Zbog čega može da ih boli stomakMališani se najčešće žale na bolove u stomaku. Ali, nažalost, roditelji se ponekad ne snalaze i ne preduzimaju prave mere kako bi otklonili tu tegobu. Kako treba da postupite?

Lečenje zavisi od uzroka

Bolove u stomaku izazivaju najrazličitiji razlozi: virusne infekcije, trovanje, zatvor, paraziti, alergija, upala slepog creva, stres… To znači da će lečenje zavisiti od dijagnoze koju postavi lekar. Ali mama može da pomogne mališanu na taj način što će ga odmah ispitati gde ga boli i kako ga boli.
Do tri godine deca, nažalost, ne umeju da objasne prirodu bola koji osećaju. Shvatićete da li vašeg mezimca muče kolici ili ga stomačić samo tišti po tome da li vrišti i mlatara nožicama ili samo tiho plače.

Posle treće godine dete već može prstićem da pokaže mesto gde ga boli, ali samo u trenutku kad oseti bol. Sledećeg dana u ordinaciji lekara već neće moći da se seti šta ga je mučilo.

Lekaru je bitno da sazna karakter i intenzitet bola: da li je jak ili slab, da li se javlja u napadima ili je konstantan i neprekidno tišti. Bol u vidu napada je opasniji i tom slučaju je bolje odmah konsultovati lekara, to jest odvesti dete u ordinaciju ili pozvati Hitnu pomoć.

Pogledajte na sat u trenutku kad vam se dete požali na bol u stomaku. Uporan bol koji traje više od pola sata ne treba zanemariti i neophodno je konsultovati se sa stručnjakom.

Kad odmah treba zvati Hitnu pomoć

Oštar, jak bol u stomaku zahteva hitnu konsultaciju s hirurgom. Bol može biti praćen povraćanjem i povišenom temperaturom. Razlog može biti upala slepog creva ili zavezana creva. I jedno i drugo treba shvatiti vrlo ozbiljno. Ukoliko zagnojeno slepo crevo pukne, gnoj, a s njim i infekcija, proširiće se po celom abdomenu. Na upalu slepog creva se može posumnjati ukoliko dete locira bol u donjem desnom delu stomaka. Stavite mališana na desni bok i polako i oprezno mu pritisnite desnu stranu stomaka, a onda naglo sklonite ruku. Ako ga boli više kad sklonite ruku nego kad pritiskate, najverovatnije je reč o slepom crevu.

Zavezana creva (u stručnoj terminologiji ileus) nastaju kad ne postoji normalan protok sadržaja kroz creva. Bol je jak, praćen je povraćanjem, nadutošću stomaka, nagomilavanjem gasova i nemogućnošću obavljanja velike nužde. Nipošto ne pribegavajte samolečenju, već odmah odvedite dete kod hirurga.

Četiri jednostavne pretrage

Lekar kome ste doveli dete s bolovima u stomaku treba da uradi četiri osnovne pretrage: analizu mokraće, stolice, krvi i ultrazvuk abdomena.
Analiza krvi i mokraće pokazaće lekaru da li u organizmu postoji bilo kakva upala. Analiza stolice će isključiti gliste i druge parazite i dati informaciju o radu pankreasa. Ultrazvuk će pokazati stanje drugih unutrašnjih organa (jetre, žučne kese, bubrega, bešike…).

Paraziti se često prenebregavaju kao potencijalni uzročnici bola, ali oni ipak nisu tako retki kao što se misli, naročito leti, kada se dete igra u pesku, ali i zimi kad hrani i mazi mačke i pse lutalice.

Bolovi „iz glave“

Ipak, najrasprostranjeniji uzrok bolova jesu funkcionalni poremećaji u radu probavnog trakta. Oni su najčešće izazvani stresom, emocionalnom napetošću… Sve što dete snažno preživljava – od straha, preko uzbuđenja, pa do radosti – može izazvati bol u stomaku.

U slučaju da je reč o nekom funkcionalnom poremećaju, lekar ništa ne otkriva prilikom pregleda. A dete zbog emocionalne napetosti ima smanjen tonus na jednom kraju creva, a na drugom spazam, zbog čega je narušen celokupan tonus, što izaziva bol. Takvi bolovi se javljaju kod male dece koja teško podnose razdvajanje od roditelja kad krenu u vrtić. Ili pred polazak u školu, kad imaju kontrolni zadatak, ako ih očekuje propitivanje i slične situacije emocionalne napetosti.

Ukoliko je lekar isključio sve druge uzroke bola, najverovatnije se radi o funkcionalnom poremećaju. Roditelji treba da se potrude da otkriju šta muči mališana, da ga rasterete suvišnih obaveza, pomognu mu ako nešto ne shvata u školi i postaraju se da dovoljno spava. Preporučuju se i čajevi od smirujućih trava.

Pametni postupci

U slučaju jakog, oštrog bola, odmah će pozvati Hitnu pomoć.

Ukoliko dete oseća tup bol, mama će zapamtiti vreme kada se mališan požalio, pitaće ga gde ga boli i prvo će ga staviti na nošu. A sutradan će ga ipak odvesti kod lekara.

Nikada neće svom mezimcu dati analgetik jer će se time opšta slika maskirati, a problem će ostati nerešen.

Neće mu staviti termofor na stomačić jer to ne sme da se radi kod upale slepog creva.

Neće pojiti i hraniti dete koje se žali na jak bol u stomaku. Tečnost se preporučuje samo ako ste sigurni da je reč o trovanju hranom: bol u stomaku je praćen mučninom i prolazi ili se smanjuje posle povraćanja i proliva.

Najveća greška je zaključiti da mališana boli stomak kao što i vas ponekad boli i ne odvesti ga kod lekara.

Koji su simptomi rasta zuba?

Dok kod neke djece prvi zubi kao da izrastu bez ikakvih problema, za druge je to bolan i dugotrajan proces. Crvene i otečene desni, izrazito pojačano lučenje pljuvačke, besane noći, neredovno hranjenje, griženje i nervoza mogu biti znaci da su zubi na putu, i za te bebe i njihove roditelje rast zuba nije nimalo zabavan. Mada neki roditelji kažu da njihove bebe dobiju povišenu temperaturu i dijareju neposredno prije nego što zub izbije, većina stručnjaka smatra da rast zuba ne može biti uzrok ovim dešavanjima, tako da se preporučuje da ih se tretira odvojeno i posavjetuje s ljekarom ukoliko je potrebno. Isto tako, kod nekih beba se može primjetiti crveni osip na bradi i donjoj usni od baljenja. Potrebno je nježno mekanom tkaninom obrisati pljuvačku i ni slučajno ne trljati. Prije spavanja se može na bradu nanijeti bademova krema kako bi se koža zaštitila od dalje iritacije.

Zašto rast zuba boli?

Zubi se počinju razvijati još u materici kada se zameci formiraju u desnima. Kako se zubi razvijaju, guraju se kroz desni, što može dovesti do iritacije, boli i oticanja. (Možda se sjećate kako vas je boljelo kada su vam rasli umnjaci – to je od prilike to kroz šta vaše dijete prilazi). Iako se čini da pritisak smanjuje bol, glođanje dovodi do većeg priliva krvi u desni, što ih čini posebno osjetljivima. Zato neke bebe privremeno odbacuju dojku dok im rastu zubi.

Koji je najbolji način da se ublaži bol desni?

Neki roditelji kažu da se bol može privremeno ublažiti jednostavnim trljanjem prstom preko bolnih desni. Nešto što će beba gristi ima sličan učinak, opušta pritisak i smanjuje bol. Vjerovatno će vaša beba i sama naći nešto što će gristi, a mogla bi joj pomoći igračka za glođanje, tvrdi nezaslađeni dvopek ili oguljena mrkva (nemojte davati mrkvu nakon što izraste prvi zubić – dijete bi moglo odgristi komad i zagrcnuti se). Bol umiruje i nešto hladno, tako da igračke za glođanje možete držati u frižideru ili dati djetetu djelomično smrznutu mokru pelenu da grize. Ohlađena voda u bočici ili šolji sa kljunom, ako to više voli, može umiriti desni, a ako je dijete dovoljno veliko za tu vrstu hrane, hladan pire od jabuke ili jogurt. Međutim, bit će trenutaka kada će dijete odbijati sve ovo, i u tim trenucima će maženje biti najbolja terapija koju možete pružiti.

Da li koristiti gelove za rast zuba ili homeopatske lijekove?

Malo gela za rast zuba naneseno na desni čistim prstom umiri bol za oko 20 minuta. Međutim, ove gelove ne treba koristiti više od šest puta na dan, a ako dojite, treba ih izbjegavati prije hranjenja jer mogu umrtviti bebin jezik i otežati uspješno dojenje. Isto tako, mogu umrtviti osjećaje u areoli (tamnom krugu oko bradavice) otežavajući dojenje za oboje. Mnoge majke se zaklinju u homeopatske granule. One dolaze u malim kesicama koje isresete bebi u usta. Provjerite jesu li bez šećera. Neke granule sadrže laktozu ili druge «-oze» koje mogu izazvati karijes, što nije nešto što biste željelji puniti usta bebi u redovnim intervalima, posebno ako se ne radi o prvom zubu.

Da li dati djetetu paracetamol?

Bebama mlađim od tri mjeseca ne treba davati paracetamol bez preporuke ljekara. Na sreću većina beba je starija od tri mjeseca prije projave prvih simptoma izbijanja zuba, tako da, ako ništa drugo ne pomogne, a vaše se dijete zaista muči, treba dati odgovarajuću dozu. Ipak, prije svega treba provjeriti ima li nešto drugo što uzrokuje nelagodu vašoj bebi. Često se desi da se infekcija uha zamijeni za izbijanje zuba, a infekciju uha je potrebno odmah prijaviti ljekaru. Isto tako, ukoliko beba ima povišenu temperaturu, ili je nemoguće utješiti, obavezno se javite ljekaru.

Koliko dugo će trajati izbijanje zuba?

Isto kao što je nemoguće reći tačan datum kada će zubi početi rasti, nemoguće je i reći koliko će dugo trajati njihov put kroz te male desni. Neke će bebe imati problema samo nekoliko dana prije nego što zubić izbije, a neke će imati simptome i po nekoliko mjeseci prije nego što promjena postane vidljiva. Dobra vijest je da su, za većinu beba, prvi zubi najteži. Problemi sa rastom zuba se smanjuju, i gotovo nestanu dok počnu rasti kutnjaci, veliki zubi na kraju usta, što je malo vjerovatno da će se desiti prije prvog rođendana, kada ćete se i vi i vaša beba odmoriti od ove teške i, za neke stresne, faze života.

• Hemoglobin – ključni sastojak crvenih krvnih zrnaca (eritrocita)

Hemoglobin je “krvni pigment” jer daje crvenu boju eritocitima – crvenim krvnim zrncima. IZUZETNO je važan jer radi jednu od najvažnijih stvari u organizmu – prenosi kiseonik iz pluća do svih delova tela, a donosi ugljendioksid (iz tkiva) do pluća. Dakle, ono što je najvažnije u udahu (kiseonik) i izdahu (ugljen dioksid) prenosi upravo hemoglobin.

Koliko je važan kiseonik za naše telo ne treba posebno objašnjavati – bez kiseonika NEMA života! Slično je i sa ugljen dioksidom koji se mora izbaciti iz organizma. Zato je hemoglobin ključni sastojak eritrocita!

Gde se stvara u organizmu?
Kao i sve krvne ćelije i eritrociti se stvaraju u koštanoj srži. Tu se i hemoglobin “pakuje” u crvena krvna zrnca, pa je koštana srž prava fabrika za proizvodnju hemoglobina i eritrocita.

Šta je važno za dobru vrednost hemoglobina?
Pre svega GVOŽĐE, a podrazumeva se da je dete zdravo i da je koštana srž „vredna” i lepo radi.

Bez gvožđa naprosto nema dovoljno hemoglobina, a gvožđe stiže hranom. Prvih šest meseci bebinog života gvožđe stiže iz bebine jetre gde je “uskladišteno” tokom trudnoće. Zato je važno da buduća mama vodi računa o ishrani i da njen hemoglobin bude dobar!

Dakle, u prvih šest meseci nema potrebe (zdravoj deci) dodavati gvožđe.

Šta može da smeta stvaranju hemoglobina?
Kad nema gvožđa nema ni dovoljno hemoglobina, a to znači da beba od šest meseci mora da unosi prirodno gvožđe, a kvalitetno meso, a kasnije i žumance, su najbogatiji gvožđem.

Previše kravljeg mleka OMETA normalnu resorpciju (“uzimanje”) gvožđa iz creva jer sadrži soli koje “privežu” gvožđe za sebe i izbace ga stolicom, umesto da se putem krvi dopremi u koštanu srž. Zato pedijatri (s pravom) NE vole kravlje mleko u prvoj godini života.

A spanać?
Jedna od najčešćih zabluda je da spanać sadrži mnogo gvožđa.

To na žalost (ili na sreću dece koja ga ne vole) nije tačno! Kada je poznati Nemački hemičar (Erih fon Volf) 1870. određivao količinu gvožđa u različitim biljkama greškom je upisao da spanać ima 10 puta više gvožđa! Omanuo je za jednu decimalu, ali je to relativno brzo ispravljeno, pa se odavno zna da spanać nije baš dobar izvor gvožđa.

Koje su normalne vrednosti?
E tu nastaje problem!

Kod dece vrednost hemoglobina zavisi od uzrasta (u manjoj meri i od vrste lab. analize) i zato UVEK treba imati referentne vrednosti za decu! Svaka bolja laboratorija ove izdaje referentne vrednosti uz nalaz, a ako toga nema – tražite! Ogromne su razlike u odnosu na odrasle, pa se često javi strah bez razloga.

Kad su bebe u pitanju, oko šestog meseca dolazi do OČEKIVANOG pada nivoa hemoglobina jer se istroše rezerve gvožđa u bebinoj jetri. To se zato zove fiziološla anemija, koja NIJE bolest i NE leči se veće se postepeno povećava unos prirodnog gvožđa (iz mesa, a kasnije i iz žumanceta). Ogromna većina pedijatara smatra da kad vrednost hemoglobina kod beba od 6-10 meseci NIJE ispod 100, NEMA potrebe za lečenjem!

Šta raditi kad je vrednost hemoglobina snižena?
Anemija (malokrvnost) je posledica nedovoljne količine gvožđa, i naziva se sideropenijska. Lečenje je potrebno kad su vrednosti ispod donje granice za uzrast, ali i kada su drugi parametri krvne slike poremećeni.

Pedijatar donosi odluku o terapiju posle pregleda deteta i uvida u analize. Dakle, bez pregleda nema dijagnoze i terapija se NE određuje SAMO na osnovu rezultata krvne slike.

Kad su vrednosti hemoglobina na donjoj granici (ili blizu donje granice) treba učiniti sve da se povećanjem unosa prirodnog gvožđa (meso, žumance) pomogne detetu. NE treba žuriti sa preparatim gvožđa! Tada je potrebno ograničiti unos kravljeg mleka (na maksimalnih 400 ml na dan u drugoj godini života), a promovisati dojenje jer je majčino mleko dragocen pomoćnik u resorpciji gvožđa iz creva.

Na kraju, zdrava i izbalansirana ishrana deteta obezbeđuje dovoljno gvožđa, ali i drugih sastojaka koji su potrebni za detetov rast i razvoj. Zato je poštovanje principa zdrave ishrane najbolji način da se spreči manjak gvožđa u organizmu deteta, pa će se tako sprečiti nastanak anemije.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Neke mame u prvim nedeljama života svoje bebe, prilikom presvlačenja ili kupanja, mogu primetiti da se, dok beba plače, njen pupak naduje ili se u preponi pojavi ispupčenje. Ovi simptomi mogu ukazati na bruh kod novorođenčeta.

Kod neke dece bruh se primeti još na rođenju. Kod drugih se javi u prvim nedeljama života. Iako su dečaci bruhu skloniji, on može pogoditi i devojčice, ali mnogo ređe. Četiri puta ređe. Najveći broj se dijagnostikuje u prvoj godini detetovog života. Kod predisponirane dece može se javiti u drugoj, trećoj godini ili kasnije.

Kod dečaka se crevo može spustiti u mošnice, pa se sa te strane ona znatno uveća. Kod devojčica bruh se vidi kao izbočenje na preponi, koje se nekada spušta do velike usne. Kod većine kila ispupčenje se vrati kada beba ili dete leže mirno. Bruh se može javljati kad god se dete uspravi ili plače, a može se javljati i samo povremeno – kada se dete jako napne. Kada se pritisak u trbuhu poveća, a to se dešava kada beba plače, kašlje ili kaki, kroz kilni otvor se može potisnuti deo creva i dovesti do pojave bruha. Mnogi roditelji zato strepe da će beba, posebno ako je dečak, dobiti kilu ako dosta plače. “Nema opasnosti, ako je trbušni zid dovoljno jak, a otvor mali”, kaže dr Grujić, “ali to ne znači da bebu treba pustiti da plače. U prva dva tri meseca ona se ne može razmaziti i zato je treba, dok ima grčeve, staviti na grudi i utešiti. Ako se bruh već pojavio, bebu ne treba puštati da dugo plače”, objašnjava doktorka.

Najčešća komplikacija kile je uklještenje. Uglavnom se dešava tokom prvih šest meseci života. Obično je u pitanju kila koja nije ranije dijagnostikovana. Dok presvlači bebu koja uporno plače, roditelj primeti čvor na preponi. Beba neutešno plače, zatim povraća, trbuh je napet, a izbočenje se ne smanjuje. “Bruh ne treba vraćati u trbuh”, upozorava dr Grujić. “To je hitno stanje i bebu odmah treba odvesti dečjem hirurgu. Bebi se ne daje mleko ni voda dok je hirurg ne pregleda. Bolje da je želudac prazan, ako je potrebna anestezija i operacija. Bebi treba da se izdignu kukovi i na stomak stavi hladna obloga”, objašnjava dr Grujić i dodaje da je nekada to dovoljno da crevo samo sklizne natrag. Ređe komplikacije su zapaljenje i srašćenje kile. “Kada roditelji primete izbočenje na bilo kom delu trbuha deteta, moraju ga odmah odvesti hirurgu”, savetuje dr Grujić.”Ako je beba mirna, bruh se pojavio i vratio, ne mora se ići u sred noći. Prva pojava bruha obično nije urgentno stanje, ali treba prepustiti lekaru da dijagnostijuje kilu i odredi plan lečenja.”

Lečenje pupčane kile predstavlja niz periodičnih pregleda. Bruh se prati, jer većina njih zaraste do druge godine života. Nekada se to desi tek sa pet- šest godina, ali pupčana kila retko kad pravi probleme i operacija može da se odlaže. Operiše se tek ako se ne smanjuje ili se eventualno uklješti.

Ranije se smatralo da pupak brže zaraste ako se stavi novčić ili flaster. Međutim, pokazalo se da to nema uticaja, već se roditelji i beba samo muče sa flasterima, koji ostavljaju osetljiva mesta na koži.

Preponska kila ne nestaje sama od sebe, ne miruje i povećava se. Leči se isključivo hiruški. Operacija se najčešće vrši ubrzo po postavljanju dijagnoze. Planira se za vreme kada je dete zdravo, dobro napreduje, nema jake grčeve i teže je od pet kilograma. Operacija se može odložiti do šest-sedam meseci starosti bebe, ali ne treba mnogo čekati, jer se time rizikuje uklještenje.

“Posle operacije neka deca više spavaju, druga su nemirna, bude se, kenjkaju i ponovo uspavljuju”, kaže dr Grujić. “Dva sata nakon operacije ne daje im se hrana i voda. Zatim popiju malo vode ili čaja. Ako ne povraćaju, bebe mogu da sisaju ili piju mleko iz flasice, a veća deca mogu da jedu laganiju hranu (supicu ili pire). Tog dana, po potrebi i narednih dana, koriste se čepići ili sirup protiv bolova. Bebe treba maziti da ne plaču. Veća deca, do vađenja konaca, koje je nakon sedam dana, treba više da leškare. Mogu da hodaju, ali treba da izbegavaju sedenje. U prvom mesecu nakon operacije važno je detetu organizovati igru tako da ne skače”.

Dete koje se oporavilo od kile je potpuno zdravo i roditelji ga ne trebaju držati pod staklenim zvonom. “Dva-tri meseca nakon operacije može se nesmetano baviti sportom”, kaže dr Grujić i ističe da je sport čak i poželjan, jer obezbeđuje jake trbušne mišiće, koji tokom života štite od pojave bruha.

Dijareja (proliv) se definiše pojavom više od 3 tečne stolice u toku 24h. Posebno je važna konzistencija stolice, a ne broj stolica.Česte, formirane stolice ne mogu se smatrati dijarejom. Bebe koje su isključivo na ishrani majčinim mlekom često imaju kašaste stolice, što takodje nije proliv.

Akutna dijareja je jedan od najčešćih uzroka smrti u odojčadi i male dece u celom svetu. Svake godine u celom svetu od dijareje umre više od 3 miliona dece mladje od pet godina, uglavnom usled dehidracije, tj. gubitka tečnosti.

Nejčešći prouzrokovači dijareje su virusi (rotavirus), bakterije (E.coli, Shigella, Salmonella, Campylobacter jejuni) i protozoe (Entamoeba histolytica). Infektivni agensi koji uzrokuju dijareju najčešće se prenose fekalno-oralnim putem, koji podrazumeva unos zagadjene hrane ili vode, i direktnim kontaktom (kapljičnim putem, preko zagadjenih ruku ili predmeta). Rizično ponašanje u velikoj meri može doprineti prenošenju infektivnih prouzrokovača dijareje: neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta, čuvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi, upotreba zagadjene vode za piće, loša lična higijena, nehigijensko odlaganje fekalija.

Do pojave dijareje može doći i usled: intoksikacije (trovanja) zbog zagadjenja hrane bakterijskim toksinima, nepodnošenja odredjene vrste hrane, upotrebe antibiotika koji uništavaju normalnu bakterijsku floru creva, prekomerne upotrebe sredstava za čišćenje/sredstava za smekšavanje stolice, psihičkog stresa.

Akutna infektivna dijareja se češće i u težem obliku javlja kod dece u prve dve godine života.Učestalost dijareje je najveća u uzrastu od 6 do 11 meseci. U tom uzrastu se uvodi nemlečna hrana, odojče počinje da puzi i dodiruje predmete oko sebe, dok je nivo antitela dobijenih od majke snižen. Na našem podneblju dijareja je najučestalija tokom leta i rane jeseni.

Dijareja nastaje zbog ubrzanog prolaza stolice kroz creva i ubrzane peristaltike creva, a zbog čega je smanjena resorpcija vode u debelom crevu. Učestalim i vodenim stolicama bolesno dete gubi vodu i elektrolite (natrijum, hlor, kalijum i bikarbonate).

Najčešći klinički oblik je akutna vodenasta dijareja koja obično traje manje od 7 dana (najduže do 14 dana), a manifestuje se učestalim, kašastim ili vodenastim stolicama, bez vidljivih tragova krvi. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, bol u stomaku i povišena temperatura.

Tri osnovna pravila lečenja dijareje su:
Sprečiti razvoj dehidracije, ukoliko već nema znakova dehidracije.
Lečiti dehidraciju, ako je prisutna.
Hraniti dete za vreme trajanja i posle prestanka proliva da bi se sprečili nutritivni poremećaji.
Oralna rehidraciona terapija je oralno unošenje tečnosti i elektrolita u obliku oralnog rehidracionog rastvora, dopunjeno povećanim unošenjem drugih tečnosti i kontinuiranom ishranom prilagodjenom bolesnom detetu.

Osim dehidracije, ozbiljna dijareja može dovesti do pojave elektrolitnih poremećaja i poremećaja acidobazne ravnoteže, kada se mora sprovoditi bolničko lečenje.

Tri osnovna pravila za lečenje u kućnim uslovima su:
Dati detetu više tečnosti nego obično.
Dati detetu manje količine hrane više puta u toku dana (češći, a manji obroci).
Odvesti dete kod lekara kada je neophodno.
Treba koristiti sledeće vrste tečnosti: oralni rastvor za rehidraciju, voda, sok od jabuka, pirinčana voda, supa, jogurt.

Uputstvo o količinama tečnosti koje se daju posle svake retke stolice:
deca mladja od 2 godine: 50-100ml
deca od 2 do 10 godina: 100-200ml
deca starija od 10 godina: koliko žele.
Preporučuje se unos sledeće hrane: za odojčad koja su na prirodnoj ishrani preporučuje se nastavak unošenja majčinog mleka, druga hrana (pirinač, krompir, šargarepa, nemasno meso, riba, banana, oljuštena pečena jabuka, kifla). Treba izbegavati hranu koja sadrži veće količine šećera, jer može da pogorša proliv. Hrana treba da je dobro skuvana i ispasirana, ili samlevena, kako bi bila lakše varljiva. Manje količine hrane koje se češće daju lakše se podnose od obilnih obroka, detetu treba ponuditi hranu svaka 3-4 sata..

Kada treba odvesti dete lekaru:
detetu nije bolje posle 24h
brojne vodenaste stolice
često povraćanje
izrazita žedj
dete slabo jede i pije
visoka temperatura
pojava krvi u stolici
poremećaji svesti
kožni osip.

Infekcije probavnih organa su najčešće virusne etiologije, pa samim tim ne zahtevaju primenu antimikrobnih lekova. Kada su u pitanju bakterijske crevne infekcije situacija je slična, osim u uzrastu odojčadi do 6 meseci, odnosno visoko rizičnim grupama dece kada antimikrobna terapija mora da se sprovede. Problem se može javiti i kod dece koja u toku crevne infekcije pokažu kliničke i laboratorijske znake moguće bakterijske diseminacije (visoku temperaturu, povišene pokazatelje zapaljenja: CRP i leukocitozu sa granulocitozom), kada se takodje preporučuje primena antimikrobne terapije.

Preporuka je i da se detetu daju probiotski preparati koji sadrže takozvane korisne crevne bakterije koje potpomažu normalizaciju crevne flore.

Pravilna ishrana za vreme dijareje i posle preležane bolesti, uz pravilnu hidraciju, je ključ za smanjenje obolevanja i smrtnosti od ove bolesti.

dr Danijela Todorović, specijalista pedijatrije
Pedijatrija Todorović, Prote Mateje 13, Beograd
tel.: 011/344-24-74, 060/57-51-707
www.pedijatrijatodorovic.com

Visoka temperatura je jedan od najčešćih uzroka zabrinutosti, pa i straha kod roditelja, bez obzira na uzrok i vreme kada se javlja. Infekcije su glavni uzrok povišene temperature kod dece, pa se smatra da su hladni dani “pogodniji” period za ovaj problem.

Ipak, i leto je vreme kada deca neretko “gore”, a pošto je i napolju vruće, povišena telesna temperatura (febrilnost je stručni naziv) u toplim danima zaista jeste neprijatan problem.

Koji su uzroci povišene temperature u letnjem periodu?
Pored prekomernog izlaganja suncu (koje može izazvati sunčanicu) infekcije su ubedljivo najčešći uzrok povišene temperature. I mikroorganizmi (“letnji” virusi i bakterije) često dovode do porasta telesne temperature kod dece.

Moramo naglasiti da je temperatura “pratilac” bolesti, a ne bolest sama za sebe, pa da je uvek važno pravovremno dijagnostikovati i izlečiti oboljenje (koje uzrokuje skok temperature) pa tako otkloniti uzrok febrilnosti. Ipak, dok se uzrok ne izleči detetu moramo obarati temperaturu koja je uvek neprijatna, a naročito tokom vrelih letnjih dana.

Kada treba obarati povišenu temperaturu
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva terapiju – obaranje. Kod dece koja su inače zdrava, sve do 38.5 može da se toleriše i ne zahteva lečenje.

Kako se boriti sa visokom temperaturom kod dece
Ipak, kad je vruće “i spolja i unutra” treba pomoći detetu, ali bez panike treba preduzeti sledeće jednostavne mere:

Rashladite dete – to je obavezni prvi korak!
U prijatnom ambijentu (najbolje je da bude 24-26 stepeni u sobi ili apartmanu) razgolitite dete, ako je malo ostavite ga samo u pelenici, a veće u pamučnim gaćicama.

Nemojte pokrivati dete dok ima visoku temperaturu. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat.

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružje za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom (nikako hladnom) vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije (“trljanje alkoholom”) su praktično napuštene, ali ima lekara (čak i veoma uglednih stručnjaka) koji ih i dalje savetuju deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda barem jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Antipiretici – lekovi za borbu sa povišenom temperaturom
Antipiretici su stub borbe sa visokom temeperaturom.

Lekove kod ogromne većine dece treba davati kada je telesna temperatura iznad 38,5oC. Na tržištu postoje nekoliko
preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol (Febricet) i ibuprofen (Brufen, Nurofen).

Kako se daju lekovi za obaranje temperature (antipiretici) kod dece
Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno.

Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta, mogu se primeniti čepići (supozitorije).

Kako se stavljaju čepići – supozitorije
Dete staviti potrbuške ili na bok, nežno staviti čepić odgovarajuće doze u završni deo creva (“ćmarić”), potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija (Ferbicet supozitorije), za razliku od ibuprofena koji nije ragistreovan u Srbiji za rektalnu upotrebu. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv!

Kako se doziraju antipiretici
Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta.

Uputstvo za upotrebu leka sadrži bezbedno doziranje, pa ga pažljivo pročitajte. Iako se mogu dati veće doze od navedenih to nikada nemojte raditi bez konsultacije sa pedijatrom.

Pojednostavljeno: i paracetamol i ibuprofen se daju četiri puta dnevno (maksimalno šest doza na 4 sata, uz konsultaciju sa pedijatrom) , a pojedinačna doza je do 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola.

Kada počinje dejstvo leka
Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. Ne treba očekivati da temperatura posle prve doze leka “padne” na normalne vrednosti. Dobro je da ona bude ispod 38oC, to je sasvim bezbedna zona. Supozitorije (čepići) imaju nešto brži efekat od sirupa.

Mogu li se kombinovati paracetamol i ibuprofen
Kod veoma visokih temperatura koje se teško “obaraju” preporučuje se kombinacija ova dva leka. Važno je poštovati intervale doziranja za svaki lek posebno. Ne smete davati paracetamol u manjim intervalima od šest sati (ili 4 sata uz konsultaciju sa pedijatrom), a ovo važi i za ibuprofen.

Tako se, na svaka tri sata može dati naizmenično paracetamol i ibuprofen. Ovo ne treba raditi bez preke potrebe, dakle samo kad su temperature izuzetno visoke, a detalje ove kombinovane terapije je najbolje detaljno razmotriti sa pedijatrom.

Mogu li se paracetamol i ibuprofen dati istovremeno
Ovo se izuzetno retko primenjuje, i to samo kod dece koja imaju ogroman rizik od nastanka “frasa” (febrilnih konvulzija) uz OBAVEZNU konsultaciju (odobrenje) sa pedijatrom! To su ona deca koja su već imala “fras”, a sada imaju temperaturu koja prelazi 40 stepeni i ne reaguju na davanje jednog leka i rashlađivanje. Tada se pravi izuzetak i daje se čepić paracetamola (Ferbicet supozitorije) i ibuprofen “na kašičicu”. I ovo se detaljno objasni roditeljima od strane pedijatra koji prati dete, pa nije preporučljivo da ovo radite na svoju ruku kod deteta koje nije imalo “fras”.

Ne zaboravite da dete MORA da unosi dovoljno tečnosti!
Leti je, i bez povišene telesne temperature, potrebno povećati unos tečnosti!

A kad dete ima i visoku temperaturu – tada gubi dodatnu tečnost iz organizma, pa je potrebno stalno nuditi dete da pije. Najbolje je da to bude rashlađena voda ili blagi čaj, a “što češće to bolje” je najbolji koncept nadoknade tečnosti kod deteta koje “gori”.

Kada NIJE potrebno da trčimo kod doktora
Kada posle davanja antipiretika aksilarna (merena pod miškom) temperatura “padne” ispod 38 stepeni, a dete se oraspoloži i povrati uobičajenu aktivnost

Kada se dete uspavalo i probudilo se zbog temperature, a posle obaranja temperature nastavi mirno da spava. Nemojte ga pretopljavati (samo lagani pamučni pokrivač je dovoljan) i pratite ga do jutra.

Ako pored povišene temperature nema drugih simptoma i znakova bolesti – ne treba žuriti, treba videti kako će se dete ponašati u narednim satima. Moguće se da se samo radi o sunčanici koja će brzo proći
toplomer

Kada se mora ŠTO PRE kod pedijatra
Kada beba u prvim mesecima života ima visoku temperaturu treba neizostavno posetiti pedijatra u najbližoj bolnici ili ambulanti gde se mogu, pored pregleda, obaviti i potrebne laboratorijske analize koje će utvrditi uzrok povišene temperature.

Ako je dete pospano, totalno bezvoljno, ne može “na noge”, povremno “ječi” ili se ponaša neobično. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost.

Kada dete i pored pada temperature bolno plače, neće da spava, uznemireno je, neraspoloženo.

Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti u putnoj apoteci), a dete ima visoku temperaturu (preko 39.5) dete mora kod pedijatra.

Ako i pored ponavljanih tuširanja mlakom vodom i datog leka (u pravoj dozi) za obaranje temperature ona ne pada, nego i dalje raste pa prelazi 40 stepeni. Ovo se veoma retko dešava, ali tada dete treba odvesti dete lekaru da se utvrdi uzrok i pomogne detetu.

Kada dete počne da se “grči”, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije – “fras”. Tada treba što pre stići do lekara, ali bez panike i bez vađenja jezika. Samo ga treba transportovati okrenuto na bok, sa lako podignutom glavom (da se ne desi da povrati i aspirira povraćeni sadržaj u pluća).

Da li je pametno krenuti na put sa detetom koje tek što je dobilo povišenu temperaturu

Odgovor je jednostavan – NIJE!

Kao što smo naglasili – temperatura nije bolest već pokazatelj da nešto nije u redu. Ako dete “gori” – ima temperaturu preko 38.5, NE TREBA kretati na put. Rashladite dete, pratite situaciju, pa ako temperatura ima tendenciju da “skače” obavite pregled kod pedijatra, pa da se vidi šta dalje.

Bolje je odložiti put nego voditi bolesno dete na letovanje.

Ostrvca tkiva koja brzo rastu ali kasnije postepeno nestaju

Hemangiomi su u stvari Angiomatozni nevusi. Oni su urođeni i predstavljaju izolovana ostrvca angioblastičnog tkiva koji nisu uspostavili vezu sa ostalim delovima vaskularnog sistema.

Imaju prvu fazu razvoja koja se karakteriše brzim rastom hemangioma u prvih pet do sedam meseci života, a zatim sledi faza u kojoj oni postepeno nestaju. Tako, oko 95% svih hemangioma nestane do kraja sedme godine života.

Klinički se razlikuju dve vrste – kapilarni hemangiom, koji ima izgled ovalne ili okrugle svetlocrvene mrlje ili ploče, a površina mu je fino zrnasta, nalik na površinu jagode. Najčešće je lokalizovan na koži glave ili vrata.

Druga vrsta je kavernozni hemangiom koji se pipa kao ograničen, topao potkožni tumor, koji prosijava plavo-ljubičastom bojom.
Kao velika većina hemangioma spontano nestaje tokom prvih godina života, lečenje najčešće nije potrebno. Indikacija za terapijski pristup je preteća kompresija vitalnih struktura (disajni putevi, oko, uvo i dr.).

Izbor metode (hiruško lečenje, intralezijska primena kortikosteroida ili sklerozirajućih supstanci i dr.) je strogo individualan i zavisi u prvom redu od lokalizacije i veličine hemangioma.

Vaša beba miriše još lepše nakon kupke, ali dok joj perete mekanu kosicu, sapunjate bucmasteKoje su štetne hemikalije u proizvodima za negu beba? ručice i nožice pa kasnije na njih nanosite kremicu, moguće je da svoje najdraže izlažete otrovnim hemikalijama. Sve je više studija koje otrovne hemikalije iz kozmetičkih proizvoda za higijenu i negu povezuju sa raznim oboljenjima kao što su rak, autizam, poteškoće u učenju, neplodnost, alergijske reakcije, iritacije kože i mnogim drugim.

Mediji u svetu već su pisali o slučaju Johnson's baby šampona na čijoj ambalaži stoji "nežan za oči kao čista voda", a ispalo je da nije tako blagotvoran kako marketing tvrdi. Godine 2009. kampanja za sigurnu kozmetiku, Save Cosmetics, otkrila je i dokazala da je ovaj baby šampon sadržavao dva hemijska spoja koja se svrstavaju u karcinogenu kategoriju III. To su: 1,4-dioksan koji se dodaje radi stvaranja pene i sapunice kao i kvaternij 15, konzervans koji uništava bakterije otpuštanjem formaldehida. Tokom poslednjeg testiranja prošlog oktobra širom SAD-a, Johson's baby šampon i dalje je sadržavao ove hemijske spojeve.

Spojevi koji izazivaju posebnu zabrinutost u medicinskoj zajednici, među stručnjacima za okolinu generalno su - ftalati. Radi se o grupi hemikalija koje još nazivaju "endokrini disruptori", s obzirom na to da remete hormonalni balans u telu pa i da mogu izazvati mnoge negativne zdravstvene posledice, posebno u osetljivim životnim razdobljima - kod novorođenčadi i dece u pubertetu.

"Ftalati utiču na reproduktivnu funkcionalnost organizma, jer smanjuju razine spolnih hormona koji su ključni za razvoj i funkcioniranje polnih organa", kazala je Lisa Archer, direktorka kampanje za sigurnu kozmetiku i fondacije za borbu protiv raka dojke. "Naš hormonalni sistem vrlo je suptilno i fino uštiman, a kada poremetimo taj sistem, možemo imati ozbiljne probleme".

Mnoge organizacije za zaštitu javnog zdravlja krive upravo ftalate iz kozmetičkih proizvoda za pojavu preuranjenog puberteta kod devojčica i dečaka, za neplodnost, rak dojki i testisa, sve veću feminiziranost muškaraca i mnoge druge probleme.

Za razliku od Evrope i ostatka sveta, kod nas veliki broj dece ima ovaj problem. * Uzroci su genetika, karlični položaj bebe, uzak porođajni kanal i usko prvo povijanje

VISOKU ocenu bebe na rođenju, roditelji tumače kao potvrdu da im je dete apsolutno zdravo. To je uglavnom tačno, ali neki zdravstveni problemi se ne ispoljavaju odmah, već mogu i za nekoliko meseci. Takav je slučaj sa razvojnim poremećajem kukova ili kako je u narodu odomaćeno, urođenim iščašenjem. Iako poremećaj može da se otkrije nakon porođaja, kod mnoge dece se napravi previd ili ih roditelji ne odvedu na kotrolni pregled. A, kada poremećaj uzme maha, sve je mnogo ozbiljnije i složenije.

- Za razliku od Evrope i ostatka sveta, kod nas veliki broj dece ima razvojni poremećaj kukova. To je najčešće obolenje u dečijem uzrastu, a manifestuje se delimičnom ili potpunom nepokretnošću glave butne kosti. Po učestalosti predstavljamo endemski region sa 0,5 do jedan odsto, a čak do 25 procenata u dolini Zete i na Kosovu i Metohiji. Kod devojčica je iščašenje četiri do deset puta češće u odnosu na dečake. Zašto je ovoliko rasprostranjeno, preciznih podataka nema, mada stručnjaci smatraju da je genetika presudna - objašnjava dečiji ortoped dr Igor Šešlija, iz Instituta za ortopedsko hirurške bolesti "Banjica".

* Koji sve faktori utiču na urođeno iščašenje kukova?

- Faktora je mnogo, a svrstani su u dve grupe. Prvi su endogeni, odnosno genetska predispozicija. U drugoj grupi su egzogeni, gde je presudna mehanika, jer ako se na bilo koji način vrši pritisak na zglob kuka, može doći do iščašenja. Pre rođenja, plod može da se razvija u nepovoljnom položaju u materici i tada dolazi do posledica. To se uglavnom događa kod karličnog položaja i karličnog porođaja. Ukoliko je porođajni kanal uzak i beba se tokom porođaja izvlači, takođe može doći do iščašenja kukova. I posleporođajno usko povijanje, kada su noge priljubljene jedna uz drugu, može biti razlog. Zato je osnovna preventiva pravilno, široko povijanje tetra pelenom, trouglastom i švedskom.

* Koji simptomi mogu da ukažu na problem?

- Pre svega porodična anamneza, pa bi trebalo videti da li je neko iz porodičnog miljea imao iščašenje. Na rizik ukazuje i smanjena količina plodove vode, kao i urođene pridružene anomalije poput tortikolisa, odnosno krivog vrata i deformiteta stopala. Vrlo je važno odmah nakon porođaja obaviti klinički pregled novorođenčeta, gde se prate znaci preskoka u kuku. Ako kuk ispada, to je znak da je iščašen.

* Kako se preventivno može uticati na problem?

- Svako novorođenče i odojče neophodno je da prođe kroz ultrazvučni pregled, koji se obavlja u prvom mesecu po rođenju. Ako je sve u redu, sledeća kontrola je u trećem mesecu. Ova vrsta pregleda se završava između šestog i osmog meseca. Međutim, svi roditelji se ne drže ovog rasporeda jer ne shvataju da kasno otkrivanje poremećaja, na primer u šestom mesecu, umnogome otežava lečenje. Metoda ultrazvukom je najpogodnija za najmanji uzrast i odlično procenjuje stanje kuka, pa je najbolja preventiva. Precizno pokazuje da li se radi samo o slaboj pokretljivosti zgloba, kada je glava butne kosti van ležišta ili o delimičnom i potpunom iščašenju. Osim toga, uz ovu neinvazivnu metodu, pregled kratko traje i može da se radi češće, čak i mesečno.

* Osim ultrazvučnog pregleda, koje su druge metode?

- Kod sumnje na ovaj razvojni poremećaj, primenjuje se i radiografija. Snimanje rendgenom je ipak ređe, zbog štetnog dejstva zraka. Veoma retko se obavlja i pregled magnetnom rezonancom. Ta metoda nije dobar izbor za bebe, jer zahteva apsolutno mirovanje. Sa tako malim pacijentima to nije moguće, pa se daje anestezija, što opet nije preporučljivo kod beba. Praktično, magnetna rezonanca se koristi u krajnjoj nuždi, kada se iscrpe druge mogućnosti.

* Kako se leči iščašenje kukova?

- Kad može, primenjuje se neoperativno lečenje koje podrazumeva mekane, dinamičke i nenasilne metode. Ranije se koristila rigidna gipsana imobilizacija, ali je dovodila do trajnog oštećenja kuka, pa se sada koriste terapijske gaćice za odojčad i kod blagih formi poremećaja. Ako se nakon mesec, mesec i po dana stanje ne poboljša, primenjuju se Pavlikovi remeni kako bi se kuk delimično ili potpuno doveo u fiziološki položaj. Za ovu svrhu se koriste i "vok rosen" šine, one su savitljive, plastične i pomažu da se kuk vrati u ležište.

* Šta se radi ako to ne uspe?

- Kada ustaljene metode ne pokažu uspeh, primenjuje se operativno lečenje. Kod nas u Institutu, operacije ne radimo deci pre navršene druge godine, jer se mogu oštetiti još nedovoljno razvijene strukture u zglobu kuka. Međutim, neke ustanove rade čak i kod beba od četiri i pet meseci. U svakom slučaju trebalo bi dobro proceniti, jer su ovo najveće operacije u ortopediji. Kada se dobro urade, velika je šansa da se mali pacijent izleči. S obzirom na to da se radi o razvojnom poremećaju, nakon operativnog lečenja potrebne su redovne periodične kontrole sve do završetka rasta deteta. Cilj je da mu se omogući normalan život, produži trajanje kuka i izbegne prerana ugradnja veštačkog.

NE STAVLjAJTE IH RANO U DUBAK!

DECU ne bi trebalo pre vremena stavljati da stoje na nogama, već kada osete da to mogu da izvedu sama. U ranom periodu, dok ne očvrsnu, ne stavljajte ih u dubak i u hodalicu. Dok presvlačite i kupate bebe, obavezno radite vežbe.

Tehnika se bazira na savijanju nogu u kukovima i kolenima, a zatim razmicanje kukova. Vežbe su bezbolne, tako da roditelji ne bi trebalo da brinu kada se dete buni i plače, jer time samo pokazuje da mu se ne sviđa što mu mrdaju nožice.

Kako se ispoljava
Ritmički pokreti oka javljaju se bez uticaja volje vodoravno ili vertikalno. Dete često okrene glavu na jednu stranu dok nešto posmatra.

Uzrok
Ova pojave zove se nistagmus (“oči koje plešu”, dancing eyes), a primećuje se obično već u prvim mesecima života kada se dete uči posmatranjem predmeta. Ova pojava jeste znak vidnog poremećaja, ali uzroci su različiti. Može se raditi o povremenom odstupanju u fiksaciji oka kao posledici još nepotpune kontrole očnih mišića. U ovakvom slučaju govori se o esencijalnom mistagmusu što znači da još nisu dobro poznati mehanizmi koji ga određuju.

Ipak nistagmus može biti znak prave bolesti samog oka kao što je prirođena katarakta (zamućenje očnih sočiva), visoke kratkovidnosti (myopia alta), ili bolesti mrežnjače oka. Oscilacije nastaju zbog toga što se oko pokreće u traženju tačaka koje mu omogućavaju da bolje vidi dok mu promena položaja glave pomaže da bolje gleda.

Šta učiniti
Radi se o jednom simptomu kojem uzroci mogu biti vrlo različiti, pa se i lečenje odvija zavisno o uzroku.

Esencijalni nistagmus naginje vremenom poboljšanju sam po sebi, ali ako ga prati i abnormalni položaj glave, može se pristupiti intervenciji na očnim mišićima i na taj način rešiti problem. Tako se automatski uspostavlja pravilan položaj.

Ako je nistagmus posledica slabovidnosti zbog jake kratkovidnosti (myopia alta) dete dobije odgovarajuće naočare. Zanimljivo je kako bebe u dobu 6-7 meseci dobro prihvataju naočare. U slučaju katarakte problem se rešava hirurški, a ako je u pitanju bolest mrežnjače oka, oftalmolog će odrediti lečenje zavisno o uzroku koji je do nje doveo.