Zdravlje bebe

Oprez: Meningitis vreba leti

Prljave ruke, zagađena voda u bazenima i rekama ili dodir sa zaraženom pljuvačkom - osnovni su krivci za ovo stanje

TOKOM leta se pojedini mališani susreću sa opasnim meningitisom - zapaljenjem moždanih ovojnica. Virusi koji ga uzrokuju uglavnom stižu preko respiratornih ili organa za varenje. Prljave ruke, zagađena voda u bazenima i rekama ili dodir sa zaraženom pljuvačkom - osnovni su krivci za ovo stanje.

Dete odjednom postaje tromo, bezvoljno, boli ga glava, smetaju mu buka i svetlo, povraća i nema snage da ustane iz kreveta. Ovim simptomima mogu da prethode znaci infekcije disajnih organa - curenje nosa i kašljanje ili digestivnih organa - povraćanje i dijareja, mada je moguće da se meningitis pojavi tek tako, bez najave.

Ukoliko primetite ove simptome, obavezno odvedite dete kod lekara, jer situacija može brzo da se iskomplikuje. Lečenje je najčešće bolničko. Ali, da se ništa od toga ne bi desilo, najbolje je da predupredite meningitis dobrom higijenom, izbegavanjem prljavih bazena i plaža, čak i morskih obala.

Izvor: Novosti.rs

Važno je da bebe spavaju na leđima

Važno je da bebe spavaju na leđima

U Američkoj akademiji pedijatara tvrde da je spavanje na leđima najbolji način da se spreči razvoj sindroma iznenadne smrti novorođenčeta. Bebe ne bi trebalo često ostaviti da spavaju u sedećem položaju

Tek rođene bebe bi trebalo da spavaju na leđima, a ne na boku ili stomaku, kako obično roditelje savetuju lekari, a oni u grču i primenjuju. Tako bar kažu u Američkoj akademiji pedijatara, tvrdeći da je to najbolji način da se spreči razvoj sindroma iznenadne smrti novorođenčeta.

Na nacionalnoj konferenciji američkih pedijatara u Bostonu, zaključeno je da bi bebe da bi bebe trebalo da spavaju na leđima, na tvrđoj podlozi i u istoj sobi sa roditeljima, dok se san na boku smatra nebezbednim.

Preporuka stručnjaka je i da one ne bi trebalo redovno da spavaju u sedećem položaju, u kolicima ili u sedištima u automobilu. To može da traje jako kratko i da se ne ponavlja prečesto, jer, kako kažu, svaka druga podloga nije bezbedna i sedište i kolica služe samo za transport dece, a ne za spavanje.

Izvor: novosti.rs

Letnji meningitis

Ima mnogo bolesti koje mogu pokvariti letovanje, neke su skoro potpuno bezazlene, a neke mogu biti veoma opasne. Meningitis veoma ozbiljno oboljenje, ali se srećom ne dešava često. Ipak, skoro svakog leta se pojave sporadični slučajevi meningitisa, a nekada smo svedoci pravih malih epidemija. Zato smo odlučili da vam, uz ostale letnje bolesti prikažemo i ovo infektivno oboljenje.


• Meningitis – šta je to

Meningitis je zapaljenje moždanih ovojnica (moždanica) koje se latinski zovu meninge pa je bolest tako dobila ime. Ovo zapaljenje se dešava kada neki mikroorganizam (uzročnik ove bolesti), stigne do moždanih ovojnica u kojima počne da se razmnožava pa nastane zapaljenje.

Kakva je razlika između meningitisa i encefalitisa
Encefalitisa je zapaljenje mozga, a to je još teža bolest. Kod encefalitisa se radi o prodoru virusa, bakterija (ređe parazita ili gljivica) u fino moždano tkivo gde se zapaljenje dešava. Tada nastaju ozbiljna oštećenja mozga, sa brojnim komplikacijama. Nećemo mnogo o encefalitisu koji je još ređa bolest od meningitisa.

Ko je “kriv” za letnji meningitis

Opet su virusi “prvooptuženi”!

Lista virusa prouzrokovača meningitisa je prilično duga – uglavnom su to letnji virusi koji često uzrokuju infekcije disajnih organa ili (još češće) organa za varenje.

Bakterije su ređi izazivači letnjih meningitisa, pa ovom prilikom ih nećemo razmatrati.

Kako dete dobije letnji meningitis
Većina virusa – prouzrokovača meningitisa stiže preko organa za varenje ili respiratornih organa. Prljave ruke, zagađena voda (nehigijenski bazeni i plaže) i “kapljični” putevi infekcije su ubedljivo najčešći način dolaska virusa meningitisa u dečji organizam. Potom se, sa ulaznog mesta, preko krvi transportuju do moždanih ovojnica. Bakterije se obično prvo nastane u gornjim respiratornim putevima, pa se odatle, preko mreže malih krvnih sudova prebace do moždanih opni.

Da li će sva deca koja dobiju virus dobiti i meningitis
Neće sva deca koja dođu u kontakt sa virusom dobiti meningitis! To u velikoj meri zavisi od reakcije detetovog organizma, koja je individualna – specifična za svako dete. Uprošćeno, moglo bi se reći da postoji jedna vrsta predispozicije za ovu bolest. Nažalost, nemoguće je predvideti koje dete će doboto zapaljenje moždanih ovojnica, ali je za utehiu da ogromna većina dece ne dobije meningitis iako dođe u kontakt sa prouzrokovačem.

Kako izgleda dete koje “zakači” meningitis
Dete odjednom postaje bezvoljno, žali se na glavobolju koja je sve gora, počinje da mu smeta svetlo, a veoma brzo bude “prikovano” za krevet iz koga veoma teško ustaje. Često se dešava i povraćanje (u sreijimama), koje ne donosi olakšanje. Sve je prilično dramatično tako da dete brzo stiže do lekara.

Ovi simptomima mogu prethoditi znaci infekcije disajnih (curenje nosa, kašljanje) ili digestivnih organa (povraćanje i proliv), ali nije neobično da bolest počne “iz vedrog neba”.

Kako se postavlja dijagnoza
Definitivna dijagnoza se postavlja pregledom likvora – tečnosti u kojoj mozak i kičmena moždina “plivaju”. Uzorak se uzima iz donjeg dela kičme, kratkim ubodom koji iskusan lekar obavi za manje od jednog minuta. Posle ovog pregleda se jasno vidi da li postoji zapaljenje moždanih ovojnica, ali i tip infekcije (virusna ili bakterijska) što je veoma važno za terapiju.

Može li se izlečiti
Može!

Meningitis je bolest koja se obavezno leči u bolničkim uslovima – svako dete se prima u bolnicu, a idealno je da to bude specijalizovana dečja bolnica!

Terapija zavisi od vrste (prouzrokovača) zapaljenja pa se odabira najefikasniji lek za odgovarajuću bakteriju ili virus (mada se samo mali broj virusa može lečiti). Dete u bolnici dobija neophodnu negu, ali i tečnost i lekove koji se daju “kroz venu” da bi se sprečile komplikacije. Bakterijski meningitis se leči antibioticima, a terapija se daje isključivo kroz venu (intravenska terapija).

Za većinu virusa (izuzetak su herpesvirusi i citomegalovirus) nema efikasnih lekova, pa se sprovodi takozvana suportivna terapija (“podrška” teško bolesnom detetu) uz očekivanje da će se detetov odbrambeni sistem isterati mikronapadače iz organizma. Srećom, ovo se desi kd skoro sve dece!

Mogu li se desiti komplikacije
Nažalost, komplikacije meningitisa nisu retke, a javljaju se po pravilu: što je dete mlađe, to su komplikacije češće i opasnije. Pored uzrasta, komplikacije zavise i od vrste mikroorganizma koji izaziva zapaljenje moždanica, ali vremena koje prođe do početka adekvatne terapije.

Kada se radi o virusnim menigitisima najviše se pribojavamo širenja virusa u mozak (tako nastaje encefalitis – zapaljenje mozga) imajući u vidu da samo par milimetara deli zapaljenski proces od finog moždanog tkiva.

Bakterijski meningitis može ostaviti priraslice koje ometaju normalan protok likvora – tečnosti koja “obavija” mozak i kičmenu moždinu. Moguće su i druge komplikacije, a sve se najbolje sprečavaju blagovremenim smeštanjem deteta u bolnicu i pravovremenom terapijom.

Može li sprečiti
Može – prevencija se može obaviti na tri načina: higijenskim merama, vakcinama i lekovima.

Pranje ruku, izbegavanje nehigijenskih bazena i plaža je pravi način da se deca sklone od virusa koji mogu izazvati meningitis. To zvuči pomalo neverovatno, ali to je naša realnost – loša higijena, nebriga i nepažnja su uzrok letnjih meningitisa! To naravno ne znači da dete ne treba da ide na more, ali pažljivo birajte destinaciju i raspitajte se o čistoći mora.

Postoje odlične vakcine koje uspešno štite decu od bakterijskih meningitisa. Neke su (kao HIB) postale deo obavezbnog imunizacionog protokola, a neke se moraju kupiti (vakvina protiv meningokoka i streptokoka koje mogu izazvati meningitis). Nažalost, još nema efikasnih vakcina protiv letnjih virusnih meningitisa.

Lekovi – antibiotici se daju u kolektivima (ili u porodicima) gde postoji epidemija bakterijskih meningitisa. Tada se zdrava deca preventivno podrgavaju antibioticima, a ovo je jedna od retkih situacija gde se antibiotici sasvim opravdano daju pre ispoljavanja prvih znakova bolesti. Naravno, preventivna antibiotska terapija je potpuno besmislena kod virusnih meningitisa.

Nema mesta panici – slobodno idite na more, ali vodite računa o ličnoj higijeni, ali i higijeni mesta gde letujete. Čuvajući prirodu od zagađenja, sačuvaćemo i sebe i svoju decu, a odmor će proteći u zdravlju i uživanju.

Izvor: mojpedijatar.co.rs, autor: Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Foto: Shutterstock

Upozorenje lekara: Trešnje, grožđe i čeri paradajz mogu biti opasni za malu decu

Lekari hitne pomoći upozoravaju da su oblik i veličina zrna grožđa "savršeni" za zatvaranje disajnih puteva kod mališana.

U stručnom časopisu Archives of Disease in Childhood pedijatri su apelovali na proizvođače da na određene namirnice stave upozorenje da mogu izazvati gušenje kod male dece.

Naime, međunarodna istraživanja su pokazala da je više od polovine fatalnih slučajeva gušenja kod dece mlađe od pet godina uzrokovano nekom hranom, a grožđe je generalno treći po učestalosti uzrok gušenja kod male dece.

Čak i lekari hitne pomoći upozoravaju da su oblik i veličina zrna grožđa "savršeni" za zatvaranje disajnih puteva kod dece. Sličan je rizik i za cherry paradajzom i ostalim voćem takvog oblika i veličine, poput krupnih trešanja.

Izvor: yumama

Foto: Pixabay

Šta raditi kada odojče ima problem sa stolicom?

Šta činiti kada stolica sasvim izostane? Koliko je uopšte stolica dnevno normalno?

Kako kažu stručnjaci, broj stolica kod zdrave odojčadi, u toku dana, može znatno da varira od jednog pražnjenja creva dnevno do većeg broja pražnjenja, čak i nakon svakog obroka.

Ono što mnogi roditelji ne znaju jeste da i bebe mogu da imaju problema sa stolicom. Treba pratiti boju i konzistenciju stolice.

Dokle god su stolice normalne gustine, odnosno nisu retke, vodenaste konzistencije, nisu preobilne i mnogobrojne, one se ne smatraju prolivom (dijarejom). Vrlo je važno naglasiti – jedna retka stolica ili dve ne znače proliv. Roditelji često bezrazložno brinu i vode dete pedijatru u sličnoj situaciji koja u principu nije znak da u njegovom organizmu nešto ne funkcioniše kako treba.

Kada stolica izostane nekoliko dana

Važno je napomenuti da kod beba koje su na prirodnoj ishrani (sisaju) nije redak slučaj da stolica „izostane” nekoliko dana, čak i do desetak, jer se majčino mleko, kao idealna hrana, u digestivnom traktu deteta maksimalno iskoristi, pa nakon nje ne ostaje mnogo toga beskorisnog da se iz njega izbaci putem stolice. U takvim situacijama višednevnog nepražnjenja creva, ako je dete dobrog opšteg stanja, raspoloženo, nije plačljivo, ne grči nožice i ne odbija hranu, nije potrebno ništa preduzimati u cilju provociranja stolice.

Pored ovoga, često se događa da, kada dete pređe sa režima isključivo mlečne ishrane na režim mešovite ishrane (mlečna + nemlečna), da dođe do kratkotrajnog perioda u kome se creva ređe prazne i dete nema redovnu stolicu kao do tada, ali se taj momenat ubrzo spontano reguliše.

Česte su i dileme roditelja u vezi sa normalnom bojom stolice kod odojčeta. Odmah da znate – ona nije naročito važna, osim u situaciji kada je bela (aholična), što ukazuje na oboljenje jetre ili žučnih puteva, ili crna (katranaste boje i izgleda), koja je pokazatelj krvarenja u gornjim delovima sistema za varenje, kada dete treba odvesti pedijatru.

Stolica zdrave bebe koje sisa je zlatnožute boje, ali se nekada događa da bude i zelenkasta, zbog nekih namirnica koje majka koja doji upotrebljava u svojoj ishrani, i to ne treba da bude razlog za brigu i posetu lekaru. Isto tako, ako je odojče zbog anemije na terapiji nekim od preparata gvožđa, stolica će mu zbog toga imati tamnu – crnkastu boju.

U stolici odojčeta koje je na mešovitoj ishrani takođe se mogu naći i ljuščice od zrnevlja kukuruza ili graška, ili crni končići od pojedene banane, što je sasvim normalna pojava u tom uzrastu. Pojava sluzi i krvi u stolici odojčeta i deteta su, međutim, razlog za obavezno obraćanje lekaru!

Izvor: www.zena.blic.rs

Roditelji od rođenja prave greške koje štete razvoju

Dr Rajović: Roditelji od rođenja prave greške koje štete razvoju

Čuveni stručnjak pojašnjava zašto ima sve više dece s razvojnim smetnjama i koje su to greške koje mi roditelji najčešće pravimo

„Od dece pravimo biološke invalide. Ako moram izabrati samo jednu – najveća greška je definitivno prezaštićenost. Ne dopuštamo im da razvijaju svoje biološke potencijale pa nam se dogodi da u školi ne mogu pisati, sediti, skočiti unazad… Deca imaju sve više oštećenja u razvoju, a za to su najodgovorniji roditelji”, rekao je dr Rajović.

Jedan od najcenjenijih stručnjaka po pitanju odgoja dece dr Ranko Rajović, osnivač je NTC programa, a trenutno je u pregovorima da ga uvede i primeni u Hrvatskoj. NTC je, prema njegovim rečima, najlakše opisati kao primenu medicine u pedagogiji. To je sistem učenja usmeren razvoju kognitivnih sposobnosti kod dece. Rajovićevo mišljenje je da se s razvojem kreće još iz utrobe, a najveće greške roditelji rade već u prvih nekoliko meseci života.

Bojenje sobe u plavo ili ružičasto – prva greška!
Poznato je da se mozak bebe razvija već tokom trudnoće pa je bitno da majka pazi što jede. Kad se dete rodi, ističe dr Rajović, kreće intenzivno povezivanje regija mozga pa je važno edukovati roditelje.

„Prva greška je bojenje dečje sobe u plavu ili ružičastu. Za razvoj mozga bitan je kontrast, a beba koja ne vidi ništa osim kontrasta ima oko sebe pastelnu jednoličnu boju. Tu smo ih zakinuli za prvi pokret – pokret očiju. Onda kad nose bebu, roditelji panično fiksiraju glavu. Ja im kažem, ljudi, glavicu treba pridržavati, a ne imobilisati kao da nosite pacijenta”, priča dr Rajović te ističe kako su ti prvi pokreti važni da se ne bi razvili poremećaji koncentracije i mnogi drugi.

Primitivni refleksi – dopustite im da sami ustanu i padnu
Oni su, nastavlja, potrebni da bi mozak razvio neke važne regije. Primitivni refleksi, poput dizanja ramena i okretanja glave, služe upravo razvoju mozga i ne smeju se sprečiti. Isto je, napominje, i sa okretanjem, puzanjem, hodanjem, penjanjem…

„Svaka od tih radnji ima svoju funkciju. Kad im ne date da probaju sami padnu i ustanu, dobijemo decu koja sa sedam godina padaju kao daske, na glavu. Pa neće hodati po rubu balkona. Na travi ili pesku moraju naučiti sami. Funkcija prohodavanja je da padnu 500 puta i nauče da pruže ruke. S druge strane, svaki taj mali momenat za koji ih zakinete znači da se jedan mali deo u mozgu nije povezao. Pa kad je takvih grešaka 20, računajte… Dobijemo decu sa oštećenjima. I to nije bolest, za to nema leka. To su razvojne smetnje nastale u najranijoj dobi, a mogu se vrlo lako izbeći”, upozorio je dr Rajović.

Ne miksajte im hranu
Druga stvar koju ističe jeste da treba izbeći miksanje hrane. Kad dete počne da dobija zube, odmah treba uvesti krutu hranu, u početku malo, pa postupno povećavati komadiće i količinu.

„Fiziologija mozga je takva da se milijarde impulsa šalju kad jedemo i dotičemo hranu, žvaćemo… Sve je to važno za razvoj inteligencije. Kad dete i s dve godine jede miksanu hranu, nije razvilo ni jezik ni čeljust, pa se ne može očekivati ni da će razvoj govora teći normalno”, pojasnio je dr Ranko Rajović.

Izvor: www.klokanica.24sata.hr

Oprezno na suncu!

Dermatolog dr Majcan savetuje: Kako se pravilno nanosi krema za sunčanje i koji se zaštitni faktor preporučuje deci

Priznati stručnjak, dermatolog Predrag Majcan objašnjava kada se i kako pravilno nanosi krema za sunčanje, koji faktori se preporučuju za decu, ali i koje oznake na pakovanju treba da gledate kako bi krema koju ste kupili bila što efikasnija u odbrani od različitih štetnih zračenja.

Dermatolog dr Majcan savetuje: Kako se pravilno nanosi krema za sunčanje i koji se zaštitni faktor preporučuje deci Foto: Shutterstock
Izlaganje UV zračenju je glavni "krivac" za prerano starenje kože, ali i za karcinoma omotača tela, pa efikasan preparat za zaštitu treba da bude najvažniji deo opreme u vašoj torbi za plažu. Stručnjaci, međutim, preporučuju da se kreme sa zaštitnim faktorom koriste i pre svakodnevnog izlaska iz kuće za lice i one delove tela koji nisu pokriveni odećom.

Na rafovima sa kozmetikom može se naći bezbroj proizvoda namenjenih zaštiti od sunca. Preporuka je da birate preparate renomiranih proizvođača koji su nastali nakon dugogodišnjeg ispitivanja. Dermatolog Predrag Majcan savetuje kupovinu kvalitetnih sredstava koja su efikasana protiv UVA i UVB zraka, foto-stabilna i otporana na vodu i znojenje. Važno je, takođe, da ne prodiru u kožu, da ne izazivaju foto-alergijske i foto-toksične reakcije.

"Koristite preparate koji imaju oznake 1. SPF i UVA PF. To znači da preparat istovremeno stvara zaštitu od UVB i UVA zraka", naglašava doktor Majcan i nastavlja: "Prava količina je otprilike dva miligrama preparata na dva centimetra kože. To je oko 30 ml za celo telo. Nanošenjem manje količine preparata, stepen zaštite će biti manji."

Široki izbor sredstava za sunčanje podrazumeva losione, kreme, ulja, gelove, stikove, sprejeve i pene. Najbolje je odaberati onaj proizvod koji najviše odgovara tipu kože. Važno je da zaštitni faktor ne bude manji od 30, dok se deci i osobama svetlije puti preporučuje zaštitni faktor 50.

"Važno je da preparat nanesete 30 minuta pre izlaska napolje", kaže dr Majcan pošto preparat vremenom spada, novi sloj nanosite na svaka dva-tri sata, obavezno posle boravka u vodi i intenzivnog znojenja.

Alergije na UV zračenja

Alergije na UV zračenje se mogu pojaviti kod osoba oba pola u bilo kom uzrastu. Postoje preparati na tržištu koji pored zaštitnog faktora imaju i komponente za "alergiju" na sunce, što je naznačeno na pakovanju. Kako tvrdi dermatolog Predrag Majcan, kod pojedinih pacijenta su se ovi preparati pokazali kao vrlo delotvorni.

Iako su sredstva za zaštitu od Sunčevih zraka veoma važana, na visokim temperaturama to nije dovoljno. Osim nanošenja zaštitne kreme, potrebno je korišćenje suncobrana, boravak u prirodnom hladu i izbegavanje boravka na suncu između 10 i 16 časova. Oni koji su osetljivi na Sunčeve zrake trebalo bi da nose duge rukave i nogavice, pokriju glavu i koriste naočare sa UV zaštitom.

Ultracrveno zračenje

Stručnjaci upozoravaju da bi trebalo obratiti pažnju na to da krema za sunčanje koju kupujete obavezno sadrži zaštitu od štetnog ultracrvenog zračenja (IR-A).

Infracrveno zračenje je značajan faktor spoljne sredine, ima sve veći uticaj na zdravlje ljudi, a posebno na kožu. Postoje različite vrste infracrvenog zračenja, a štetni i opasni su infracrveni A zraci (IR-A).

Infracrveno A zračenje (IR-A) predstavlja gotovo trećinu ukupnog sunčevog zračenja, dok UVA i UVB zračenje čini samo sedam odsto ukupnog sunčevog spektra.

Dermatolozi poručuju da je IR-A četiri puta jače i štetnije od UVA i UVB zračenja zajedno i da dovodi do mnogobrojnih i dugotrajnih oštećenja kože. To štetno infracrveno zračenje prodire najdublje u kožu, izazivajući brojna oštećenja DNK, zbog čega se direktno povećava rizik od pojave raka kože.

Izvor: novosti.rs

Foto: Pixabay

PREPOZNAJTE IH: Znaci da dete ne vidi dobro

Nije lako prepoznati da dete, naročito ako je malo, ima probleme sa vidom. Evo koje znake treba da prepoznate ...

Evo koje znake treba da prepoznate:

"Ukoliko važe dete žmirka, okreće glavu ili je naginje na stranu kada gleda nešto, zatvara jedno oko, menja položaj u kojem sedi, najverovatnije ima problem sa vidom," kaže specijalista Ejlin Gejbl.

Ona naglašava da deca koja ne vide dobro gube interesovanje za aktivnosti, pa i to može biti znak.

"Deca vam se neće žaliti na zamagljen vid, ali će brzo gubiti interesovanje za neke vizeulne aktivnosti jer će imati poteškoća", kaže Gejbls.

Kada je reč o bebama, evo kako kod njih da prepoznate problem.

Bebe starije od tri meseca trebalo bi da mogu da prate očima pomeranje objekata - igračke ili loptice. Ako vaše dete do ovog uzrasta ne može da uspostavi kontakt očima sa vama ili ne može da prati pomeranje objekata, obavezno je vodite na pregled.

Pre četvrog meseca života, bebama oči povremeno nisu u istom položaju, odnosno izgleda kao da su razroke. Međutim, ako se to dešava posle četvrtog meseca bebinog života, trebalo bi da obavestite lekara.

Izvor: www.mondo.rs

Osip kod beba – prevencija i terapija

Osip kod beba – prevencija i terapija

Bebina koža je tanka, osetljiva i sklona iritacijama, pa su ojedi veoma česti. A kako da do njih ne dođe i šta raditi kada se pojave, savetuje Anđelka Kotević, viša medicinska sestra. Retko koja beba se provuče bez ijednog ojeda ili zapaljenja kože u delu pokrivenom pelenama.

Glavni razlozi za učestalost ovog problema koji roditeljima zadaje glavobolju i unosi nemir u kuću leže u specifičnostima kože najmlađih.

Kako objašnjava Anđelka Kotević, viša medicinska sestra i koordinatorka telefonskog savetovališta „Halo beba“, površinski sloj kože je kod novorođenčadi mnogo tanji i nerazvijeniji, ima manje potkožnog masnog tkiva, zbog čega mu je smanjena zaštitna funkcija, a povećana propustljivost.

– Dodatni je problem što aktivnosti znojnih i lojnih žlezda još nisu razvijene – dodaje naša sagovornica.

Kako je hidrolipidni film posebno osetljiv, a bebina koža sklona isušivanju i iritaciji, u nju lakše prodiru štetni činioci i lakše se mehanički oštećuje.

– Ojed ili zapaljenje kože pelenske regije kod beba podrazumeva svaku iritaciju kože, bez obzira na uzrok, koja zahvata genitalije, pregibe i analni region. Ove promene mogu da variraju od laganog crvenila, preko svetlocrvenog tačkastog osipa na guzi, polnim organima i donjem delu stomačića, pa sve do zadebljale kože prepune gnojnih prištića – kaže naša sagovornica.

6 razloga za posetu lekaru

Sa pelenskim osipom roditelji uglavnom mogu da se izbore sami, ali ipak ima nekoliko situacija kada je neophodno obratiti se lekaru. To, savetuje naša sagovornica, treba uraditi ako:

• beba ima manje od 40 dana

• osip prete čirevi, gnojni prištevi ili kraste

• osip prati povišena temperatura i otečeni limfni čvorovi

• beba ne izgleda dobro ili gubi na težini

• osip zahvata regiju van pelena, uključujući kosu, lice ili ruke

• terapija ne pomogne ni nakon dva-tri dana

HIGIJENA JE NAJBOLJA PREVENCIJA I TERAPIJA

Pojavi pelenskog osipa pogoduju retko menjanje pelena i nepotpuna higijena tokom presvlačenja, antibiotska terapija, proliv, alergija na neke vrste hrane ili na gel iz pelena za jednokratnu upotrebu, te reakcija na deterdžent i omekšivač kod upotrebe pamučnih ili tetra pelena.

I neka stanja, poput nicanja prvih zubića, vakcinacije i uvođenja nemlečne hrane, pogoduju nastanku pelenskog osipa. Istu ulogu mogu da imaju i bakterijska i gljivična infekcija.

Da bi se pojava ojeda sprečila, Anđelka Kotević savetuje roditeljima da deci što češće menjaju pelene, a obavezno odmah posle stolice. Tada bebi deo ispod pelena treba oprati čistom vodom, dobro isprati genitalije, guzu i pregibe, posušiti kožu tapkanjem i pustiti je da se dobro osuši. Na kraju kožu valja namazati kremom, pa tek onda staviti pelenu.

Šta još može da pomogne?

Ako se koriste jednokratne pelene, treba voditi računa da njihova veličina bude u skladu sa težinom deteta, a ako se koriste pamučne ili tetra pelene, prati ih posebnim deterdžentima za bebeću odeću i dobro ih isprati. Pri pranju pelena ne treba koristiti omekšivač, a ako već morate, neka bude niskoalergogen.

Vlažne maramice, i to one bez mirisa, treba koristiti samo u izuzetnim prilikama.

OSLOBODITE BEBU OD PELENA, PRIJAĆE JOJ

Za predupređivanje pelenskog osipa koriste se kreme na bazi cinka, a ukoliko se ojed ipak pojavi, bebinu guzu i prevoje treba nežno oprati mlakom vodom.

– Bebu što češće ostavljajte razgolićenu, bez pelena, u prostoriji koja je dovoljno zagrejana. Beba će uživati, a koža će joj se lepo prosušiti – kaže naša sagovornica i dodaje da pre stavljanja pelene

kožu treba namazati tankim slojem kreme sa cink-oksidom.

Ponekad je, ukazuje, dovoljno samo da se promeni krema ili stavljaju pelene drugog proizvođača.

U pojedinim slučajevima pelenski osip je nešto više od iritacije mokraćom, stolicom ili trenjem. Tada pravilna nega nije dovoljna već je neophodna i određena terapija.

Izvor: Blic

Foto: yumama

Socio-emocionalni kalendar: Pravilan razvoj deteta od prve do treće godine

Rešite svoje roditeljske dileme pomoću kalendara koji iz meseca u mesec prikazuje pravilan razvoj emocija kod dece i eventualna odstupanja.

Socio-emocionalni kalendar: Pravilan razvoj deteta od prve do treće godine Foto: Shutterstock
Kako se razvijaju emocije kod jednogodišnjaka i dvogodišnjaka i da li kod mog deteta postoje odstupanja od razvojnih normi? Odgovor na ovo pitanje potražite u socio-emocionalnom kalendaru koji je napravio tim Yumama stručnih saradnika.

13 – 18 meseci

- Strah od nepoznatih osoba dostiže vrhunac. Jak strah pri odvajanju od bliskih osoba.

- Reaguje na svoje ime.

- Ponavlja aktivnost kojoj se ukućani raduju.

- Skida cipele i čarape, otkopčava rajsfešlus, pridržava čašu dok pije, pokušava da jede kašikom.

- Igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece.

- Negoduje kada drugo dete privlači pažnju na sebe – znaci ljubomore.

Odstupanja od razvojnih normi:

Javljanje stereotipnih pokreta, nekontrolisanog balavljenja, bezrazložnih nastupa uznemirenosti ili smeha i intervala odsutnosti. Moguća depresivnost usled dužeg odvajanja od bliskih osoba.

19 – 24 meseca

- Skida gaćice, pantalone, jaknu, zatvara rajsfešlus, pije samo iz šolje, uglavnom je suvo noću.

- Uživa u igrama borbe premetanja sa vršnjacima.

- Početak paralelne igre: igra se pored vršnjaka, povremeno im daje ili pokazuje igračku.

- Početak interesovanja za grupne aktivnosti.

- Prkos, jogunstvo. Izražena ljubomora.

- Reaguje na emocionalni izraz odraslog (empatija).

Odstupanja od razvojnih normi:

Ima napade besa, vriske ili smeha bez vidnog razloga.

Izvor: yumama.com