukupan broj leukocita u granicama referentnih vrednosti, uz povišen broj limfocita, što ukazuje na virusnu infekciju. C-reaktivni protein je povišen i u prvih 48 do 72 sata najčešće ima vrednost od 30 do 40, a potom opada. Bris nosa i grla su uredni.

MOŽE I DA SE PONOVI
Bolest prolazi za sedam do 10 dana, bez posledica. Veoma retko infekcije izazvane enterovirusom 71 mogu da dovedu i do infekcija nervnog sistema. Imunitet koji se stekne je trajan, ali pošto tridesetak sojeva virusa može da izazove herpanginu, jasno je da je moguće imati je nekoliko puta u životu.

- U lečenju herpangine važni su strpljenje i odgovarajuća terapija bola - kaže dr Valjarević. - Detetu je neophodno dati lekove protiv temperature i bolova (paracetamol ili brufen sirup), jer su promene u ždrelu izrazito bolne. Mogu se dati i gelovi sa anestetikom koji se koriste kod nicanja zubića. Ukoliko su promene na sluznici obraza ili unutrašnje strane usana, namažite detetu direktno gel na njih. U lečenju herpangine antibiotici nemaju ulogu, jer se radi o virusnom oboljenju.

Izbegavajte da detetu nudite voće i voćne sokove jer njihova kiselost provocira bol. Dete će najradije piti hladno mleko, pojesti sladoled, ohlađen griz ili puding. Vodite računa da dete ne dehidrira, nudite mu tečnost što češće u toku dana. Ukoliko dete plače bez suzica, nema uobičajen broj mokrih pelena, urin je taman, a sluzokoža usta je suva, javite se lekaru jer se radi o dehidrataciji, pa je nekada neophodno lečenje u bolničkim uslovima zbog nadoknade tečnosti.

Izvor: novosti.rs

Mala deca ponekad imaju tokom dana duže periode plakanja što se često prepisuje grčevima. Ovi periodi plakanja često se pojavljuju u vreme večernjeg hranjenja, iako se mogu dogoditi i u bilo koje doba dana. Grčevi, ako se pojavljuju, obično počinju u prve tri nedelje nakon rođenja i normalno traju do otprilike tri meseca, iako mogu potrajati i duže. Obično prestaju iznenada kao što i počinju, a da vašem detetu nisu ničim naškodili.

Iako niko ne zna šta su grčevi i šta ih uzrokuje, mnogi lekari veruju da je to vrsta želudačnih tegoba koji se pojavljuju u obliku grčeva i zbog njih dete isteže svoje nožice od bolova. Način plakanja trebao bi ukazivati na bolove u obliku grča, dete se loše oseća i uznemireno je, a zatim se smiri na nekoliko minuta pre nego što počne ponovo vrištati. To može potrajati nekoliko sati zaredom, što zna biti prilično teško podnošljivo i razdražujuće za vas oboje.

Mogući uzroci

Za grčeve se okrivljuju mnoge stvari i gotovo je besmisleno istraživati sve te uzroke ako vaše dete od njih pati. Kako grčevi pogađaju i decu koja se doje i onu koja se hrane bočicom, način hranjenja ne smatra se uzrokom. Ipak, ako dojite, može se raditi o tome da problem izaziva nešto što vi jedete. Nastojte iz svoje ishrane izostaviti sve što ste jeli u predhodna 24 sata, zašta mislite da bi moglo štetiti vašem detu. Pretpostavlja se da bi krivica mogla biti u količini hrane po obroku – bilo da je premalo ili previše – ili da je mleko, ako se hrani bočicom, moglo biti prevruće ili prehladno, ili je hrana preslaba ili prejaka. Upamtite, kad pripremate hranu za bočicu, presudno je slediti uputstva proizvođača.

Drugi mogući uzroci mogu biti konstipacija, dijareja, loša probava ili intestinalni grčevi. Snažan plač je za dete skoro uvek zdrav, ali ako je vaše dete bledo ili bolesno, zatražite savet lekara. Može postojati veza i između napetosti i grčeva što može dovesti do niza reakcija. Kraj dana je obično vreme kada ste zauzeti kućnim poslovima pa i vi možete biti umorni i napeti dok pokušavate dete pripremiti za spavanje, poviti ga i pripremiti mu obrok. Vaše dete je osetljivo na vaše raspoloženje i može na vašu napetost odgovoriti plačem što, naravno, pojačava vašu teškoću, a posledica je sve duže plakanje i završava kad ste konačno oboje iscrpljeni.

Šta učiniti?

Ne postoji pouzdan lek za grčeve pa, iako postoje neki lekovi koje možete nabaviti bez recepta, uvek se konsultujte sa lekarom pre nego ih dajete svom detetu. Vi možete preraspodeliti svoje dnevne obaveze pripremajući večernji obrok ranije kako biste imali vremena utešiti svoje dete u ovim periodima plakanja. Iako ne postoji gotovo ništa čime biste svom detetu potpuno olakšali ovu nelagodnost, možda bi moglo pomoći da ga držite uz sebe tako da blago pritiskate i grejete njegov stomačić i umirujuće trljate njegova leđa. Podelite tešenje sa svojim partnerom kako biste smanjili napor, i upamtite da grčevi ne traju duže od nekoliko meseci, tako da, iako nije ugodno, neće trajati zauvek.

Izvor: mamaibeba.rs

Beba mora imati prvu stolicu čime se rodi, ili u prvih par sati posle porođaja! Ne mora! Prvo pražnjenje se može, ali ne mora desiti u prvom danu života.

Prva stolica se zove mekonijum i obično se vidi u pelenici tokom prvog (nekada drugog dana) po rođenju bebe.

Tačno je da većina beba ima mekonijom u prvom danu života, ali to ne znači da beba mora da kaki odmah pošto izađe iz najudobnijeg mesta na svetu.

Ako ni posle dva dana od rođenja nema stolice konsultuje se hirurg – neonatolog koji preduzima potrebne dijagnostičke mere. Kada je nedostatak prve stolice (mekonijuma) znak neke bebine bolesti onda (skoro uvek) ima i drugih znakova i simptoma koji ukazuju da nešto nije u redu.

Bilo kako bilo, beba je tada u porodilištu, ima redovne nenonatološke preglede pa mama ne mora da brine – tu su doktori specijalisti za tek rođene bebe!

Ako beba sisa stolica mora uvek biti zlatno žuta.

Tačno je da bebe koje jedu najbolju hranu na svetu (to je naravno mamino mleko) imaju zlatno žutu boju stolice, ali to ne mora uvek da bude tako. Beba ima pravo da ponekad ima i zelenkastu stolicu, čak i sa malo sluzi. Ovo se često dešava kada bebe imaju zapušen nosić sa dosta sluzavog sekreta. To je prolazna stvar, pa se posle nekoliko “mešovitih stolica” ponovo pojavi zlatno žuta boja.

Stolica je zelena, beba je sigurno gladna hajde da je dohranjujemo.

Jedna ili dve zelene stolice ne znače da je beba gladna!

Ako je beba vesela, lepo jede i lepo napreduje nema razloga da se žuri sa dohranom. Najbolji “procenitelj” je težina – ako beba ima normalan prirast u telesnoj masi to znači da je mamino mleko dovoljno i tu nema dileme.

Zelena stolica, naročito ako je “tečnija” može biti znak prolazne i blage crevne infekcije (toga zimi ima dosta). Ne valja da dete ima mnogo (preko pet) vodenih zelenih stolica. To bi značilo da ima neku ozbiljniju infekciju.

Prave “stolice gladi” su praćnje uznemirenošću bebe i njenim plakanjem i posle podoja. Ako se to desi posle svakog (ili skoro svakog) podoja probajte jednu “foru”. Napravite dve merice (60 ml) adaptiranog mleka i dajte bebi “na kašičicu”. Ako beba rado popije ovaj dodatak to stvarno znači da mu je mamino mleko nedovoljno. Tada treba dopuniti bebine obroke, ali nikako ne treba prekidati dojenje. Mama treba da se, na sve načine, potrudi da očuva i “pojača” svoje mleko. Redovna ishrana zdravom “jakom” hranom, dosta tečnosti ali i redovno spavanje i odmor su načini da maminog mleka bude dovoljno, a znamo da je mamino najbolje!

Čim počne dojenje beba treba da ima svaki dan po jednu stolicu.

I ovo je zabluda!

Kada beba počne da sisa može da ima više stolica dnevno, ali i da nema stolicu po nekoliko dana. Postoji “pravilo sedmice” koje kaže: beba može da ima sedam stolica dnevno, ali da sedam dana nema ni jednu stolicu”. Stvarno je tako, a bebe koje sisaju, kada malo porastu (drugi treći mesec života) mogu da nemaju stolicu po desetak dana (čak i do dve nedelje)! To je normalna pojava, imajući u vidu da sa rastom bebe raste i debelo crevo koje može da primi veću količinu stolice i da je zadrži pre pražnjenja.

Čim prođe pet dana od prethodne stolice bebi treba izazvati stolicu klizmicom.

Ovo je opasna zabluda!

Ako počnemo da koristimo klizmice, čepiće ili vrh toplomera kao sredstvo za izazivanje stolice činimo detetu “medveđu uslugu”! Analni otvor je jedan kružni mišić (sfinkter) koji ima zadatak da zadrži i propusti stolicu. Dakle, on ima senzornu funkciju – da “oseti” kada se primakne stolica, a potom i da se otvori i tako omogući pražnjenje creva. Ako pomenutim (nepoželjnim) načinima teramo sfinkter da se “opusti” i pusti stolicu napolje onda ga navikavamo na to, pa guza “zaboravi” na normalni mehanizam pražnjenja. Tako se beba, protiv svoje volje, navikava na klizmice i neće drugačije da kaki. E, to nije dobro!
Ako je beba zdrava – lepo jede i spava, a nema drugih smetnji treba strpljivo sačekati da sama kaki! Nema veze što se ponekad “muči” da izbaci stolicu – to tako mora da bude. Veliki broj beba posle “faze grčeva” ima “fazu zadržavanja stolice” – sve je to deo normalnog sazrevanja bebinih creva, zato izdržite.

Posle sedam dana beba je konačno kakila, ali se na kraju stolice vidi “končić” krvi, brzo kod doktora.

Ne treba odmah trčati kod pedijatra!

Ovaj “končić” krvi znači da se desila prskotina na čmariću prilikom prolaska malo veće stolice kroz analni otvor. To stvarno nije ništa strašno!

Bebi treba detaljno oprati guzu mlakom vodom i blagim (tečnim) bebi sapunom, potom je dobro osušiti i namazati “gustu kremu protiv ojeda” koja sadrži cink koji je odličan za zarastanje (epitelizaciju) napukle kožice. Posle svake stolice ovo treba ponoviti, a pred spavanje treba namazati malo kreme sa pantenolom koju nežno, vrhom malog prsta treba “pogurati” pola santimetra u guzu (analni otvor) da se eventalna pukotina oko sfinktera (kružnog mišića na analnom otvoru) što pre zaceli.

Kada se javiti pedijatru?

* Ako beba nema stolicu duže od deset dana, a ima i druge tegobe – nervozna je, plačljiva, neće da jede ili prekida obrok. Tada postoji “još nešto” što smeta bebi, a to treba da istraži pedijatar.
* Ako beba ima brojne prolivaste (tečne), smrdljive i zelene stolice – to je pouzdan znak infekcije.
* Kada primetite veću količnu sveže krvi na stolici – ovo se retko dešava, ali traži pregled pedijara.
* Kada se desi da beba ne napreduje u težini, iako traži da jede, a nema stolicu duže od sedam dana treba se posavetovati sa pedijatrom.
* Ako i posle dve nedelje (ovo važi za bebe koje samo sisaju) beba nema stolicu treba se javiti pedijatru, čak iako je sve drugo dobro. Posle pregleda će pedijatar videti da li mu treba pomoć kolege – dečjeg hirurga, ili će se problem drugačije rešiti. Tada će se uraditi klizmica, ali će o tome odlučiti pedijatar.

Ako imate dilemu ili primetite bilo šta što odstupa od uobičajenog bebinog ponašanja posavetujte se sa vašim pedijatrom. To je nabolji način da se smirite, ali i da pedijatar proceni da li treba pregledati bebu.

Ass.dr Goran Vukomanović
Izvor: mojpedijatar.co.rs

O pravovremenom pregledu i adekvatnoj korekciji kukova, konsultovali smo pedijatra dr Svetlanu Kostić-Bajić.

Šta je razvojni poremećaj kuka, kako se on otkriva i kako izgledaju pregledi bebe priča pedijatar dr Svetlana Kostić-Bajić.

Ultrazvučni pregled kukova

Ultrazvuk je metoda koja vizualizacijom kako koštanih tkiva, tako i hrskavičavih, omogućava rano otkrivanje razvojnog poremećaja kuka. Ultrazvučna klasifikacija zgloba kuka se zasniva na kombinaciji morfoloških (proučavanje oblika) i morfometrijskih (merenje oblika) kriterijuma, kao i životnog doba deteta.

Kada se radi prvi ultrazvuk kukova?

Primarni skrining podrazumeva pregled svakog deteta u porodilištu, odnosno u prvom mesecu života. Sekundarni pregled obuhvata odojčad koja nisu pregledana primarnim, i to u drugom mesecu života.

Sledeće ultrazvučne kontrole kukova zavise od prethodnih nalaza, i obično se ponavljaju jedan do dva puta u uzrastu do šest meseci. Lečenje započeto u prvim mesecima traje tri do četiri meseca, pa stoga treba što ranije da se utvrdi postojanje RPK. Ako se sa lečenjem počne u trećem mesecu, onda traje i do devet meseci.

U osnovi ranog otkrivanja RPK stoji timski rad neonatologa, pedijatra u dečjem dispanzeru, dečjeg ortopeda, odnosno radiologa i fizijatra.

Razvojni poremećaj kuka - RPK

Razvojni poremećaj kuka - RPK (kongenitalna displazija), u narodu poznatija kao urođeno "iščašenje kuka" je najčešće oboljenje lokomotornog sistema u dečjem uzrastu.

RPK nije u potpunosti razjašnjena pojava, ali se zna da je raznovrsna i kontinuirana, kao i da direktno utiče na stepen anatomskih promena gotovo svih struktura zgloba kuka. To nepovoljno delovanje treba što pre da se prekine, s obzirom da se najbolja preventiva kasnijih promena postiže ranim otkrivanjem i pravovremenim lečenjem.

Posebno je značajno prvo tromesečje novorođenčeta, jer u tom periodu mogu da se saniraju svi poremećaji preventivnim terapijskim postupanjem.

Načini otkrivanja RPK

-Klinički testovi za RPK, koji su se pokazali nesigurnim.

-Radiografski pregled u prvom tromesečju, koji je takođe nepouzdan, zbog hrskavičave građe zgloba, a nepoželjan je zbog genetskog rizika od jonizujućeg zračenja.

-Ultrazvučni pregled kukova, čijim su uvođenjem prevaziđene mane prva dva metoda ispitivanja i nepouzdanost takvih rezultata pregleda.

Široko povijanje

Preventiva ima za cilj da mogući RPK usmeri ka normalizaciji i da ukloni spoljne faktore koji mogu negativno da utiču na razvoj nestabilnog kuka. Položaj nogu u kome su one sastavljene i ispružene je štetan za razvoj kuka, i zbog toga se insistira na širokom povijanju. U zemljama tople klime (setimo se afričkih crnkinja), majke decu nose u "jahaćem" položaju, i u tim zemljama je iščašenje kukova retkost.

Široko povijanje podrazumeva raširene nožice u zglobu kuka i u fleksiji, odnosno savijene u zglobu kolena, ili tzv. slobodne noge. Ovaj položaj je fiziološki jer ga odojče zauzima i spontano, a to je upravo i preventiva RPK. Kod širokog povijanja, postavljaju se dve tetra pelene, ili jedna za dugotrajnu upotrebu a druga da bude tetra, i švedska pelena, koja se obmotava oko grudnog koša, i koja je pričvršćena tako da su slobodne i noge i ruke.

Bezbednost kengur nosiljki

Roditelji često postavljaju pitanje o bezbednosti "kengur" nosiljki. One su pouzdane, jer su noge i ruke u njima takođe slobodne, ali tek onda kada dete počne čvrsto da drži glavicu u uspravnom položaju.

Još nešto je veoma važno da se naglasi: stariju bebu ne treba požurivati sa oslanjanjem na noge, niti forsirati hod dok to sama ne zatraži. Tako ćete da izbegnete ili ublažite probleme, a dete će svakako da prohoda. Koji mesec ranije ili kasnije.

Izvor: yumama.com