Šta dovodi od krivljenja bebinog vratića, kako se problem prepoznaje, kako leči, ali i šta može da se desi ako se problem zanemari, objašnjava dr Danijela Vukićević, fizijatar.

Promene kod mišićnog tortikolisa se najčešće javljaju u mišiću koji se naziva komplikovano - sternokleidomastoideus. Njegova uloga je u naginjanju glave prema ramenu i okretanju glave na suprotnu stranu.

Šta može da dovede do tortikolisa?

- Smatra se da jedan od uzroka mišićnog tortikolisa može da bude loš položaj ploda u materici.

- Porođajna trauma takođe može da bude razlog nastanka tortikolisa, kada dolazi do kidanja jednog broja vlakana u sternokleidomastoidnom mišiću. To dovodi do krvarenja u mišiću i stvaranja ugruška (hematoma), što se na vratu sa povređene strane pipa kao okruglasto zadebljanje (veličine zrna graška, čak i manjeg oraha...).

- Prelom ključne kosti, koji takođe spada u porođajnu traumu, može uzrokovati da dete podiže rame na strani preloma i naginje glavu na tu stranu.

- Osim mišićnog tortikolisa, i neke druge urođene mane na koštanom sistemu, potom oftalmološki problemi, infekcije, ciste u vratnom delu... mogu da dovedu do naginjanja vrata.

Obično se ovi problemi otkriju već na porođaju i roditeljima se daje savet kome da se obrate za dalju dijagnostiku i lečenje.

Po kojim znacima se tortikolis prepoznaje?

Već smo napomenuli da dete drži glavu nagnutu u jednu stranu. Obično je i rame sa te strane podignuto, a brada okrenuta u drugu stranu, uglavnom postavljena naviše. Na nagnutoj strani može da se pipa, mada ne mora, zadebljanje u obliku kuglice (različite veličine), ili samo tvrđi i napet mišić. Ako glavu novorođenčeta stavimo u našu šaku i nežno naginjemo u suprotnu stranu, a bradu okrećemo ka strani tortikolisa, možemo da osetimo lagano zatezanje mišića i ograničenje pokreta sa te strane. Ponekad može da se uoči asimetrija lica na strani tortikolisa (spušten spoljašnji ugao oka, tanji obraz...).

Može da postoji i displazija kuka i takozvano "uvrnuto" stopalo sa iste strane, što se lekarskim pregledom lako otkriva i dete upućuje na tretman.

Kakav je tretman ovog problema?

Ukoliko je tortikolis otkriven odmah po rođenju, ili u toku prvog meseca života, dete obavezno treba uputiti na pregled kod fizijatra, koji će da odredi način terapije. Plan i program vežbi zavise od težine oštećenja, ali i od uzrasta deteta.

Kod prisutnog hematoma u mišiću, u prvim danima je dovoljno blago utrljavanje (ne masiranje) Hepalpan gela ili masti i pozicioniranje.

Šta podrazumeva pozicioniranje?

U tom najranijem periodu, kada beba spava, potrudite se da je uvek okrenuta licem ka strani kreveca sa koje prilazite. Ako leži na strani na koju naginje glavu, savijte manji peškir i postavite ga ispod glave (ne i ispod ramena). Na taj način se blago isteže povređeni mišić i beba uči koja je "dobra" pozicija glave.

Pošto je kontrola glave u tom uzrastu nedovoljna u odnosu na silu gravitacije, glava treba da bude u liniji sa trupom (ne sme da "visi").

Zbog toga treba izbegavati duži boravak dece u nosiljkama, sedištu za auto, ljuljaškama... jer će gravitacija "vući" glavicu bebe na stranu tortikolisa.

U kasnijem uzrastu, program vežbi je zahtevniji i podrazumeva stimulaciju kompletnog razvoja deteta - kroz sve faze koje treba da prođe do vertikalizacije, odnosno sedenja, puzanja i hodanja.

Kakve mogu da budu posledice ako se problem zanemari?

Ako se do perioda prohodavanja ne uspostavi ravnoteža u snazi i elastičnosti muskulature obe strane tela, stvara se osnova za pojavu posturalnih deformiteta kod deteta. Kada posmatramo dete u stojećem stavu, glava treba da bude u srednjoj liniji (ne treba da bude nagnuta u stranu) a ramena, lopatice i kukovi u istoj liniji. Okretanje i naginjanje glave u jednu i drugu stranu moraju da budu u istoj amplitudi.

Prema proceni lekara, kada vežbe ne daju očekivani rezultat, neophodni su konsultativni pregledi oftalmologa, specijaliste za uho-grlo-nos ili dečjeg hirurga. Kod najupornijih slučajeva, nekad je potrebna i hirurška korekcija, kako bi se sprečilo dalje pogoršanje deformiteta.

Ako se ne primeti...

Ako tortikolis nije registrovan odmah po rođenju i nisu sprovedeni postupci za njegovu korekciju, dete će uglavnom da leži u položaju koji smo opisali (sa glavom okrenutom na jednu stranu). Zbog toga u kasnijem uzrastu (u drugom i trećem mesecu) može da se uoči i plagiocefalija lobanje (glava je zaravnjena i ugnuta sa "uležane" strane).

Veoma važno nošenje

Prva tri meseca je veoma važno i kako uzimamo, nosimo i hranimo bebu. Primetićete da je detetu teže da odigne glavu na strani suprotnoj od one na koju je naginje, kao i da je na stimulaciju (zvuk, svetlost, osobe) nepotpuno okreće na stranu tortikolisa. Cilj vežbanja u tom periodu je: kroz položaje naučiti bebu da održi glavu u srednjoj liniji, ojačati mišiće vrata sa suprotne strane i održavati elastičnost muskulature kroz blago istezanje.

Savet

Sa tretmanom tortikolisa treba započeti odmah po njegovoj dijagnostici. Adekvatan program vežbi koji će lekar fizijatar da preporuči i upornost roditelja u njegovom sprovođenju - u najvećem broju slučajeva dovode do potpune korekcije.

Izvor: yumama.com

Šta najčešće uzrokuje dijareju kod bebe, kako je prepoznati i na koji način lečiti dete, savetuje pedijatar dr Maja Skender.

Dijareja (proliv) je pojava više od tri tečne ili vodenaste stolice u toku 24 sata. Međutim, najvažnija odlika dijareje jeste sastav, a ne broj stolica. Tako, na primer, česte, uobličene stolice nisu dijareja. Odojčad na prirodnoj ishrani ponekad ima retke i kašaste stolice - što, takođe, nije proliv.

Akutna dijareja je najčešće uzrokovana infektivnim agensima (bakterije, virusi, paraziti). Ređe je uzrok: upotreba lekova, toksini, radioterapija, post, a kod odojčadi to može da bude i neka druga bolest, koja nije vezana za digestivni trakt (upala srednjeg uva, mokraćna infekcija i drugo).

Put širenja zaraze je najčešće fekalno-oralni (mikrobi iz stolice obolelog ili kliconoše dospevaju u usta konzumiranjem zagađene hrane ili vode, odnosno direktno, preko prljavih ruku). Deca su posebno ugrožena, jer još nemaju razvijene higijenske navike. Međutim, najveći rizik, pogotovo u letnjim mesecima, ima odojčad koja se hrani veštački, jer svako nesterilno pripremanje i čuvanje mlečne formule, upotreba neprokuvane vode i flašica, kao i loša lična higijena osobe koja priprema hranu za bebu - može da dovede do zagađenja mleka i teškog proliva kod deteta.

Različiti simptomi

Akutni gastroenteritis se manifestuje naglim početkom u vidu muke, povraćanja, proliva, grčeva u trbuhu i, neretko, povišene temperature. Klinička slika više zavisi od uzrasta i uhranjenosti deteta, udruženih infekcija i stepena dehidracije, nego od samog uzročnika. Neka deca imaju samo tri-četiri stolice dnevno, dok druga imaju i preko 20. Povraćanje može, ali ne mora da bude prisutno. Starija deca se žale na bolove u trbuhu, dok kod odojčadi u početku može da postoji vriskav plač, praćen grčenjem nožica, a kasnije dominiraju znaci dehidracije. Temperatura može da bude visoka, a kod predisponirane odojčadi i male dece ovo ponekad dovodi do pojave febrilnih konvulzija (frasa).

Sredstva za rehidraciju

Postoje gotovi rastvori za oralnu rehidraciju - za mlađu i stariju decu, odnosno odrasle, koji se pripremaju prema priloženom uputstvu. Pripremljen rastvor može da se čuva u poklopljenom sudu 24 časa, posle čega mora da se baci. U slučaju nedostatka gotovog preparata, za spravljanje oralnog rehidracionog rastvora može da se razmuti pola kašičice soli sa četiri ravne kašičice šećera u jednom litru prokuvane i ohlađene vode. Opšte pravilo je da se detetu daje onoliko tečnosti koliko želi da pije. U prve dve godine života se preporučuje 50-100 mililitara posle svake tečne stolice.

Moguća dehidracija

Učestalim i vodenim stolicama bolesno dete gubi vodu i elektrolite (natrijum, hlor, kalijum i bikarbonate). Što je dete manje, ovaj gubitak je veći. Osim preko stolice, tečnost se gubi i putem povraćanja, povećanog znojenja usled povišene temperature, i putem mokraće. Ako se taj gubitak vode i elektrolita ne nadoknađuje dovoljnim unosom, u organizmu nastaje njihov deficit, praćen poremećajem kiselinskog sastava krvi, što ima za posledicu pogoršanje opšteg stanja (odojče je bledo, pospano, diše ubrzano, ima ubrzan puls, prestaje da mokri, a u težim slučajevima ima i dublji poremećaj svesti). Najpouzdaniji znak dehidracije je svakako gubitak telesne mase.

Nepodnošenje sastojaka hrane

Tokom akutne crevne infekcije, može da se ispolji nepodnošljivost pojedinih sastojaka hrane. Najčešće se radi o proteinima (belančevinama) kravljeg mleka, pa dete, koje je do tada tolerisalo mleko, više ne može da ga svari i proliv se pogoršava. Slična situacija nastaje i usled smanjene aktivnosti fermenta crevne laktaze, obično izazvane rotavirusima, kada dete ne može da svari mlečni šećer laktozu, a svako konzumiranje mleka pojačava dijareju. U oba slučaja se privremeno uvodi dijeta bez komponenti hrane na koje se razvila nepodnošljivost.

U toku dijareje, deca jedu manje zbog smanjenog apetita, ali ponekad i zbog neopravdano duge restriktivne dijete. Sa druge strane, gubici nesvarene hrane putem stolice su veliki. Najzad, ukoliko postoji i povišena temperatura, metabolizam se ubrzava, što povećava energetske potrebe u odnosu na stanje pre bolesti. Sve ovo dovodi do gubitka telesne mase i pogoršanja stanja ishranjenosti. Nastala pothranjenost pogoršava proliv, i krug se zatvara.

Lečenje zavisi od uzrasta

Postupak sa odojčetom koje ima proliv zavisi od uzrasta i prisustva ili odsustva pratećih simptoma (povišena temperatura, povraćanje, poremećaj opšteg stanja).

Bebi koja ne povraća, odmah treba započeti rehidraciju prokuvanom, nezaslađenom vodom ili bebi čajem. Voda za pripremu formula nije pogodna za piće, jer je skoro sasvim demineralizovana. Oralna rehidracija je oralno unošenje uravnotežene mešavine glukoze i elektrolita, rastvorenih u odgovarajućoj količini prokuvane i ohlađene vode (oralni rehidracioni rastvor), dopunjeno povećanim unošenjem drugih tečnosti i kontinuiranom ishranom koja je prilagođena bolesnom detetu.

Izvor: yumama.com

Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE davanja leka treba uraditi bris grla, mada je šansa da je on pozitivan veoma mala! Ako se u brisu nađe bakterija koja zahteva lečenje TEK TADA treba prepisati antibiotik.

Evo kako to izgleda iz ugla naše čitateljke:
„Petomesečna devojčica je imala blago povišenu temperaturu (38.5 rektalno) bez ikakvih drugih simptoma.

Posle pregleda kod pedijatra konstatovano je crveno grlo, pa je prepisan antibiotik (amoksicilin). Po dolasku kući, komšinica (takođe specijalista pedijatar) pregleda bebu, nalazi blago upaljeno grlo i izričito je protiv antiboitika.

Ko je u pravu?

Ovo je samo jedan od veoma čestih nesuglasica, kada je u pitanju upala grla kod beba, tako da bi niste usamljeni primer, a situacija je potpuno jasna. Da bi vam to lakše objasnili počećemo redom:

Razlika između upale grla kod beba i starije dece

Kod beba u prvoj godini života je izuzetno retka “prava” teška upala grla. Kod veće dece je upala grla gotovo neizbežni pratilac odrastanja, a nisu retke i prave gnojne upale grla – angine. Bebe često imaju crvenkasto grlo, ali to nije klasično zapaljenje grla uzrokovano bakterijama!

Šta je uzrok crvenog grla kod beba ?

Ubedljivo najčešći uzrok crvenog grla kod beba su virusi. U prvoj polovini prve godine šansa da se desi bakterijsko zapaljenje grla je ispod 3 odsto. Ovde treba da napravimo malu ogradu – radi se o deci koja nemaju imunodeficijenciju – izuzetno retku grupu bolesti kod koje dolazi do drastičnog smanjenja otpornosti organizma prema infekcijama usled poremećaja u imunološkom sistemu deteta.

Da li treba da se uradi bris ?

Bris treba uraditi ako se sumnja na bakterijsku infekciju grla. Bris grla je jednostavna analiza koja daje dobru informacju o uzročniku crvenog grla.

Zašto se javlja povišena telesna temperatura ?

Prosto – zato što virusi prouzrokuju infekciju koja ide sa povišenom telesnom temperaturom. Nije bakterija “privilegovana” da uzrokuje povećanje temperature kod dece – to virusi daleko češće rade kod male dece nego bakterije!

Da li antibiotik može da škodi ?

Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici. Ruku na srce, amoksicilin i nije neki “opasan” lek, ali ima svoje mane. Može napraviti proliv, povraćanje, a ono što je skoro redovna pojava je bujajne gljivica u ustima pa nastaje soor – kandidijaza usta koja je veoma neprijatna za bebu. To boli, pa dete slabije jede i nervozno je. Lepo se soor leči, ali zašto davati antibiotik kada za to nema razloga!

Druga važna mana antibiotika je što može maskirati težu infekciju, na primer infekciju mokraćnih kanala, što može biti veoma opasno. Infekcija se samo pritaji, pa po prestanku davanja leka ponovo se vrati, ali u još gorem svetlu.

Šta je trebalo da se uradi kod ovog deteta

Kada dete ima povišenu telesnu temperaturu u prvoj godini života OBAVEZNO treba uraditi kompletnu krvnu sliku (dakle sa leukocitarnom formulom) i pregled mokraće.

*Krvna slika će pokazati koliko je infekcija “uzela maha”, i dati orijentaciju u pogledu uzroka povišene telesne temperature.

*Pregled urina (sediment urina) je brza anliza koja za sat – dva jasno pokaže da li beba ima infekciju mokračnih puteva. Nema drugog načina da se ovo dokaže! Kada se u urinu nađe povišen broj leukocita (leukociturija) obavezno se uzme mokraća i za urinokulturu – bakteriološki pregled mokraće koji će jasno pokazati bakteriju – prouzrokovača infekcije. Tada se uradi iantibiogram – jednostavna analiza koja pokaže koji su antibiotici najefikasniji u borbi sa tom bakterijom.

Izuzetno je važno isključiti urinarnu infekciju kao uzrok povišene temperature kod odojčeta, jer ove infekcije traže adekvatnu antibiotsku terapiju, ali i druge dijagnostičke procedure koje se preduzimaju posle sanacije infekcije, u cilju otkrivanja pravog uzroka infekcije mokraćnih puteva.

*Ako je pregled urina uredan, onda smo “na konju” jer se skoro sigurno radi o virusnoj infekciji. Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE davanja leka treba uraditi bris grla, mada je šansa da je on pozitivan veoma mala! Ako se u brisu nađe bakterija koja zahteva lečenje TEK TADA treba prepisati antibiotik.

Ovo je primer kontraverze koja ne bi smela da bude problem, ali je dobar primer kako nepoštovanje jednostavne medicinske doktrine dovodi do sasvim nepotrebnih problema.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Deca ovu upalu dobiju najčešće u zatvorenim prostorima, kao što su škola ili vrtić, obzirom da se prenosi vazduhom, dodirom sa zaraženom osobom ili nekim predmetom.

Streptoke u grlu kod dece jesu problem sa kojim se većina roditelja srela barem jednom tokom odrastanja deteta.

Deca ovu upalu dobiju najčešće u zatvorenim prostorima, kao što su škola ili vrtić, obzirom da se prenosi vazduhom, dodirom sa zaraženom osobom ili nekim predmetom.

Koje streptokoke u grlu kod dece izazivaju anginu?

Streptokokna upala grla je zarazna infekcija tkiva ždrela i/ili krajnika. Infekciju izazivaju bakterije loptastog oblika koje delimo u pet skupina – A, B, C, D, G.

Infekcija izaziva glavobolju, iritaciju tkiva ždrela i krajnika.

Bakterije grupe A i B izazivaju anginu kod dece. Za razliku od virusnih respiratonih bolesti, koje su česte u jesen i u zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju, ali statistike pokazuju da se najčešće javljaju kod dece školskog uzrasta, zbog zatvorenosti kolektiva u kom svakodnevno borave.

Steptokoke u grlu kod dece – simptomi

Kako se bakterije nalaze u grlu i nosu, lako se prenose kijanjem, kašljanjem, zagrljajem ili nekim drugim dodirom. Deca se mogu zaraziti i dodirivanjem predmeta s kojim je drugo zaraženo dete ili odrasli bio u kontaktu. Vreme koje prođe od zaraze bakterijom pa do prvih simptoma je od dva do pet dana.

Najčešći znaci da postoje streptokoke u grlu kod dece su:

• Iznenadna i nagla upala grla bez kašljanja i kijanja
• Povećani i upaljeni krajnici
• Limfne žlezde na vratu mogu biti upaljene i osetljive na dodir
• Bol i teškoće pri gutanju
• Visoka temperatura
• Mogući i mučnina, glavobolja i gubitak apetita

Dijagnoza i lečenje

U slučaju jake upale grla kod dece, povišene temperature i teškog disanja, potrebno je potražiti lekarsku pomoć. Ukoliko se lekarskim testovima utvrdi da postoje streptokoke u grlu kod dece, pored prepisane terapije koja će u najvećem broju slučajeva biti terapija antibioticima, bitno je obratiti pažnju da dete unosi dovoljno tečnosti, da odmara i tako dodatno smanji potrebu tela za tečnošću.

Uz pravilno uzimanje lekova i mirovanje, simptomi bi trebali da se povuku za dva do tri dana. Ne dajte da vas ovo zavara – ukoliko se lečenje antibioticima prekine, bakterije i dalje mogu biti prisutne u organizmu i simptomi se mogu vratiti ili se mogu zaraziti i druga deca.

Šta je šarlah?

Šarlah je streptokokna manifestacija koja počinje kao klasična streptokokna angina, posle koje se na koži pojavljuje osip – prvo ispod pazuha i na preponama, a zatim i na grudima, trbuhu i po leđima. Nakon nekoliko dana, osip bledi, koža se peruta i zatim se fini slojevi kože ljušte na šakama, tabanima i prstima.

Osoba može imati streptokoke više puta u životu. Mišljenje lekara je da prisustvo eritrogenog toksina stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija bolesti može imati samo jednom.

Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu?

Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima”, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.

Šarlahu sličan osip, veoma sličan po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka - kraći tok bolesti, ranija pojava ospice, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je “negativan”.

Postoji li prevencija od streptokokne upale grla kod dece?

Najočigledniji oblik prevencije jeste izbegavanje zaraženih osoba. Ukoliko živite sa osobom koja ima streptokoknu upalu, preporučuje se da pribor za jelo, hranu i piće te osobe držite odvojen od drugih ukućana.

Pravilna i uravnotežena ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost povećavaju otpornost dečijeg organizma na infekcije. U zimskim mesecima, kada je vazdug u zatvorenim prostorijama suv, preporučuje se upotreba ovaživača vazduha. Sklonite decu od duvanskog dima, jer dim iritira tkivo u grlu i čini ga podložnim infekcijama.

Izvor: bebeac.com

Da li ste se zapitali odakle današnjim bebama i deci tolika kožna oboljenja i da li je toga uopšte bilo u ovolikom broju kada su nas naše majke odgajale?

Danas sve više beba i dece ima problem sa atopijskim bolestima. Atopija se definiše kao genetska sklonost ka alergijskom reagovanju organizma. Obuhvata astmu, dermatitis (ekceme), alergije na nutritivne i inhalatorne alergene, alergijske rinitise. Neretko se sva ova oboljenja prepliću i javljaju kod iste osobe. Kod zdrave jedinke i organizma kod koje nema ove genetski uslovljene sklonosti ne dolazi do olakšanog stvaranja specifičnih IgE antitela na alergene iz okoline. Zato je alergološko testiranje obavezno kada postoji sumnja da je u pitanju atopija. Rizični činioci za ispoljavanje astme, ekcema, alergija su nasleđe, kratak period dojenja - manji od 8 meseci, česte virusne infekcije, naglo izlaganje alergenima u velikoj koncentraciji.

Povodom činjenice da danas sve više beba i dece ima problem sa ovim bolestima razgovarali smo sa Irenom Marković, strukovnom medicinskom sestrom iz oblasti medicinskih nauka, koja poseduje ogromno iskustvo na polju dečjeg razvoja, socijalizacije, ishrane, nege i lečenja, ne samo kroz teoriju nego i praksu. Irena na društvenim mrežama vodi grupu pod nazivom Zdrava beba kroz koju bezrezervno i sa velikom posvećenošću pomaže trudnicama i majkama u svim njihovim nedoumicama.

Zašto današnje bebe i deca sve više obolevaju od atopijskih bolesti?

Porast broja obolele dece je rezultat porasta alergijskih reakcija i povećane osetljivosti sistema organa za varenje i disanje, kao i usled promena u sredini. Porast broja dece koja imaju alergijske reakcije i generalno atopijsku konstituciju u direktnoj je vezi sa sve nižom stopom dojenja i sve rasprostranjenijom upotrebom kravljeg mleka odnosno formula generacijama unazad. Veliki je problem neadekvatna praksa dojenja u nekim porodilištima. 

Na svetu je svega 1-3% žena koje nisu u stanju da doje zbog urođenog ili operacijama stečenog nedostatka mlečnih žlezda, zaostajanja dela posteljice u materici nakon porođaja i oštećenja hipofize. Svaka majka može i treba da doji svoju bebu. Sledeći važan činilac koji pogoduje razvoju atopijskih bolesti jesu sterilni uslovi sredine u kojoj borave bebe i deca. U redu je biti čist, ali ne i sterilan.

Koja je najbolja preventiva da ne dođe do ove dijagnoze?

Svaka novorođena beba u normalnim okolnostima, bez obzira da li je porođaj bio prirodnim ili operativnim putem, u porodilištu treba da započne prvi podoj u okviru prvog sata, najkasnije drugog sata nakon rođenja deteta, kao i da bude dojena na zahtev od prvog dana kako bi dobila sav kolostrum iz majčinog mleka bez ikakvih dodataka drugih tečnosti i mleka (isključivo dojena).

BABYMED KOZMETIKA - specijalno formulisano za negu kože novorođenčadi i dece sa osetljivom, atopičnom kožom sklonoj ekcemima i atopijskom dermatitisu!

Učestalost alergija i atopije je znatno niža kod dojene dece, simptomi su blaži, gotovo nikada burni i uglavnom se odnose na javljanje ekcema i retko krvarenje u stolici, vrlo retko dođe do razvoja astme. Alergije i atopija kod dojene dece retko imaju trajan karakter, uglavnom se povlače i nestanu mnogo ranije nego kod dece koja nisu dojena. Preporuka je takođe da bebe budu isključivo dojene u prvih 6 meseci i da se nemlečna, komplementarna ishrana uvede sa oko 6 meseci starosti deteta. Zaključak SZO jeste da ne postoji nikakav objektivni razlog da se deca ne doje isključivo u prvih 6 meseci, a to je posebno važno za decu sklonu atopiji.

Obzirom da je atopija uglavnom genetski određena i da unapred znamo da je dete u rizičnoj grupi za ispoljavanje atopije, preduzimamo opšte mere kako bismo sprečili ili ublažili simptome atopije. Nacionalni vodič kliničke prakse za astmu u dečjem uzrastu, lekari specijalisti i SZO ističu važnost mera na sva tri nivoa prevencije. Trudnica i majka koja je atopičar ili ima sklonosti ka atopiji bi trebalo da ograniči unos mleka na 2dl dnevno i jaja na dva nedeljno, da planira porođaj van sezone visokih koncentracija alergena (jesen i proleće) i stroga zabrana pušenja.

Kada se rodi dete sa visokom sklonošću ka atopiji, od velike je važnosti isključivo dojenje prvih 6 meseci od prvog dana rođenja, i nastavak dojenja dve godine i duže uz ostalu raznovrsnu ishranu. Smanjivanje količine alergena, posebno grinja u prvih 6 mesecii najpre uklanjanjem tepiha, zavesa, prekrivača, vunenih tkanina iz prostora u kome beba boravi, redovno provetravanje i usisavanje dušeka...

Ne izlagati dete duvanskom dimu, kasnije uvođenje životinjskog mleka i jajeta u ishranu deteta i eliminacija jaja iz ishrane kod dece koja imaju teži oblik ekcema. Tercijarna prevencija se zasniva na što ranijem lečenju dece sa sklonošću ka atopiji i astmi već nakon prve opstrukcije koja se javila pre kraja druge godine. Alergološko testiranje prick testom i određivanjem ukupnih i specifičnih IgE antitela je obavezno, a standard u dijagnostioci alergija na nutritivne alergene su eliminaciona dijeta i provokacija. Najčešće su udružene alergije na jaja, mleko, ribu, koštunjave plodove, soju i plodove mora i u dogovoru sa detetovim alergologom/pulmologom, majka koja doji takođe sprovodi restriktivnu dijetu bez ovih namirnica.

Šta je i kako se manifestuje atopijski dermatitis (ekcem)?

Atopijski dermatitis označava zapaljenski proces na koži koji zahvata epiderm i derm, hroničnog je karaktera i odlikuje ga svrab i suva koža bez sjaja, a u periodima kada je izražen koža postaje i vlažna. Zahvata područje obraza, brade, čela, spoljne strane butina i ruku, a može se javiti i na pregibima, u predelu vrata i članaka.

Kako se tretira koža sklona ekcemu?

Zbog toga što je suva i izložena češanju, atopična koža je sklona infekcijama i propustljiva za alergene i agense koji je čine još podložnijom oštećenjima. Ovakvoj koži ne prijaju nagle promene temperature, pregrevanje i utopljavanje, znojenje. Opšte mere se odnose na što manju upotrebu kućne hemije, kozmetike, duplo ispiranje veša i pranje bez omekšivača, često provetravanje na 15 minuta, uklanjanje vunenih, sintetičkih, akrilnih i poliamidnih tkanina, zavesa, tepiha i upotreba pamučnih tkanina za bilo koji kontakt sa dečjom kožom.

Kožu treba negovati veoma blagim sredstvima za higijenu, bez sapuna i alergena, uljanim kupkama i emolijentnim kremama kako bi bila hidrirana, manje suva i manje podložna čestim novim akutnim fazama. Temperatura vode za kupanje ne treba da prelazi 34 stepena, a samo kupanje ne treba da traje duže od 5 minuta. Kožu posušujemo tapkanjem i odmah nanosimo emolijentnu kremu koju možemo još dva puta tokom dana naneti na kožu u tankom sloju. Pre izlaska napolje, nanosimo emolijentnu kremu na otkrivene delove tela u zimskom periodu. Sunce povoljno utiče na ekcem, ali oprezno izlažite dete suncu, rano ujutru i kasno po podne. Morska voda ima povoljan uticaj na ekceme.

Koliko su kortikosteriodne kreme štetne za bebinu kožu?

Kortikosteriodene kreme treba izbegavati obzirom da ekcemi imaju hronični tok, ali su pod kontolom dermatologa i pedijatra neophodne u fazama izraženih promena na koži. Ekcemu u akutnoj fazi se često pridružuju i infekcije, pa se primenjuju i antibioitici. Nikada nemojte samoinicijativno koristiti kortikosteriodne masti i kreme zato što njihova prekratka primena može biti kontraproduktivna, a predugo korišćenje može narušiti zdravlje deteta. Kortikosteriode nanositi u tankom sloju samo na predeo zahvaćen lezijom.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko i na koji način se manifestuje?

Alergen u kravljem mleku su njegovi proteini kojih ima oko 20 i dele se na kazein i proteine surutke. Ovi proteini se drastično razlikuju od proteina majčinog mleka, te od strane imunološkog sistema bebe bivaju prepoznati kao strani i štetni, usled čega započinje kompleksna reakcija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju. Najčešće se javlja kod dece sa atopijskom konstitucijom koja već imaju ekcem. Na postojanje alergije na proteine kravljeg mleka ne mora, a može da ukazuje, bljuckanje i povraćanje, GER, izraženi grčevi, dijareja sa i bez prisustva krvi u stolici, zatvor, česte opstrukcije (bronhitisi, bronhiolitisi, laringitisi...).

Rane alergijske reakcije koje se javljaju kod 60 odsto alergične dece u prvoj godini života unutar jednog sata od konzumiranja mleka su korprivnjača, crveni pečati po koži i oko usta, otoci, povraćanje i pogoršanje ekcema sa opasnošću javljanja teških alergijskih reakcija kao što je anafilaktički šok. Ova deca uglavnom imaju pozitivne kožne alergološke testove.

Odložene reakcije 45 minuta do 20 sati od unošenja mleka i kasne reakcije, nakon 24h, vezane su za povraćanje i proliv sa primesama krvi, pogoršanje stanja ekcema. Veći broj ove dece nema pozitivne kožne alergološke probe.

Vaš ključni savet za, ako ne sprečavanje, onda ublažavanje atopije?

Moj savet svim trudnicama, odnosno majkama koje imaju atopijsku konstituciju, jeste da doje svoju decu dve godine i duže, što je ujedno i preporuka SZO i generalni stav pedijatrije. Veliki značaj prevencije atopije jeste u započinjanju dojenja u okviru prvog sata nakon porođaja, kako bi beba pokupila mikrobe sa majčinog tela, kako bi se uspostavila laktacija i kako bi beba dobila sav kolostrum koji se luči u prvih 4-7 dana nakon porođaja. Kolostrum je prvo mleko koje se luči tokom boravka u porodilištu, a stvorilo se u dojkama još tokom trudnoće i spremno čeka porođaj i započinjanje podoja.

Bogat je antitelima, koja štite bebu od infekcija i alergija, sadrži faktore koji pomažu sazrevanje creva i sprečava pojavu alergija i netolerancija kod dece. Značajno je isključivo dojenje u prvih 6 meseci i nastavak dojenja na zahtev u celoj prvoj godini života deteta uz ostalu zdravu, raznovrsnu ishranu.

Izvor: B92

Kada se kupuju prve cipele i na šta treba da obratite pažnju prilikom odabira, savetuje Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut.

Roditelji za dete uvek žele sve najbolje, pa zato prvoj kupovini cipela najozbiljnije pristupaju. Ali, tada nastaju dileme: Kako odrediti veličinu? Koje cipele su dobre - sa ulošcima ili ne? Od poznatog proizvođača, čije su cipele i roditelji nosili kada su bili mali? Da li su najskuplje i najbolje? Međutim, nema "najboljih cipela", niti "najboljih marki", takve ne postoje.

Prvi i najvažniji savet jeste: Ne kupujte cipele dok dete ne počne samostalno da hoda. To se uglavnom dešava oko prvog rođendana, ali i u narednih šest meseci, u zavisnosti od toga kako dete sazreva, što je individualan proces.

Prvih sedam koraka
Na trenutak kada će dete da napravi sedam samostalnih koraka bez pridržavanja, ne možemo da utičemo. Ali, kako će kasnije da hoda, u velikoj meri zavisi, između ostalog, od obuće koju će da nosi. Prve cipele utiču na formiranje oblika stopala i njegovu funkciju u hodu.

Dečje stopalo je izuzetno osetljivo, kosti i zglobovi su još uvek mekani, a mišići i tetive nedovoljno jaki da izdrže opterećenje težinom tela. Zato cipela mora da preuzme ulogu stabilizatora i spreči deformaciju stopala, a u isto vreme da obezbedi dovoljnu stabilnost da bi dete hodalo.

Cipela ne sme da bude previše tvrda, kako ne bi ograničavala normalno savijanje stopala pri hodu, ali ni previše mekana, jer neće dati neophodnu stabilnost detetu. Posebno obratite pažnju na deo koji drži skočni zglob: on treba da bude čvrst, dok prednji deo - prema prstima, mora da bude mekan i dovoljno širok, da prsti ne bi bili zbijeni, što može da dovede do njihovog deformisanja.

Kupovina po šablonu
U prevelikoj cipeli, noga šeta i dete se nepravilno oslanja, što može da dovede do lošeg hoda i deformiteta stopala, a to je kasnije mnogo teže ispraviti. Sa napravljenim šablonom možete da kupite cipele i bez deteta, naročito ako morate da obiđete pola grada da biste našli ono što želite.

Obuća ne sme da bude mala, bez obzira što se roditeljima čini da dete nije dovoljno dugo nosilo cipele da bi kupovali nove. Tesna cipela može da napravi veću štetu od prevelike. Pored toga što deca odbijaju da nose takve cipele, postoji rizik od pojave deformiteta, žuljeva, nokti se deformišu i urastaju u meko tkivo, cirkulacija je poremećena, pa mogu da se jave i otoci na stopalima.

Anatomski uložak
Cipele mogu da imaju i anatomski uložak, ali to nije neophodno. Jer, ne znači da dete neće imati ravna stopala ako je nosilo ovakvu obuću, pošto na pojavu ravnih stopala i spuštenih svodova utiču i mnogi drugi faktori. Ali, iz prakse znamo da je pojava ovog i drugih deformiteta (X noge, deformiteti kičme) mnogo manja kod dece koja su do treće godine, a mnoga i do polaska u školu, nosila obuću sa anatomskim uloškom.

Važno je da su nove
U prvim godinama života, detetova stopala brzo rastu, verovatno će biti potrebno nekoliko pari cipela godišnje. Ali, ako se ima u vidu od kakvog je značaja pravilan rast i razvoj stopala - ne samo za dečji uzrast, već za čitav život, dobro isplaniran momenat za kupovinu i kvalitetna obuća mogu da ublaže finansijske izdatke.

Ako iz određenih razloga ne možete detetu da obezbedite dobru cipelu - jer je skupa, kupite onu koju možete da priuštite, samo nemojte da uzimate cipele koje je drugo dete nosilo, bez obzira koliko su kvalitetne bile.

Samo prirodno
Obuća treba da bude od prirodnog materijala, spolja i unutra - da se stopalo ne bi preterano znojilo, šivena a ne lepljena (lepak može da izazove alergiju, a i lakše se deformiše). Ako je đon od kože, preko njega na prednjem delu cipele, kao i na peti - treba da bude zalepljena guma, da se dete ne bi klizalo pri hodu po parketu.

Cipela mora da bude taman
Veličina cipele mora da odgovara veličini stopala, ne sme da bude prevelika (zabluda je da treba da se stavi prst pored detetove noge pozadi). Ako u prodavnici nemaju merač kojim se određuje veličina, možete i sami da napravite šablon od kartona kod kuće i tako budete sigurni da ste uzeli pravi broj. Postavite stopala na karton i olovkom ocrtajte oblik, tako ćete pored dužine da imate i širinu stopala, što će vam olakšati kupovinu.

Pertlanje ili čičak
Cipele na pertlanje ili sa čičak trakom? Ovo je još jedna dilema pri kupovini. Iako su one sa čičkom jednostavnije za obuvanje i izuvanje, cipele na pertlanje su mnogo bolje za dete koje je tek prohodalo, jer stoje čvrsto na nogama. Ne mogu lako da se skinu, pa je manja mogućnost da ih dete izgubi dok je u kolicima.

izvor: yumama.com

Još dok je u stomaku beba čuje majčin glas, koji kasnije prepoznaje već u prvim satima nakon rođenja - jer ga je zapamtila. A kako teče dalji razvoj memorije vaše bebe saznajte u tekstu koji sledi.

0-6 meseci

Pre nego što se rodi, beba počinje da prepoznaje vaš glas. To prepoznavanje se intenzivira u toku prvih sati nakon rođenja, da bi već posle navršene prve nedelje beba počela da prepoznaje i vaš lik.

Kada navrši četiri nedelje, kod nje počinje da se razvija kratkotrajno pamćenje. Znaće ko ste, ali će misliti da postoji više vas! Još uvek nije shvatila činjenicu da stvari postoje i onda kada ih ne vidi.

Između drugog i četvrtog meseca, beba će početi da se seća stvari koje su povezane sa izvesnim objektima. Ukoliko joj ponovo date igračku koja stvara zvuk kada se trese, ona će znati šta da radi sa njom, bez obzira što se neko vreme nije igrala sa zvečkom.

Dok ne napuni šest meseci, bebina memorija će uveliko početi da se razvija. Radeći iste stvari, svakog dana u isto vreme, beba će početi da povezuje izvesne stvari sa određenim aktivnostima, kao delom svakodnevne rutine. Možete je dodatno podstaći tako što ćete joj pevati istu pesmu kada je vreme za spavanje ili joj davati istu činijicu kada je vreme za večeru - i time joj olakšati da shvati o kojoj rutinskoj radnji je reč.

6-12 meseci

Bebina memorija postaje "prefinjenija". Sada shvata da je samo jedna mama, što će doprineti da se još više veže za vas i da se uznemiri kada negde odete. Razume da kada nešto nije tu - ne znači da je nestalo, već da je samo "otišlo" na drugo mesto. Zato će, kada ispusti neki predmet, početi da ga traži. Da je svakim danom sve pametnija, pokazaće i tako što više neće biti dovoljno da igračku koju želite da sklonite od nje stavite ispod pokrivača, jer će početi da je traži!

Vaša beba će, takođe, početi da se vezuje za okruženje i ljude koji su joj bliski. Pošto odlazak na nepoznato mesto može da joj izgleda pomalo zastrašujuće, ponesite što više njenih omiljenih stvari (ukoliko obilazite familiju, idete na odmor...) - to će joj pomoći da se oseća kao kod kuće.

Kako se bude približavao njen prvi rođendan, beba će sve više da se navikava na svakodnevnu rutinu, pa će početi da pamti šta dolazi sledeće.

12-18 meseci

Vaša beba je postala prava mašina za kopiranje! Počeće da zapaža stvari koje vi radite - način na koji držite telefonsku slušalicu, kako se češljate... i pokušaće da uradi sve to na potpuno isti način!

Kada počne da izgovara prve reči, istovremeno će početi i da vezuje sećanje za njih. Tako, umesto bake koja je bila osoba koje se sećala samo kada je vidi, znaće o kome se radi svaki put kada izgovorite reč:"baka".

Vaša beba, baš kao i vi, lako pamti lepe stvari, dok sve ostalo treba nekoliko puta da se ponovi da bi zapamtila. Uostalom, kada ste poslednji put "zaboravili" da pojedete nešto slatko? A tako vam je lako da zaboravite da operete auto!

Odličan način da pomognete detetu da lakše shvati ono što mu govorite je da određene reči vezujete za pokrete. Zevanjem kada je vreme za spavanje, ili lupkanjem stomaka kada je vreme za ručak, pružate vizuelnu podršku njegovom pamćenju.

Verovatno primećujete da je dete u stanju da se duže usredsredi na određenu radnju, umesto da zaboravlja šta je počelo da radi. Sada, kada je starije, moguće je da ga prekinete u nečemu, a ono će posle izvesnog vremena nastaviti tamo gde je stalo.

18+ meseci

Sa 18 meseci, memorija vašeg deteta se toliko razvila da je ono sada u stanju da se seća događaja iz njegove, mada još uvek ne tako duge prošlosti. Primetićete da je uzbuđeno kada ga vodite na zabavna mesta poput parkića, i da će se setiti kako je bilo kada je prethodnog puta tamo išlo. Sa druge strane, vaš mališan će možda početi da se krije kada dođe vreme za kupanje ili spavanje, ili da plače kada čuje reč: "doktor".

Što bude starije, dete će početi da pamti kako se nešto radi, gde šta stoji, naročito ono što mu se dopada (čokolade, keksići), kao i da prepoznaje ljude. Neka vas ne začudi ako počne neobuzdano, skoro histerično da se smeje kada uradite nešto neuobičajeno - svako odstupanje deci ume da bude veoma smešno.

Baš kao i tinejdžerima (koji ne žele nešto da čuju), vašem detetu treba da se ponovi mnogo puta kako bi nešto zapamtilo. Čak i tada, pošto njegova memorija postaje sve prefinjenija, neće da pamti baš sve što mu se kaže. Zato je korisno da to bude propraćeno postupcima. Na primer, ukoliko ima običaj da vas snažno povuče za kosu, pokažite mu uz mnogo osmeha kako da to uradi manje grubo!

Izvor: yumama.com

Kakva je to vakcina? Trostruka zaštita: MMR je vakcina koja sadrži tri komponente («podvakcine»), protiv: Morbila (malih boginja) ; Mumpsa (zaušaka) ; Rubeole.

Radi se o virusnim infekcijama, a svaka komponenta vakcine je brižljivo pripremljena da ne izazove infekciju, već odbrambenu reakciju detetovog organizma (što je suština imunizacije).

Zašto se daje deci?
Pre uvođenja ove vakcine, ogroman broj dece je oboljevao od navedene tri zarazne bolesti. Morbili spadaju u ozbiljnije bolesti jer može doći do komplikacija ( upale uha, upale pluća ili u najtežim slučajevima upale mozga sa teškom kliničkom slikom i lošom prognozom), pored uobičajene kliničke slike koja obuhvata visoku temperaturu i ospu. Nekome može da zvuči drastično, ali se stvarno umiralo od malih boginja! Zauške su kod jednog broja dece izazivale ozbiljne komplikacije (čak i sterilitet kod muškaraca), a rubeola je jedan od najopasnijih virusa za trudnice i nerođene bebe (naravno, ako je trudnica vakcinisana, ona je zaštićena).

Posle uvođenja ove vakcine, došlo je do neverovatnog smanjenja broja obolelih, kao i komplikacija pomenutih bolesti. Pošto su brojne naučne (epidemiološke) studije potvrdile efikasnost vakcine, ona je postala deo obaveznog programa imunizacije.

Kada se daje?
Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije) – dakle, posle prvog rođendana, u periodu izmedju 13-18 meseca. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete «zakorači» u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da dete bude zdravo kada se vakciniše!

Da li je kasno da se dete vakciniše kasnije – posle treće godine?
Naravno da nije kasno. Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije! Dete koje primi prvu dozu tek pre polazak u školu treba da primi i drugu dozu posle godinu dana kako bi stvorilo kompletan imunitet.

Zašto se, onda, svima ne daje kasnije?
Zato što je nepotrebno izlagati dete riziku da dobije neku od pomenutih bolesti PRE nego što se vakciniše. Činjenica je da su te tri bolesti danas retke, ali aktuelne epidemije malih boginja nas podsete da je vakcinacija zaista neophodna. Zbog velikog broja nevakcinisane dece ovom vakcinom moguće su i veće epidemije.

Jel’ mnogo boli?
Boli malo, baš kao i druge vakcine. Kada iskusna ruka, uz nežan pristup, obavi ovu vakcinaciju – dete skoro i da ne oseti ubod. Zato nema bojazni da će «navući traumu» od ove vakcine (kako se to ponekad misli).

Ima li neželjenih efekata?
Svaki lek, pa i vakcina – ima željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata:

Prvi su «standardni» – otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Drugi efekti su «kasni». Nastupaju nedelju-dve (ponekad i neki dan duže) posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje nekoliko dana, a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku «novu» infekciju (i nepotrebno se leči). Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve lepo prođe.

Zato je dobro da dete dobije MMR vakcinu u vreme kada roditelji ne planiraju putovanje (u nekoliko narednih nedelja), kako se ovi kasni neželjeni efekti ne bi desili na putu.

Da li je potrebna revakcina?
Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije.Danas je jasno da DVE doze obezmeđuju maksimalnu zastitu!

Vreme revakcinacije se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete u šestoj godini pred polazak u školu dobije.

U uslovima epidemije malih boginja se revakcinacija obavlja ranije,baš zato da bi se što pre postigla maksimalna zaštita.

Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?
Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Odnedavno je (u pojedinim zemljama) vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući.

Ima li ova vakcina veze sa autizmom?
To je jedna velika zabluda koju je, nažalost, «kreirala» grupa britanskih lekara. Oni su u jednom radu povezali MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece. Međutim, veoma brzo su počele da se sprovode brojna, opsežna medicinska istraživanja, koja su obuhvatila ogroman broj dece u različitim zemljama sveta. Tu su i studije koje NISU finansirali proizvođači vakcina, a rezultati su isti: kada su se sumirali rezultati svih istraživanja, došlo se do nesumnjivog i jasnog zaključka: MMR vakcina nije uzrok autizma kod dece!

Naknadnom proverom se nesumnjivo pokazalo da je to prvo “istraživanje” bilo, u najmanju ruku, loše sprovedeno, da su zaključci pogrešni, a glavni autor se suočio sa ozbiljnim disciplinskim merama.

Jedna opsežna studija se bavila proučavanjem eventualne povezanosti MMR vakcine sa pojavom autizma kod dece čija su rođena braća ili sestre oboleli od autizma. I ovde je jasno pokazano da NEMA povezanosti MMR vakcine sa pojavom autizma, čak ni kod dece čiji su najbliži srodnici oboleli od autizma (i njemu sličnih bolesti).

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Naučnici su došli do novog otkrića - naše male bebe osećaju bol intenzivnije nego odrasli ljudi.

Univerzitet Oksford sproveo je veliko istraživanje kojim su naučnici napokon dokazali da, ne samo da novorođene bebe osećaju jednaku bol kao odrasli - nego je osećaju intenzivnije. Teško je zaključiti o kolikoj se boli radi samo posmatranjem pa su naučnici koristili magnetsku rezonancu kako bi pratili aktivna područja za bol u mozgu beba i odraslih.

"Sve do nedavno mislilo se kako nije moguće proučavati bol kod beba tom metodom jer bebe ne mogu biti mirne prilikom skeniranja", rekla je dr Rebeka Slater sa Univerziteta Oksford. Iako postoje rizici stavljanja novorođenčeta pod anesteziju, istraživači naglašavaju da, ako takvoj operaciji ne bismo podvrgnuli starije dete ili odraslu osobu bez anestezije, isto važi i za novorođenče.

Izvor: 24sata.hr

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosić, uvo ili da proguta. U nekim situacijama možete pomoći ali postoje situacije kada je najbolje dete odmah odvesti lekaru.

Strano telo u nosu

* Glatko (dugme,zrno,kliker) – Dete odmah voditi kod lekara.

PAŽNjA:Nikada ne smete sami pokušavati izvaditi strano telo iz nosa jer ono može da sklizne u dušnik i tako dovesti do gušenja. Dete neka diše na usta.

* Papirić-Možete ga odstraniti pincetom, ako nije otišao preduboko

PAŽNjA: Kada dete ima iscedak iz nosa neprijatnog mirisa iz samo jedne nozdrve postoji mogućnost da je dete već stavilo u nos neko strano telo. Posetite lekara.

Strano telo u oku

*Pomerajuće na beonjači-ako dete plače, samo će ga izbaciti, u suprotnom palcem i kažiprstom razmaknite kapke i pokupite ga maramicom. Ako je strano telo ispod gornjeg kapka, povucite ga preko donjeg kapka i ono će ostati na trepavicama

*Zabodeno ili prilepljeno na oko- oko pokrijte gazom i odvedite dete kod lekara

Strano telo u ušima

*Mali predmeti (kuglica,zrno…) -dete odvedite kod lekara koji će posebnim instrumentom izvaditi strano telo.

PAŽNjA: Nikada ga ne vadite sami, jer možete detetu probiti bubnu opnu

*Bube,mušice i sl.-U uvo sipajte toplu vodu i sačekajte da bubica ispliva. U slučaju da ispiranje nije uspešno, potražite pomoć lekara.

PAŽNjA: Ni sa čime ne ulazite u uvo

Strano telo u probavnom traktu

* Glatko (dugme,kovanica,koštica)-strano telo će se izlučiti samo, stolicom. Kontrolisati stolicu sve dok u njoj ne nađete strano telo.

* Šiljato,oštro ili veliko(igle,ekseri…)-Dete što pre odvedite kod lekara.

Strano telo u koži

*Drvce, trska…plitko u tkivu- Nežno očistiti ranu toplom vodom i sapunom. Pincetu sterilisati (držati kratko iznad plamena) .Pincetom izvadite strano telo. Stisnite ranu da izađe malo krvi. Očistite taj deo i zalepite hanzaplast.

PAŽNjA:Ako dete još nije bilo vakcinisano protiv tetanusa, odvedite ga lekaru ako se strano telo slomi u tkivu-ne pokušvajte ga izvaditi sami oštrim predmetom. Nikada sami ne vadite strana tela koja su duboko u koži

Izvor: mojpedijatar.co.rs