Nije retkost da se roditelji pitaju da li im deca dovoljno rastu u odnosu na uzrast, i druge mališane u razredu. Nekada se desi da je mlađe dete više od starijeg. Prvi savet treba potražiti kod pedijatra, a važno je i ne propustiti redovne sistematske preglede.

“Deca najviše porastu u prvoj godini života, između 20 i 25 centimetara. U drugoj – 12, a u trećoj osam centirmetara u proseku. Dalje, godišnje prosečno rastu između četiri i šest centimetara, a sa ulaskom u pubertet još deset do 15 centimetara”, rekla je dr Gordana Ivanov, pedijatar doma zdravlja “Zvezdara”.

Rast deteta najbolje se prati kroz redovne sistematske preglede.

“Važno je raditi kartu rasta. To je jednostavna i besplatna dostupna aplikacia koju pedijatri koriste. To je aplikacija u koju se unesu parametri, visina, koliko je dete na rođenju bilo teško i dugačko, koliko su visoki roditelji, kada je dete rođeno i dobije se kanal rasta i tačno se vidi koliki je potencijal rasta deteta i da li postoji neko odstupanje”, kaže Milica Milošević sa portala Stetoskop.

Na rast utiču genetika, uravnotežena ishrana, redovan san, psihosocijalno okruženje, fizička aktivnost.

“I neke hronične bolesti mogu da remete normalan rast i razvoj deteta”, dodala je dr Ivanov.

Kada se posumnja na problem, potrebno je obratiti se pedijatru koji će dete uputiti na analize krvi, koje mogu da pokažu kakav je rad jetre, da li je prisutna anemija… Kasnije se dete upućuje pedijatrijskom endokrinologu na dalje analize i lečenje, ukoliko je potrebno.

Doktorka Ivanov je ukazala na to da je važno da roditelji reaguju na vreme kada primete da postoji eventualni problem sa rastom kod deteta.

Naglasila je da će, kada se problem uoči na vreme, i ako se sa terapijom krene ranije, lečenje – biti uspešnije.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Veliki je procenat dece (preko 85%) koja u periodu adolescencije imaju problem sa pojavom bubuljica na licu i telu. Tokom puberteta povećava se količina androgenih hormona koji imaju značajan uticaj na lučenje lojnih žlezdi i dovode do proizvodnje veće količine sebuma i pojave akni.

Višak masnoće na koži lica menja fiziološko stanje kože što pogoduje razvoju pojedinih bakterija medju kojima najveće dejstvo na pojavu akni ima bekterija Propionibacterium acnes.

Prvi korak koji sva deca moraju da savladaju i pre ulaska u pubertet i pojave bubuljica je održavanje higijene lica i tela. Adolescenti (oba pola, posebno dečaci) uzrasta 12 -14 godina nemaju osnovne informacije o tome kako se neguje koža lica. Nekada kožu ne neguju dovoljno, a nekada za pojavu bubuljica može da bude odgovorno i korišćenje neadekvatnih sapuna za umivanje lica. Sredstva koja nisu prilagodjena osetljivoj tinejdžerskoj koži mogu da uzrokuju prekomerno sušenje kože i dodatno povećano lučenja sebuma. Veoma je važno izabrati sapun koji je medicinski testiran i koji ne dovodi do iritacije i isušivanje kože.

Različiti su tipovi kože kod tinejdžera i koža može da bude normalna, masna, suva, ili mešovita. Najveći procenat dece u tinejdžerskom periodu ima kombinovanu kožu (masnu u predelu čela i nosa, a suvlju ili normalnu na ostalim delovima tela.

Zbog čega je važno da se koriste sredstva za negu kože koja čuvaju kiselost kože u idealnim vrednostima (pH 5.5)?

Upotreba alkanih sapuna narušava fiziološku kiselost kože što pogoduje bakerijama kao što je P.acnes da se razmnožava. Očuvanje vrednosti kiselosti kože u idealnim vrednostima izmedju 5 i 6 sprečava mogućnost razvoja bakterija na površini kože i važno je za sve tipove kože. Kada se koriste neodgovarajuća sredstva, koži je potrebno i dva sata da se oporavi i vrati u normalne vrednosti a za to vreme je više podložna dejstvu negativnih uticaja iz spoljašnje sredine.
Pravilna higijena lica je najvažniji način u borbi protiv pojave bubuljica
Sebamed ClearFace svojim paletom proizvoda obezbedjuje kompletnu negu i čišćenje kože. Specijalno namenjena za negu kože tinejdžera kako bi se sprečila pojava bubuljica.

KORACI ZA NEGU KOŽE LICA:

1. Najvažniji korak je umivanje
Potrebno je da se dete svakodnevno umije i opere lice mlakom vodom i sapunom posebno prilagodjenim da prija koži adolescenata, dva puta dnevno ujutru i uveče. Posebno treba obratiti pažnju na regiju čela, obraza i nosa, odnosno T zonu koja predstavlja problematični deo lica na kome se najviše bubuljica stvara. Ukoliko se dete umiva sredstvima koja iritiraju kožu dolazi do uklanjanja površinskog zaštitnog sloja kože, zbog čega se koža trudi da nadoknadi ovaj gubitak i počinje da proizvodi još više sebuma. Nedostatak povšinskog zaštitnog sloja kožu čini izloženijom spoljašnjim negativnim uticajima i lakše dolazi do pojave infekcije. Kožu lica treba prati mlakom vodom jer topla voda stimuliše veću proizvodnju sebuma uz korišćenje adekvatnog sapuna.

Sebamed Clear Face sapun je sindet sapun koji se savetuje za umivanje i svakodnevnu negu lica dece uzrasta od 11-19 godina ili mladjih koji ranije ulaze u pubertet. Koristi se kao prevencija pojave akni i bubuljica u tinejdžerskom uzrastu a može da bude dobra nega i za oštećenu kožu sklonu aknama ukoliko se koristi neki drugi preparat koji ne pomaže da koža ostane čista i negovana. Uklanja višak sebuma i sprečava razvoj bakterija.
Posle pranja lica odgovarajućim sapunom lice je potrebno očistiti dva puta dnevno ujutru posle budjenja i uveče pred spavanje antibakterijskom penom. Ujutru se uklanja višak sebuma koji se stvorio tokom noći. Uveče treba očistiti lice od prljavštine iz spoljašnje sredine.

Sebamed clear face antibakterijska pena za čišćenje lica se koristi za intenzivno, antibakterijsko čišćenje lica a kožu ujedno i neguje. Pena može da se koristi i na mokroj i na suvoj koži i čuva površinski omotač kože.

2. korak – intenzivno čišćenje lica tonikom
Posle čišćenja lica najbolje je za dubinsku negu naneti tonik za lice koji rastvara višak masnoća i sprečava pojavu novih bubuljica. Clear Face tonik sprečava pojavu novih akni, on tonira i osvežava kožu, posebno za devojčice koje se šminkaju.

3. korak – nega lica i sprečavanje crvenila i iritirane kože
ClearFace gel za negu kože predstavlja prozvod za optimalnu dnevnu negu. Posebno se preporučuje za svakodnevno korišćenje kod osetljive kože lica. Sprečava rast bakterija i obnavlja kožu

Nekada se i pored redovne nege pojave bubuljice i njih je potrebno dodatno tretirati. Ne smeju da se diraju prljavim rukama i uvek je potrebno od početka ponoviti sve korake jer je možda nešto preskočeno u prethodnim danima. ClearFace gel protiv bubuljica se koristi za brzo zarastanje bubuljica uz dodatni antibakterijski efekat koji umiruje kožu. Sebamed ClearFace tonirani krem protiv akni pored direktnog dejstva na akne prikriva promene, crvenilo i nepravilnosti na koži svojom toniranom bojom.

Nekada deca posebno u periodu adolescencije ne razumeju važnost svih koraka za pravilno čišćenje lica i sprečavanje bubuljica i zato je potrebno odštampati kao podsetnih korake i svakodnevno ih se pridržavati. U prve 2-4 nedelje od primene sredstava za negu lica Sebamed Clear face, dolazi do značanog smanjenja akni i ne pojavljuju se nove akne a stanje se održava redovnom negom. Cilj terapije je smanjenje stvaranje sebuma, uklanjanje viška sebuma, očuvanje higijene i uklanjanje nečistoća zbog čega će se i bubuljice manje stvarati.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Roditelji često detetu koje još uvek ne hoda kupuju guralicu misleći da će uz nju brže prohodati. Kako je dete nezrelo za samostalan hod, hodanje uz pomoć nestabilne guralice često se završava padanjem, nekad i povređivanjem, a skoro uvek strahom zbog iznenadnog pada.

Pravo vreme da dete koristi guralicu tako što se za nju pridržava je kada već samostalno hoda i ona mu tada služi da uvežbava promenu pravca kretanja, da hoda brže ili sporije i da se zaustavi jer deca u prvim danima kada prohodaju imaju problem sa usporavanjem i zaustavljanjem.

Ako na guralicu dete može da sedne, kasnije će se odgurivati nogama i na taj način će se kretati, a ukoliko ima pedale to će biti prilika da nauči da ih okreće i na taj način se kreće, što je odlična priprema za vožnju bicikla. Kada se dete prerano stavi na guralicu dok još nije u stanju da okreće pedale i roditelji ga na njoj voze, uglavnom ne želi da ih okreće jer je to dodatni napor a već je naučilo da ga guraju.

Čim se dete stabilizuje u hodu što se dešava u periodu od 2-3-4 meseca od kako se samostalno pustilo, može da gura trotinet i da se jednom nogom odguruje i tako se kreće. Sada se mogu naći trotineti za najmlađi uzrast sa sedištem tako da u početku može da se koristi kao tricikl, a onda i kao trotinet.

Deca od 2 god mogu da koriste tricikl bez pedala ukoliko se osećaju nesigurno, ali i bicikl bez pedala koji u svakom trenutku mogu da kontrolišu spuštanjem nogu i zaustavljanjem. Njih možete naći pod nazivom guralica (bicikl bez pedala), dete kreće tako što se odgurne nogama, podigne ih u vazduh i držeći se za upravljač održava radnotežu. Pomoćni točkovi na biciklu daju lažnu sigurnost i usporavaju uspostavljanje i održavanje ravnoteže.

Veličina bicikla se određuje prema veličini točkova odnosno prema visini deteta.

VELIČINA TOČKA

Godine deteta

Visina deteta

Tricikli 1-3 85-100 cm
12” 2-4 85-100 cm
14” 3-5 95-110 cm
16” 4-6 105-120 cm
20” 5-7 (bicikl sa pomoćnim točkovima)6-8 (bicikl bez pomoćnih točkova) 120-135 cm
24” 8-10 135-145 cm
26” 10+ 145+
Neka deca prvo nauče da voze rolere ili da klizaju, neki čak i da skijaju ali većina prvo savlada vožnju bicikla. Sve jedno je šta će prvo naučiti važno je da ovladaju ovim veštinama do navršene pete godine jer sva deca to do tada mogu. Razvoj motorike im to omogućava kao i odsustvo straha, problem je jedino strah roditelja ili njihova nezainteresovanost za ove aktivnosti.

Od šeste godine pa na dalje deca počinji da se plaše, više nemaju osećaj da sve mogu i počinji da uočavaju razlike u sposobnostima. Tada mnogo teže uče, naročito ako su roditelji previše zabrinuti pa ih ne ohrabruju da nešto novo probaju.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Da bismo se povezali sa detetom i uspešno ostvarili komunikaciju potrebno je da razumemo šta dete misli i oseća, a naša sposobnost da se uskladimo i reagujemo u skladu sa detetovim potrebama jesu temelj za izgradnju dobrog odnosa.

Spoznajna interakcija, odnosno dijalog roditelja i deteta jeste jedan od koraka ka dobrom odnosu. Spoznajna interakcija je trenutak zajedničke pažnje, gde odrasla osoba pokazuje intresovanje za ono što je dete primetilo/zapazilo i to dodatno opisuje i objašnjava kroz ono što dete radi i doživaljava.

Deca su po prirodi radoznala i imaju potrebu da istražuju, ali i da razumeju svet oko sebe. Bliske osobe su najbolja podrška u tome, one pomažu detetu da iskuse, ali i da daju smisao tome šta dete radi, vidi, oseća. Zajedničko učenje ima najvećeg uticaja na dalji razvoj. Svakodnevne situacije, trenutne situacije, u kojim se dete nalazi jesu one koje bi trebalo iskoristiti za uspostavljanje spoznajne interakcije.

Kako možemo da iskoristimo svakodnevne rutine kako bi uspostavili interakciju sa detetom i pružili podršku u razvoju?

Pružanjem podrške detetu da se usmeri na događaje u svojoj okolini
Pridruživanjem naše pažnje detetovom trenutnom intreseovanju dajemo detetu znak da nas zanima ono što ono gleda/istražuje. Tada možemo opisati ono što dete radi, objasniti kratkim i jasnim rečenicama zašto ili kako nešto funkcioniše, ali i oponašati ono što dete radi u tom trenutku. Ukoliko želimo da dete imitira nas moramo i mi pružiti detetu to isto. Kako se dete razvija tako će se i sam zajednički predmet interesovanja moći nadograditi, odnosno moći ćemo da nadogradimo spoznajnu interakciju te ćemo detetu onda ukazati na neki novi element ili probati da usmerimo njegovu pažnju na neko novo iskustvo “Pogledaj ovu pticu!”.

 Ne možemo očekivati od deteta da razvije spoznajnu interakciju ukoliko mi ne dajemo primer – npr. dete jede, a mi gledamo u telefon svaki put. Kako bi dete upoznalo svet oko sebe bitno je i da mi budemo usmereni na ono na šta je dete usmereno, te bi u tim trenucima bilo poželjno da opisujemo šta dete radi, jede i da dopunimo iskustvo sa naglašenim rečima – “Mmmm, što je lepa ova jabuka. Baš je slatka. Njam-njam.”.

 Davanje značenja onome što dete doživaljava
Odrasla osoba pruža podršku opisivanjem i približavanjem sveta detetu, odrasla osoba je tu da pruži informaciju o značenju i funkciji stvari koje nas okružuju. Detetovo razumevanje, tj. mozak još nije dovoljno razvijen kako bi moglo da primi i obradi šturu informaciju, već će ono što želimo da detetu kažemo biti preneseno kroz “živu” reč i izražavanje osećanja.

Bogaćenje detetovog iskustva
Pružiti priliku da se nešto proba i iskusi, jer dete koje stalno u četiri ista zida ono nema priliku da isproba i iskusi nešto novo. Mi smo tu da objasnimo i proširimo ono što zajedno doživimo sa detetom, tj. da povežemo ranija iskustva sa onim tretnutnim, npr. “Sećaš se kako smo juče bili kod bake i pravili palačinke…).

Roditelji i odrasle osobe iz detetovog okruženja pomažu da dete nauči da se skoncentriše, da posmatra, uoči, razlikuje. Mi smo ti koji imenovanjem i opisivanjem pružamo detetu informaciju o predmetima i bićima iz sveta oko nas:

Imenujemo – To je auto.
Opisujemo osobine – Auto je žut.
Proširujemo opisivanje i verbalni iskaz – Auto vozi brm brm. Auto vozi ulicom.

Mi smo tu da slici, predmetu, novom pojmu damo značenje i vrednost koja je detetu potrebna kako se dalje spoznajno razvijalo. Zajednička pažnja, spoznajni dijalog jesu jedan od bitnih faktora koji utiču na razvoj deteta u ranom uzrastu.

izvor:najboljamamanasvetu.com

Sa dolaskom zimskih meseca i hladnih dana mnogi roditelji se plaše da svoju decu izvedu napolje zbog prehlada i razboljevanja. Parkovi i igrališta su se ispraznili a deca se više igraju kod kuće i u igraonicama gde ih vrebaju virusi u zatvorenom prostoru.

Evo nekoliko saveta za boravak dece napolju u toku zimskih meseci:

 Bebe do prve godine mogu i treba da borave napolju svakoga dana najmanje pola sata osim u slučaju kada je temperatura vazduha ispod -10, kada duva jak vetar, kada je magla, snežna mećava i kada je jako vlažno. U svim ostalim situacijama se preporučuje boravak dece do prve godine u trajanju do pola sata a za stariju decu duže. Ako je mnogo hladno starija deca mogu da borave u nekoliko navrata u toku dana po pola sata.

 Boravak na svežem vazduhu pomaže za jačanje imuniteta i čisti disajne puteve.

Boravak na dnevnoj svetlosti poboljšava očni fokus i odmara oči.

Za psihološki razvoj je važno da dete ima kontakt sa prirodom, da skuplja lišće i jesenje plodove, da se grudva i sanka.

Što je napolju hladnije, to je u vazduhu manje uzročnika bolesti. Nemojte misliti da ćete zaštititi bebu od prehlade ako je budete držali u zatvorenom i pretopljenom prostoru. Što češće je budete izvodili, biće zdravija.

 Starija deca sve više vremena provode kod kuće, igrajući igrice i gledajući televizor. Ove promene dovele su do ozbiljnog pogoršanja zdravlja dece, sve je više dece koja imaju problem sa gojaznošću, povećanim šećerom ili visokim pritiskom. Roditelji puno rade i plaše se da svoju decu puste napolje samu. Još je gora situacija zimi kada je i roditeljima hladno pa ni ne vode decu napolje. U britanskom časopisu The Gardian postoji tekst u kome piše da današnja deca provode manje vremena napolju nego zatvorenici. Najnovija istraživanja pokazuju da svako deseto dete iz Britanije, u toku protekle godine nije bilo u parku, šumi, na plaži NI jednom, a preko 75% dece provede napolju manje od jednog sata dnevno a zimi se ovo vreme spusti na neverovatnih 10 minuta dnevno koje se svede na odvodjenje u školu ili vrtić.

Kako obući dete zimi?

Ako je napolju sneg i jako hladno dobro je da dete ima skafander i nepromočive cipele ili čizme. Za malu decu su potrebi i šal, kapa i rukavice, a ako se dete pokvasi treba ga presvući. Osnovno pravilo oblačenja bebe prilikom izvođenje u zimskim mesecima glasi: obucite dete onako kako ste i sami obučeni, a bebi treba jedan sloj odeće više. Detetu ne treba stavljati ništa preko lica dobro je da slobodno diše i čisti svoje disajne puteve na svežem vazduhu. Vazduh pod šalom se kondenzuje, pa ako je predeo oko bebinih usta i nosa vlažan, lakše se razvijaju mikroorganizami. Bitno je da se mala deca ne pretopljavaju jer bebe kada se rode još uvek nemaju u potpunosti razvijen centar za termoregulaciju.

Za bebe koje su još u kolicima dobra opcija je topli zimski muf i ćebence za pokrivanje pa se beba tokom šetnje može raskomotiti. Ako bebi nosic procuri dok ste napolju nemojte se brinuti, kad udjete u toplo trebalo bi da prestane. Kožu lica i ruku koje su izložene hladnom vazduhu zaštitite kremom koja je prilagodjena za zimske mesece kako koža ne bi ispucala od hladnoće i vetra.

Deca vole sneg i uživaju u igrama na snegu. Veoma su spretni za sportove klizanja i skijanja kada nauče ove sportove od malih nogu jer nemaju strah. Već oko četvrte godine mogu da klizaju i skijaju ukoliko pokažu interesovanje. Kada započnu da klizaju potrebno je da često klizaju kako bi savladali ovaj sport. Deca nemaju strah i osećaju se važno što nauče neku novu aktivnost. Na sankanje i grudvanje mogu čim nauče da stoje/sede. U početku potrebno je da ih neko drži na sankama a kasnije kako rastu mogu i sama. Nije strašno ako dete u toku igre bude pogodjeno u lice snegom, neće se od toga prehladiti, ali svakako deci treba skrenuti pažnju da izbegavaju gadjanje u lice da ne bi promrzli otkriveni delovi tela.

Pustite svoju decu da se igraju na zimi i na snegu. Prednosti vezane za zdravlje dece koje borave na zimi su dugoročne. Zatvoreni prostori, a posebno igraonice su pogodne za razvoj virusa, koji se brzo šire sa jednog na drugo dete.

Kao što kaže pesmica: Zima zima e pa šta je…..nek mi nosić pocrveni…eto to je to je sve

izvor:mojpedijatar.co.rs

Deca koja lošije spavaju imaju slabije rezultate na testovima čitanja u odnosu na vršnjake koji imaju dobar san.

Nova studija utvrdila je vezu imeđu kvaliteta spavanja i sposobnosti čitanja kod dece. Deca koja lošije spavaju imaju slabije rezultate na testovima čitanja u odnosu na vršnjake koji imaju dobar san.

Studija objavljena u časopisu British Journal of Educational Psychology pokazuje da problemi sa spavanjem negativno utiču na dečiju sposobnost čitanja. Obuhvaćeno je 339 dece uzrasta od 4 do 14 godina, čiji roditelji su odgovarali na upitnik o detetovim navika spavanja, dok je deci pomoću testova utvrđen nivo čitalačke sposobnosti.

Deca koja po navodima roditelja pate od problema sa spavanjem, pospanosti u toku dana i izrazitog umora pred spavanje (što su sve znaci povećanog zamaranja), imala su lošije rezultate na testovima čitanja.

“Dobre čitalačke sposobnosti su snažan pokazatelj akademskog uspeha i budućeg profesionalnog uspeha, pa preporučujemo da deca koja imaju problema sa spavanjem budu pod posebnim nadzorom kada je u pitanju njihov napredak u čitanju, a takođe bi trebalo i proveriti kvalitet sna kod dece koja otežano čitaju,” kaže dr Ana Džojs sa Ridžents univerziteta u Londonu i dodaje da rano otkrivanje problema sa spavanjem i čitanjem može poboljšati akademske ishode kod dece.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kao posledica prirodnog razvoja samosvesti, stidljivost se javlja između četvrte i pete godine života . Kada se postide, deca retko govore dobrovoljno, ostvaruju mali ili nikakav kontakt očima, često gledaju u pod u blizini nepoznatih ljudi i osećaju se napeto, zabrinuto ili uplašeno u nepoznatim situacijama.

Iako je osećaj stida univerzalan i gotovo sva deca su ponekad povučena, suzdržana i stidljiva, kod nekih je ovaj osećaj konstantan i prisutan je u većini socijalnih situacija.

Zašto su neka deca stidljivija od drugih?

Kao i ostale karakteristike socio-emocionalnog razvoja, i stidljivost se razvija pod uticajem različitih faktora od kojih su neki uslovljeni nasleđem, a drugi iskustvima i načinom komunikacije u okolini u kojoj dete odrasta (porodica, vrtić, škola, vršnjaci i sl.). Tako, na primer, dete koje je po prirodi povučeno, roditelji često instinktivno nastoje da nateraju da izađe iz „oklopa“ svoje stidljivosti i forsiraju ga na druženje, razne aktivnosti i iskustva. Iako iz najbolje namere, roditelji na ovaj način samo dodatno podstiču i održavaju detetovu stidljivost i socijalnu inhibiranost.

Kada je stidljivost problem?

Iako stidljivost ima i neke pozitivne aspekte (stidljiva deca manje ulaze u konflikte i primerenije se ponašaju u školi), kada počne negativno da utiče na detetovo socijalno, emocionalno i akademsko funkcionisanje, tada već postaje problem. Na primer, pokazalo se da vršnjaci mogu da izbegavaju da se igraju sa jako stidljivom decom, percipirajući ih kao nedruželjubivu i nezainteresovanu. Na ovaj način, koče njihov socijalni razvoj i povećavaju šansu za razvoj niskog samopoštovanja. Takođe, s obzirom na to da su jako tiha, često ne dobijaju potrebnu pomoć i pažnju u školi, što može rezultirati lošijim školskim uspehom. Zbog manjka prijatelja i adekvatnih socijalnih i komunikacijskih veština, stidljiva deca mogu da postanu usamljena i depresivna. Ukoliko im se ne pruži pomoć, stidljivost može da se pogorša i prati dete i u odraslom dobu.

Smernice za roditelje

Kako bi pomogli svom detetetu, roditelji treba da imaju na umu da se stidljivost ne može „izlečiti“, ali se može korigovati do mere koja je neophodna za normalan i funkcionalan život. Dakle, rešenje je naučiti dete kako da se nosi sa tim osećajem. U tome im mogu pomoći sledeće smernice:

Izbegavati etiketiranje dece kao “stidljive“
Etiketiranje dece kao stidljive podstiče ih da na svoju povučenost gledaju kao trajnu i nepopravljivu osobinu. To može dovesti do toga da tu ulogu dete ispuni bez želje i napora da se promeni. Kada se suoči sa nekom novom situacijom, dete koje je usvojilo etiketu „stidljiv” može da pretpostavi: „Stidljiv/a sam, pa to ne mogu da učinim“. Umesto da roditelji svoju decu okarakterišu kao stidljivu, trebali bi samo da opišu njihovo ponašanje. Na primer: ,,Nikoli treba malo vremena da se navikne na novu situaciju” ili ,,Ana voli da razmisli pre odgovaranja”.

Pokazati empatiju i razumevanje
Prvi korak u prevazilaženju neke neugodne emocije, pa tako i stida, jeste prepoznavanje i prihvatanje. Komentari poput ,,Nemaš čega da se stidiš” i ,,Ti si veliki dečak/devojčica, prerastao/la si stidljivost”, direktno negiraju emociju i sugerišu detetu da može da je isključi kao na ,,prekidač”. Umesto toga, bilo bi bolje reći detetu „Vidim da ti je neprijatno” ili „I ja sam se nekad stidela da govorim pred odjeljenjem”. Na ovaj način roditelji šalju detetu poruku da prepoznaju emociju koju ono oseća, prihvataju je i govore mu da je to u redu.

Ne govoriti umesto stidljive dece
Kada dođe do situacije u kojoj druga deca ili odrasli postave pitanje stidljivom detetu, roditelji često budu u iskušenju da odgovore umesto njega, kako bi mu na neki način pomogli i olakšali neprijatnu situaciju. Međutim, roditelji koji odgovaraju na pitanja i govore umesto svoje dece, dugoročno mogu samo da pojačaju stidljivo ponašanje. Deca moraju da nauče da govore sama za sebe, a to mogu da učine samo ako im se za to pruži prilika.

Učenje socijalnih veština
S obzirom na to da stidljiva deca nisu imala prilike da nauče i razvijaju socijalne veštine u interakciji sa vršnjacima i drugim osobama, mogu imati posebne koristi od eksplicitnih smernica i saveta. Roditelji mogu da nauče svoju decu specifičnim socijalnim veštinama poput upoznavanja novih ljudi, predstavljanja, uspostavljanja kontakta očima, pridruživanja igri… Da bi ih podučili i sa njima vežbali ove veštine, roditelji mogu da koriste lutke ili da igraju igru uloga za različite socijalne situacije.

Podstaći promene polako
Prilikom podsticanja i osnaživanja deteta u prevazilaženju stidljivog ponašanja, roditelji uvek moraju da vode računa o takozvanoj zoni ugodnosti deteta. To znači da dete ne bi trebalo „gurati u vatru“ socijalnih dešavanja, već ga pustiti da samo odluči kada i kojom brzinom će se uključiti u neku aktivnost. Na primer, mogli bi nekoliko puta da ga odvedete da posmatra neku aktivnosti prije nego što odluči hoće li da se priključi. Takođe, roditelji mogu sa detetom da uvežbavaju ponašanje pre nego što se upuste u stvarnu situaciju

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kada beba stigne na svet, odmah svi počinju da razmišljaju na koga liči i kako će izgledati kada poraste. Tako se gotovo svaki roditelj i tokom odrastanja pita koliko će dete biti visoko.

A od čega visina deteta zavisi?

Nije moguće odrediti tačnu visinu koju će dete imati kad poraste. Dete će tokom puberteta naglo rasti, a na visinu mogu da utiču:

Genetika
Hormoni
Neuhranjenost
Bolesti
Genetske abnormalnosti
Upotreba određenih lekova
Neki dodatni faktori, poput klime, vežbi, zagađenja, spavanja i slično.

Kako da znam koliko će dete biti visoko?

Kada su u pitanju devojčice - Od tatine visine oduzmite 12 cm, pa dodajte maminu visinu. Dobijeni broj podelite sa dva i dobićete otprilike detetovu visinu.

Kada su u pitanju dečaci - Na maminu visinu dodajte 12 cm, pa dodajte tatinu visinu. Dobijeni broj podelite sa dva i dobićete otprilike visinu svog deteta.

Ovako, naravno, nećete odrediti tačnu visinu deteta, ali možete znati koliko će otprilike dete biti visoko.

izvor:yumama.mondo.rs

Sa dolaskom zimskih meseca i hladnih dana mnogi roditelji se plaše da svoju decu izvedu napolje zbog prehlada i razboljevanja. Parkovi i igrališta su se ispraznili a deca se više igraju kod kuće i u igraonicama gde ih vrebaju virusi u zatvorenom prostoru.

Evo nekoliko saveta za boravak dece napolju u toku zimskih meseci:

Bebe do prve godine mogu i treba da borave napolju svakoga dana najmanje pola sata osim u slučaju kada je temperatura vazduha ispod -10, kada duva jak vetar, kada je magla, snežna mećava i kada je jako vlažno. U svim ostalim situacijama se preporučuje boravak dece do prve godine u trajanju do pola sata a za stariju decu duže. Ako je mnogo hladno starija deca mogu da borave u nekoliko navrata u toku dana po pola sata.

 Boravak na svežem vazduhu pomaže za jačanje imuniteta i čisti disajne puteve.

Boravak na dnevnoj svetlosti poboljšava očni fokus i odmara oči.

Za psihološki razvoj je važno da dete ima kontakt sa prirodom, da skuplja lišće i jesenje plodove, da se grudva i sanka.

Što je napolju hladnije, to je u vazduhu manje uzročnika bolesti. Nemojte misliti da ćete zaštititi bebu od prehlade ako je budete držali u zatvorenom i pretopljenom prostoru. Što češće je budete izvodili, biće zdravija.

 Starija deca sve više vremena provode kod kuće, igrajući igrice i gledajući televizor. Ove promene dovele su do ozbiljnog pogoršanja zdravlja dece, sve je više dece koja imaju problem sa gojaznošću, povećanim šećerom ili visokim pritiskom. Roditelji puno rade i plaše se da svoju decu puste napolje samu. Još je gora situacija zimi kada je i roditeljima hladno pa ni ne vode decu napolje. U britanskom časopisu The Gardian postoji tekst u kome piše da današnja deca provode manje vremena napolju nego zatvorenici. Najnovija istraživanja pokazuju da svako deseto dete iz Britanije, u toku protekle godine nije bilo u parku, šumi, na plaži NI jednom, a preko 75% dece provede napolju manje od jednog sata dnevno a zimi se ovo vreme spusti na neverovatnih 10 minuta dnevno koje se svede na odvodjenje u školu ili vrtić.

 Kako obući dete zimi?

Ako je napolju sneg i jako hladno dobro je da dete ima skafander i nepromočive cipele ili čizme. Za malu decu su potrebi i šal, kapa i rukavice, a ako se dete pokvasi treba ga presvući. Osnovno pravilo oblačenja bebe prilikom izvođenje u zimskim mesecima glasi: obucite dete onako kako ste i sami obučeni, a bebi treba jedan sloj odeće više. Detetu ne treba stavljati ništa preko lica dobro je da slobodno diše i čisti svoje disajne puteve na svežem vazduhu. Vazduh pod šalom se kondenzuje, pa ako je predeo oko bebinih usta i nosa vlažan, lakše se razvijaju mikroorganizami. Bitno je da se mala deca ne pretopljavaju jer bebe kada se rode još uvek nemaju u potpunosti razvijen centar za termoregulaciju.

Za bebe koje su još u kolicima dobra opcija je topli zimski muf i ćebence za pokrivanje pa se beba tokom šetnje može raskomotiti. Ako bebi nosic procuri dok ste napolju nemojte se brinuti, kad udjete u toplo trebalo bi da prestane. Kožu lica i ruku koje su izložene hladnom vazduhu zaštitite kremom koja je prilagodjena za zimske mesece kako koža ne bi ispucala od hladnoće i vetra.

 Deca vole sneg i uživaju u igrama na snegu. Veoma su spretni za sportove klizanja i skijanja kada nauče ove sportove od malih nogu jer nemaju strah. Već oko četvrte godine mogu da klizaju i skijaju ukoliko pokažu interesovanje. Kada započnu da klizaju potrebno je da često klizaju kako bi savladali ovaj sport. Deca nemaju strah i osećaju se važno što nauče neku novu aktivnost. Na sankanje i grudvanje mogu čim nauče da stoje/sede. U početku potrebno je da ih neko drži na sankama a kasnije kako rastu mogu i sama. Nije strašno ako dete u toku igre bude pogodjeno u lice snegom, neće se od toga prehladiti, ali svakako deci treba skrenuti pažnju da izbegavaju gadjanje u lice da ne bi promrzli otkriveni delovi tela.

Pustite svoju decu da se igraju na zimi i na snegu. Prednosti vezane za zdravlje dece koje borave na zimi su dugoročne. Zatvoreni prostori, a posebno igraonice su pogodne za razvoj virusa, koji se brzo šire sa jednog na drugo dete.

Kao što kaže pesmica: Zima zima e pa šta je…..nek mi nosić pocrveni…eto to je to je sve ?

izvor:mojpedijatar.co.rs

Prepoznajte disgrafiju i pomozite detetu. Disgrafija je nesposobnost deteta da savlada veštinu pisanja. Teškoće, odnosno greške nisu povezane sa neznanjem pravopisa , a prisutne su bez obzira na pravilan intelektualni razvoj deteta, dobar sluh i vid.

Već u predškolskom uzrastu možemo predvideti da li bi dete moglo imati problem sa pisanjem i čitanjem, i to kroz ispitivanje glasovne analize i sinteze. Ako dete ne uspe da prepozna glas od sloga i ne uspe da spoji određene glasove u reč,moguće je da će imati poteškoće u pisanju i čitanju.

Za pravilno pisanje i čitanje potreban je pravilan i razvijen usmeni govor, razumevanje pročitanog i povezivanje sa izgovorenim. Kod dece je bitno stimulisati razvoj govora (funkcije analize i sinteze), razvoj vizuelne percepcije, motorike, memorije, grafomotorike i pažnje.

Pisanje je složen proces koji integriše sve moždane funkcije. Prva funkcija koja se uključuje u toku pisanja je dobar fonemski sluh, kao i fonematska percepcija koja pomaže pri uočavanju redosleda i položaja glasova u rečima. Zatim je potrebno svaki glas vezati za slovo te je vizuelna percepcija i memorija pored poznavanja slova jako bitna.

Završna faza podrazumeva čitko pisanje slova uz dobro izdiferenciranu finu motoriku prstiju i šake tj.grafomotoriku.
Kod neke dece sa teškoćama u pisanju uočavaju se znaci hiperaktivnosti i emocionalne nestabilnosti.

Pisanje nije mehaničko, već oblik i veličina slova proizlaze iz emocionalnog i psihičkog stanja osobe koja piše. Na izgradnju rukopisa takođe utiče i priprema ruke i vidne kontrole u predškolskom periodu, nivo psihomotornog razvoja.

Dete treba učiti da pravilno drži olovku, da ne pritiska dok crta, da pravi oblike od plastelina, seče makazicama papir, da spaja linije i da to bude osmišljeno kroz igru -jer tako najbolje uči.

Pravilan govor je prvi uslov za sprečavanje poremećaja pisanja i čitanja. Važno je razviti pravilnu artikulaciju (izgovor glasova) njihovo razlikovanje po zvučnosti i mestu stvaranja, razviti pažnju i slušno pamćenje.

Posebno je važno da dete shvati svoju telesnu šemu i prostorne odnose: gore-dole, desno-levo, unutra-spolja, ispred-iza, ispod-iznad, u, na, pored, između. Prostorno-vremenski redosled je takođe bitan: razumevanje šeme dana, dana u nedelji, meseci u godini, godišnja doba. Stimulisati razvoj motorike prstiju: skupljanje sitnih predmeta sa stola pomoću dva prsta, konstruisanje raznih figurica i slika od štapića, koristiti papir i olovku -precrtavati, spajati tačkice, bojiti i docrtavati .
Što je rečnik deteta bogatiji i razvijenija gramatička strana govora, veština pisanja i čitanja će se brže razviti.
Razvojni poremećaji pisanja (razvojne disgrafije) dele se na:vizuelne, auditivne, jezičke i grafomotorne.
Većina prvaka tiho izgovara svaku reč pri pisanju, jer im to pomaže da provere glasovnu strukturu reči. Ako je izgovor glasova nepravilan, dete će ga automatski primeniti u pisanju. Nedovoljna motorna spretnost ruku i prstiju i vidno-motorna koordinacija pokreta takođe predstavlja izuzetne teškoće u pisanju. Dete piše ispod ili iznad linije , slova su ćoškasta.

Pisanje je u početku lepo, ali sporo, dete se brzo zamara ima bol u ruci, te rukopis postaje sve ružniji. Spremnost deteta za pisanje može se proveriti u vrtiću, pred polazak u školu, a najbolje je krajem prvog meseca od početka školske godine, nakon adaptacije deteta na školske uslove.
Najjednostavniji oblik je prepis, prepisivanje sa štampanog teksta na pisani ili obrnuto.Uspešnost je uslovljena vizuelnom i grafomotornom razvijenošću.

Pisanje po diktatu je složenija vrsta pisanja jer uključuje i slušnu kontrolu, posebno fonemski sluh. Dete prvo mora da čuje diktirani sadržaj , da ga zapamti i prati svojim unutrašnjim govorom.

Pisaće slova onako kako ih izgovara i oblikovati prema dozrelosti prostorne orjentacije. Složenija vrsta pisanja obuhvata: opisivanje jedne ili više slika u nizu, dogadjaja, pisanja na zadatu temu i kreativno pisanje.

Njihova realizacija pored opisane fiziološke osnove zavisi još i od intelektualnih sposobnosti i jezičke razvijenosti.
Zadatak roditelja je da učvršćuje veštine koje dete postepeno usvaja, tako što će se u radosnoj i opuštenoj atmosferi potpuno posvetiti detetu oko sat vremena dnevno.

Ne treba da obavljaju zadatak umesto njega, ne uporedjivati ga sa drugom decom, već ga podržavati, upućivati i pohvaljivati. Treba obezbediti korisne i zanimljive materijale za vežbanje kod kuće kako bi na maštovit i kreativan način pretvorili svaku vežbu u zabavnu igru.

izvor:mojpedijatar.co.rs